Vidim da se UNS i novinari bune, na žalost, već par dana među kritikama tražim neke validne argumente zašto je zakon toliko loš- i ne pronalazim ništa. Preko twittera sam takođe pre neko veče zamolio da mi neko da link bar prema jednom validnom argumentu – opet ništa.

Photo by looking4poetry

Priznajem, sinoć i danas sam bio pomalo freaky i pročitao ceo zakon – svih 100 i nešto faking članova! Priznajem, totalno bolesno sa moje strane, ali sam morao da vidim iz prve ruke o čemu se radi.

Na žalost, posle čitanja je usledilo razočarenje. Moguće je da nisam razumeo (istina je da Pravo i nije baš najača stvar kod mene), ali ja i dalje ne vidim u čemu je problem?

Koji su to sporni članovi u zakonu?

Da li je problem u visokim kaznama iz člana 37 o pretpostavci nevinosti ili člana 41 o zaštiti maloletnih lica. Pa dosta je bilo senzacionalističkih vesti gde se mediji u jurnjavi za profitom nisu osvrtali na to da li je neko osuđen ili samo osumnjičen? Posebna priča je kada se stave inicijali maloletnog lica, njegove godine i selo u kome živi gde usput ima samo 200 stanovnika!

Da li je problem član 42 o Zabrani javnog izlaganja pornografije? To što će nekom opasti profit na osnovu seksističkih naslovnih strana me iskreno zabole. Zna se tačno kako se svuda u pravno sređenim državama reguliše prodaja pornografske literature.

Član 43 – Informacije iz privatnog života i lični zapisi. Odličan član po meni. Ali možda ne i nekima opet koji profite prave tako što snimaju/slikaju nečije životne nesreće! Usput, član 45 lepo reguliše pitanje kada se te informacije mogu objavljivati ;)

Photo by bitzcelt

Da li je problem u visini kazni koja je direktno vezana za tiraž i prihod od oglasa u broju u kome je prekršaj napravljen? Ili opet, da li ima razlike ako neku vest plasirate na naslovnoj strani ili u nekoj zabačenoj rubrici na 289 stranici? Meni sve ovo ima jako puno logike.

Takođe, uopšte mi ne smeta to što će neko biti kažnjen i do 20 miliona dinara, ako ne poštuje zabranu i izdaje novine koje nisu upisane u Registar. Kao i to što je javni tužilac dužan da odmah pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12h privremeno obustavi izdavanje.

A najmanje mi smeta član 99, gde se kaže da će se novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniti pravno lice koje za informacije objavljene u javnom glasilu označi lice koji nije njen autor!! A da će se za isti prekršaj, fizičko lice kazniti kaznom od 3, do 20.000 dinara!

Uozbiljimo se

Imam utisak, da mene ovaj zakon “pogađa” samo ukoliko mi neko mazne tekst sa bloga. Neću ga moći ovde prozivati da je lopov. Na sreću, kako stvari stoje neću ni imati potrebu za to. Zbog člana 99 će mu ta krađa presesti! Ja sam ZA, što se novih pravila igre tiče.

Stvarno sada, na ceo zakon gledam kao na “igru koja je postala ozbiljnija”. Ulozi su veći, odnos je profesionalniji sve mi je nekako ozbiljnije. Kao i u svakom poslu, ne može bilo kome da padne na pamet da se bavi njime.

Ponavljam, ovo je neko moje (ne)razumevanja novog zakona, zaista bih voleo da mi neko da neki argumenat, ali konretan, zašto ovaj zakon ne valja. Naravno, proizvoljne pretpostavke da će to “verovatno” ili “najverovatnije” da bude tako i nisu neki argumenti, meni to više liči na nagađanja.

Ne znam, možda živim previše van Srbije pa nešto propuštam, ali kako kontam, ovakav zakon nije nikakvo čudo u recimo Francuskoj u kojoj sam već deset godina. Ne smem ni zamisliti da neki od gore pomenutih prekršaja napravim u njoj. Ali zaista…

Mene iskreno brine nešto drugo, da li će se novi zakon o informisanju sprovoditi u potpunosti? Ali to je već neka druga priča…