Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

1. Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno.
2. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja.
3. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

   Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

   I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s
Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2
Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3
Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)