Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)