Ponovo dolazi slična (Silicone Valley) ekipa ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju i očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različitih zemalja sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o meni trenutno najinteresantnijoj stvari – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ovog puta ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Takođe, na ovogodišnjem LeWebu mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantnih faca ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

• Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu?
• Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze?
• Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Photo by Blogowski, Robin Good – LeWeb08

Sledeći put u svrhu konferencije, Twitter sam koristio na LeWeb’08, prošle zime u Parizu. Neverovatan osećaj kada je pored vas 1500 ljudi od kojih možda nekih 80% twituje. Informacije pratite momentalno, posebno zgodno na velikim događajima gde ima više predavanja.

Proletos, kada se organizovala E-Trgovina, nisam mogao doći na nju, ali sam hteo uraditi jedan test. Kako je E-Trgovina uživo prenošena preko neta, odlučio sam je pratiti gotovo u celini i reagovati u real time-u preko Twittera. Predložio sam na Twitteru da se koristi jedan zvanični hash-tag i show je krenuo. Kometarisao sam uživo svako predavanje koje sam gledao i aktivno animirao što više ljudi za konferenciju. Jako brzo je cela Twitosfera bila “zapaljena” E-Trgovinom. Jedino mi je žao što ljudi koji su bili na samoj konferenciji, nisu ozbiljnije shvatili celu “igru”. Ali OK, ne računjajući eksperiment na BlogOpen’07, ovo je ipak bio presedan kod nas, što se Twittera na konferencijama tiče. Siguran sam da će sledeća E-Trgovina biti skroz “pokrivena”.

Photo by Blogowski – Twitter search LeWeb08

Zašto ova tri primera? Twitter je nezaobilazan alat na konferencijama (IT za sada?). Prvo što je neverovatan alat za pravljenje Buzz-a, a još i besplatan. Pomoću Twittera možete imati jako dobar feedback konferencije, i to u real time-u. Niko neće ustati i drati se na konferenciji da neki predavač smara ili da je odličan, ali će to sigurno preneti preko Twittera. A svaki feedback je jako bitan za sledeći put, ne? ;) Twitter je izuzetan način za komunikaciju sa velikim brojem učesnika konferencije – i opet u real timeu-u.

Nekoliko predloga za korišćenje Twittera na konferencijama.

• Pokrivanje konferencije se ne radi preko zvaničnog Twitter naloga. Pokrivanje konferencije rade svi koji su prisutni na njoj, kao i oni koji nisu, a interesuje ih. Zvaničan nalog neke konferencije treba da služi samo kao “inicijalna kapisla” kao i za neke zvanične informacije. Jačina Twittera je u celom komjunitiju.
• Pre svake konferencije odredite hashtag, on je neophodan za praćenje iste. Ne vredi vam nikakva pokrivenost ukoliko ona ide bez hashtaga. Zbog 140 karaktera, preporučujem da on bude što kraći. Hashtag objavite na vreme na svim mogućim mestima (blog, sajt, štampani materijal itd.).
• Napravite Twitter template i avatar u skladu sa zvaničnim sajtom. Ići online sa default Twitter nalogom, pa još i bez avatara daje ljudima utisak da vam komunikacija preko Twittera i nije bitna.
• U svom promotivnom materijalu za konferenciju, pored hashtaga, stavljajte i URL adresu vašeg Twitter naloga.
• Preko zvaničnog naloga konferencije prvo puštajte informacije u vezi iste. Tek posle nekog vremena ih objavljujte na zvaničnom blogu ili sajtu.
• Postavite jedan ili više ekrana na samoj konferenciji na kojim ćete prikazivati u real time-u reakcije preko hashtaga. Za to vam može odlično pomoći sajt TwitterFall ili neki sličan. Naštelujete samo željeni hashtag (ili više) i svaki twit sa njim/a se prikazuje automatski. Jako moćan alat, kako za praćenje, tako i za podsećanje ljudi da koriste Twitter.
• Na samom otvaranju konferencije, kao i tokom nje ohrabrujte ljude da koriste Twitter. Na samom otvaranju možete odvojiti 3 minuta (ne treba vam više) da podsetite na Twitter kao i na zvanični hashtag konferencije.
• Ako imate mogućnosti, dobro je da par ljudi iz organizacije vode zvanični konferencijski Twitter nalog. Obavezno u delu :”bio” napišete njihove Twitter pseudonima ili imena.
• Tokom same konferencije možete animirati ljude sa anketama koje se užasno lako prave preko TwtPoll-a, vama daju odlične informacije, a istovremeno imate interakciju sa učesnicima.
• Možda jedna od najbitnijih stvari: budite iskreni, transparentni i uvek reagujte na feedback, bio on pozitivan ili negativan. Ne pokušavajte “zamaskirati” stvari jer je to na webu nemoguće. Ako je bilo propusta priznajte to i potražite čak savet. Ako ste transparentni i iskreni, komjuniti vam može pomoći u puno toga- i to besplatno.

Photo by Toriwai

Daj samo na brzinu (!!) da vidimo šta se izdešavalo u prošlih 10-15 godina na webu. Ne računajući onaj mail i IRC chat period, krenuli smo sa tzv. webom 1.0. Web prezentacije sa statičnim stranicama – gotovo nikada ne menjanim, pa onda Britannica, pa prve e-novine… Sve u svemu, sadržaj koji nam je serviran.

Onda nas je početkom 2000tih, čika Tim O’Reilly častio terminom Web 2.0. Krenuli smo i mi sami da pravimo sadržaj na webu bez obaveze da imamo svoje web sajtove. Ostavljali slike na Flickru i video zapise na Youtube-u. Čitali Wikipediu, pisali i komentarisali blogove, muzika preko Last.fm-a… Da bi se u poslednjih 2 godine okrenuli videoblogovima, video streamingu, socijalnim mrežama i na kraju Twitteru!

Kreirajući video sadržaj, počeli smo jednostavno da strimujemo svoja razmišljanja, osećanja, život…!

Pre neki dan sam naleteo na simpatičnu analizu o tome kako su se prenosile informacije u poslednjih 210 godina, sa malom predikcijom za sledećih 10 godina. To je samo potvrdilo ono o čemu razmišljam već duže vreme – Sledeći web će se sigurno bazirati na strimingu. Bilo to u tekstualnoj ili nekoj multi medijalnoj formi!

Photo by Will Lion

U stvari, u taj period smo već stidljivo i ušli, bez možda posebnog definisanja. Informacije tražimo da budu kratke, direktne i pre svega – u real time-u !! I samo su nam onda interesantne, interesovanja za “vesti od sinoć” je sve manje i one sve teže pronalaze kupca.

U maloj razmeni razmišljanja preko twittera od sinoć, dobio sam i par dobrih feedbacka koji mi takođe potvrđuju ovo razmišljanje. Beler mi je dao (po meni najbolju) i svoju viziju imena tog post web 2.0 vremena – WebFlow.. Koja je vaša vizija svega? Kako će se stvari razvijati?