Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(

Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.

Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!

Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:

• Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”

  Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.

• Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet.
• Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)!
• Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!

Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox

Presedan

Koliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!

Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.

Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!

Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)

Kritika za twitter zajednicu

Sa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!

U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.

A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?

Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!