PREDMET: Njuz.net
Obradni postupak: Praćenje delatnosti i preporuka
Odeljenje: Subverzivni elementi

RE: Beleška o bezbednosno interesantnim i potencijalno subverzivnim aktivnostima novog informativnog portala “Njuz.net”

Dana 10.10.2010. započeo je sa radom servis na Internet adresi njuz.net koji je Uprava označila kao potencijalno subverzivan po važeći model pisanja i čitanja vesti za koji je bilo potrebno više od 50 godina rada Službe da se ustanovi.

Pokrenuta je akcija praćenja od strane Odeljenja i rezultati su sadržani u sledećem;

• Njuz.net je objavio vest o prisustvu grupe lica tokom demonstracija protiv “Parade ponosa” koja je ubačena od, kako se navodi, sekte Sith. Obrada informacija o umešanosti lica Džedaja odvija se paralelno sa ovom istragom.
• Njuz.net objavljuje da je pronađena neka nova teritorija južno od Beograda, severno od Kosova. Moguć udar na teritorijalni suverenitet i integritet Republike Srbije, proveriti informaciju i pronaći više taj tim koji je otkrio teritoriju.
• U članku o navijačima pominju se lica koja su bezbednosno interesantna za obradu.
• Prva tri dana postojanja servis posećuje 52.000 građana. Utvrditi identitet kolovođa na osnovu tkzv. “fan grupe” na Internet sajtu Fejsbuk. Pratiti komunikaciju koju redakcija redovno održava sa kolovođama. Ova brojna grupa lica koja raste iz dana u dan, se razvrstava po člancima na njuz.net i time deli na divizione spremne za buduću akciju čija priroda još nije ustanovljena. Mehanizam deljenja zovu “lajkanje” što je od strane Odeljenja za dešifrovanje protumačeno kao lajanje malog psa. Nema smisla ali to je važeća definicija za sada.

Nastaviti praćenje rada i delovati samo po periferiji događaja kako se lica organizatori ne bi uzbunili. Kontakt samo u nuždi na redakcija /AT/ njuz /tačka/ net

Ovo je sve naravno fikcija. Jedno od kreativnijih PR saopštenja koje sam ikada dobio. Hvala Dejane ;)

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus Beckedahl, Mercedes Bunz, Julius Endert, Johnny Haeusler, Thomas Knüwer, Sascha Lobo, Robin Meyer-Lucht, Wolfgang Michal, Stefan Niggemeier, Kathrin Passig, Janko Röttgers, Peter Schink, Mario Sixtus, Peter Stawowy, Fiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

• Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu?
• Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze?
• Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Stigla mi na mail cjelovita, 13 strana, INFORMACIJA o djelovanju POA-e vezano za «Prijedloge za poboljšanje obavještajne suradnje» glede slučaja Gotovina, koju je državnom vrhu 04. 02. 2005. uputio Tomislav Karamarko.

Dijelove tog dokumenta do sada su objavili Ivo Pukanić u Nacionalu (08.03.2005.) i Markica Rebić u Hrvatskom listu (31.ozujka 2005.), citirajući uglavnom devet zahtjeva koje je britanski MI6 dao POA- i državnom vrhu kako bi se došlo do Gotovine. Ovim dokumentom koristi se i Hrvoje Petrač pri dokazivanju da je proces protiv njega politički.

Kako mi integralni dokument nije bio dostupan, a nigdje do sada nije ni prepričan njegov cjelokupan sadržaj, proveo sam čitavo popodne u istraživanju eventualnih novosti i otkrio jednu jako zanimljivu:

Glede zahtjeva iz točke 5., vezanih za Hrvoja Petrača te suce koje navodno «plaća» i Željka Dilbera, navodimo da je tijekom proteklog razdoblja POA poduzimala aktivnosti s ciljem utvrđivanja lokacije Petračeva skrivanja. Na temelju do sada prikupljenih indicija i činjenica može se realno pretpostaviti da se posljednjih nekoliko mjeseci stalno ili povremeno nalazi na području Izraela. S tim u vezi, POA surađuje i razmjenjuje podatke s partnerskim sigurnosnim službama. Nad Dilberom je POA primjenjivala mjere tajnog prikupljanja podataka čiji rezultati nisu ukazali na njegovu eventualnu umiješanost u skrivanje i financiranje Ante Gotovine.

Vezano uz sumnje o «pranju novca» preko Petračevog «Atlas osiguranja» (tvrtka više
nije u vlasništvu obitelji Petrač, jer je krajem 2004. prodana Dubravku Grgiću, odnosno Euroherzu, raspolažemo podacima da je Porezna uprava Ministarstva financija tijekom 2004. provodila intenzivnu kontrolu poslovanja «Atlas osiguranja».
Isto tako, raspolažemo indicijama da je Petračev suradnik i osoba od iznimnog povjerenja Stjepan Juričko nedavno prebacivao izvjesnu količinu novca, moguće dobivenu prodajom «Atlas osiguranja» u Izrael (što govori u prilog tezi da je Petrač u Izraelu). U svezi toga POA je ostvarila adekvatnu suradnju s izraelskim sigurnosnim službama i institucijama, te su od Ureda za sprječavanje pranja novca Ministarstva financija RH zatraženi podaci o transferu novca.

Vezano uz podatke da je Petrač izvršio koruptivni utjecaj na suce Krešimira Devčića i Ivana Turudića, POA raspolaže isključivo neprovjerenim indicijama, koje dosadašnjim sigurnosnim djelovanjem nisu potvrđene, te je i nadalje u tijeku sagledavanje aktivnosti navedenih osoba.
Vezano uz aktivnosti tzv. pripadnika kriminalne skupine pod Petračevom kontrolom, operativni podaci POA-e ukazuju da je neformalno nadzirao više manjih kriminalnih skupina koje se bave različitim kaznenim djelima, koje su do sada bile predmet sigurnosnog djelovanja POA-e, predmet kriminalističkih obrada MUP-a i sudskog procesuiranja. Njegovo trenutno izbivanje iz Hrvatske ne pruža mu više mogućnost značajnije kontrole navedenih kriminalnih skupina.

Tomislav Karamarko, ravnatelj POA-e, 02. 04. 2005.

Sasvim je izvjesno da je Ivo Pukanić u ožujku 2005. raspolagao i ovom informacijom, što znači da je ona već bila dostupna i Hrvoju Petraču. Kasnije je Nacional pisao da je Dragutin Cestar, bivši visoki dužnosnik MUP-a udaljen s posla pod optužbom da je on odgovoran za curenje “Informacije” Pukiju.

Međutim, u travnju iste godine započela je velika medijska hajka dirigirana iz POA-e da je tadašnja ministrica pravosuđa Vesna � kare-Ožbolt dostavila medijima podatak da se Hrvoje Petrač nalazi u Izraelu što je Sanaderu poslužilo kao povod da ju smijeni (Je li uhićenje Hrvoja Petrača u Izraelu propalo?)

Obzirom da nitko nije optuživao � kare-Ožbolt da je dostavila “Informaciju” Nacionalu, a da u tom dokumentu, kako smo sada vidjeli, stoji POA-ina spoznaja da se Petrač nalazi u Izraelu, sasvim su bile promašene optužbe da je bivša ministrica kriva što Petrač nije uhićen još u travnju 2005.

I dalje vjerujem da je Tomislav Karamarko bio uključen u posredovanje “Informacije” Pukaniću kako bi se udobrovoljilo Gotovinu i Petrača, a samom Petraču ostavilo vremena da se makne iz Izraela, a da je Vesna � kare-Ožbolt “nastradala” zato što nije htjela sudjelovati u takvim prljavim igrama.

Eto, sada da se Google cache “dopuni” i materijalom sa ovog bloga. Pa neka bude pun “Državnih tajni“….

1. Kada oduzmemo i saberemo sve zajedno sa novinarima, “zvaničnicima” i ostalima.. Prijave će se zatvoriti tačno kada brojač otkuca 230 prijavljenih. Kako trenutno ima još 9 slobodnih mesta ko se još nije prijavio zaista je poslednji trenutak.
2. Druga stvar je da je satnica objavljena. Tanja je sve lepo utanačila, tako da je Rendez-Vous u 9.30h na gornjem platou SPENSA gde će vam biti uručene identifikacione kartice, a početak je predviđen za 10h. Svi koji zakasne idu 5 minuta u ćošak.. Blablabla… Predavanja će biti sve do 13.15-14h i posle je predviđena pauza za ručak do 15h.

   Posle podne su radionice, Dragan će uz Markovu pomoć da vam pokaže “Kako se pravi template za Blog i to uživo, a ja ću posle njih da se potrudim da izdvojim neke delove iz BlogSessions-a i uz još par stvari i da zaokružim priču o tome “Kako da optimizujete Vaš blog za web pretraživače”. Paralelno sa radionicam će ići panel “Novinarstvo u doba blogova” koji će voditi Miloje “and friends” :))

   Kraj je naravno najbolji, oko 17.30-18h svi se “pomeramo” u Radio Café gde će biti jedan pravi Blogparty. Od specijalnih gostiju svratiće Sting i Elton John ne to je za neki drugi put, ovaj put ćemo se pored dobre priče, vina, čaja, piva.. zadovoljiti sa muzikom iz lokala zajedno sa Free WiFi pristupom ;)

3. Treća stvar, broj osoba koji fizički može da stane u sali gde će biti držane radionice ograničen je na 30 !! Iz razloga da izbegnemo gužvu, odlučili smo da otvorimo posebno prijave za njih. Znači svako ko hoće da prisustvuje jednoj od dve radionice (ili na obe), pored registrovanja za prisustvo na Blogopenu, treba da se prijavi i na ovom postu na sajtu BlogOpena. Napominjem da se ovo odnosi samo za radionice, ne i za Panel koji će biti održan u Amfiteatru gde nema problema za mesto.
4. Četvrta stvar je da su volonteri još uvek potrebni. Tanja je napravila spisak još za šta nam je potrebna pomoć, a ja ga ovde prenosim, pa eto.. ako ima da neko hoće da bude blogerski angažovan :)) nek se javi na mogu[at]blogopen[dot]eu, hvala unapred..
   

   * Četvoro ljudi oba pola :) koji bi od 9:30 do 10:00 na info pultovima predavali prijavljenim učesnicima kartice-bedževe manifestacije (nešto kao ulaznica).

   * Dvoje raspoloženih ljudi bez obzira na pol :) koji bi tokom diskusija svih programa, prinosili, ako ustreba, bežične mikrofone učesnicima, tj. publici koja bi se javljala za reč.

   * Jedna osoba koja bi na dan održavanja BO bila u kontaktu sa našim WiFi sponzorom, neobee.net-om, ukoliko pu-pu daleko bilo, nešto zaškripi i brinula da li je sve u redu sa tehnikom.

   * Jedna osoba koja bi brinula da nam se Slovenci, Katja i Gregor ne izgube od hotela do Spensa.

Vidim da sam propustio u ponedeljak veliki Blog Action Day. Sva sreća pa ga kolege nisu omašile.. Pa da ovako sa malim zakašnjenjem dignem i ja svoja dva prsta.. čisto da kažem da sam pasivno prisutan ;)

Video sam (a i odslušao) da je Mooshema hrabro stala ispred novinare i pripremajući ih za Blogopen rekla u par reči šta je to Blog. Mada kada pročitam jedan drugi Mooshemin post zamislim se da li je to zaista dovoljno sa obzirom na to kakve sve tekstove mogu sebi dozvoliti pojedini tzv. “školovani novinari” ?? :( Mislim da bi takvi pojedinci iz ove profesije koju inače puno cenim trebali, ali ODMAH za početak pročitati prvo ovaj Draganov tekst i odmah zatim uzeti jedan duži godišnji odmor koji će iskoristiti radno, informišući se da im je profesija evoluirala..

Kada sam već kod pojedinaca iz novinarske profesije, da samo izjavim moju potrebu za povraćanjem i to ne digitalnim kao kod Siniše, nego onako.. sa jaaakim mirisima, kiselim koji Vam peče usta kuljajući u WC šolju.. Sorry za metaforu, ali to je najmanje što mogu reći posle ovoga što pročitah kod Dejana. Plagijat je ružan i kada ga vidim među blogerima (posebno kada pored imena Vam ukradu i postove), ali kada to rade profesionalci, pa još školovani, onda ne mogu imati drugu fiziološku potrebu osim one gore pomenute (eventualno možda istu da zamenim kenjanjem.. :()

Da u ovom postu ne bi bilo samo negativnih stvari, evo i jedne odlične novosti koju je verovatno većina Vas ispratila. OpenCoffee Club je pokrenut i u Novom Sadu, a u poslednjem momentu vidim kod Marka i u Banja Luci… Sjajno !! Siguran sam da će se na ovakvim neformalnim skupovima IT profesionalaca kao i na konferencijama koje se organizuju u privatnim varijantama pasioniranih IT profesionalaca da se uradi mnogo više na unapređenju struke u našim krajevima nego na svim onim učmalim sednicama razno raznih ministarstva..

My Times je rađen po uzoru (da ne kažem kopiran) Netvibesa, My Yahoo-a ili PageFlakesa, samo sa bojama New York Times :) Jednom otvoren besplatni nalog, kreirate po želji stranice koje popunjavate sa RSS feedovima omiljenih novinara ovog časopisa ili opet tematikom koja vam odgovara, a Good news je što možete ubacivati i RSS feedove i drugih blogova ili sajtova bez ikakvog ograničenja.

Interfejs je, kao i obično za New York Times, odlično urađen. Za svaki RSS feed, imate mogućnosti prikazivanja od 1 do 20 naslova sa dodatnom opcijom prikazivanja istih sa datumom, sa sadržajem za svaki naslov ili sa sadržajem samo za prvi naslov. Totalno clean i pregledan interfejs sa minimum neophodnih stvari na njemu. Upotreba Ajaxa je tačno na mestima gde i treba, u stvari.. sa korisničke strane mi se čini idealna!!

Mislim da i pored PROFI odrađenog posla, ovim projektom neće navući više čitalaca, ali će zato oni koji prate ovaj renomirani časopis sada imati još jedan razlog više (i to dobar) da se “ne skidaju” sa NYT domena odakle mogu pratiti i alternativne medije. Još jedan potez koji jednostavno “nameće web standarde” u svojoj branši..

Srchekoo.com

Siniša me potpuno zatekao :) Bez ikakvih najava (bar meni poznate) krajem prošlog meseca je diskretno kliznuo post o ovom svom web 2.0 čedu. U pitanju je Srchekoo.com, mali, ali simpa i praktičan servis za proveru slobodnih imena na trenutno devet web / blog servisa. � to definitivno može pomoći onim pravim web zavisnicima koji ništa neće da ostave slučajnosti da ih neko zajebe i da im mazne originalan identitet na mreži.

Kako Siniša kaže, servis je nastao iz potreba ličnog experimentisanja i bez ikakvih magalomanskih web apetita (kao recimo PageRank 9 ili intervju za Wired :)) I pored svega toga, meni liči mnogo bolje od mnogih prenaduvanih “prvih, jedinstvenih” (i sličnih prideva) za neke druge totalno promašene web projekte sa naših prostora..

U ostalom, mislim da je ovakav pristup svakom poslu mnogo zdraviji.. radiš i praviš nešto iz strasti i ljubavi, a ne zbog kinte i slave…

Idesh! Magazin

Posle BlogAriata i BlogKataloga, Aljoša nam je iz svoje kuhinje pripremio novi web specijalitet po imenu Idesh!Magazine. Projekat o kome sam prve informacije čuo kada smo se u maju mesecu videli u Zagrebu je napokon video svetlo dana pixela na vašim ekranima…

Sa redakcijske strane, kako u svom postu Aljoša navodi, ovaj WebZine je namenjen uglavnom tinejdž generaciji, pa još i muškoj (što verovatno objašnjava onu količinu “retko” obučenih teti)..

Ono što je meni mnogo više sexy, je kako je “obučen” sam sajt :) Odlična grafika kao i implementacija u dosta funkcionalan CMS za ovu priliku. Više detalja o web 2.0 mogućnostima na Idesh!Magazinu možete pročitati na Aljošinom blogu. Pa neka je sa srećom Aljoša..

PlanB

Već par godina gotovo da uopšte ne čitam štampu. Razlog je jednostavan, informacije koje se nude u štampanim medijima su uglavnom zastarele. Posebno u IT svetu koji mene interesuje. Zato mislim da je zaista zaslužilo da pomenem poslednji Borjin projekat pod imenom PlanB. Verovatno vas je već ‘obišao Buzz‘ o svemu, ali da ponovim. Radi se o štampanom IT magazinu, što bi Borja rekao ” ..pravom fizičkom koji se drži u rukama, lista i čita baš kao što se nekada radilo.. “ :))

Pored toga što je u ovom bETA broju PlanB odlučio da posveti celu jednu stranicu autoru ovog bloga.. :) časopis vam preporučujem i zbog zaista kvalitetnih i IN textova. Isto tako, dizajn i grafika za koju je bio zadužen Ratko Jagodić iz KioskStudia je na izuzetnom visokom nivou. Dok sam ga listao, nisam mogao na prvu da poverujem da ovako nešto dolazi iz našeg regiona…

Detaljno o celom projektu možete pročitati kod Borje ili opet da pogledate trailer. Ja za kraj, vam mogu samo iskreno preporučiti da odmah nabavite svoj lični PlanB.

p.S.
Nadam se da će ekipa ubrzo srediti i pretplatu za inostranstvo pa da nemam problem sa nabavljanjem novih brojeva kao što je bio ovaj put kada se Aljoša angažovao oko nabavke i slanja za FR mog primerka PlanaB. Hvala još jednom i ovako javno Aljoša..