Vidim da sam propustio u ponedeljak veliki Blog Action Day. Sva sreća pa ga kolege nisu omašile.. Pa da ovako sa malim zakašnjenjem dignem i ja svoja dva prsta.. čisto da kažem da sam pasivno prisutan ;)

Video sam (a i odslušao) da je Mooshema hrabro stala ispred novinare i pripremajući ih za Blogopen rekla u par reči šta je to Blog. Mada kada pročitam jedan drugi Mooshemin post zamislim se da li je to zaista dovoljno sa obzirom na to kakve sve tekstove mogu sebi dozvoliti pojedini tzv. “školovani novinari” ?? :( Mislim da bi takvi pojedinci iz ove profesije koju inače puno cenim trebali, ali ODMAH za početak pročitati prvo ovaj Draganov tekst i odmah zatim uzeti jedan duži godišnji odmor koji će iskoristiti radno, informišući se da im je profesija evoluirala..

Kada sam već kod pojedinaca iz novinarske profesije, da samo izjavim moju potrebu za povraćanjem i to ne digitalnim kao kod Siniše, nego onako.. sa jaaakim mirisima, kiselim koji Vam peče usta kuljajući u WC šolju.. Sorry za metaforu, ali to je najmanje što mogu reći posle ovoga što pročitah kod Dejana. Plagijat je ružan i kada ga vidim među blogerima (posebno kada pored imena Vam ukradu i postove), ali kada to rade profesionalci, pa još školovani, onda ne mogu imati drugu fiziološku potrebu osim one gore pomenute (eventualno možda istu da zamenim kenjanjem.. :()

Da u ovom postu ne bi bilo samo negativnih stvari, evo i jedne odlične novosti koju je verovatno većina Vas ispratila. OpenCoffee Club je pokrenut i u Novom Sadu, a u poslednjem momentu vidim kod Marka i u Banja Luci… Sjajno !! Siguran sam da će se na ovakvim neformalnim skupovima IT profesionalaca kao i na konferencijama koje se organizuju u privatnim varijantama pasioniranih IT profesionalaca da se uradi mnogo više na unapređenju struke u našim krajevima nego na svim onim učmalim sednicama razno raznih ministarstva..

Ovogodišnji letnji odmori (pesak, sunce, plaža..) su za mene gotovi. Jovana mi je jutros odletela za Beograd, a ja se polako navikavam na redovnu rutinu u poslu..

U agenciji nikada bolje za posao. Totalno opuštena atmosfera… a kako je “avgustovska ekipa godišnjih odmora” tek otišla, office je poluprazan..

Kako sam u poslednjem postu pre odmora i napisao, organizacija za odlazak u Hrvatsku se ove godine ‘izjalovila’ i u poslednjem momentu sam iznajmio neki stančić u Balaruc-les-Bains (Provence, jugo-zapadna francuska). Ekipa sa kojom sam delio ovogodišnje ..i dobro i zlo.. na odmoru, bila je Françoise, moja kćerkica Jovana i Joffrey, jedan dečkić iz Pariza..

Obožavam da se krčkam na suncu, ali u isto vreme i da obilazim region gde se nalazim. Tako da sam svaki dan menjao mesto “krčkanja”. Uspeo sam da obiđem uglavnom sva veća i poznatija mesta u okolini pa čak i da skoknem na jedan dan do Cadaqués (Catalogne, � panija) čiji turistički gurui uspešno prodaju istoriju u kojoj se spominju poznata imena iz sveta umetnosti koji su svraćali u ovo simpatično mesto (Pablo Picaso, Joan Miró ili opet Marcel Duchamp..)

Naravno, mene kao iskusnog vuka, nisu uspeli da navuku pričama tipa “U ovom baru je Marcel Duchamp igrao šah.. ” Kada me interesuje on, svratim do kulturnog centra Centre Pompidou u Parizu i vidim Duchampa na delu.. ;)

Pored lenčarenja na plaži, ispijanja raznih “osvažavajućih napitaka” na simpa terasama lokalnih kafea, ždranji školjki, vožnje kartinga ili konstultacija GMaila preko mobilnog telefona (Na jugu francuske su odlučili da “dopune kase” prodavajući WiFi konekciju za 4€ / sat vremena !!!)… doneo sam i jednu važnu odluku sa devojčicom… Definitivno ćemo u sledećih 12 meseci sve uraditi da migriramo za stalno tu negde.. na jug francuske, a ne daleko i od španske granice… ;)

Te misli nam se već godinama vrte po glavi, ali sada je definitivno zapisano u agendi kao plan za sledeću školsku godinu. Na realizaciji ideje počinjemo da radimo već od sledećeg septembra. Vreme je za dizanje sidra… ;)

Drugi deo odmora je za mene prošao polu-radno. Pre podne posao u agenciji, a popodne penjanje po drveću, gubljenje po lavirintu od kukuruza, bazen, shopping i cunjanje po Strasbourgu..

Sada kada mi je kćerka odletela za Beograd a mali veliki Joffrey za Pariz, gajba mi deluje totalno prazna i tiha… Vraćamo se lagano u kolotečinu i ponovo navikavamo na stvari koje smo zaboravili tokom ovih mesec dana… Pesma koja mi leži ovog popodneva je Respire od Mickey 3D…

..Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire
Il faut que tu respires, c’est demain que tout empire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire…

1. Blogovi koji samo prenose vesti via TechCrunch, SmashingMagazine, ReadWriteWeb i ostalih web referenci bez ikakvih zaključaka ili ličnog mišljenja. Pa da li mislite da samo vi za njih znate?? Bljaak..
2. Loš kontrast između pozadine i slova! Pa čak i kada na blogu ima šta pametno da se pročita jednostavno ih izbegavam. Pogotove one sa crnom pozadinom i jarko žutim slovima :/ Kako provodim minimum 12 sati dnevno pored ekrana, zdravstveno stanje mojih očiju mi je mnogo bitnije od pseudo web umetnika. Za one koji ne kapiraju o čemu pričam, štivo za obavezno čitanje..
3. Eksesivno prisustvo reklami na blogu! Od kada je AdSense prisutan na hrvatskom tržištu postalo je En Vogue da razbacaš maksimum blokova bez ikakvog plana po blogu. Ovakvi blogovi su jednostavno izbačeni iz mog RSSa, a ako slučajno nabasam na neki, obavezno ide ctrl+w…
4. Blog sa nazi, seksističim i sličnim sadržajem! šta reći više..
5. Blog na kome poslednji post datira od pre mesec, dva dana! Kako pratim preko 200 bloga preko RSS-a, sa vremena na vreme pravim čišćenje i ovakve blogove sklanjam sa Netvibesa. Isto tako sam neke blogove koji su se nalazili u mom blogrollu skinuo pošto nisu objavili ni jedan post u zadnjih 60dana.
6. Blog koji postuje samo slike (a vlasnik nije fotograf ;)) ili video zapise bez ikakvog teksta: čitaj ličnog mišljenja, objašnjenja..! Slični razlozi kao i pod stavkom 1. Volim da čujem lično mišljenje..
7. Blog na kome ne mogu u roku od 5 sekundi da nađem link prema RSS-u! Iz prostog razloga što mi je “sabirni centar” Netvibes. Ako na vašem blogu ne nudite RSS, neću vas sigurno stavljati u favorite pa sa vremena na vreme svraćati…!
8. Blog sa kilometarskim tekstovima! Ako se i koji put desi, pa je još tekst i dobar, naravno da pročitam. Ali u 99% izbegavam. Kada text prelazi nekih 3000 karaktera, delite ga u dva dela.. Verujte da je dobro kako zbog tehničkih stvari, tako i iz ugla čitaoca…
9. Blog koji copy-pastuje tekst sa drugog bloga! Lopovluk se nikada ne isplati :) Kada god ukapiram da je neki tekst ukraden, obavezno javim vlasniku. Naravno, blog koji to radi je uglavnom precrtan kod mene..
10. Nemam više inspiracije, ovo je bilo samo da bi zaokružio na deset :) Ima nešto da se doda…??

Mislim da sva pitanja i upućena kritika stoji 100% i istu ne bih ponavljao opet ovde osim što bi se kratko osvrnuo na pitanje kredibilnosti agenije zadužene za realizaciju ovog projekta. Da li je moguće da se poslovi ovakve važnosti daju kompanijama za web development koje uzgred nemaju završenu ni svoju web prezentaciju, a o referencama da ni ne pričam..

Pa mislim.. pogledaj te samo na šta liči njihov corporate sajt.. Lični indetited grade via PDF doc. Ja bi lično imao više poverenja da dam neki projekat studentima na 2. godini FONa nego ovoj “ozbiljnoj” web kompaniji.. Bar bi bio siguran da ekipa koja bi radila na njemu dala sve od sebe..

Inače, Srđan je napravio sjajan potez i u ime Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatražio od Generalnog sekretarijata predsednika Republike informacije o ceni ovog projekta kao i informacije o procesu odabira samog preduzeća koje je realizovalo projekat. Tako dolazimo i do podataka da je ova web prezentacija koštala Državu (čitaj poreske obveznike) 435 000 dinara ili nešto malo više od 5K€.

Ok, mislim da cifra i nije velika, ali problem je u kvalitetu. Ako bi upotrebio metaforu, to je kao da ste kupili novog golfa sa full cenom, samo što ima problem u motoru i troši litru ulja na 100km :)

Ako bi krenuli od dizajna koji iskreno ni ne postoji, pa preko informacione strukture koju bi uporedio sa slaganjem Lego kocki klinaca od 2 godine, tipografije i naravno Accessibility-a koji je za jedan institucioni sajt, pa još predsednički jako bitan momenat. Videći sve ovo ispod haube, ne smem ni da pomislim u kakvom je stanju sigurnost sajta koja se za ovakve klijente podrazumeva. Baš me zanima koliko će vremena da prođe pre nego što ga neki naloženi klinci ne sruše??

Vratio bi se na Accessibility momenat i u priču bih umešao i simpatičan tekst Dr. Dragomira Dimitrijevića koji je Dragan Varagić juče objavio na svom blogu. Tekst koji toplo preporučujem vrsnim web development stručnjacima iz gore pomenute agencija pre započinjanja bilo kakvog posla u webu. A pre svega G. Lazaru Boškoviću, vlasniku i kreativnom direktoru iste agencije koji i ako ne zna da koristi web standarde, nije omanuo da u meta tagovima stavi svoje ime!!!??
< meta http-equiv="author" content="Lazar Boskovic" >

Taj meta tag, kao i burazer ekonomija je mnogo bitnija od onih “statističkih” 2% stanovništva koji imaju problem sa vidom i kojima je ovaj web sajt totalno ne pristupačan i ako su ga platili iz svog džepa. G. Boškoviću ili gospodo iz predsedničkog kabineta, ne osećate se kao prevaranti posle ovakvog javnog dila?? Osećaj sramote, griža savesti i slične stvari?? Ništa od toga…

Zamolio bih sve državne funkcionere, da i kada nameštaju poslove svojim kumovima, rođacima, ljubavnicama, komšijama.. bar nađu nekog stručnog, siguran sam da u familiji imate i stručne ljude. Recimo napravite mali zatvoreni konkurs za familiju i prijatelje, pa ako ima kompetentnih date posao, a ako ne, pitajte komšiju da uradi isto. Pa da bar i pored muvanja uradite taj posao kako treba i da narod koji vas plaća dobije nešto za uzvrat…

To pravilo ne pisanja o politici sam prekršio samo jednom, kada su bili izbori i kada sam pokušao biti jedan malecki deo političke kampanje ideja za koje se zalažem.

Ali ovog puta mislim da ne treba da se ćuti jer je granica pređena. U stvari ovo i nije politički post.. ovo je samo jedan mali krik usmeren u odbranu demokratije koja možda nije idealna, ali do sada se pokazala kao najbolje državno uređenje ikada izmišljeno.

Do kada će u Srbiji preovladavati idiotizam, mazohizam i primitivizam? Do kada će većina glasati za Talibane da nam vode državu..?? Do sledećeg izlaska sa motikama na ulicu umesto na njivu? Pa zar svaki put ta govna treba da se uređuju silom? Kakav smo to mi narod jebote..

Za one koji su ipak nostalgični, TV reklama za USA tržište iz 80tih :)

Via TechEBlog