Da, da.. defiinivno, “velika ljubav” koja je trajala malo više od 8 meseci je gotova. A nova Bitch Rules su:

• Svako veče najkasnije u 18.01h napuštam radno mesto
• U svaki sledeći radni ugovor ubaciti svaki detalj dogovora oko love.
• Svaki sledeći radni ugovor koji potpisujem prvo prolazi kroz ruke jedne drugarice, advokatice.
• Dok god radim u Web industriji za nekoga, tražim odmah i sve. Ne interesuju me ni malo dealovi tipa “..znaš za par meseci će biti mnooogo bolje. Strpi se malo, videćeš da nećeš zažaliti..”

A sada u potragu..

p.s.
Zbog gore navedenih okolnosti, moguć manjak Blog inspiracije.. :)

U tekstu ima dosta afekcije i subjektivnosti, ali mislim da baš kao takav treba i da izađe. Možda kasnije dodam još koji tekst sa posebnim fokusom na određenu stvar..

Ovaj Blogopen mi je prošao sa prosečnom brzinom od 320 km/h. U petak veČe sletanje na BG aerodrom, drugar sa bratom me čeka na aerodromu. Na aerodromu sam se mimoišao sa Markom i Stephanie koja je sletela iz Berlina, za nekih 10tak minuta. Nema veze, videćemo se sutra u Novom Sadu.

Veče prolazi u porodičnom krugu u Pančevu. I ako treba da se sutra ujutro krene za Novi Sad u 6.30h, ne uspevam da zaspim sve do posle 2h ujutro. Sutradan ujutro je buđenje naravno izuzetno mučno i u totalnom speedu se kreće na THE BlogOpen..

BlogOpen je “Open”

Stižem u Novi Sad oko 8.30 gde srećem Tamburixa, Tanjicu i Marka već zasukanih rukava do ramena. Atmosfera se polako zahuktava i ljudi počInju da se okupljaju. Prvo upoznavanje je bilo sa Draganom Varagićem koji je poveo i svoje studente na BlogOpen.. Great..

Tanja mi napominje da pod “obavezno” mora da obučem svoju najavljenu WiFi majcu. Kapiram polako da ću biti neka vrsta maskote ovaj put. I ako mi je volumen Egoa dosta veliki, ovaj put prevazilazim i sebe samoga..

Hol ispred amfiteatra polako počinje da se puni. Počinjem da se upoznajem i pozdravljam sa nekim meni poznatim facama, a i do ovog trenutka nepoznatim.. 09.45 je, počinjem da se brinem da će ovaj put biti mnogo više ispaljivanja od strane prijavljenih nego na prošlom Blogopenu. Tanja mi upućuje čudne poglede i čini mi se da delimo isti osećaj..

Prošlo je već 10 sati za par minuta i sada je očigledno da je NE-odaziv bio dosta veliki, slobodno procenjenjujem da je oko 50% Princip obostranog poverenja definitivno ne funkcioniše. I pored entuzijaske želje da ovaj skup bude ponuđen totalno besplatno, izgleda da dobra polovina to totalno ne ceni ponašajući se bahato..

Ok.. ipak idemo dalje.. Tanja u punom svetlu otvara ovo jesenji Blogopen.. Sjajna je, brilijantna je !! Posle nje se smenjuju i dve šarmantne dame, koje Tanja naziva “civilima” :)) Jedna Dama je Predstavnica Sigurne ženske kuće, a druga bivši PR Exita.. Izvinjavam se na zaboravljenim imenima, ali dok pišem ovaj post nemam konekciju da se raspitam za ista.

Pre podne i predavanja

Ja se u isto vreme “štelujem” i počinjem sa direktnim BlogTV prenosom na mom blogu. Posle uvoda, dolazi ekipa iz Blogorole, Ervin i Gregor. Iskreno, ne očekujem puno od predavanja, a Gregor već posle par reči uspeva da totalno demantuje moj pesimizam. Pored sjajne i simpa prezentacije, najavljuje nam i premijerno da će Blogorola poprimiti i neka druga agregatna stanja postojanja (štampana), a isto tako najavljuje i totalno novi web sajt sa novim prijatnim interfejsom i brdom novih funkcija. Čekamo sa nestrpljenjem da testiramo.

Posle Blogorole na scenu izlazi Dejan Bizinger. (Dejane ne zameri mi, ništa lično) Mislim da je Dejanovo predavanje bio totalni promašaj. Čista auto-promocija bez ikakvih emocija i razmene sa publikom. Kada pogledam slajdove na prezentaciji, imam utisak da ni jedan nije bio bez bar jednog linka koji vodi do nekog Dejanovog projekta. Mislim da su ovakve Me-MySelf-And I prezentacije totalno ne primerene na ovakvim skupovima. Dejanu ne zameram toliko, on to tako radi i gotovo. Krivim sebe što i pored skretanja pažnje od strane pojedinih kolega nisam odreagovao na to..

Posle Dejana je nastupila Vladislave Gordić Petković. Izuzetno zanimljiv osvrt na blogosferu i sve oko nje iz jednog interesantnog književnog i po malo novinarskog ugla. I ako sam u “publici” čuo par zamerki da su se uspavali nad njenom pričom, mislim da je dala jedan Clever touch na celo dešavanje.

Posle Vladislave, na binu izlazi Stephanie. Odmah u startu se vidi da je jedna od onih profesionalaca koja “zna šta hoće” a i kada to hoće. Na startu napominje da neće tolerisati cigaret pauzu dužu od par minuta i zaista, posle 2-3 minuta započinje prezentaciju. Stephanie je za moj ukus bila prava Bomba na ovom Openu. Pokazala je kakav pristup treba imati svakom poslu, pa čak ne samo njenom. I ako sve što je rekla za mene nije bila novost, po meni je bila N°1 na Speaker listi.

Ručak

Posle Steph, ljudi se polako rasipaju po okolnim restoranima. Ja sa povećom ekipom ulazim u Gradsku kafanu, koju smo reklamirali na sajtu Blogopena od početka i nudili 10% popusta za sve učesnika na Blogopenu. Na vratima, jedan “brka” nas na izuzetno NE ljubazan način prima i maltene napušava govoreći nam da nema ništa od onih 10% Stephanie me bojažljivim glasom pita “Je li sve OK” odgovaram joj da se ne brine i Dobrodošla u Srbiju :((

Sedamo u THE kafanu i otvaramo JEDAN meni na stolu (za 7-8 ljudi). Na papiru jad i beda i neko iz grupe kaže “Ajde palimo odavde” Sa oduševljenjem prihvatam predlog.. Preporučujem svim ljudima da u velikom luku zaobiđu Gradsku Kafanu u SPENSu. Zaista je prava brljoka od mesta.. Sva sreća pa nas Dragan Varagić odvodi u jedan prijatan restoran gde jedemo specijalitete od piletine..

Nastavak sa radionicama i kraj panela

Zbog istih specijaliteta, potpuno ne odgovorno kasnim na Eklektika radionicu. Pokušavam biti diskretan i počinjem sa TV prenosom uživo na svom blogu. WiFi veza je malo lošija nego u amfiteatru, nadam se da prenos neće pući.. Dragan ima jedan tihi, ali profi nastup za radionicu. Žao mi je što vremena nije bilo više i da je radionica bila PRAVA radionica, sve zajedno sa kompjuterima gde bi ljudi mogli da rade vežbe. Dragan najavljuje da će pustiti besplatno, blog template koji je napravio specijalno za ovu priliku. Biće u verziji WOrdPress i Textpaterna.

Posle Dragana ide moja radionica. Konferencijska sala se puni i ja započinjem BlogTV prenos. Nervozan sam i zapetljavam se rečima. Javni nastup definitivno nikada nije bila moja “stvar” a ovom radionicom to sebi još jednom potvrđujem. U toku radionice vidim da je WiFi veza pukla i sa njom i BlogTV prenos. Pričam nešto o permalinkovima i razmišljam da li da napravim pauzu od 30 sekundi i pokušam da se konektujem. U tom trenutku mi se laptop gasi !!

WTF !! Hebote, zaboravio sam da ponesem iz Amfiteatra punjač. Sva sreća na stolu pored se nalazi nečiji zatvoreni laptop koji je prikopčan na napon. Elegantno mu “kradem” struju, bodem svoj laptop i nastavljam sa radionicom. Do kraja ne uspevam da isplivam sa NE opuštenošću.. Sva sreća pa se tokom spike cimam sa Sinišom što mi po malo razbija tremu.. (hvala Siniša ;))

Radionica je gotova i silazim u amfiteatar gde Tanja vodi svoj aktivistički panel. Tema je politika i atmosfera mi je nekako mučna i podseća na 90te kada sam se sa friendovima skupljao po nekim zatvorenim prostorima, kritikovali režim skota S.M. i pravili planove šta bi trebalo uraditi po tom pitanju. I ako razumem Tanju i slažem se sa njom da je povod bio dovoljno dobar da mu se da pažnja, za moj želudac je sve postalo nekako “previše”.. Verovatno je i moje 7 godišnje odsustvo sa ovih prostora igralo dobar deo.

Blog Party

Svi totalno izmrvcareni odlazimo do Radio Caféa 021. Tamo je atmosfera odlična, ali ekipa se proredila. Izgleda da oni koji su zaista hteli da prave kontakte, kao i da razmene iskustva znaju kada se to i radi na ovakvim skupovima ;) Izmedu svih interesantnih prici koje sam imao tokom veceri, ovde sada izdvajam dogovor koji je pao sa Sinišom i Markom da se nademo uskoro u Zagrebu. Jedva cekam ;)

Poslednji sati weekenda..

Oko 23h skroz slomljen napuštam Radio Café. Ispred mene je povratak u Pančevo i oko 100km vožnje kolima “odličnim” auto putem. Nedelju u kućnoj family & good friend varijanti, pokušavam iskoristiti da dođem k’sebi. Sati prolaze jako brzo..

Ponedeljak ujutro se budim i na brzaka trpam stvari u torbu. Ćale me vozi na aerodrom kroz prašnjavi i saobraćajem zagušeni Beograd. Definitivno je bilo stresno.. Na brzinu se pozdravljam sa ćaletom i utrčavam na aerodrom…..

P.S
Tanja, i ako mislim da nam se ideje “ideološkog smera Blogopena” :) ne poklapaju divim ti se do ludila !! Ono što si uradila za razvitak srpskog IT društva i demokratizaciji istog je monstrouzno veliko!! Zahvaljujem ti se u moje ime, u ime svih ljudi koji su u subotu uživali kao i onih koji se na BlogOpen prijavljuju na foru “Ajde da se prijavim, pa ako nemam šta da radim skoknuću da vidim šta tamo ima..“

To be continued..

Ko se muvao po njemu zna da za prelaske sa terminala na terminal je ponekad potreban i GPS :)) Naravno, preterujem malo, ali zaista ne volim ogromne aerodrome.. a pogotovo ne presedanja na njima..

Za sve one koji neće biti na Blogopenu, ako net link bude dobar u Spensu, propustiću na blogu par postova sa “direktnim uključenjem”. A i verovatno da će biti i direktnog audio/video prenosa preko mog BlogTV accounta. Na žalost ne znam tačno satnicu mogućih TV prenosa pa predlažem da sutra budete pored Vaših RSS feedova ;)

I da, samo da kažem da nemam strah od letenja.. Samo mi se činilo simpa kao naslov posta, a i privlači pažnju :)) Kako god, vidimo se sutra ujutro u Novom Sadu.. Odoh sada da se spremam..

MousePad BlogOpen

Nisam nešto baš u fazonu ekskluzivnih novosti, ali evo jedne male. Svi posetioci na Blogopenu će imati prilike da kupe mali suvenir u vidu MousePada Blogopen. Ne znam još uvek kolika će cena biti, ali insajderski kanali kažu da će biti simbolično ;) Zainteresovani neka samo ne gube vreme na Blogopenu.. kako sam čuo, tiraž neće biti veliki, pa ono.. da ne ostanete bez svog primerka ;)

I malo Geek stvari..

I da, umalo da zaboravim.. Jutros mi stigla majca “Detektor za WiFi zonu” :)) U 8.15 mi zvoni mobilni.. lik iz UPS me zove i pita da li ću biti kući u 10 pošto imam paket iz USA. Tu ga zamolim da li je moguće da mi isporuče u office što je ljubazni čika iz UPSa bez problema ispoštovao. Tako da sam se sa kolegama celo jutro cimao “mereći” koliko imamo hot-spotova u zgradi :))

Evo i male slikice uhvaćene tokom pisanja ovog posta za mali preview pre Blogopena, pošto dolazim u njoj :)) Na žalost, niko od kolega ne zna za Azru i onu poznatu “..dobio sam majcu u tri boje bojenu stigla mi je iz amerike iz Njujorške države..” (na kojoj ne piše Iggy Pop :))

Isto tako saznajem da sam po jevrejskom kalendaru rođen 24 Av 5733, po arapskom 23 Rajab 1393, po pravoslavnom 29. Aprila 1973. A da sam se toga dana rodio kao pas, danas bi imao 4.86027397260274 godine (mlada kuja) :))

Inače kao što je Siniša već napisao, od kada smo ušli u digitalnu eru, za Vaš rođendan se prvo sete oni glupi sistemi sa različitih accounta koji Vam šalju generisane poruke tipa:

Joyeux anniversaire !
Nous tenons � vous souhaiter beaucoup de bonheur
et de réussite pour l’année � venir.
Cordialement,
L’équipe….

Onda obično ide majka SMSom još dok ste u krevetu (hvala mama, ove godine nisi promašila datum :)), a kada upalite Skype onda i svi kontakti (živeo Skype!). Ove godine Eniac se potrudio da me ni Twitter ne promaši . A istom se ovako javno zahvaljujem i na jednom pravom rođendanskom mailu. Znate, čestitke onog tipa kao nekada što smo slali pisma, što je od jednog Geeka zaista pozitivno iznenađujuće :))

A sebe sam danas samoproklamovao u predsednika, ne znam još čega i koga, ali mi dobro zvuči. A i uklapa se uz ovaj video :)

p.s.
Devojka mi je kupila Azzarov parfem i sakrila u kuhinji valjda misleći da zaista imam godina kao ona kuja od malopre. Kao i svake godine, naravno da sam paket otvorio, ustanovio “kvalitet” lepo ga opet zapakovao i pravim se lud čekajući veče da me “obraduje” (sva sreća ne zna srpski, pa mogu ovo da napišem ovde) ;)

Inače već sam bio napomenuo da treba da idem kod Marka na � ipan, e pa tu se plan promenio.. Klinka je dobila � engen vizu sa samo jednim ulaskom tako da ako izađemo van njega neće moći više da se vrati u francusku. Morao sam u poslednjem trenutku da se preorganizujem i preko francuskog Lastminute.com sam pronašao jedan stan u Balaruc-les-Bains (jug francuske) za samo 255€ / nedelju dana. Još uvek nisam imao prilike da obiđem taj deo francuske tako da će mi lepo leći…

Lepo se provedite na godišnjem i do čitanja…

…Devojka me je “napustila na nedelju dana” :)) tj. otišla je u Bretagne sa drugaricom da “napuni baterije”. Tih nedelju dana sam lepo iskoristio da ostanem maksimalno skoncentrisan na kako privatan, tako i posao u agenciji…

…pozavršavao sam dobar deo zaostalih privatnih poslova koji se vuku već par meseci. Ostalo je još desetak sati rada i onda mogu reći da nemam ništa više da mi “stoji na vratu”..

..Na profesionalnom planu, radim na projektu sa najvećim budžetom koji mi je ikada poveren, 25K€! Moj deo posla je bio maketiranje i razvoj tih maketa u XHTML. I evo posle tri nedelje ulazim u “poslednji krug”. Dead-line mi je sledeći petak, ali je sigurno da završavam već u sredu :)..

…Definitivno dobre vesti od francuske ambasade u vezi moje kćerke. Pozvana je na razgovor za vizu za sledeći petak, tako da je i taj problem rešen. Ono što me naročito obradovalo, je da je low-cost kompanija Germanwings počela da leti na relaciji Beograd-Stuttgart :) Noćna mora zvana JAT je definitivno history :)) Mada sam posle poslednjeg iskustva sa ovim kršom od kompanije, definitivno odlučio da više ne leti njima i da ako budem morao, idem čak do Pariza da je pokupim sa nekog leta AIR France ili bilo koje druge kompanije.. Germanwingsom sam već leteo i mogu da ih samo nahvalim, kako što se usluga tiče, tako i ceni, Beograd-Stuttgart povratna karta 150€ sa taksama ;)…

…Marko mi se javio sa sjajnim vestima u vezi godišnjeg odmora. Pozvao me da u julu svratim sa family na ostrvo � ipan nedaleko od Dubrovnika, gde ćemo provesti opuštenih nedelju dana u njegovoj kući. Iskreno rečeno, jedna od stvari koje očekujem sa velikim nestrpljenjem. Kako sam tek u martu počeo sa poslom u novoj firmi, još uvek nemam prava na godišnji odmor. Ali mi je CEO izašao u susret i dao galantno nedelju dana koje sam spojio sa dva weekenda i dobio nekih 9 dana free. Polazak za � ipan je predviđen za petak, 13. juli odmah posle posla. Posle 1600km sam u Dubrovniku u subotu ujutro, a u 14.30 imam trajekt kojim se teleportujem na ostrvo i onda 7 dana totalne ostrvske opuštenosti. Marko (kao pravi geek :)) me “upozorio” da na ostrvu nemamo net i se spremim na jednu IT apstinenciju :-)) Posle pitanja da li na ostrvu rade mobilni telefoni, a kao “neizlečivi slučaj” sam ga podsetio na tehničke mogućnosti spajanja ne net preko mobilnog telefona :) Tako da ako savladamo i tu tehničku prepreku verovatno će te ovde ili na SamoMalo moći pročitati i kako nam ide odbojka u jadranskom moru, lov nogama na ježeve ili moji pokušaji jedrenja na dasci koji su se poslednji put završili tako što sam proveo više vremena pored daske, a u moru, nego na njoj :(

…Ovih dana sam na forumu DPT naleteo na jako pohvalnu inicijativu Miloje Sekulića koji je pozvao ljude sa naše IT scene da daju krv i tako spasu nečiji život. Na žalost kako vidim, pored Miloja, jedini koji se odazvao je moj friend Nixa. Svaka čast Nikola !!…

…Pored dokazane humanosti, Nixa nam pokazuje i dobru dozu kreativnosti u businessu. Naime pokrenuo je odličnu ideju štampanja DevProTalk t-shirt za ovo leto ;) Izgleda da je ova ideja naišla na mnogo veći odziv nego na onu prošlu sa davanjem krvi :( Celih 11 stranica diskusije za sada na DPT forumu sa dva usvojena grafička rešenja. Prvo je od Logoholika, a drugo od Dragana Babića. Naručio sam dve u verziji Logoholik i nestrpljivo očekujem njihovu izradu..

…U ovu poslednju subotu sam bio i na pravom Geek roštilju :) Naime, web agencija u kojoj radim je organizovala roštilj na koji su bili pozvani svi zaposleni. Već u 15h smo stidljivo počeli sa pivom, da bi ubrzo organizovali jedan manji turnir u Pétanque i prešli na sjajan Pastis. Tu je cela ekipa uhvatila dobar “zalet” i posle prvih kobaja i parčića piletine koje su sišle sa roštilja krenuli smo lagano da praznimo vlaše odličnog Saint-Émilion.

Onda je CEO web agencije izvadio (<= evo i dokaz :)) platnenu kesicu sa poznatom biljkom sumnjivog porekla (kaže da je to suvenir sa poslednjeg puta u Amsterdam) i počeo da pali jedan za drugim 8-). E tu nas je zatekao sve... a kako je CEO u pitanju jednostavno niko nije mogao da kaže ne!! :))

Posle toga su najslabiji počeli da padaju kao muve :)), naravno među njima i ja.. � to je moja šefica projekta odlično iskoristila da me uslika u ovoj poziciji kao što vidite na priloženoj slici. Na mom Flickru postoji i 40 tak sličica cele ove subotnje avanture…

Ne želim da mi piskaranje ovde u ni jednom momentu padne kao obaveza i iz tog razloga mislim da je bolje da napravim pauzu od par dana (nedelja). taman da mi se želja vrati.. :) Do sledećeg posta..

Put je prošao skroz OK i tamo i nazad, ako izuzmem kišu koja me sinoć tukla od Minhena pa sve do kuće. Tako je jako padala da je bilo momenata kada nisam mogao da idem više od 70km/h kako se ništa nije videlo :(

Od pre godinu dana kada sam se zadnji put kretao ovim putem ništa se značajnije nije promenilo. Kroz Nemačku ideš “koliko hoćeš” (moja srednja brzina je 180km/h :)), kroz austriju se vučeš 110-120, Slovenija je liberalna kao i Hrvatska i tu ga opet podigneš na 160-170, a onda dolazi “naj legalnija zemlja na svetu” gde mora da poštuješ 120km/h na autoputu. U suprotnom ti korumpirani panduri traže ili 10tak evra ili da ti uzmu pasoš pa kod sudije za par dana !!

Naravno uopšte im ne smetaju traktori koji se vuku po zaustavnoj traci kao ni jedan čobanin sa ovcama koje opušteno pasu pored auto-puta.. dok nekoj ne padne na pamet da izvrši samoubistvo :)) Interesantan podatak je da imam desetostruko više problema u saobraćaju u Srbiji za 7 dana nego u francuskoj za poslednjih sedam godina, a stil vožnje naravno nikada ne menjam.. čudno..

Inače kada sam dolazio, uspeo sam da nahvatam i WiFi na jednoj benzijskoj pumpi u nemačkoj, ali vrlo brzo mi je devojka počela objašnjavati argumentima da izgleda da imam realan problem u glavi tako da sam ga brzo sklopio i napravio mali krug da proteglim noge :))

Sam boravak je bio izuzetno ispunjen i imao sam vremena uglavnom samo za one stvari koje sam unapred isplanirao (pa čak ni sve). Naravno događaj oko koga se uglavnom sve vrtelo je bio BlogOpen koji mi je prošao sjajno. Ne bih ovde kuckao oko nekih tehničkih detalja pošto sam već napisao jedan post o tome na Blog Openu. Ono što bi rekao, je da mi jako drago što sam sreo face ljudi koje redovno čitam kao i ostale koje ne čitam :) Isto tako mi je drago da je Tanja uspela da isfura akciju sa knjigicama i siguran sam da će svaka sledeća akcija u okviru BlogOpena imati u sebi i humanitarnu notu. U stvari potrudiću se da sledeći put taj humanitarni deo bude još naglašeniji i da akcija bude još značajnija.

Kao i većina što je već rekla u svojim postovima, žao mi je što na Blog Openu nije bilo više vremena da se ispričam sa nekim ljudima. Nadam se da će se to sledeći put popraviti :) Kako i Moošema, i ja sam se manje više prevario što se tiče nekih mojih vizija kako izgledaju ti ljudi koji se kriju iza RSS feedsa :)) Najveći šok mi je bio kada sam video Nixu :D KOLIKI čovek :))

U povratku juče sam svratio u Zagreb na dogovoreni “sastanak” sa Aljošom . Dogovorili smo se da se nađemo u mom povratku i popijemo neku kaficu i popričamo “o kišnim glistama” kako on kaže :)) Tu otkrivam izuzetno interesantne Aljošine buduće projekte o kojima će se tek čuti.. Kako je pun novih projekata, ubedio sam ga da se “otarasi” BloGariata i da mi ga proda ;) Tako da je od juče, Blogowski postao vlasnik BloGariata, za celih 200 hrvatskih kuni :) Dokaz imate na slici gde je zabeležen momenat same isplate :))

Krećem za dva sata automobilom linijom Strasbourg – Stuttgart – München – Salzbourg – Ljubljana – Zagreb – Beograd – Pančevo = 1380km. Za nekih 14 sati stižem, ako nema gužve na granicama.. Naravno, u Utorak je ista maršuta u obrnutom pravcu :)

Za one koji će svratiti na BlogOpen u Nedelju vidimo se tamo ;)