Istraživanja govore da će mobilni uređaji već 2014 godine preteći desktop korisnike. Ovako je počelo, za mene jedno od najinteresantnijeg predavanja na ovom Mobile Monday-u koje je imao moj kolega Matija. U njemu je predstavio kako od web aplikacije i native wrapera napraviti hibrid i to ponuditi kao mobilnu aplikaciju. Iz prakse nam je predstavio poslednju razvijenu na taj način – iPad/iPhone aplikaciju za KONZUM. Celo predavanje možete preuzeti u PDF formatu i ovde.

Tu je bio i Domagoj Pavlešić iz Dizzy.hr koji se u poslednjih 10tak dana družio sa Windows 7 mobile i preneo nam svoja iskustva. Win7 mobile defitivno ima sexy interfejs, ali za mene defitivno nije win! Nedostatak SDK za developere, ne podržavanje HTML 5, pa čak i izostanak copy-paste defitivno pokazuje da ovo nije završen proizvod. Proizvod koji je napravljen samo za (loš) buzz. Šteta što Microsoft nije ponovio ono što je radio sa desktop OS sevenom, ovo je šuplje malo..

Na kraju Mobile Monday je bio organizovan panel gde je lokalna ekipa bila pozvana da podeli svoja iskustva o prodaji uglavnom iPhone apova preko App Storea. Najinteresantniji deo mi je bio gde je Aleksandar Varga iz Globaldizajna pričao o iskustvima sa prodajom Slooshaj aplikacije u Hrvatskoj i Slovačkoj.

AppCircus@MoMo Croatia

Ono što može biti posebno interesantno je AppCircus@MoMo Croatia. Svi oni koji imaju svoju web aplikaciju na koju su posebno ponosni mogu da učestvuju na AppCircus@MoMo Croatia i učestvovati na Mobile World Congress u Barceloni sledeće godine ;) AppCircus okuplja kreativne i inovativne aplikacije i otvoren je za programere, startupe i sve druge mobil app manijake ;)

Sve što treba je da prijavite vašu mobilnu aplikaciju do 15.11 na sajtu AppCircus, a na sledećem Mobile Monday koji će biti 22.11 stručni žiri će izabrati onaj koji ide u Barcelonu ;)

Više o ovome svemu na sajtu AppCircus, a za koji dan će biti i post o svemu na MomoCroatia, stay tuned ;)

Ovo je bilo moje prvo prisustvovanje Mobile Monday Croatia i bilo mi je zakon. Kažu da je bilo preko 75 osobe, a čak sam u publici ugledao i ženskih osoba :) Inače, pored Infinuma, jedan od organizatora Mobile Mondaya je i moja firma Pet Minuta, pa tako imam informacije da će se ovo podići na viši nivo. Jedva čekam sledeći ;)

Ja sam prošle godine bio samo jedan dan (na žalost), ali je i to bilo dovoljno da osetim ogromnu pozitivnu energiju (i miris roštilja) :) Video sam neke jako drage ljude i zaista je bilo dobro. Ove godine gledam kako bi sve uklopio sa poslom, jer me Flajko zvao da ispričam priču o wtfJeansu. Sve će se odigravati u poslednjim minutima i zasita ću se potruditi da dođem bar opet na jedan dan.

Btw, video sam da Eniac časti za BizBuzz ove godine. Odmah je sujeta proradila i nisam mogao dozvoliti da bude bolji od mene. Kontaktirao sam Flajka i ušao u dil kako bih i ja mogao da častim.

Jedini uslov za to je bio da ne nudim istu stvar kao i Eniac. Preko ovog bloga možete dobiti 1040 dinara popusta (čak 40 dinara više od Eniaca) Time dobijate automatski više na rebarcima, šopskom ili rakijicama. Nemojte koristiti Eniacov popust nego moj.

Sve što je potrebno je da odete na stranicu za registraciju i unesete moj promo kod koji glasi BlogowskomJeVeciOdEniaca čime dobijate čak 1040 dinara popusta ;) Uživajte i nadam se da se vidimo u Nišu!

Photo by Drveni | Tanja, ja i Marko

Ali u ovom postu ne bi pisao o tome šta je bilo dobro, šta loše ili šta bi za sledeći put menjao. Ne bi pričao ni kako to otprilike uvek radim posle održanog Blogopena o vizijama za nastavak priče. Sećate se naravno kako je cela ideja Blogopena krenula tako što smo Marko i ja hteli da popijemo kafu sa još par blogera? Ni o tome ne bi sada, možda nekada kad krenem knjige pisati :)

U ovom postu želim da saopštim da se avantura Blogopen, za mene kao organizatora - ovde završava. Prestajem da budem jedan od organizatora time što sam u nedelju potpisao ugovor sa Tanjom i Markom gde moj deo Blogopena ustupam njima.

I ako su neki možda šokirani ovom informacijom, verujte stvari nisu ni malo tužne, a ni negativne. Ovo je rezultat moje lične inicijative da iz svega izađem, a ne krijem da mi je izuzetno drago jer su upravo Tanja i Marko preuzeli moj deo i da će upravo oni da nastave celu ovu priču.

Priče kako smo se Tanja, Marko i ja eto posvađali su počele da se provlače hodnicima SPENSa dok je Blogopen još trajao. Naravno, ovo su sve najobičnije gluposti! Tanju i Marka mnogo volim, to su osobe koje su mi mnogo drage i koje u mom životu zauzimaju posebna mesta. Moj izlazak iz Blogopena je prouzrokovan sasvim nekim drugim privatnim i ličnim razlozima.

Što se nastavka Blogopena tiče, siguran sam da će Tanja i Marko sledeći napraviti još bolji, lepši i veći! A ja ću doći sa akreditacijom blogera kao i svi ostali. Jedva čekam ;)

p.s.
Tanja, Marko. Hvala vam na svemu, puno vas ljubim i volim ;)

Update 12.10.2010 09.45h

Pošto sam totalno zaboravio juče, a Tanja i Marko me podsetili u komentarima, evo jedan deo iz ugovora, onaj “masan detalj” što Eniac kaže :)

Većina današnjih radionica i predavanja bili su posvećeni cloud-computingu. Oblast koju malo poznajem, ali me je izuzetno zainteresovala s obzirom da se poslednjih par godina o tome dosta priča. Na Wikipediji je ovako objašnjeno:

Cloud computing is Internet-based computing, whereby shared resources, software and information are provided to computers and other devices on-demand, like a public utility.

Inače, tokom konferencije su procurele vesti da su gotovo svi predavači zapravo predstavnici kompanija koje sponzorišu konferenciju i koje su u zamenu za sponzorstvo dobile štand i mogućnost da drže predavanje :)

Cloud-computing svi mi koristimo, a da to ni ne znamo. Ako koristite Gmail, Yahoo ili Hotmail – vi koristite cloud-computing. Svaki hosted-server takođe spada u tu granu. Naravno, daleko od toga da je samo to.

Jedna mlada programerka koja radi za jednu od firmi-sponzora koje prodaju usluge cloud-computinga, zamolivši me da ostane anonimna mi je rekla:

“To je samo novi način da prodamo staru uslugu. Jednostavno: novo ime. Ako moja firma klijentu prikaže sve one dijagrame, i kažemo mu da je to nova tehnologija – mi ništa ne lažemo klijenta. Naravno da je tehnolgija nova kad se u današnje vreme stvari menjaju iz dana u dana, i svake nedelje se pojavljuju neki novi softveri i aplikacije. ;) “

Budućnost štampanih medija u online svetu

Druga tema koja mi je duže vremena interesantan, i živo me interesuje šta će desiti za par godina je: budućnost štampanih medija u online svetu.

Dirk Singer, direktor online komunikacija agencije Rabbit (radio takođe i za Yahoo!, Google i MSN) je napravio lepe preseke i pregled štampanih medija naspram online pressa. Press se danas suočava sa sve većim troškovima štampe. U odnosu na online medije, press nema mugućnost uskog targetiranja klijenata kada su reklame u pitanju, a to je ono što donosi jako puno novca. Takođe, štampani mediji su jedna od grana privrede koji imaju najmanje šansi da se oporave od ekonomske recesije. Online mediji tu recesiju nisu skoro ni osetili.

Takođe, probleme pravi i jednostavna demografija: današnja omladina ne troši novac na štampu, pogotovo ne na dnevnu. Razlog tome nije cena, nego jednostavno nemogućnost da vam jedan štampani medij pruži sve one vesti, novosti i informacije koje vas interesuju. Dok vam to bilo koji online reader može omogućiti potpuno besplatno ukoliko se nalazite bilo gde gde imate internet konekciju.

Par zanimljivih brojki su i to da je u UK broj stanovnika od 1951. godine porastao za 25% dok je broj štampanih primeraka pao za 30&. Imamo mogućnost pristupa preko 1 triliona web-stranica, postoji preko 100.000 iPhone aplikacija a dnevno se pošalje SMSova više nego što postoji ljudi na planeti.

Sa svim tim informacijama koje su besplatne, ljudi jednostavno nemaju potrebu za štampom. Uvek će postojati novinarstvo, jer je ipak potrebno da neko nešto zabeleži i postavi sadržaj na internetu – pitanje je samo da li će novinari u budućnosti biti pisci ili samo skupljači novosti?

PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova

Panel pod nazivom “Uloga PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova” je danas privukao veliki broj ljudi. Učesnici panela bili su mahom PR menadžeri i direktori odela za komunikacije kompanija poput Kindred, Talk Talk, Barclaycard i Metrica. Izjava Marka Šmida iz TalkTalka da se izveštaj koji sadrži feedback sa interneta pregleda jednom nedeljno, izazvala je prilično burne reakcije. Ljudi prisutni u publici se očigledno nisu slagali s njim da nije dovoljno jednom nedeljno to raditi već svakodnevno, pa i po cenu zapošljavanja analitičara koji bi tako nešto svaakodnevno obavljao.

Druga burna reakcija, ovog puta pozitivna, je bila nakon izjave Kristin Vedž iz firme za monitiring, Metrica, da najveći deo informacija ali takođe i najpouzdanije trendove dobijaju, odakle drugde nego: sa Twittera! :) Ona je takođe rekla da je globelan monitoring često nemoguć kada su u pitanju velike kompanije zbog jednostavno prevelikog broja informacija na internetu. Zbog toga se takav monitoring jako retko radi, već se umesto njega radi monitoring po različitim nišama koje su razdvojene npr. po starosnim, polnim, geografskim odlikama.

Iako, pogotovo juče, nisam bila zadovoljna konferencijom, mislim da je nedostatak kvalitetnih predavača nadoknađen odličnim networkingom. Ako je neko tražio investitore – bilo ih je, poslovnih partnera takođe, a i jako puno budućih klijenata, s obzirom da je svako ko je želeo da poseti samo izlagački deo tj. štandove, mogao besplatno da poseti Olimpiju. Ja ću iz Londona otići bogatija za jedno novo iskustvo, i sa par divnih poznanstava iz maltene celog sveta.

Poseban pozdrav za Petra Oseli (SLO), Liva Judic (FR), Nichola Stott (UK), i Jelenu i Vladu iz EXITfestival tima.

Prva stvar koju vam mogu reći je da je SMWF “blogers not friendly”.

Da krenem hronološkim redom:

• Nakon što sam dobila svoju bloger-propusnicu, zatražila sam “Event guide” što je zapravo samo jedna tanka knjižica sa rasporedom predavanja i workshopova. Dobila sam odgovor da kao bloger nemam prava na to. WTF?! Kad sam počela protestovati da ne znam kako oni onda misle da ja blogujem sa događaja kad ne znam ni kad ni ko niti gde nastupa pojavio se neki drugi lik iz organizacije I krenuo da raspravlja sa ovim prvim oko toga. Srećom, pojavio se i treći koga sam uspela da ubedim da mi daju program. #EpicFail !!
• Slična situacija je bila sa plastičnom narukvicom koja obezbeđuje ulazak na večerašnji party. Malo je falilo da moram da im donosim netbook i pokazujem mail u kome lepo piše da ću kao bloger i to dobiti.
• Blogers lounge se sastoji od 3 niska stola sa po 3 been-baga (9 mesta ukupno), a polovinu od toga su zauzeli ljudi koji rade za firme koje imaju svoje štandove na eventu, da bi se malo opužili I odmorili.
• Ispod stolova se nalaze utičnice za struju, kako bi blogeri mogli uštekati svoje kompjutere u struju. Guess what? Struje većinom vremena nije bilo! Jedva sam uspela da makar malo dopunim iPhone I Eee.
• Postoje 2 internet konekcije. Jedna od njih je za “Visitors”. I iako je to open konekcija, to ne znači da ćete uspeti da se konektujete + konekcija puca na svakih par minuta. Da vam ne spominjem da sam jedva uspevala da refrešujem twitter stranicu. Uploadovanju fotki i videa se ni ne nadam :/

Inače, na koneferenciji prisustvuje gomila samo-proglašenih social media eksperata. Jedna takva ekspertica, koja inače ima S.M. konslting firmu sa nekoliko zaposlenih, je pored mene otvarala twitter nalog, otvorila je twitter settings i pitala me šta tu treba da podesi da bi se pojavila na twitter-wallu hashtaga #SMWF. Šta reći….eksperti.

Old school fotografisanje za Twitter nalog :)

Inače, jako puno raznih firmi koje prave npr. video-platforme i sl., ili se bave sa social media konsaltingom, imaju svoje štandove na konferenciji. Meni je najzanimljiviji bio štand jedne fotografske firme koja je po povoljnim cenama sa profi opremom fotografisala ljude za njihove portfolije, FB i twitter naloge :) Bila sam prisutna kada je jedna gospođa prišla i pitala koliko treba da čeka jer mora hitno da otvori FB nalog ??!! :) Odlična ideja za biznis na ovakvom mestu. Momci se danas ubijaju od posla! :))

Inače, većina blogera i par novinara koje sam upoznala su imali slične utiske kao i ja. Konferencija je, po mom mišljenju, namenjana za ljude koji su početnici kako u korišćenju interneta tako i u društvenim medijima. Njih je, za razliku od mene, impresionirala činjenica da 1% ljudi na svetu igra Farmville ??!! Meni se više dopao twit jednog mog poznanika da je nakon te informacije “zabrinut za budućnost ljudske rase” ;)

Predstavnici kompanija poput LinkedIn, FaceBook, VirginAtlanticAirways, Orange UK, su većinom slušaoce zasipali podacima tipa koliko imaju članova, ili koliko procenata su bolji od konkurencije. Iako su teme bile npr. “Budući strategijski pravci” i “Kako pratiti napredak vaše kampanje na društvenim medijima”, slušaoci na žalost nisu dobili odgovore na to. Većina današnjih govornika je sve pričala teorijski, nije se moglo čuti kako konkretno integrisati društvene medije u tradicionalne marketinške kampanje, što je npr. bila jedna od tema jednog panela.

Utisak za prvi dan: not impressed.

Ili: možda ova konferencija nije za blogere koji već godinama koriste i FB i Twitter i bez problema obavljaju online kupovinu ;)

Među mnogobrojnim predavačima, pojaviće se i Kevin Eyres – LinkedIn Europe, Trevor Johnson – Facebook, Justin Kan – Justin.tv, Nick Halstead – Tweetmeme, Torsten Wingenter – Lufthansa, Jason Baker – Ikea UK…

Na Social Media World Forumu će ovaj blog biti prisutan. U London ne idem ja nego Sanja koja će vam kao službeni bloger na ovom mestu postovima pokušati preneti deo atmosfere. Takođe, biće i video zapisa na blogowski.tv. Slično onome što je ovde radila sa LeWeba (ili na blogowski.tv) osim – što će ovoga puta biti sama ;)

Ukoliko u poslednjem momentu hoćete da bookirate, ovo je pravo mesto ;) Za one ostale koji ne idu, čitamo je – uključujući i mene :) na ovom mestu od 15.03.

Posle bukvalno 5 minuta, krenuli smo u sasvim drugi deo grada. Cilj nam je bio Le104 gde nas je čekao Loîc kao i ostali official blogeri. Krenuo je obilazak back stagea LeWeb-a ili kako sve to izgleda iza pozornice.

I ako nam je kafa bila preko potrebna, kao i neka klopa, stoički smo izdržali ceo obilazak gde sam testirao čari WiFi konekcije od 1G u oba smera :) Doduše, ovo oko konekcije ćemo videti kako funkcioniše sutra kada bude 1800 ljudi koji će pomahnitalo uploadovati fotke i video zapise, ali danas mi je upload gotovo usisao hardver sa iPhonea dok sam slao twitvidove :)

Loic nam pokazuje back stage dan pre LeWeb09

Posle back stagea i Loicovog obećanja da ćemo sutra imati i dovoljno klope i da će biti toplo (za razliku od prošle godine :)), sledeće na rasporedu je bio mali networking na jednom splavu ispod Notrdamske katedrale. Kako nas je glad sastavljala, a kako sa nu brodu imali samo fake Tapas, logičan nastavak je bio bežanje sa broda u neki nice rastorančić :) Izbor je pao na jedan u četvrti Marais gde su bili na ivici da se obrukaju. Ili ja sa mojim izborom restorana :/

Sada spavanje, sutra ustajanje u 6h. U 7.30h već se u Le104 zauzimaju najbolja mesta i show može zaista početi ;)

Hashtag na twitteru je #LeWeb
Ja tvitam na SH @Blogowski i povremeno na FR @PedjaPuselja
Sanja tvita na SH @AuroraNS i na EN @SanjaRastovac
Redovni kratki video zapisi na twitvidu.
Na ovom blogu par updatea dnevno
Po završetku, video intervjui na Vlogu

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)

Photo by Marina Filipović

Ivan Brezak Brkan i ja smo pre par meseci odlučili da realizujemo, možda ludu ideju za naše prostore – seminar za korporativno korišćenje Twittera. Ideja mi je potekla od gledanja korporativnih naloga na twitteru, kompanija u regionu koji su u većini slučajeva bili na zaista niskoj razini. Kritika koja im je svakodnevno upućivana nije produktivna, potrebno im je dati i alternativu u vidu mogućnosti edukacije.

Pored mene i Ivana, imali smo i pojačanje bez koga ovaj posao sigurno ne bi bio obavljen ovako dobro, kako je ispao. Borja i Sanja su hrabro ustali u 6h ujutro, a i pored toga što su me psovali tokom celog puta ka poslovnom centru VMD, uradili su lavovski posao. Online twittanje sa konferencije je bilo na “svetskoj razini”. Inicirali su da se tokom predavanja, hashtag #tweetokracija pomene više od 630 puta!

Uz njih dvoje, tu je bila i Marina koja je tokom celog dana škljocala i dala nam odlične fotografije, biće ih još, ovo je samo ono što je tokom konferencije twitpicovano, ostale fotke bi trebale stići danas-sutra, čekam samo da završi sa obrađivanjem.

Photo by Marina Filipović

Pored njih, u pomoć su nam došli i Gaga Djermanović i Luka Sučić koji su sa svojim pogledima i iskustvima u twittosferi, ovoj Tweetokraciji dali još lepšu dimenziju. Luka nam je ispričao odličnu priču o svojim iskustvima sa prodajom i organizovanjem nagradnih igara preko @Chipoteka dok nam je Gaga prenela svoju percepciju poslovne komunikacije preko twittera gde nam je svaki korisnik i kupac bitan! Oboje su bili i više nego sjajni!

Luka Sučić – Beler. Photo by Marina Filipović

Što se samog seminara tiče, Ivan i ja smo tokom niza predavanja pokušali objasniti prvo osnovne tehničke stvari o twitteru, a zatim se fokusirali na tehnike i savete pri korporativnom twittanju. Bilo je priče o co-tweetingu, monitoringu na twitteru, detaljni pregledi korišćenja CoTweet, Tweetdeck i još po koje twitter aplikacije. Osluškivanju tajmlajna, kako na “fini način” dobijati followerse, primeni twittera na eventsima i još mnogo – mnogo neophodnih detalja za korporativni twitting.

Priču smo uveče priveli kraju uz mali panel sa Gagom i Lukom gde smo inicirali priču o Real Time Webu i stvarima na koje se PR profesionalci, novinari i menadžeri uopšte mogu suočiti u jako bliskoj budućnosti tokom poslovanja na webu.

Što se lične kritike tiče, napravio sam par propusta tokom predavanja. Ovo je prvi put da sam radio celodnevne seminare i skroz sam podcenio momenat da se ovde radi o predavanjima tokom celog dana, a ne o 45 minuta predavanjima recimo. Jednostavno sam na momente gubio koncentraciju, a pred kraja dana je i umor odradio svoj deo posla. Bilo mi je izuzetno naporno, ali sam izvukao odličnu lekciju iz svega. Za sledeći put ću se mnogo bolje organizovati, a taj sledeći put će biti za već nekih mesec dana :)

Tweetokracija N°2 je već u toku organizovanja i desi će se na istom mestu u isto vreme 4.12.2009 godine.

P.S.
Prijave su u toku i Ivan mi je jutros javio da je ostalo još 10tak mesta ;).

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(

Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.

Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!

Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:

• Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”

  Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.

• Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet.
• Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)!
• Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!

Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox

Presedan

Koliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!

Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.

Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!

Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)

Kritika za twitter zajednicu

Sa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!

U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.

A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?

Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!

Ponovo dolazi slična (Silicone Valley) ekipa ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju i očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različitih zemalja sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o meni trenutno najinteresantnijoj stvari – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ovog puta ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Takođe, na ovogodišnjem LeWebu mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantnih faca ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

Ovo je post sa trećeg dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i drugom danu.

Prethodno veče je organizovan simpa party, ali na žalost, kako je grip počeo da me hvata, sa Milojem sam oko 23h lutao ulicama Subotice u potrazi za apotekom da bi se obskrbio Fervexom. Na kraju je ispalo da mi je šetnja skroz prijala (kao i fervex), zaspao sam kao beba i ujutro sam bio spreman za akciju i pored grla koje je i dalje “škripalo”.

Jutro je bilo overbookirano. Odmah posle doručka se paralelno u dve sale krenulo sa Studijama slučajeva predstavljanjem pobednika “PRiznanje 09″. Pored takvog programa, imao sam i jedno zakazano snimanje vcasta koji je vodila Gaga sa special questom – i koji će za dan-dva biti objavljen ;)

Posle snimanja, odabrao sam da sedim u glavnoj kongresnoj sali hotela Galleria, gde sam ispratio predstavljanje MIOKO magazina, studije slučaja za nagrađene projekte Hochegger communications, Raiffeisen Investment, Coca Cola i Hello. Od ovog poslednjeg, izdvajam pobednički spot Hello! Music konkursa.

Pobednički spot Hello! Music konkursa – bend Pop Ups, pesma “Osmeh”

Posle kafe pauze, došao je na red crème de la crème ove konferencije: predavanje Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University. Da se ja bavim PRom, ovo je osoba zbog koje bih išao posebno čak i na San Jose Univerzitet da je slušam.

Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University

Čovek je jednostavno rekao ono što je istina ispred koje PR struka u Srbiji (a i regionu) ne sme više da zatvara oči. Onaj ko ignoriše 2 miliona korisnika na jednom tržištu, što je ekvivalentno jednom Beogradu – definitivno mora da ide ili u penziju ili da promeni struku. Ima puno lepih zanimanja gde su ove stvari nebitne. A i tih 2 miliona potencijalnih klijenata, to je danas. Danas kada je penetracija Interneta samo 30%. Jel neko za vas treba da radi proste matematičke računice gospođe i gospodo kome je Internet pomodarstvo!!

Da, da i to je moglo da se čuje od pojedinaca iz PR struke – Internet je pomodarstvo. Ne gospođe i gospodo, nije on pomodarstvo nego ste vi prošlost. Na vašu žalost toga još niste svesni!

Sa ovim predavanjem se #PRSrbija i završila. Ovih dana sabiram utiske u glavi puštajući da se sve malo slegne i pišem post o generalnim utiscima, kako pozitivnim – tako i negativnim.

Ovo je post sa drugog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i trećem danu.

Posle bogatog i odličnog doručka u hotelu Galleria, prvo predavanje je održala Milica Slijepčević za Dunav osiguranje – “Krizna situacija u slučaju Gemac“.

Milica Slijepčević – Dunav osiguranje

Predavanje Gospođe Slijepčević mi je više ličilo na lobiranje sale i dokazivanje da je kompanija Dunav u pravu, nego što nam je dala neke konkretne stvari kako je kompanija reagovala u slučaju Gemac. Zaista loše predavanje šarmantne Milice.

Aleksandra Berić – b92

Posle nje je išla Aleksandra Berić kao PR menadžer iz b92. Malo sam se iznenadio da jedna osoba koja zastupa ovu kompaniju na tom radnom mestu je imala govor tela iz koga je mogao da se vidi strah i trema. O čemu je pričala? Pa ne znam, po programu je bilo “Od identiteta do image-a” – u realnosti… udavila je. Pred kraj predavanja sam nekulturno izašao iz sale i otišao po kafu za mene i Miloja.. :/

Andrea Brbaklić – Erste Banka

Pred samu pauzu, na binu je izašla Andrea Brbaklić iz Erste banke sa temom “Kako identitet pretočiti u poruku“. Ovo je bilo zaista sjajno i pomalo neuobičajeno predavanje u ovoj niši. Unela je u salu pozitivnu energiju i osvežila pomalo učmalu atmosferu koje su njene prethodne koleginice unele.

Maja Dželatović – Holcim, Srbija

Posle kratke pauze sa kafom, predavanje je održala Maja Dželatović iz Holcima sa temom: “Upravljanje reputacijom u kriznim situacijama“. Međutim, zadžala se više na temi svetske ekonomske krize nego na samom kriznom komuniciranju.

Razlog je bio kako je sama navela, što Holcim nije zaista imao takvih iskustava u njemu. Sve u svemu, meni jedna relativno nezanimljiva priča. Puno podataka koji se u tri klika mogu izgooglati (déjà vu 100x?), par fail izjava tipa “Mi smo izuzetno jaka kompanija” (na PR seminaru??!) i na kraju gotovo bez ikakvih konkretnih primera iz iskustva primenljivih na temu konferencije.

Popodnevni update

Popodnevni deo je započela Jelena Jovanović ispred Etargeta. Nemam puno šta reći osim da je predavanje bilo klasično za njenih par poslednjih predavanja koje sam ispratio – vulgarna autopromocija. Ovo je bilo verovatno poslednji put da sam je slušao.

Posle Jelene, nastupio je Uglješa Vrcelj ispred Superdota. Predavanje o jednom web servisu posle koga iskreno mi nije bilo najasnije o čemu se radi, ali sam bio spreman da ga slušam još pola sata. Tip je jednostavno imao sjajan nastup :)

Dragan Varagić

E, onda je nastupio Dragan Varagić koji je na jedan specifičan njemu način :), objasnio PR struci kako treba da koriste Internet u online PRu. Krenuo je o osnovnim stvarima koje su bile aktuelne 1998. (sa dobrim razlogom), a završio sa Real Time Webom. Njegovo predavanje je izazvalo žestoke reakcije u publici, ali lično mislim da mu je nastup bio defitivno dobar i potreban.

Njega je nadovezao Dr. sc. Božo Skoko iz Hrvatske koji nam je pričao o Upravljanju reputacijom u politici. Milojevim citatom bi preslikao ono što bi defitivno oslikalo ovo predavanje: Obozavam ljude koji i o najkomlikovanijim zadacima pricaju jednostavno – jer ih znaju!

Srđan Šaper, Sonja Liht, Goran Ješić, Andrea Brbaklić, Miloš Đajić

Posle pauze je krenuo okrugli sto sa meni izuzetno interesantnom temom sa obzirom na poslednja (ne)dešavanja u zemlji: Kako do bolje reputacije Srbije.

Navešću par citata učesnika panela koje sam i na twitteru preneo:

Sonja Liht: Bez odgovornih gradjana nema odgovornog drustva = bolja reputacija zemlje.
Srđan Šaper: Srpska drzava postoji tek koju godinu, sto dovodi da nacionalnog identiteta jos uvek nema tj. on se gradi.
Goran Ješić: Vi poreski obveznici nas iz državne službe plaćate. Moramo da vam donesemo rezultate.
Goran Ješić: Srbiji fali proizvod da bi ga mogli brendirati.
Andrea Brbaklić: Ne vrede reklame na CNNu dok se mi ne sredimo iznutra. I da bi brendirali nesto, prvo treba da napravimo to.

Posle panela, nastupila je mučna diskusija, gde je svako iz publike imao neodoljivu fiziološku želju da kaže svoje mišljenja, što je mene užasno smorilo.

Kako god, ono šta bi ja uradio prvo na pitanju brendiranja zemlje: prvo napravio strategiju (u više niši obavezno), zemlju napravio sigurnom (u bukvalnom smislu reči) za sve svoje građane kao i goste i tek onda radio na brendiranju (prodaji čeka god). Pokvaren automobil ne možeš prodati – osim za delove!

Sutra u isto vreme, na istom mestu, u poslednjem trećem blog postu iz Subotice – o Kreiranju imidža i upravljanjem reputacijom.

Ovo je post sa prvog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o drugom i trećem danu.

Sa Milojem sam uleteo u Suboticu oko 17.30h, pronašli na brzaka sjajan hotel Galleria, a kako smo kasnili – sa vrata upali na predavanja.

Posle uvodnog govora (elegantno obučenog :)) domaćina Miloša Djajića, konferenciju otvara Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Ministrova priča je bila relativno OK. Na momente me je doduše podsećala na Hank Moodya kada drži predavanja svojoj kćerki, a na momente na bledu kopiju Zorana Đinđića. SVe u svemu, pričao nam je o lepom ponašanju i tome kako je jedan o poslova PRa da i svoju zemlju predstavlja u lepom svetlu??! Problem ministre je što vlada ove zemlje ne radi svoj osnovni posao – da očisti “fekalije” sa ulica! Tek posle toga ministre Duliću vi možete raditi brending jedne zemlje…

Ph.D Dejan Verčić

Posle ministra, za govornicu je došao Ph.D Dejan Verčić iz Slovenije koji nam je pričao o evropskim trendovima u komunikaciji. Meni je predavanje bilo interesantno, profesor je jednom finom provokacijom pokušao da ukaže na goruće probleme u PR struci. Primetio sam da su u sali pojedinci bili šokirani njegovim izjavama. Ja sam iskreno bio šokiran što su oni bili šokirani :) Sve u svemu, ovo profesorovo predavanje mi je bilo samo jedan “uvod u anatomiju” o (online?) kreiranju reputacije. Ne znam da li profesor ne zna neke stvari ili ih jednostavno ne želi reći – da ne bi bilo još više šokiranih (lično verujem da je ovo drugo) :)

Dzizs people, online svet nema veze sa tim vašim old school i offline PR pristupom!! A kako će ta (kako nazivate) “tendencija” ka online uskoro postati mainstream (nije već?) dobro se pripremite. Imam utisak da ako ste šokirani na ovakvo predavanje, sletanje na online planetu uskoro – može jako da boli, u kojoj god niši radili…

Posle ovoga, usledila je odlična vojvođanska večera na petom spratu hotela Galleria. Uz tamburice, sa Gagom i Milojem smo pretresli geopolitičko-business stanje u zemlji Srbiji, otišli na još po jedno piće u komšijsku pizzeriju i nazad u hotel. Tekst završavam oko 03.30h, a predavanja ujutro počinju u 09.30h. Hmmmm, treba ići i na doručak?…

Lično, ova tematika mi je posebno interesantna i o njoj razmišljam gotovo poslednje tri godine. Ono što mi je za celu problematiku još interesantnije – je da se kroz ovu konferenciji u problematiku uključuju i osobe koje se bave odnosima sa javnošću. Problem digitalnog identiteta se napokon prepoznaje i u ovoj struci, doduše dosta “stidljivo”, ali ipak – evo nam i prve konferencije o tome.

Biću prisutan od 15. do 17. oktobra u Subotici i na ovom blogu možete da očekujete postove sa konferencije za svaki dan posebno. Postovi će se klasično za konferencijski blogging updatovati svakih par sati.

Ceo događaj ću ispratiti i preko mog naloga na twitteru uz koji će ići službeni hashtag konferencije #PRSrbija.

Ceo program konferencije možete pogledati i na ITDogađajima gde možete pronaći i kompletne korisne linkove.

Vidimo se u četvrtak u Subotici od 17h.

Na ovom prvom zagrebačkom BarCampu, preko liste tema možete videti o čemu će se pričati. Ulaz je naravno totalno besplatan, ali registracija je obavezna .

Kako sam već par puta udavio Tanju o svemu ovome da pročita na webu dok smo organizovali poslednji Blogopen, mislim da joj dugujem bar par reči o svemu ;)

Šta je to BarCamp?

BarCamp je neformalni vid konferencija drugačije zvane i NE-Konferencije. Na njima je priča fokusirana uglavnom na web razvoju i sve što se vrti oko weba. “Ideološki” je potkovana željom za razmenu znanja što mu dođe kao neki vid Open Source meetinga. što znači da nema onog klasičnog konferencijskog odnosa gde imate samo “jednog pametnog” nego su svi učesnici pozvani da direktno učestvuju u stvaranju contenta. Konkretno to znači da su svi pozvani da pričaju na njoj.

Photo by ifranz

Po nekom defaultu, BarCampovi započinju u formi okruglog stola gde se svi učesnici predstavljaju imenom i prezimenom, svojim zanimanjem i eventualno iz koje firme ili asocijacije dolaze. Posle toga dajete tri keywordsa (ključne reči) sa kojima bih drugi učesnici mogli eventualno da identifikuju Vaše interesne sfere :)

Neka od osnovnih pravila na BarCampovima su:

• Učestvovanje besplatno sa obaveznom registracijom
• Od svih učesnika se očekuje da učestvuju, nema pasivnih učesnika.
• Pripremite o čemu ćete pričati i bez Auto-Promocija.
• Kada pričate, pričajte jasno i kratko.
• Pre, za vreme i posle ne-konferencije blogujte, flickrujte, wikipedujte, skypeujte, Gtalkujte

Više priče o BarCampovima možete pronaći na BarCamp sajtu, na Wiredu kao i na Wikipedia-i.. A videti kako to sve izgleda pogledavši tag barcamp na Flickru (u ovom trenutku samo malo više od 44K fotki) ;)

1. Kada oduzmemo i saberemo sve zajedno sa novinarima, “zvaničnicima” i ostalima.. Prijave će se zatvoriti tačno kada brojač otkuca 230 prijavljenih. Kako trenutno ima još 9 slobodnih mesta ko se još nije prijavio zaista je poslednji trenutak.
2. Druga stvar je da je satnica objavljena. Tanja je sve lepo utanačila, tako da je Rendez-Vous u 9.30h na gornjem platou SPENSA gde će vam biti uručene identifikacione kartice, a početak je predviđen za 10h. Svi koji zakasne idu 5 minuta u ćošak.. Blablabla… Predavanja će biti sve do 13.15-14h i posle je predviđena pauza za ručak do 15h.

   Posle podne su radionice, Dragan će uz Markovu pomoć da vam pokaže “Kako se pravi template za Blog i to uživo, a ja ću posle njih da se potrudim da izdvojim neke delove iz BlogSessions-a i uz još par stvari i da zaokružim priču o tome “Kako da optimizujete Vaš blog za web pretraživače”. Paralelno sa radionicam će ići panel “Novinarstvo u doba blogova” koji će voditi Miloje “and friends” :))

   Kraj je naravno najbolji, oko 17.30-18h svi se “pomeramo” u Radio Café gde će biti jedan pravi Blogparty. Od specijalnih gostiju svratiće Sting i Elton John ne to je za neki drugi put, ovaj put ćemo se pored dobre priče, vina, čaja, piva.. zadovoljiti sa muzikom iz lokala zajedno sa Free WiFi pristupom ;)

3. Treća stvar, broj osoba koji fizički može da stane u sali gde će biti držane radionice ograničen je na 30 !! Iz razloga da izbegnemo gužvu, odlučili smo da otvorimo posebno prijave za njih. Znači svako ko hoće da prisustvuje jednoj od dve radionice (ili na obe), pored registrovanja za prisustvo na Blogopenu, treba da se prijavi i na ovom postu na sajtu BlogOpena. Napominjem da se ovo odnosi samo za radionice, ne i za Panel koji će biti održan u Amfiteatru gde nema problema za mesto.
4. Četvrta stvar je da su volonteri još uvek potrebni. Tanja je napravila spisak još za šta nam je potrebna pomoć, a ja ga ovde prenosim, pa eto.. ako ima da neko hoće da bude blogerski angažovan :)) nek se javi na mogu[at]blogopen[dot]eu, hvala unapred..
   

   * Četvoro ljudi oba pola :) koji bi od 9:30 do 10:00 na info pultovima predavali prijavljenim učesnicima kartice-bedževe manifestacije (nešto kao ulaznica).

   * Dvoje raspoloženih ljudi bez obzira na pol :) koji bi tokom diskusija svih programa, prinosili, ako ustreba, bežične mikrofone učesnicima, tj. publici koja bi se javljala za reč.

   * Jedna osoba koja bi na dan održavanja BO bila u kontaktu sa našim WiFi sponzorom, neobee.net-om, ukoliko pu-pu daleko bilo, nešto zaškripi i brinula da li je sve u redu sa tehnikom.

   * Jedna osoba koja bi brinula da nam se Slovenci, Katja i Gregor ne izgube od hotela do Spensa.

Vidim da sam propustio u ponedeljak veliki Blog Action Day. Sva sreća pa ga kolege nisu omašile.. Pa da ovako sa malim zakašnjenjem dignem i ja svoja dva prsta.. čisto da kažem da sam pasivno prisutan ;)

Video sam (a i odslušao) da je Mooshema hrabro stala ispred novinare i pripremajući ih za Blogopen rekla u par reči šta je to Blog. Mada kada pročitam jedan drugi Mooshemin post zamislim se da li je to zaista dovoljno sa obzirom na to kakve sve tekstove mogu sebi dozvoliti pojedini tzv. “školovani novinari” ?? :( Mislim da bi takvi pojedinci iz ove profesije koju inače puno cenim trebali, ali ODMAH za početak pročitati prvo ovaj Draganov tekst i odmah zatim uzeti jedan duži godišnji odmor koji će iskoristiti radno, informišući se da im je profesija evoluirala..

Kada sam već kod pojedinaca iz novinarske profesije, da samo izjavim moju potrebu za povraćanjem i to ne digitalnim kao kod Siniše, nego onako.. sa jaaakim mirisima, kiselim koji Vam peče usta kuljajući u WC šolju.. Sorry za metaforu, ali to je najmanje što mogu reći posle ovoga što pročitah kod Dejana. Plagijat je ružan i kada ga vidim među blogerima (posebno kada pored imena Vam ukradu i postove), ali kada to rade profesionalci, pa još školovani, onda ne mogu imati drugu fiziološku potrebu osim one gore pomenute (eventualno možda istu da zamenim kenjanjem.. :()

Da u ovom postu ne bi bilo samo negativnih stvari, evo i jedne odlične novosti koju je verovatno većina Vas ispratila. OpenCoffee Club je pokrenut i u Novom Sadu, a u poslednjem momentu vidim kod Marka i u Banja Luci… Sjajno !! Siguran sam da će se na ovakvim neformalnim skupovima IT profesionalaca kao i na konferencijama koje se organizuju u privatnim varijantama pasioniranih IT profesionalaca da se uradi mnogo više na unapređenju struke u našim krajevima nego na svim onim učmalim sednicama razno raznih ministarstva..

Događaj koji će okupiti ceo regionalni IT créme se ove godine dešava u Niškoj Banji od 24tog do 26. oktobra. A na videu možete pogledati intervju koji je Dejan napravio za Razgovori.com sa jednim od organizatora Aleksandar Ilićem a.k.a FlyLord.

Na zvaničnom sajtu BizBuzz-a možete videti koga možete sve slušati ukoliko krajem oktobra skoknete do Niške Banje ili opet gde možete da prespavate (ako baš nemate bivšu devojku/tipa u okolini gde bi mogli da se ugajbite na ovih par dana ;)

A ako vas pored konferencije interesuje i “underground geek” provod, posetite DPT pa se informišite iz prve ruke na primer gde su dobra rebarca na kajmaku :))

Kotizacija za prisustvovanje je samo 2K dinara dok je za studente 1K dinara. A ako ste student i pokažete malo organizacionih sposobnosti, skupite se u grupicu od +5 studenata, plaćate samo 500 dinara ;) Možete se prijaviti On line ovde i požurite, mesta su ograničena, a 24.oktobar nije daleko.. ;)

Posle prolećneg okupljanja u Pančevu koje smo organizovali Marko, Tanja i ja, “direktorsku palicu” ovo jesenjeg BlogOpena drži Mooshema kao jedna odrasla devojka :)) Vidim da ima dosta “profesionalnih deformacija” i da je “zagrizla” mnogo više nego Marko i ja proletos što će očigledno rezultirati nečim što zaista nismo videli u našim krajevima, a verujte mi da takva dešavanja nisu česta ni na inostranom tržištu..

U stvari o nekim detaljima ne bih za sada, oni će jaaako skoro biti okačeni na zvaničNom sajtu BlogOpena, a verovatno ću ih i ja pomenuti naknadno još u nekom postu. Oko čega bih poveo temu na ovom postu je eventualna pomoć koja je potrebna organizatorima ukoliko ima dobrih duša :))

Kao što verovatno znate, cela ova skalamerija je totalno ne profitabilna neprofitna i kao sve takve skalamerije nedostaje im novac. E sada ovde ne traži niko novac, nego neku konkretnu pomoć od ljudi koji žive u Novom Sadu, Beogradu i celoj toj okolini u vidu “ajde molim te poguraj me samo par metara, palim na prvu..” .. o čemu se zapravo radi.. (sledi Tanjino saopštenje koje možete preneti sa njenim oduševljenjem na Vaš blog ukoliko piskarate)

Pridružite se! Uključite se!

Mala i vesela zajednica blogera-entuzijasta koja učestvuje u organizacionim pripremama ima potrebu za proširenjem i uključivanjem i drugih zaiteresovanih blogera, kako bi organizacija i realizacija događaja bila ravnomerno raspoređena u odnosu na potrebe priprema za BlogOpen i afinitete i mogućnosti ostalih učesnika-blogera koji bi voleli da pomognu. Potrebni su nam:

1. Domaćini – blogeri koji bi brinuli o gostima-predavačima, od dočeka na aerodromu i transportu do Novog Sada i koji bi bili na raspolaganju „jedan na jedan“ gostima radi lakšeg snalaženja. Broj blogera na ovoj poziciji će zavisiti od broja predavača koji dolaze izvan granica Srbije, a neće biti manji od 4.
   Potrebne kvalifikacije: tečno znanje engleskog jezika, vozačka dozvola i automobil (organizator snosi troškove goriva i putarine)
2. Informatori – dva blogera koji bi u toku BlogOpena radili za info-pultovima, radi lakšeg snalaženja gostiju i predavača i distrubucije pratećeg reklamnog i informativnog materijala.
   Potrebne kvalifikacije: dobra volja i tečno znanje engleskog jezika
3. Fotografi i snimatelji – blogeri koji imaju znanja i volje da tokom održavanja manifestacije brinu da svi važni događaji budu vizuelno i audio-vizuelno zapisani i korišćeni kao dokumentacija koja prati događaj.
   Potrebne kvalifikacije: foto-aparat, kamera, dobra volja i nešto znanja iz ovih oblasti.

Svi zainteresovani blogeri koji žele da se pridruže na nekom od ovih poslova, mogu da se jave na: mogu[at]blogopen[dot]EU, pružajući osnovne informacije: pozicija za koju je zainteresovan, obrazloženje, ime i prezime, naziv bloga.

Prihvatanjem dobre volje volontera, njegovo ime i oblast koju će preuzeti na sebe, biće objavljeni na sajtu BlogOpena na jednoj namenskoj stranici koju ćemo nazvati Nije nam teško ili već tako nešto ;)

Na pola video zapisa je zvuk ispao dosta loš :( Naravno sve je to cena koju plaćaš kada radiš nešto prvi put ;) Siguran sam da će sledeći put sve mnogo bolje organizovano. Ajde sada jedan klik ovde i svi oni koji su prisustvovali, mogu se podsetiti kako je bilo, a oni što nisu, da dobiju volju za sledeći put ;)