RealIdentity

Pre bilo kakve konekcije na Internet, molimo Vas da se obratite lokalnoj samoupravi radi dobijanje Vašeg RealIdentity. Podsećamo Vas da je konekcija na mrežu bez ove karte kažnjiva od 2012 godine donošenjem zakona konvencije Sigurnost bez anonimnosti pri Ujedinjenim Nacijama. Po poslednjim amandmanima protokolima donesenim u Briselu i Strazburu od januara/marta 2013 godine, pri svakom kreiranju sadržaja na Internetu (komentari na blogovima, postovi, mailovi, učestvovanje na društvenim mrežama itd.) – obavezno je da se identifikujete Vašom RealIdentity karticom!

Photo by Andreas Solberg

Korišćenje RealIdentity je izuzetno lako. Približite karticu na 20cm pored Vašeg računara koji na sebi ima minimum MacOS 15 ili ChromeOS7. Vaši biometrijski podaci će automatski biti učitani i sigurna Internet konekcija će biti uspostavljena. Molimo Vas da pri korišćenju Interneta ne nosite jaku šminku, maramu, kontaktna sočiva i budite sveže obrijani. Ne preporučuje se konekcija posle noći u kojoj ste koristili alkohol ili drogu.

Geolokalizacija

Internet je podeljen na oko 120 geografskih regiona. Time je moguće imati interesantan sadržaj koji je najbolje adaptiran zakonima regiona u kome živite kao i da Vas sadržaj ni po kakvoj osnovi ne uznemirava. To znači da će vam Internet sadržaj biti serviran u zavisnosti od regiona u kome je Vaša RealIdentity kartica registrovana. Tako će na primer svi vlasnici RealIdentity sa Balkana bez problema u kom se delu sveta nađu, moći na Internetu pratiti BalkanFarma ’25.

Podsećamo Vas da ukoliko želite putovati u druge Internet regione, na vreme uzmete GeoLok Vizu. Kao alternativa putovanju može Vam poslužiti cyber-odelo Google Street View 3D Plus Touch. Cyber odelo će Vam prikazati samo one stvari iz koje su u Vašem regionu dozvoljene tako da je Google Street View 3D Plus Touch odlično, sigurno i strimline iskustvo za upoznavanje drugih regiona i kultura. Ukoliko pak posedujete GeoLok Vizu, biće vam omogućeno da tokom Vašeg boravka komforno i legalno uživate u kompletnom sadržaju tog regiona.

Odaberite dobar Internet paket

Većina sadržaja na Internetu zavisi od paketa koji ste uzeli. Na primer, ako ste uzeli paket GoogleAppleAmazon moći ćete pristupiti ogromnoj bazi digitalnih knjiga, filmova kao i velikom broju legalnih ličnih sajtova. Ukoliko odaberete DisneyWarnerBrosViacom paket, imaćete odlične porodične i dečje filmove kao i pristup ženskim forumima.

U ovom uputstvu mi Vam naravno ne možemo preporučiti Internet paket, ali svakako preko goo:// možete pronaći sjajne zabavne stvari. Ako pak krenete pretragu preko dis:// na najbrži način ćete pronaći kinematografska ostvarenja. Recimo, za buffering 50 terabajta poslednjeg Feel3D filma “Wall-E Jr. Returns” kojim će film biti pre-loadovan, potrebno je samo 0,1 sekunda.

Internet za odrasle

Ukoliko imate više od 21 godine (u pojedinim regionima +30) i to možete dokazati Vašim RealIdentity, imate pravo na gledanje sadržaja za odrasle. Pod sadržajem za odrasle podrazumeva se pornografski sadržaj, forumske diskusije bez moderacije kao i političke debate. U ovu Internet grupu spadaju i religiozne / anti-religiozne diskusije, umetničko izražavanje kao i uopšteno sloboda govora.

Ako imate manje od 21 godinu (30 u pojedinim regionima) i dalje možete da pričate o politici i religiji, ali samo u vašem domu! Napomena: Ova pravila mogu da odstupaju u pojedinim regionima!

Nabavite dozvolu za surfanje Internetom!

Nabavkom Vaše dozvole za surfanje netom sebi obezbeđujete sigurno surfanje istim. Pre nego što je ova dozvola bila obavezna, ljudi su surfajući webom često bili izgubljeni u mnogobrojnim web sajtovima klikajući naivno po spam reklamama koje su ih odvodile na nesigurna mesta. Za nabavku dozvole za surfanje netom potrebno je 2-5 dana edukacije u lokalnoj WebSurf školi. Pažljivo se spremite za konačni ispit gde bi morali da znate odgovore na pitanja poput:

• Šta je to piramidalna prevara i da li ona zaista funkcioniše?
• Kako zameniti solarne baterije na cyber rukavicama?
• Zašto je loše za ljude da se na Internetu kritikuje vlast i velike multinacionalne kompanije?
• Zašto je ilegalno da se surfuje bez RealIdentity
• Koje godine je Google kupio Internet?

Prikriveno oglašavanje

Kao što već verovatno znate, prikriveno oglašavanje ili sponzorsko pominjanje proizvoda u video i tekstualnom sadržaju je zamenilo svaki drugi vid reklamiranja na Internetu. Imajte na umu da bez ovakvog vida reklamiranja, Internet kakav danas znamo ne bi mogao da postoji i funkcioniše! Svi glavni proizvođači sadržaja na Internetu su se još 2014 godine dogovorili da koriste prikriveno oglašavanje kao glavni vid finansiranja. Toj odluci su se priključile i vlade 80 zemalja sveta podržavajući ih i politički u tome. Podsećamo Vas da na ovaj način plaćate manje poreza što daje Win-Win situaciju.

Tehnički rečnik

Dosta često na Internetu ćete naići na specifične skraćenice. Ako ne poznajete ovaj tehnički rečnik, držite ovaj mali podsetnik blizu ili je najbolje da ga uploadujete u modul Vaše cerebralne ekstenzije. Tri najbitnije skraćenice:

• WWW ili World Wide Web – Jedan od prvih korištenih izraza na webu. Odavno više nije u upotrebi ali se može ponekad čuti od starijih građana. Kao i komunizam – to je bila lepa ali potpuno nerealna ideja.
• Virus – Ili često nostalgično nazivan “informatički virus” je program koji ulaskom u Vaš moždani čip reguliše stimulaciju Vaše želje za potrošnjom. AKo Vam se desi da ulaskom u neku radnju odjednom jako želite da kupite određeni proizvod – vrlo je verovatno da je u pitanju informatički virus! Ovakvi programi su striktno ilegalni. Modifikovanje Vaše želje za potrošnjom je strogo regulisana materija koja mora biti odobrena od vlasti i zabranjena je za osobe mlađe od 6 godina!
• LOL – Skraćenica, čije se značenje tokom vremena izgubilo – možda se sećate da je zakonom Očistimo Mrežu iz 2015 greškom obrisao dosta iz web arhive OčistiNet LOL je korišten kao skraćenica za smeh, a zamenio je i reč “nazdravlje” kada neko kine.

Zaradite novac na Internetu

Postoji više načina zarade novca na Internetu. Iznosimo par legalnih načina pomoću kojih može da se zaradi.

• Ako ste u mogućnosti da dobijete posao Pametnjakovića, imate mogućnost da u radnom vremenu od 8h dnevno odgovarate na pitanje: “Da li je osoba na slici muškog ili ženskog pola?” Ovim radom pomažete algoritmima kompanijama kao što je Google
• Ako imate sreće da dobijete dobro plaćen posao Podmetača Ideja, dobićete posebna ovlašćenja da na Internetu možete ostavljati komentare i ulaziti na chat sa drugim osobama utičući na druge tako što ćete spominjati kako su dobri neki proizvodi, ideje, osobe. Trenutno, Američka vlada zapošljava oko 150.000 Postavljača Ideja po čitavom webu.
• Posao re-pisanja sadržaja. Svakodnevno se novi tekstualni ili video sadržaj regionalno lokalizuje pre objavljivanja. Pre svakog objavljivanja na webu, sadržaj mora biti usklađen (prerađen i sinhronizovan) sa kulturom i zakonima svakog regiona. Kada radite kao re-Pisac sadržaj morate adaptirati u skladu sa zakonima i kuturom vašeg regiona – izbacujući i ubacujući adekvatne delove.

Pronađite partnera na webu

Sami ste i u potrazi za idealnim partnerom? U zavisnosti Vaših biometrijskih podataka , Vaših primanja, Vaše geografske pozicije i rezultata na testu tokom polaganja za surf dozvolu – možete dobiti predlog od 10 do 100 osoba koje Vam najviše odgovaraju i koje su geografski blizu. Možda Vam ideja da treba da se sretnete sa toliko nepoznatih ljudi i nije nešto, ali setite se samo kako naše babe i dede nisu imali ni jedan od alata koje mi imamo danas pa su ipak uspevali da se zaljube.

Pronalaženje ilegalnog sadržaja na webu

Iako Internet nikad nije bio sigurniji nego danas, ipak se može desiti da slučano naiđete na sadržaj koji će Vas uznemiri. Možda Vas je neka informacija o političkoj situaciji u Vašoj zemlji šokirala, možda ste slučajno naišli na neki pornografski materijal, ili ste našli na izdanje knjige iz 1990 koja nije bila modifikovana od strane re-Pisca iz vašeg regiona. Molimo Vas da takav sadržaj odmah prijavite lokalnim vlastima klikćući na dugme namenjeno za to. Može se desiti da Vas radi Vaše sigurnosti kontaktira grupa stručnjaka radi dobijanja više informacija ili da po potrebi i svrate u Vaš dom da bi ispitali da li se mentalno dobro osećate.

Mnogo je lakše nego što izgleda

Nismo hteli da Vas preplašimo sa tolikom količinom informacija neophodnih za Vaše prve korake na Internetu. Web je jedno opuštajuće, strimovano i harmonizovano iskustvo. Pre više decenija, kada je web izmišljen, vladao je totalni haos. Sukobi različitih mišljenja, kršenje autorskih prava, neodgovarajući i uznemiravajući sadržaj, anonimni komentari, ilegalni programi itd. – web je bio skroz zagađen. Poredeći to sa današnjicom, zaista imamo puno sreće što živimo u 2025, a ne u 1995. Dobrodošli na Internet i uživajte u poseti!

p.s.
Tekst sam preuzeo sa bloga LiveaRevolution i preveo uz blaže modifikacije (localized versions :)) Tekst se nalazi pod CC Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 licencom.

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus Beckedahl, Mercedes Bunz, Julius Endert, Johnny Haeusler, Thomas Knüwer, Sascha Lobo, Robin Meyer-Lucht, Wolfgang Michal, Stefan Niggemeier, Kathrin Passig, Janko Röttgers, Peter Schink, Mario Sixtus, Peter Stawowy, Fiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

OK, ako smo apsolvirali to, možemo dalje. Svi koji me prate na Twitteru, su juče verovatno ispratili da sam “hejtovao” (kako neki kažu) Economy.rs (deo: elektronsko poslovanje) jer je pokrao neke tekstove sa američkih sajtova, preveo i objavio kao svoje. Economy.rs se bar predstavlja na webu za jedan ozbiljan poslovni portal kome je ciljna publika “Poslovan čovek”. Hmmm.. sa ovakvim ponašanjem mi potiču maštu o poslovima kojima bi mogao da se bavi taj ciljani “Poslovan čovek”

Iako je ceo ovaj tekst prvobitno bio namenjen samo njima, (sve sa linkovima i screenshot stranica) u stvari bih hteo o nečemu drugom.

Photo by Erik J. Gustafson

Prva stvar: šta je to “hejt”? Zašto se svaka kritika kod nas naziva hejtom? Meni ta tendecija više liči samo na jedan jeftin alat da se neko diskredituje i njegova kritika učini nebitnom? “Znaš to je onaj što hejtuje stalno”.!

Hejter je osoba koja stalno nešto ili nekoga mrzi, kritikuje bez ikakvih razloga ili argumenata i podiže veliku frku. [moja lična definicija!]

Kako ne postoji osoba ili stvar na ovom svetu koju mrzim, kao i što svaki put kada nešto kritikujem iznesem dokaze, gospodo, ja se nikako ne osećam hejterom. A ako je vama definicija hejta, direktna i javna kritika, onda jesam. I ponosan sam na to…

Druga stvar: priznajem da me je iznenadilo da vika “Drž’te lopova” ima u stvari sasvim obrnuti smer kod nas. Umesto da se ljudi okrenu i vide ko je taj lopov, da se zaustavi i proveri da li je to tačno, pa ako je zgrešio i malo “iščupaju uši”, ne!! Ovde se “čupaju uši” onima koji otkriju lopove!

Kod nas su plemenski instikti čak i u internet businessu dosta jaki. Poslovanje se svodi na čuvanje bulja poznanika-saradnika ma šta god da oni urade. Kritika je dobra, ali samo ako pljujemo po državi i velikim multi nacionalnim kompanijama koliko god nemali dokaza protiv njih. A ako treba da se oplete po komšijskom lopovu odmah se ide stavom: “Ma nemoj, poznajem ga, dobar je čovek, ma mora tako, šta će drugo…”

Photo by John Carleton

Da se vratim na početak posta, korupcija i kriminal ne dolaze iz vlasti – vlast je samo ogledalo nas samih! Prvo jer smo MI birali tu vlast, a drugo jer bi ta korupcija kod njih bila lako iskorenjena da i MI SAMI nismo skloni muljanju, skrivanju i “burazer ekonomiji”. Ako ne dozvoljavaš svojoj okolini da se bahato i kriminalno ponaša (najbolje svojim primerom), priče o korupciji gotovo da neće ni postojati jer će biti svedene na statistički podatak.

p.s.
Za to vreme, relativno normalna scena, iz recimo Danske… Sediš celu noć pijući sa prijateljem, kreneš kući i hoćeš da voziš. On ti kaže da to nije dobro i da time ugrožavaš svoj, kao i živote drugih nedužnih ljudi. Ti mu kažeš da ne kenja nasmeješ mu se, pozdraviš, sedneš za volan i odeš. Prijatelj istog momenta nazove pandure koji te dva bloka odatle zaustave… Ta dva čoveka i posle toga su prijatelji. Ali to je neki “nenormalan svet”….

Već izvesno vreme pratim par naših PR profesionalaca i Web magova koji koriste Twitter i posle svakog njihovog twita zapitam se koji kurac ih ne skinem sa Followinga. Kao neki rispect, poznastvo, Twitter sujeta (ono kao: videće da ga ne pratim pa me neće voleti) itd.

Slika statusa Miloja Sekulića oslikava šta hoću reći ;)

Ali evo sada sam nešto malo analizirao history od par auto-promotera i njihovih twitova.. i ne može čovek da veruje! Njihovi twitovi su kao najlošiji reklamni klipovi na nekoj lokalnoj televiziji tipa TV Surdulica..

Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, ne mislim nikako da je loše koristiti Twitter kao kanal za promociju. Poenta je u tome što se čovek pojavi, pokaki se svojim followersima puštajući twit i isto tako brzo nestane. Znači ono, ako mu nešto i odgovoriš, on ti ne odgovora. Da ne pričamo sada o nekom praćenju Twitterosphere i socijalnog povezivanja. Postoje tu i velike PR profike koje čak ni ne prate nikoga!! (wtf!!) Naravno, u isto vreme se na veliko prodaju muda za bubrege klijentima tipa: “Morate pratiti nove tokove IT marketinga… Budite prisutni na sošel networksima” itd

Nego, ajde sada da definišemo i targetiramo gomilu sa par primera, što reče jednom moj friend Eniac. Dosta mi je ove Balkan-hipokrizije i političke korektnosti gde joj nije mesto. Pravim subjektivnu listu sa tri najveće Twitter PR neznalice ovih prostora. Pretpostavljam da će ih sujeta jako dobro prodrmati i da neće znati izdvojiti kritiku od nje, ali šta sada…

Evo recimo Goran Aničić. Čo’ek poznat i uspešan blogger sa Svakodnevnice, tu nema šta dodati. Ali baš iz tog razloga, kao i ogromnog web-blog iskustva, stavljam ga kao šampiona u Twitter neznalicu trenutno. Jednostavno takav kalibar sebi ne može dozvoliti da prvo izjavi, baš na ovom blogu, da Twitter nije socijalna mreža. A i da mu Twitter page izgleda ovako:

Twit za twitom su mu auto promotivni linkovi, bez ikakve inter-akcije sa svojim Followersima. Doduše, čovek ni ne prati NIKOGA!! Mislim, šta dodati…

Takođe ne mogu zaobići ni Dragana. Imam veliki rispekt za čo’ekov edukativni rad na ovim prostorima, ali baš zato ne možeš imati ovakav Twitter page:

Priča je slična kao i Goranova. Nikakve povezanosti sa ljudima koji te prate. Nema komunikacije, puno auto-promotivnih linkova. Pravo đubrište od stranice. Da li ovaj primer Twitter stranice Dragan pokazuje klijentima kako ona treba izgledati i kako je koristiti??

Ne mogu, a da za kraj ne pomenem i Dejana Bizingera. Iskaljeni web konsultant koji, ukoliko je već na Twitteru, bi morao znati da ga i koristi. Doduše, njegov Twitter page još i ima najmanje auto promotivnih linkova, ali je zato čovek isto totalno van koloseka što se tiče socijalizacije sa svojom Twitter mrežom.

Par puta posle nekog Twitta bih ga zamolio za detalje, pretpostavljate da nikada nije bilo odgovora.. Pitam se da li uopšte i zna za opciju Reply??

Za kraj bi napomenuo i to da je na jednoj od skorašnjih lokalnih konferencija, jedan od ova tri PR stručnjaka uzeo mladog Nebojšu aka Eniaca kao nekoga koji nema pojma o svom poslu i koji bi trebao još puno, puno da uči.

Naravno da se stalno učenje za mene podrazumeva, za bilo koga i u bilo kom poslu. Ali ja bi’ Eniaca naveo BAŠ kao nekoga od koga ovo troje imaju jako puno da nauče! Bar što se tiče pravljenja gerili na webu kao i korišćenja social mreži kao kanala za promocije. Za njegov rad bi stavio samo tri keywordsa: diskretno, bez spama i jako uspešno!!!

p.s.
Kako su ovakvi postovi više nego NE poželjni na našem tržištu, odlučio sam da dok se nalazim u Srbiji, uzmem izvanredne bodygard usluge mlade IT development firme iz Beograda :)) Ako je nekome to isto potrebno, toplo preporučujem gazda Nixu koji samo zbog mene menja šifru delatnosti ;)

Iskopao sam ga pa evo i ovde sa vama da podelim adrese za 225 besplatna WIFi spota u ovom gradu, možda će nekom zatrebati ;) Inače za one koji ne znaju, Pariz je podeljen u 20 arondismona, pa je i spisak tako urađen. Inače da bi se najbolje snašli u kom se arondismonu nešto nalazi po adresi, samo pogledajte poštanski broj. Pa tako je recimo 75010 deseti, a 75015 petnaesti arondismon ;)

• Besplatan WiFi u Parizu: od 1og do 5og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 6og do 10og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 11og do 15og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 16og do 20og arondismona

Inače, spisak nije konačan i do kraja oktobra ovaj broj će se povećati na 265!! A za konekciju Vam je potreban laptop, PDA ili neki Smartphone kompatibilan sa 802.11g WiFi konekcijom. Download po spotu je 8Mbit/s maksimalno što naravno nije nikada slučaj kako se konekcija deli. Još jedna dobra stvar je što ne postoji nikakav filter tj. možete ga koristiti kako za VOIP, tako i za video, muziku ili šta god..

Pa eto.. ako nekoga put nanese u grad svetlosti i ljubavi sa laptopom, samo neka pretraži mrežu i kada vidi Paris_Wi-Fi to je to.. ;)

Kao što sam rekao, Pileus je u debeloj alfa prototip fazi i cela skalamerija je izuzetno nepraktična za poneti, ali ideja je tu.. Sada, treba sačekati samo da japanci sve to spakuju u minijaturnu veličinu i da se ponadamo da će WiFi mreža dostići uskoro nivo današnje GSM mreže :D

DontClick je delicijuzan projekat koji vas u isto vreme dovodi do ludila :) Svaki klik je kažnjiv i posle par minuta surfovanja počneš sebi da postavljaš pitanja o moći navika (znate ono: navikao je samo ovim da ga bijem :)).

Kako mi se navika klika već debelo uvukla u svakodnevnicu, nikako ne bih voleo uvođenje ovakvih standarda :)) Naravno, mesta za paniku nema iz par prostih razloga. � ta bismo onda uradili sa accessibility, linkovima u samom sajtu, search mašinama itd.. ;)

MXN Limited, vlasnik preko 360 adult sajtova, navodi da za sada nema jasne planove “šta i kako..” sa domenom, ali da su mogućnosti gotovo ne ograničene. Ostali detalji ove transakcije nisu navedeni, ali je interesantan detalj iz istog teksta da je ovo drugi najskuplji domen ikada prodat, odmah iza Sex.com (prodat u januaru 2006 za nekih 12 miliona $).

Postaje očigledno da je Internet sex-industrija u agresivnom rastu i da su investicije sve značajnije. Pogledajte i uporedite samo cifre par domen investicija koje su više u “klasičnoj business klasi”:

• Business.com – 7,5 miliona $
• Diamond.com – 7,5 miliona $
• Beer.com – 7 miliona $
• Cars.com – 4 miliona $
• Altavista.com – 3,35 miliona $
• Vodka.com – 3 miliona $

Ništa.. izgleda da je najbolje rešenje za moj kredit da otvorim pod-domen porno.Blogowski.eu. Samo da kupim dobar donji veš (ili ne??) :)