Zvanična dokumentacija kaže da, što se nekih osnovnih karakteristika tiče, “zver” u sebi ima:

• Qualcomm procesor od 400MHz
• Memorije u ROM-u: 256MB i u RAM-u: 128MB DDR SDRAM
• Dimenzija: 110 mm X 58 mm X 15.5 mm
• 130 grama sa baterijom
• Ekran: veličine 2.8-inch TFT-LCD, Touch Screen :-))
• Konekcija: Bluetooth 2.0, Wi-FI, USB 2.0
• Dve kamere od koja jedna ima 3 megapixel :(
• Memorijsku karticu microSD, kupio posebno 2 Giga
• Audio supported formats: MP3, AAC, AAC+, WMA, WAV, AMR-NB, MIDI
• Urađeno tako da se sve “kotrlja” na Windows Mobile 6.0

O već klasičnim stvarima koje se danas mogu pronaći na gotovo svim mobilnim uređajima (smartphonima) ne bih nešto posebno detaljno, evo linka za malo više detalja ovog telefona. Ja bi izdvojio samo par stvari koje su me zaista oduševile.

GPS iGO

Jedna od prvih stvari koje su me oduševile je integrisani GPS. Zahvaljujući Dinketu instalirao sam iGO GPS software koji je zaista moćan (još jednom hvala Dinke ;)). Zaista sam mislio da je GPS na smartphoneu izvikana i nepraktična stvar, ali bar što se ovog HTCa tiče, stvar funkcioniše perfektno !

Iz zajebancije ga uključujem kad idem/vraćam se sa posla i dok se muvam po poznatim četvrtima, čisto da ga proverim ;) Ako bi baš i tražio mane, mogao bih samo dodati da kada je GPS uključen, potrošnja baterije je poprilično velika. Za male putanje po gradu i nije toliko bitno, ali za svaku vožnju od par sati trebalo bi imati punjač za kola.

Touch Screen

I ako sam bio pomalo skeptičan kada su se pojavili, Touch Screen je zaista sjajna stvar. Ovaj model koristi tzv. “TouchFlo” tehnologiju pomoću koje iznenađujuće lako upravljate po ekranu pa čak i bez korištenja “olovkice”. U dva “poteza prsta” si već u foto albumu ili u folderu sa muzikom. Evo i mali vizuelni primer kako to izgleda (video nije iz moje produkcije, drugi to rade mnogo bolje :))

Naravno, posle pipanja po ekranu tragovi prstiju su prisutni, ali ništa zastrašujuće. A i dovoljno je da prevučem tri puta sa parčetom neke krpice (u stvari majca je u pitanju :)) i ekran je tip-top.

WiFi Internet konekcija

Pored 3G, Bluetooth 2 i USB kabla, Touch Cruise ima integrisanu i WiFi. Sjajna stvarčica kada oko Vas imate ovaj način konekcije na mrežu. Konfigurisao sam ga da se automatski kači na mrežu kući i na poslu. A ove nedelje sam i obišao dva kafića u koje svraćam sa vremena na vreme i njihove WiFi mreže ubacio kao favorite. Sada, kada god uđem na jedno od tih mesta, spravica se automatski kači na mrežu :)

I još par sitnica..

HTC Touch Cruise u sebi ima instalirano dosta korisnog softvera: Word, MSN Messenger, Power Point, Outlook, Internet Exporer itd. Meni je pored toga bilo interesantno da ubacim i Mini Operu kao browser i Skype i GTalk kao IM.

Sva tri rade odlično, osim Skypea kada ga koristite kao VOIP telefon. Zvuk puca svakih par sekundi i dosta je lošeg kvaliteta. Ali i pored toga je cool osećaj kada pijete kafu u kafiću i chatujete Skypeom :)

Sve u svemu sam zaista zadovoljan izborom. Telefon je dosta brz i bez značajnijih bugova. U stvari, za ovih sedam dana “akanja” jednom se samo zakucao kada sam ga skroz sludeo sa GPSom. Zaista preporučujem..

Prva etapa je bila da pređem 500km u najkraćem mogućem roku. Da bi izbegao aero zagađenje odustao sam od aviona i odlučio se za TGV. Ma serem, izbor je totalno geekovski, morao sam da vidim kako funkcioniše onaj WiFi u vozu :))

Trial Wi-Fi

U početku je bio sjajan osećaj. Voz se polako zaleće, na lokalnom portalu koji se nalazi na serveru u samom vozu gledate trenutnu brzinu kojom se to čudo kreće i tako.. prava egzotika.. Prvi pokušaji konektovanja na spoljni svet ne urađaju plodom. Server mi javlja da je konekcija nemoguća još nekih 100nak kilometara.. dobro, strpljiv sam. Posle tih 100nak kilometara i bolova u prstu od stalnog držanja na F5 tasteru Firefox/Google home page mi se pojavljuje.. Woaww, šta ćeš više za sreću :-))

E pa i nije nešto.. u stvari bolje je bilo da sam čitao neku knjigu nego što sam se zakucao ispred onog ekrana i celih 2 sata i 20 minuta pokušavao da provalim zašto mi veza puca svakih 10 minuta :( Pa se zadesi i ona afera 381 pa ja tu kao nešto pokušavam da kometarišem i govance mi “skuca” komentar. Kakav smor ponovnog pisanja..

To je ipak još uvek samo trial WiFi-a u vozu. Samo da vidiš kako izgleda, da se dobro naložiš i onda ide ona poznata frustracija., nemaaa više.. :(

Sa devojčicom istrčavam iz voza i bez izlaženja sa stanice gare de L’Est ulećemo u metro, pravac 15ti arondisman, ortak nas čeka sa naručenom klopom iz komšijskog japanskog restorana i konzervama japanskog piva. Vraća mi se polako raspoloženje, pravo veče za poslednji radni dan ove nedelje..

HTC Touch Cruise

Celo subotnje pre podne provodim u špartanju 10. arondismanom. Tačnije celom dužinom bulevara Magenta pa sve do Place de la République u traženju nekog telefona koji će mi zamenuti ovu moju već preko tri godine staru Nokiju 6230. U početku sam bio zagrejan za poslednji model N95 8 Giga, ali me je Dinke posle kafe na Platou početkom meseca, slatko naložio na HTC modele.

Posle jedno dva sata sata pešačenja i X obiđenih radnji i šmekanja raznih HTC modela, u ovoj poslednjoj mi prodavac u ruke uvaljuje jedan od poslednjih HTC-a, HTC Touch Cruise. Kako mi je skliznuo u ruku, hemija između njega i mene se desila, što kažu, ljubav na prvi pogled. Pregledan Touch screen ekran koji se u trenutku povinuje zapovestima koje mu dajete. O detaljima telefona ću u jednom od sledećih postova kako je sada jedan od rekvizita od kojih se trenutno ne odvajam ;)

Veče posle koga niste ponosni..

Ručak u malom i poznatom mi restorančiću, i popodne koje užasno brzo prolazi u simpa baru sa nekim licima koje nisam video celih godinu dana. Gledam na displej mog novog HTCa, već je 20h, uskačem u metro i palim na drugi deo grada na rođendan zbog koga sam inicijalno i došao u Pariz.

Na putu se dogovoreno srećem sa devojčicom i upadamo na gajbu gde zatičemo očekivanu ekipu nacionalno sastavljenu od Brazilaca, Nemaca, Francuza i mene.. sa Balkana :) Brazilci u kuhinji spremaju fucking dobar koktel po imenu Caipirinha. Jedna od onih stvari koje pijete kao guste sokove i od kojih vam se posle trećeg-četrvrtog oduzimaju lagano noge.. Strašno.. A još strašnije je što posle odličnih specijaliteta iz Lyona prelazim polako na crno vino, a posle deserta i na alzaski Schnaps od kajsije koji mu dođe kao naša rakija.. Eto.. kraj večeri se završava oko četvorke kada devojčica zaustavlja taxi u koji upadamo (ja gotovo četvoronoške)…

Kako sam se na ovakve gerilske akcije totalno odvikao, nedelju ceo dan provodim u krevetu. Mali večernji obilazak još par frendova i brzi povratak u još zagrejan krevet. Ponedeljak ujutro u 6h još uvek ošamućen hvatam voz za Strazburg i u 9.30 sam već na poslu. Pijem jutarnji čaj, palim Skype i vidiim da na Sinišinom kontaktu još uvek stoji Internet smrdi. Na javljam mu se, ali mu sada totalno kapiram poruku..