Jedna od stvari na koje se često nedovoljno razmišlja pre otvaranja e-shopa je logistika. To nije samo staviti robu u neku ambalažu i odneti na poštu – to je mnogo više od toga! Ako u business planu ne predvidiš logistiku to će te verovatno kasnije skupo koštati – i u vremenu i u novcu.

Arhiva za mene, a možda mali podsetnik za one koje planiraju da se tek upuste u e-shop business:

Krećeš sa e-trgovinom? Ne zaboravi na sledeće stvari!

• Odaberi adekvatnu ambalažu – Kako si zamislio slanje robe – u čemu? U zavisnosti koliko će daleko roba putovati imaj u vidu da je moguće da se ošteti. Roba koja ide na prekookeanski shipping trpi mnogo veće “maltretiranje” nego ona koju ćeš poslati na nacionalni shipping. Koje su cene ambalaže koja misliš da je OK – da li će ti cena koju ćeš ponuditi klijentima biti konkurentna? Da li tu ambalažu možeš redovno nabavljati? Koliko je teška ta ambalaža? Što je teža ambalaža povećava ti se cena slanja ;) Ako praviš svoj proizvod (kao što sam ja) da li si razmišljao da napraviš neko originalno pakovanje i da se time odvojiš od konkurencije?
• Pronađi jeftin, ali i siguran način slanja – Jako bitan momenat, posebno ako ti je cena slanja uključena u cenu proizvoda. U zavisnosti od tržišta koje ciljaš saznaj tačno cene slanja. Prva stvar je da li si sa tim cenama i dalje konkurentan, druga stvar je da li je slanje pod tim uslovima sigurno tj. da li imaš mogućnosti trackinga pošiljke ili eventualno isporuku na obavezan potpis itd. Poslati pošiljku bez ikakvog osiguranja je opasno. Može se pronaći neki pametnjaković u pošti kome se tvoj paket svideo i što misli da “među toliko paketa ti to nećeš ni primetiti“. Sa druge strane, ako nemaš nikakav dokaz slanja, klijent ti opušteno može reći: “pa nisam dobio paket“. Analiziraj konkurenciju kakva im je poslovna politika što se toga tiče i na osnovu nje organizuj svoje slanje. Gledaj da ne budeš preskup, ali imaj u vidu da cena slanja nije presudna. Mnogo je bitnija sigurnost. Strah klijenta “da li će mi stići paket” je stalno prisutan. Ako možeš garantovati da će paket stići – iskoristi to kao argument u prodaji i komuniciraj o tome, efekat je bolji nego da imaš jeftin shipping.
• Resursi za pakovanje i slanje – Proizvodi se neće sami spakovati i odneti na poštu. Najbolje je proračunati srednje potrebno vreme za pakiranje svakog paketa i dodeliti mu novčanu vrednost koja će biti korisna u nekoj eksel tablici pri izračunu nabavne cene proizvoda.
• Etiketiranje i praćenje pošiljke – Na svaku pošiljku moraš napisati adresu, zar ne. Najbolje je sve automatizovati da od momenta kada kupac unese svoje podatke pri naručivanju ti te podatke možeš kasnije lako da eksploatišeš.
• Odlaganje robe – Osloniš li se na onu da ćeš robu držati “tu negde pored – ne zauzima puno mesta” je zeznuto. Pogledaj business plan ili jednostavno razmisli koliko si planirao da prodaš robe u sledećih godinu dana. Sada za tu robu izračunaj koliko kubnih metara zauzima. Da li to može zaista da stane “tu negde”? Takođe, gledaj da odlaganjem robe u vlažnim i uopšte nesigurnim prostorijama (garaža laka za obijanje?) ne ugroziš celo poslovanje ;)
• Praćenje zaliha – Jako bitan momenat. Obrati pažnju da je roba koju imaš na lageru sinhronizovana sa stokom na web sajtu. Ja sam imao samo jedan proizvod, ali u desetinama veličina i imao sam jako puno posla oko toga. Zamišljam neko ko ima 2,3,5… hiljada referenci kako je to ozbiljan posao. Nije ugodno da prodaš proizvod koji zapravo nemaš na lageru ;)

Ako u budućnosti organizujem neki e-Shop, voleo bih da od logistike napravim alat koji ću koristiti protiv svoje konkurencije. Uradio bih benchmarking konkurencije samo u vezi logistike i napravio da od nje dobijem dodatnu vrednost za proizvod ili brend.

Kada pogledam iza sebe, od svih tih usluga su oni verovatno dobro zaradili. Na žalost, njihovi klijenti su ili gledali kako se ništa ne dešava sa pozicijama web sajta ili čak kako im Google banuje URL.

Danas se ta usluga samo naivnima i (web) neobrazovanim osobama može prodati. Nasuprot tome, ono što danas ide je prodaja facebook fanova i lajkova. Pojedini “social media” stručnjaci, ali čak i velike agencije se utrkuju u prodaji prijatelja i lajkova na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Za fejkere nije strašno, oni su uvek postojali i uvek će postojati, više me brinu “velike i poznate” marketing agencije.

Photo by Libertinus

Kao neko ko je sa online zajednicom od samo 700-800 osoba napravio promet od 60k€, reći ću vam zašto je za vaš business jako loše da kupite lajk ili fana na Facebooku.

Kupljeni fanovi nisu vaša zajednica

Kada gradimo online zajednicu, jedna od najbitnijih vrednosti su fanovi vašeg brenda koji ga vole! Fanovi pričaju o svom omiljenom brendu u svojoj okolini, oni ga hvale – ili kritikuju da bi bio bolji. Fanovi evanđelizuju svoju okolinu za vas! Kupovinom fanova dobijate osobe koje niti interesuje vaša usluga ili proizvod ili čak nisu ni čuli za vaš brend. Da ne pričam o tome da će vam se naći fanovi iz Portugala ili Kine koji obožavaju sladoled koji prodajete na Balkanu?! Ima li to smisla? Fanovi za koje ste upravo potrošili xxx€ nisu zapravo vaša zajednica!

Kupljeni fanovi nisu aktivni

Kako tako nabavljeni fanovi nisu ni čuli za vaš business ili ih jednostavno ne interesuje, uopšte nije ni čudno da su oni totalno neaktivni na vašem Facebook profilu. I zašto bi uopšte neki Portugalac kliknuo na lajk vašeg statusa kada ne razume jezik kojim pričate. Fanovi koje nabijate ne-organskim pristupom nisu aktivni na vašem business profilu, vaš business nema apsolutno nikakvu korist od njih!

Kupovinom fanova ROI ne postoji

Kada pogledate dve gore pomenute tačke, jasno vam je da ukoliko kupite hiljade i hiljade fanova rizikujete da se nađete u situaciji gde ulažete puno sredstava a nemate nikakav ROI. Niko ne lajkuje, ne deli vaše statuse i linkove po svojim zidovima, nema angažovanosti, ali ni prodaje… Našli ste se sa gomilom ljudi koje ne intresuje ni malo vaš proizvod. Jedina interaktivnost koju možete dobiti od takvog fana je hide na svom tajmlajnu ili čak unlike. Upravo ste potrošili novac ni za šta!

Kupovina fanova je loša za vaš brend i reputaciju

Sećate se lika iz osnovne škole sa kim niko nije hteo da se igra, a koji je imao bogate matorce? Uvek je imao najbolje igračke koje vam je pozajmljivao, a za uslugu tražio da mu uradite domaći. U srednjoj, kako niko nije hteo sa njime da izlazi, našao je foru da plaća ture pića i ulaznice na koncerte i tako uvek osigura ekipu oko njega… Da li želite da vaš business ima takav brend?

Pored svega ovoga, postavlja se i pitanje neetičnosti… Ali to je tema za sebe..

OK, kako onda?

Facebook (i društvene mreže uopšte) nisu strategija nego alat za vašu strategiju. ROI na facebooku ne mogu nikako da budu brojevi fanova. ROI na njima je mnogo kompleksnija stvar, interaktivnost zajednice, direktna prodaja, brand awareness…

U jednom postu nikako ne može da se napiše kako to da uradite. Moj predlog je da pre svakog kontakta sa nekom marketing agencijom/osobom – definišite svoje business ciljeve koje želite da postignete. I nemojte da nasedate da vam prodaju lajkove i fanove. Agencija/osoba koja to radi je fail ;)

Za kraj, citirao bi Vedrana iz njegovog posta o “higijenskim ulošcima na Facebooku” što mi dođe kao odličan zaključak:

Broj fanova nije garancija Facebook uspjeha. Naprotiv, u većini slučajeva je izvor problema i vodi prema bavljenju međuljudskim odnosima, osobnim preferencama i (često negativnim) stavovima, a dugoročno i lošem ugledu vaše tvrtke na Facebooku.

Prošlog decembra se krenulo sa idejom koju smo jako brzo definisalni. Posle tri meseca smo uradili launching, a već 24h nakon launchinga, vest se pronela svetskim webom. O wtfjeansu su pisali svi veći svetski blogovi pa smo čak uspeli i dospeti na Twitterov trending topic!

Tokom tih devet meseci bilo je puno lepih momenata, adrenalina, ali i jako neugodnih trenutaka. Sve u svemu – jedno jedinstveno i sjajno iskustvo, kako životno, tako i poslovno. Što se komercijalnih rezultata tiče, sebi smo zadali cilj od 1000 limitiranih primeraka – nismo uspeli dostići taj cilj! Dok je prodaja išla preko Paypala (do početka maja) uspeli smo prodati oko 550 komada. Kasnije, kada se frka sa Paypalom sredila, uspeli smo prodati još nekih 150 komada.

Ko radi – uglavnom i greši. Nekada se te greške daju “ispraviti u hodu”, a nekada mogu biti i fatalne. Na wtfjeansu sam napravio nekoliko grešaka. Neću ih sada navoditi jer bi to zauzelo mesta minimum za jedan post, ali je verovatno jedna ili više od njih bila fatalna. Zbog toga se danas wtfjeans nalazi u situaciji da mu Sanja i ja ne možemo dati full time pristup jer projekat ne zarađuje dovoljno.

Imamo i ideju za V2 čime bi uradili nastavak cele ove priče. Ideja je fantastično odjeknula, javlja se dosta ljudi sa pitanjima kada kreće prodaja za V2. Na žalost, celu tu priču ne možemo ispratiti bez investicija koje za sada nismo uspeli dobiti. Uletanje u priču onako na pre-order više ne želimo jer mislimo da to nije dobra ideja.

Oboje radimo stvari sa strašću, emotivne smo osobe i uglavnom tako funkcionišemo. Ipak, nekada je u poslu dobro ostaviti emocije sa strane. Kada to uradimo sa wtfjeansom – iskustvo ali i brojke nam govore da bez investiranja ne idemo u dalju avanturu. Tako nas savetuju i neki iskusniji od nas – mislimo ih poslušati i ovaj projekat zatvoriti…

So long and thanks for all the fish* – do sledećeg projekta ;)

Preko 250 miliona iPodova

Dolaze polako i 2000te, Jobs se pojavljuje sa najavom za novi proizvod. Sprava od 5Gb pomoću koje ćete u džepu imati 1000 pesama! iPod je rođen krajem 10. meseca 2001. Kritika ga naravno ne zaobilazi. Što za loše baterije koja je po meni osnovana – što hejterska kako je proizvod previše “zatvoren” i samim tim besmislen. Kako god, danas je iPod prodat u više od 250 miliona primeraka i važi za referencu za sve portable media playere!

iPhone saga

Početkom 2007. Apple najavljuje “revolucionaran” telefon – iPhone. Sve prati naravno buzz neviđenih razmera. Čak par godina pre zvanične informacije glasine već kolaju webom. Krajem šestog meseca 2007. godine iPhone je dostupan za kupovinu širom USA. Sa tim naravno u paketu kreće i obavezno pljuvanje kako po kompaniji tako i po njihovim “besmislenim” proizvodima. Danas, iPhone je prodat u više od 80 miliona primeraka i kompletno je promenio upotrebu mobilnih telefona, tačnije smartfona. Danas, od celukopnog Internet saobraćaja preko mobilnih aparata 65% prolazi preko iPhonea. U isto vreme, iPhone drži “samo” 11% kolača od svih prodatih aparata. Podsećam na podatak od gore da je iPhone na tržištu od šestog meseca 2007. godine!

Photo by freakingnews

70% prihoda od AppStorea ide developerima!

U julu mesecu 2008 godine, Apple lansira AppStore. Servis za iPod i iPhone korisnike koji funkcioniše kroz iTunes software. Na prvu loptu, servis nije posebno kritikovan, ali danas ima reputaciju da je jedan od najcenzuranijih mesta na webu. Prihvatanje novih aplikacija u AppStore je od strane Apple-a strogo cenzurisana i developeri moraju da prođu mučnu i strogu selekciju. Rezlutat svega je da za dve godine postojanja, u AppStoreu danas ima više od 225K aplikacija koje su skinute više od 5.000.000.000 puta i za obrtom koja prelazi 1 milijardu dolara godišnje !!! Da li sam pomenuo da Apple daje 70% prometa developerima? Business model AppStorea postaje THE business model!

iPad promašen proizvod?

Početkom ove godine, Apple lansira potpuno novi proizvod – iPad. Istorija se opet ponavlja i pored toga što stvar postaje pomalo dosadna. Kreće ogroman buzz oko novog proizvoda, a Apple hejteri se hvataju olovke i tastature… A čemu to služi, mali je, veliki je, nema kameru, nema multi-tasking, bla, bla.. Kako god, posle samo 3-4 meseca, Apple je prodao preko 3 miliona uređaja! Poslovni rezultati se već sada mogu naslutiti…

Ping je ozbiljna namera ulaska u muzičku industriju?

Pored novih modela iPodova, juče na Apple eventu Jobs (pomalo stidljivo) najavljuje Ping, muzičku društvenu mrežu. Ivan je o njoj već izbacio post. Na prvu loptu, mislim da će ova društvena mreža potpuno izmeniti planove muzičkoj industriji. Pogledate business model od AppStorea sa apovima i aplikujete ga na muzičku industriju. Razumete o čemu pričam? :) Ali o tom ću verovatno u nekom sledećem postu.

Zašto mi je Apple genijalan!

Ako ste pročitali Tribes od Set Godina, sigurno se sećate Setove definicije “učmalosti” kod kompanija koju on definiše kao kompanijski status quo.

“Kompanije koje uništavaju status quo u sebi, su one kompanije koje pobeđuju”

Apple je za mene “jeretička kompanija” – kompanija koja inovira i koju ne interesuju dogme. Apple je tačno profilisala i ciljala svog korisnika. Apple interesuju samo korisnici koji će da unesu broj svoje kartice u App Store i da bez problema potroše par dolara mesečno. Za takve korisnike Apple je spreman da potroši i vreme i novac za korisničku podršku, da jednostavno “korisnički brinu” o njemu. Sviđalo se to nekome ili ne, vređali se neki ili ne – ostali im nisu bitni!

Naravno, pored korisničke brige Apple im za uzvrat nudi i proizvod sa fantastičnim dizajnom, ali i jedinstvenim interfejs iskustvom. I da, možda najbitnijim detaljom – proizvodom koji radi!

Zašto Paypal

Jedno od prvih pitanja u e-businessu koje se obično postavlja. Kako vršiti procesiranje naplate? U svom business planu sam imao zacrtano da za prvih 30 dana prodamo 100 komada jeansa, a kasnije, u sledećih 6 meseci prodamo još 500 komada. Skroman plan plan koji je više ličio da će mi biti potrebno mikro-plaćanje nego ugovor sa bankom i nekim ozbiljnijim procesorom plaćanja.

Sa takvim business planom, nekako mi se prirodno “naturao” Paypal. Vlasnik sam Paypal računa već više od 7 godina. Redovno plaćam sa njime, a jedno vreme sam iz hobija pre-prodavao stare i retke knjige. Imam Business account već dosta vremena i nikada za to vreme nisam imao problema.

Sa druge strane, dosta ljudi mi je reklo da se “pazim” Paypala. Da je to “zlo” i da se može pronaći puno loših iskustava na netu. Nisam se obazirao na to. Znam da po defaultu ljudi uglavnom pišu kada nešto ne valja, a kada stvari idu dobro – o tome se uglavnom ne piše.

U toku februara meseca (ove 2010 godina), poslao sam sve papire Paypalu da mi se sa business računa “skine” onaj limit od 2500€ koji je po defaultu na svim računima. Paypal je primio sve moje papire i javio mi da mi je account skroz spreman za business. Biznis je mogao da počne…

Prvi problemi sa Paypal-om

Prvi problemi su se pojavili već posle drugog dana od pokretanja prodaje. Posle nekih 40tak sati, na računu je bilo preko 10k€, prodaja je išla savršeno – i kao u nekom horor filmu – priča tek sada počinje. Radim virman od 10k€ na svoj bankovni račun – na Paypal računu ostaje 3-4k€. Posle par sati Paypal mi šalje mail (u nedelju popodne) da nam je račun totalno blokiran. Kako za podizanje svog novca, ali tako i za primanje novca. Što bi značilo da je nemoguće nastaviti prodaju, plaćanje ne radi na sajtu zbog toga!

Photo by speedoboyblog

Kako evropski customer service ne radi nedeljom u Francuskoj (??!!) , zovem USA centar. Ide mučno komuniciranje da bi se došlo do nekog supervizora. Niko ne može da nam kaže šta se dešava! Posle 20tak minuta napokon informacija! Jedna supervizorka saopštava da sam prekršio TOS o pred-prodaji koja ne sme da bude duža od 20 dana!!? OK, ogroman propust sa moje strane. I ako time ne kršim zakon zemlje odakle radim, kršim TOS od Paypala i jasno mi je da sam u sranju!

Ide pitanje sa naše strane: OK šta sada raditi? Da li prekidamo business i vraćamo klijentima novac ili postoji neka mogućnost da se prevaziđe problem i pored toga što je TOS prekršen? Business nikada nije crno-beli i ako postoje obostrani interesi bez ulaženja u ilegalne poslove svaki TOS može da se “stavi sa strane”.

Dobijamo informaciju da prvi deo problema (prodaja tj primanje novca) MOŽE da se prevaziđe tako što moram da imam “Proof of the origin of the merchandise”. Kažem da to nije problem da nabavim u toku sledećih par dana. Oni mi kažu da je onda super i da će mi odmah odblokirati račun, a ja da im dokument dostavim naknadno. Nasuprot tome, za podizanje novca da vidim sa francuskim Paypalom od ponedeljka. Tako i biva, pristajem na to sve. Paypal mi odblokirao račun za primanje novca, i prodaja je posle nekih 5-6 sati blokade mogla da se nastavi.

Mogu li dobiti sada svoje pare?

Odmah posle ovoga sam Paypalu naravno poslao neophodan dokument (Proof of the origin of the merchandise) i sve se vratilo u normalu. Tj ne baš sve, prodaja je išla OK, ali je meni novac bio zablokiran. Da bi mogao da uzmem novac, Paypal mi je tražio gomilu dokumenata da bi se novac odblokirao.

Posle nekih dva meseca jurnjave sa njima (zivkanje na support telefone od 0,21€/min), svi dokumenti su bili poslati. Išli su dotle da su tražili od mene da neke od klijenata koji su dobili prvu BETA isporuku pitam mailom da li su dobili svoj jeans i da onda Paypalu forwadujem taj mail sa odgovorom kupca??!! Sve pod izgovorom da nisu uspeli da kontaktiraju oni kupca??!

OK, i ako je situacija totalno glupa i to sam uradio. Svi klijenti za koje mi je to traženo, su bili kontaktirani i njihove potvrdne mailove sam forvardovao Paypalu. Posle više od dva meseca natezanja sa njihovim support servisom, cela procedura je sa moje strane bila ispoštovana. Sa nestrpljenjem sam očekivao dan kada će mi odblokirati nalog sa mojim parama gde su bili plodovi mog rada u poslednjih 2 meseca!

Žao nam je, ali… Jebite se!

Otprilike ovako je bio odgovor od Paypala kada sam sve tražene dokumente isporučio, OK ne tako vulgarno, ali tako mi je odjekivalo u ušima! Paypal supervizorka (po imenu Francine) me nazvala i rekla da ona ne zna kako je moguće da mi prodajemo dva meseca ne poštujući TOS i da je neophodno da za sve narudžbenice koje ne možemo da isporučimo robu istog momenta otkažemo tj. novac vratimo kupcima! Kada sam je čuo pomislio sam da je neka skrivena kamera, samo nisam kapirao gde su sakrili kameru??

Uporno sam joj ponavljao šta se sve događalo i da sam joj papir za to poslao još pre dva meseca. Da je totalno nepošteno pustiti nas da radimo 2 meseca u zabludi tokom koje mi ulažemo svoj novac i rad u marketing, komunikaciju i ceo posao i da to sada sve “bacimo u đubre”. Jednostavno je bila neumoljiva. Nije želela da pričamo uopšte, htela je što pre da prekinemo saradnju. Usput je naravno odmah blokirala (po drugi put) primanje novca tj. prodaju! Sajt je bio totalno neupotrebljiv!

U sledećih 10tak dana sam na sve načine pokušavao da pronađem nekoga drugoga iz Paypal da rešimo problem u kome sam se našao. Pozivao sam ponovo i USA. Svi moji pokušaji bili su ili ignorisani ili sam na njih dobijao odgovore tipa da ne mogu ništa da urade. Da je jedina osoba sa kojom mogu pričati ista ona supervizorka koja je donela takvu odluku. Naravno, ni jednog supervizora vi ne možete dobiti kada hoćete. Procedura je da zovete njihov support, ostavite poruku i nadate se da će vas pozvati. Mene niko nije pozvao…

Ipak, rešenje moram pronaći!

Posle tih 10tak dana moleći paypal, shvatio sam da svu energiju trošim u nešto totalno glupo. Moram da se preorganizujem! Sva sreća, par dana pred odluku Paypala da mi ponovo blokiraju račun, pokrenuo sam proces otvaranja procesora za online plaćanje preko banke La Banque Postale. Tada nisam mislio da će se saradnja sa paypalom prekinuti, tim potezom sam (za svaki slučaj) želeo da “budem nezavistan” od paypala. Ah, kako sam ubo dobar potez :)

Posle 3 sedmice od Paypal blokade i za plaćanje, plaćanje na sajtu je proradilo. Ovaj put preko ozbiljnog bankovnog procesora za obradu kartica ATOS. Posao se mogao nastaviti, na žalost sa ogromnim pretrpljenim gubicima. U trenutku pisanja ovog posta, procenjujem cifru štete na nekih 20k€ otprilike. Ne mogu još uvek tačno znati, postoje još neki faktori koje tek treba obračunati. Ali svakako, odluka da poslujem sa Paypalom me je koštala preskupo.

Zaključak

Otvaranje bankovnog procesora je kopleksan i dugotrajan posao. Ali posle zajebancije sa ovim internacionalnim teroristima iz Paypala shvatam da je jedino ta opcija za ozbiljno poslovanje dobra. Bilo da se radi o u početku malom businessu ili već osrednjem. Sarađujući sa Paypalom u svakom trenutku možete ostati bez vašeg novca. To u ostalom i potpisujete u ugovoru kada otvarate račun kod njih.

Druga iskustva

Kao što sam gore negde naveo, na googleu možete pronaći puno loših poslovnih iskustava rada sa Paypalom. Možda i više od loših iskustava, kada čitam to sve zaista se naježim kako su neki prošli u radu sa Paypalom. Fora je što dok vam se to ne desi – i ne razmišljate o tome, a kada se desi jako boli :/

A da Paypal ne bira koga će da “lupi po džepu”, može da se vidi iz poslednja dva iskustva. Prvo su zamrzli sredstva poznatoj konferenciji u Texasu OpenCamp, a brzo posle toga ni manje ni više nego su isto to uradili i legendarnom Burning man-u.

U Srbiji se Paypal očekuje na velika vrata. Postoje čak i očekivanja da će možda i da unapredi poslovanje u ovoj zemlji. O tome sam već rekao šta mislim, a svakome mogu da savetujem da beži što dalje od Paypala u bilo kojoj varijanti plaćanja!

Znate, kada vam se neko sranje desi, često pomislite “što mi nije neko rekao?”. A kada vam se sranje desi, a neko vas je upozorio onda je osećaj zaista bedan.

Kao što ste videli gore ovo vam govorim iz iskustva. I za kraj bi vas zamolio da ovaj post pokažete svakom prijatelju koji vam pomene Paypal. Pošaljite ga mailom, okačite vašim prijateljima na Facebooku ili podelite na twitteru. Vrlo lako je moguće da ćete tim činom nekome od vaših prijatelja učiniti uslugu i sačuvati mu njegove pare, a ovaj će vam posle za to biti zahvalan.

UPDATE 19.08.2010 | 13.05
Posle pitanja nekih ljudi na tviteru, dodajem koji deo TOSa Paypala je bio prekršen. Kao što sam napisao gore u tekstu, Paypal je naknadno pristao da ne primenjuje ovo na moj posao ako dostavim “Proof of the origin of the merchandise” što sam i uradio, a oni su odblokirali račun za prodaju tokom još sledeća 2,5 meseca!

PayPal User Agreement, section II, subsection 4, dubbed “Prohibited Transactions,” states that the seller agrees “not to use [his] PayPal account to sell goods with delivery dates delayed more than 20 days from the date of payment.”

Photo House Dust Mite by Wikipedia

One prve sam odavno eliminisao iz svog života. Sa “online blokom” ovih drugih parazita sam otpočeo pre desetak meseci. Ne odazivam se na njihovo pljuvanje, blokirao ih po svim online kanalima, unfollowao ljude koji im služe kao “provodnici”. Total ignore!

Ovaj svet je dovoljno veliki za sve – niko ne želi biti u blizini osobe koja mu ne odgovara. Problem je jedino pojedincima objasniti da ne želiš njihovo prisustvo, ali OK – sredilo se i to.

Rezultati su sjajni. Odlično se osećam danas! Oko mene je uglavnom uvek pozitivna energija koja mi pruža odlične uslove za rad. To sam primetio i po rezultatima istoga. Ukratko, mnogo sam produktivniji i srećniji!

Savet: detektuj što pre možeš svog online parazita i izoluj (blokiraj) od sebe ASAP! Napravi oko sebe pozitivan online eko-sistem gde ćeš moći opušteno da se osećaš.

AccommodationsApp.com ima gotovo sve neophodne stvari da upravo tu napravite centralno mesto za promovisanje vašeg biznisa. Zaista mislim da vam je pored njega, realizacija posebnog web sajta za vaš biznis totalno nepotrebno trošenje para. Ovaj servis + društvene mreže i vi tehnički imate sve što vam je potrebno da vodite biznis.

Samo neke od opcija koje se mogu naći na servisu:

• Evidencija rezervacija: dajete mogućnost klijentima da online provere zauzetost vaših kapaciteta;
• Rezervacija smeštaja: online rezervisanje mesta u vašim sobama/apartmanima;
• Praćenje poseta: osnovni brojač poseta vaše stranice ili praćenje preko Google Analytics-a;
• Upload slika i videa;
• Vlastita domena: mogućnost postavljanje sopstvene URL adrese.
• Multi jezička opcija: kako vidim, mogućnost da vaša stranica bude na nekih 10 jezika.
• [ ... ] i još toga…

Što se cena tiče – servis nudi dve mogućnosti. Osnovni paket koji je totalno besplatan – uz limitirane opcije naravno i Pro Paket sa dve tarife -14€/mesečno ili 128€/godišnje uz koje dobijete sve moguće opcije.

Kako izgleda sve to “na terenu” možete videti tako što ćete napraviti sopstvenu stranicu ili jednostavno skoknuti “Kod Punice” i videti kako to izgleda kod nje ;)

Koji je koncept Kolektive? Ukratko, u pitanju je mali start-up iz Hrvatske koji se bavi prodajom svakoga dana različitog proizvoda ili usluge. Ali sa principom da je cena tog proizvoda ili usluge smanjena od 50% do 90% od redovne pod uslovom da se skupi minimalni broj osoba koji su spremni to da kupe.

Sam start-up ne prodaje svoje proizvode nego pronalazi partnere sa uslugama i proizvodima iz offline sveta. Ako sam zainteresovan za uslugu/proizvod koji je tog dana aktuelan unosim svoju kreditnu karticu i podatke i čekam da istu stvar uradi dovoljan broj ljudi kako bi se prodavcu isplatilo da da toliki popust. Ako se skupi dovoljno osoba, kartica mi je automatski debitovana i usluga/proizvod su moji. Ako je potražnja za istu stvar ispod minimalnog broja, sredstva sa mog računa se ne diraju, kupo-prodaja se ne obavlja i idemo dalje sutradan sa novim proizvodom :)

Evo i njihove male animacije sa još par detalja:

Za sada su ponude samo za grad Zagreb, ali sa obzirom na potencijal koji ovaj projekat ima, mislim da će se jako brzo proširiti ;)

Inače za Kolektivu sam saznao preko Twittera, a ima ih i na Facebooku. Ekipi je jako jasno da su društvene mreže idealno tlo za ovakve projekte ;)

5+… Go, go.. ;)

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

• Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno.
• Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije.
• Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku.
• Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

Kada sam pre neki dan napisao post o hejtu, lopovluku i internet businessu, prijatno sam se iznenadio da ima dosta ljudi koji ipak podržavaju ideju da ne možemo krasti tek tako, mislio sam da ih ima mnogo manje. U zemlji gde je normalno tretiranje intelektualne svojine kao i pikavac od cigarete ipak postoje ljudi (i dosta njih) koji ne misle baš tako. Neki su to i javno napisali kod mene i Eniaka, a neki mi opet slali poruke podrške via DM poruka preko twittera i mailova (razumem ih).

Oni drugi su se složili da je krasti loše, ali opet naveli da to što sam odlučio napisati post o tome je: ili prekomerna sila, ili opet “Attention whore”, Economy.rs to smo mi svi, pljuvanje po ljudima koji nešto ipak rade (kraduckaju??), da postoje veći problemi od jurenja malih lopova koji kradu tekstove itd. Hmmm… Kao da sam sve te “parole” čuo već negde, ali u drugom kontekstu tj. izvikavane na nekim drugim mestima. Ne mogu samo da se setim sada gde je to bilo, možda se vi sećate?

U Srbiji nema dovoljno ljudi koji su u stanju da proizvedu kvalitetan sadržaj

Totalno pogrešno! Svi oni koji pišu kvalitetne tekstove za to traže pare. A i zašto zapošljavati samo profesionalne novinare za pisanje tekstova. Ja nigde nisam još video oglas u Srbiji “Traži se profesionalni bloger sa platom xxx“! Ali OK, ajde i da grešim! Opet jako loš argumenat za opravdanje da se neki tekst nezakonito preuzme tj ukrade kojim se samo odvlači pažnja sa pravog problema.

Vrednost originalnog sadržaja nije proporcionalna nivou razvoja tržišta oglašavanja

Eniak kaže [citat] “Većina domaćih popularnih sajtova sadržaj “pribavlja” iz nekoliko kanala: novinske agencije (Beta, Tanjug), saopštenja za javnost, originalni sadržaj i preuzimanje. Ako niste medijska kuća koja stvara sadržaje za plasman u više kanala (TV, print, web) vrlo teško ćete uspevati da obezbedite veliku količinu originalnih sadržaja bez velikog budžeta” [kraj citata]

OK, šta to znači, da hoćeš da se baviš ozbiljnim businessom i od kapitala imaš samo besplatni WordPress kao CMS, 30€ za domen + hosting i jako puno slobodnog vremena? To je kao kada bi hteo da počneš da prodaješ voće – povrće na pijaci i odeš, pokradeš ga u Supermarketu i počneš ga valjati na svojoj tezgi. Totalno neozbiljan pristup!

Parola: Snađi se!

Ovde si nalupao da ni sam ne znaš! Sve živo si nabacao unutra! Kažeš da “preuzimanje tekstova sa drugih sajtova, da li stranih ili domaći, uz kojekakve fer i nefer metode predstavljaju ništa drugo do most između sajtova sa jedne i blogere (pišemo kad stignemo) sa druge strane” Nisam ja nigde rekao da ne treba preuzimati i prevoditi tekstove! Rekao sam da ne treba to raditi na NEZAKONIT način. A pogotovo kada se furamo da smo big company kao što radi Economy.rs i kojima u footeru stoji “©Economy Internet Group S.A. 2002-2009, Sva prava zadržana”!! Sigurno ovako ne bih odreagovao da je neki mali bloger maznuo tekst, pa i meni. A to se dešavalo već par puta. Sećaš se onog Blogowskog iz Makedonije što je pored mojih tekstova uzeo i ime Blogowski!!

Dalje u tekstu dobro detektuješ stanje: “Furaju se nelegalni Windowsi, kradu se slike sa drugih sajtova, preuzimaju se nepotpisani tekstovi” OK, i šta sada, da li misliš da treba stati sada sa tim ili da polako smanjujemo tj, dosta je velikih krađa, ajde sada da kraduckamo malo??!!

I na kraju kažeš: “Economy.rs jeste pogrešio što nije potpisivao tekstove, to je minimum poštovanja prema autorima koji rade, ali po meni celokupna prozivka koja je došla na pozivitnu reakciju vlasnika sajta, trebala je da se završi na tome.”
Ovde se svi prave ludi or what?? Da li znate da je od svih mojih poruka koje sam ostavljao via Facebook i Twitter u vezi tekstova ispravljen samo JEDAN tekst? Da li znate da na sajtu Economy.rs i dalje ima brdo tekstova koji su i dalje BEZ izvora? To je ono zašto kažem da onima koji viču “drži lopova” se lupaju ćuške dok lopovi i dalje nesmetano kradu.

U biznisu vrediš onoliko koliko vrede tvoji kontakti

E ovde si pogodio, naravno da su u poslu najbitniji kontakti. Ali ne možeš imati SVE kontakte ovog sveta taman da uspeš polizati svima guzicu. Ovo sam ti rekao već par puta lično, a pošto to pitanje potežeš javno, evo i ovde! Ne možeš biti dobar sa svima! A drugo, tačno tako kao što si i napisao: “koliko vrede tvoji kontakti“. Ne sarađujem sa nikim kome nije nikakav etički problem da mi mazne tekst ili bilo šta drugo! A u momentu kada ti takav kontakt nudi novac, može izgledati primamnjivo.. Ni jedan kontakt koji je zasnovan na bahatošću ili krađi meni ne vredi! Veruj mi da novac može da se zaradi i na pošten i cool način!!

p.s
Svi to već znaju: ne postoji manji i veći lopovluk, postoji samo lopov! I kao što sam napisao u prošlom postu, da bi se stalo tome na kraj treba krenuti od sebe i svoje okoline, nikako time što ćemo psovati vladu, premijera, papu, masone, ameriku itd. Očisti svoje dvorište prvo!

p.s 2
Najbolja stvar od svega, je što posle male edukativne note o tome šta je to hejter, postao sam pljuvač. To znači da edukacija ubire svoje plodove rada, ali kao i svaka druga edukacija, to je posao na duge staze.

Za one koji ne znaju ko je Gary Vaynerchuk: Posle par godina šljake kao klasičan prodavac vina, se odlučuje da lansira svoj lični Show na netu na adresi WineLibrary TV. Svakodnevno je radio videocastove gde je svoju strast prema vinima delio sa drugima i ujedno oko svega toga pravio svoj bussines.

Oduševljen sam da danas, pored videocastova koje i dalje redovno objavljuje na WineLibrary TV, Gary za svoj Bussines koristi i ostale moćne web kanale kao što je Twitter, lični sajt, Facebook appi, iTunes i Miro kanali. Čovek je jednostavno jako svestan snage marketinga na netu i to jako dobro monetizuje.

Danas je Gary Vaynerchuk prava zvezda na webu. Naravno, uspeh mu nije pao sa neba. Stoji da je lik i izuzetno harizmatičan i komunikativan. Ali pre svega, čovek koji puno radi i koji u svoj posao unosi ogromne količine emocija i strasti prema onome šta radi. Školski primer kako se treba odnositi prema svakom poslu. Nemoj raditi zbog novca, radi ono šta voliš i posveti se tome maximalno. Novac će sam doći.

Na WineLibrary TV možete videti kako čovek prodaje vina, a na videu iznad, njegov 15 minutni Show na prošlom septembarskom Web2.0 expo u New Yorku. Posle gledanja sam iskreno poželeo da kada porastem budem Gary Vaynerchuk. Evo, već sam počeo da se vučem za uši.