Preko 250 miliona iPodova

Dolaze polako i 2000te, Jobs se pojavljuje sa najavom za novi proizvod. Sprava od 5Gb pomoću koje ćete u džepu imati 1000 pesama! iPod je rođen krajem 10. meseca 2001. Kritika ga naravno ne zaobilazi. Što za loše baterije koja je po meni osnovana – što hejterska kako je proizvod previše “zatvoren” i samim tim besmislen. Kako god, danas je iPod prodat u više od 250 miliona primeraka i važi za referencu za sve portable media playere!

iPhone saga

Početkom 2007. Apple najavljuje “revolucionaran” telefon – iPhone. Sve prati naravno buzz neviđenih razmera. Čak par godina pre zvanične informacije glasine već kolaju webom. Krajem šestog meseca 2007. godine iPhone je dostupan za kupovinu širom USA. Sa tim naravno u paketu kreće i obavezno pljuvanje kako po kompaniji tako i po njihovim “besmislenim” proizvodima. Danas, iPhone je prodat u više od 80 miliona primeraka i kompletno je promenio upotrebu mobilnih telefona, tačnije smartfona. Danas, od celukopnog Internet saobraćaja preko mobilnih aparata 65% prolazi preko iPhonea. U isto vreme, iPhone drži “samo” 11% kolača od svih prodatih aparata. Podsećam na podatak od gore da je iPhone na tržištu od šestog meseca 2007. godine!

Photo by freakingnews

70% prihoda od AppStorea ide developerima!

U julu mesecu 2008 godine, Apple lansira AppStore. Servis za iPod i iPhone korisnike koji funkcioniše kroz iTunes software. Na prvu loptu, servis nije posebno kritikovan, ali danas ima reputaciju da je jedan od najcenzuranijih mesta na webu. Prihvatanje novih aplikacija u AppStore je od strane Apple-a strogo cenzurisana i developeri moraju da prođu mučnu i strogu selekciju. Rezlutat svega je da za dve godine postojanja, u AppStoreu danas ima više od 225K aplikacija koje su skinute više od 5.000.000.000 puta i za obrtom koja prelazi 1 milijardu dolara godišnje !!! Da li sam pomenuo da Apple daje 70% prometa developerima? Business model AppStorea postaje THE business model!

iPad promašen proizvod?

Početkom ove godine, Apple lansira potpuno novi proizvod – iPad. Istorija se opet ponavlja i pored toga što stvar postaje pomalo dosadna. Kreće ogroman buzz oko novog proizvoda, a Apple hejteri se hvataju olovke i tastature… A čemu to služi, mali je, veliki je, nema kameru, nema multi-tasking, bla, bla.. Kako god, posle samo 3-4 meseca, Apple je prodao preko 3 miliona uređaja! Poslovni rezultati se već sada mogu naslutiti…

Ping je ozbiljna namera ulaska u muzičku industriju?

Pored novih modela iPodova, juče na Apple eventu Jobs (pomalo stidljivo) najavljuje Ping, muzičku društvenu mrežu. Ivan je o njoj već izbacio post. Na prvu loptu, mislim da će ova društvena mreža potpuno izmeniti planove muzičkoj industriji. Pogledate business model od AppStorea sa apovima i aplikujete ga na muzičku industriju. Razumete o čemu pričam? :) Ali o tom ću verovatno u nekom sledećem postu.

Zašto mi je Apple genijalan!

Ako ste pročitali Tribes od Set Godina, sigurno se sećate Setove definicije “učmalosti” kod kompanija koju on definiše kao kompanijski status quo.

“Kompanije koje uništavaju status quo u sebi, su one kompanije koje pobeđuju”

Apple je za mene “jeretička kompanija” – kompanija koja inovira i koju ne interesuju dogme. Apple je tačno profilisala i ciljala svog korisnika. Apple interesuju samo korisnici koji će da unesu broj svoje kartice u App Store i da bez problema potroše par dolara mesečno. Za takve korisnike Apple je spreman da potroši i vreme i novac za korisničku podršku, da jednostavno “korisnički brinu” o njemu. Sviđalo se to nekome ili ne, vređali se neki ili ne – ostali im nisu bitni!

Naravno, pored korisničke brige Apple im za uzvrat nudi i proizvod sa fantastičnim dizajnom, ali i jedinstvenim interfejs iskustvom. I da, možda najbitnijim detaljom – proizvodom koji radi!

MacBook Air

Keynote od Steve Poslovođe sam lagano izignorirao, Mac Air mi izgleda dovoljno sexy da bi se na njemu mogao još koji milijunčić zaradit, sve ostalo su u biti stare vijesti i ništa spektakularno zbog čega bih ja trebao refreshati neku stranicu svakih pet vražjih minuta narednih par sati. Hvala erektiranom kurcu pa Stevo nije spomenuo subnotebook, koji je debil samo izmislio taj pojam… Dovoljno je debilno to da se svi uhvatiše tih dimenzija Air-a, a svi nešto kao gutaju činjenice da je procesor “slabašan”, baterija živa sahranjena u tijelu notebooka, hard disk pati od kompleksa manje vrijednosti – pa ne bi to uzo taman da je đaba, moj MacBook Pro ove zračne šampione jede za doručak bez kruva, a i volim ćoškaste laptope!
Evidentno je da me pere krvava migrena još od sinoć, sad ću baš ovakav nadrkan pisati post i to samo zato jer čekam pilseve iz apoteke da gutnem par pa da mogu koliko-toliko normalno funkcionirati danas.

Odgledah i novu epizodu eMisije (#24) danas ujutro, pričaju ona dva kera o kolaboracijskim blogovima i osvrću se malo na prošlu godinu – nazvan sam i seljačinom, slatko:) Povodcem toga moram priznati da sam očekivao više video materijala na domaćem webu prošle godine – očito da sam se zajebo, stvari se zakompliciraju valjda kad se moraš ostavit tipkovnice pa tam neš snimat, pa rezat, pa namještat, pa pričat… Da nisam toliko ružan – garant bi imo neki prekul videocast. Moj glas me iritira, moja sama 2D pojava me snebiva, razmišljam o nekoj bolesnoj maski, jebiga – nemoš se rodit i lijep i velikog kurca, a ja se nisam rodio lijep, derfor…

Domaćinstvo

Nego,
snalazim se polako tu kod Peđe, iako osjećam da moji postovi ovdje zvuče ko petarde u crkvi (pazi komentar od Mastermindice koji je došao u vrijeme pisanja ovog posta – čita mi misli biće!), ovo mi dođe kao kad odeš kod kolegice na kavu i sjediš u njenom nesređenom IKEA dnevnom boravku, mlaka turska kava na stolu, dve jeftine pljuge izgaraju u polupunoj pepeljari i ti kroz nosnice ispuštaš dim te u isto vrijeme skidaš cijeli kamenolom s leđa, “izlaziš iz babinog ormara” i priznaješ joj da bi ju poševio zguza dok kuva nedeljni ručak samo u pregači, i to onoj koja ima izvezene dane tjedna krasopisom odmah iznad vintage zadihane kuharice s masnom kutlačom u ruci. Takva se tenzija razvija ovdje kad pišem novi post.

Pitam se zar pretjerujem, koje su to granice ukusa a da ih nisam već prije ignorirao, koja doza moje pisane gluposti u miligramima daje najbolje rezultate kad je administrirana oralno, a tek analno?

Ali obično kolegica iz gore opisanog dnevnog boravka pristane na nemoralnu ponudu, otrči plaho u kuhinju, svuče se na hladnim KIO pločicama i nabaci novu pregaču, naguzi se i krene pravit veselo sarmu pogledavajuć preko ramena kad će desant na njeno guzno bojište otpočet. Pa tak i ja, vrlo brzo zaboravim gdje pišem i zašto pišem, znam samo da mi se neki kurac piše jer nisam dugo pa krenem pisat post u mojoj vlastitoj cyber pregači, a vi me guzite u komentarima.

Znaci prepoznavanja

- Doma sam se u nekoliko navrata baš osjećao eksponirano i golišavo nekak previše – zamisli – dođe neki klinac do tebe u sred ničega i kaže ti da je samo htio pozdravit i upoznat se s tobom – pa onako ovlaš i usput postavi jedno dvadesetak rafalnih pitanja u stilu “a što misliš o ovom ili onom servisu?”, “esi stvarno ševio onu splićanku?”, “pa pošto je gram bijelog u Beču?”.

Eeeej, pa čekaj malo! Pa ja nisam stigao upamtiti ni tvoje ime jebote, nije da sam se baš nešto i trudio, ne znam tko si spodobo gnjusna. Plaćeno pivo si zadrži i zabij si ga u šule pa triput snažno promućkaj prije upotrebe jebote. Namještanje umjetnog smajla blago retardiranog pavijana traje desetak sekundi, izgovaranje nasilno-srdačne rečenice kroz zube traje puno kraće – “Ej, aj nemam sad baš vremena, aj neki drugi put, popi i ti nešt, aj živio!”.
- Tog trena se osjećam gol, gol ko od majke rođen. Osjećam nenadoknadivu prednost koju ima on, netko tko je pročitao makar dio onog sranja što sam napisao zadnjih par godina. Osjećam se kao da sam gol utrčao na stadion i svi navijaju ekstatično za mene da povučem lajnu sa centra igrališta pa da otpjevam “All Our Fans Are Gay” od Anal Cunt i s kurca lansiram novčić, glava il pismo – da se zna čija je jebena lopta. Ma dođe mi da se vratim nazad na onu kolegicu u kuhinji jer sarma samo što nije spremna. Smeta me biti prepoznat, čak se ne volim niti upoznavati više, zato sam provodio vrijeme u birtiji u kojoj me ionako svi već znaju. Nikad ne bih volio biti poznat, ne bih volio biti zvijezda ili neki medijski kurac – brijem da to stvarno može uništiti depresivnog čovjeka poput mene, valjda je logično riješenje od sebe stvoriti instituciju, depersonalizirati se, udaljiti se na neki način, ali da priča ostane koliko toliko ista. Da se ošišam i da si ugradim kockaste sise? Uživam u uzburkanom i toplom Beču, vjerojatnost da ću sresti nekog tko me zna je nevjerojatno malena, manja od mase mog karaktera kad bi ga nekak stavio na neku vagu. Kad to čovjek postane previše poznat? Stvar osobne percepcije? Brijem da je.

Rubrika “NE KUŽIM”

Ne kužim ženske koje čak i za vrijeme divlje ševe pokušavaju prikriti dijelove svog tijela, drže uvučen stomak ili pridižu sise rukama. Promašene li poante čitave naše ševe ako i gola misliš obući neku lažnu tjelesnu figuru uvijajući se u unaprijed naučene poze i sakrivajući tebi ružne detalje. Ne kužim…

iTunes će dobiti nove mogućnosti koje nećemo moći koristiti

Odlično, svima nam dragi Ameri napokon će moći preko iTunesa posuđivati filmove. Nije da to već nisu mogli raditi putem Netflixa, ali Apple će omogućiti posudbu digitalnim kanalima. Iako nam je prva pomisao reći gospodinu Jobsu da i drevna slavenska plemena mogu kupovati legalno, polako se prisjećamo svima nam dragog torrenta. Skidajući najnoviju sezonu Dr. Housea ipak nam se čini možda ne imati iTunes i nije toliki problem.

Moj mali Mac – kojeg ću čekati… i čekati…

Već vrapci na grani znaju da ćemo vidjeti nekakav tablet, subnotebook – računalo neke vrste svakako, dimenzija manjih. Iako bi bilo interesantno da na sveopći šok gospodin Jobs predstavi iMini, novu generaciju ne toliko voljenih Mac Minija, vjerovatnije je da se sprema nešto mnogo veće. Novi 8-core Mac Pro te novi Xserver procesori već su stigli, što samo dokazuje da ćemo sliniti za nečim vrlo posebnim sljedećih nekoliko mjeseci. Očekujte tugu i žalost dok spomenuta zvijezda ovogodišnjeg MacWorlda ne stigne u naše krajeve. Ja sam svoj već rezervirao – ma što to bilo.

Glodavac koji nedostaje

Jonathan Ive svakako je nakon Jobsa (a možda i prije) najzaslužniji za revitalizaciju Mac kulta zadnjih desetak godina. Od iMaca do iPhonea, Apple i dalje ima najintuitivnije, po mnogima najljepše proizvode u IT sferi, pa i šire. Jedini uređaj s kojim se nijedan ponosan Macovac sigurno neće pohvaliti, sveprisutan je glodavac. Većina koristi Logitechova rješenja, ali Appleov miš nikako da zaživi. Nikako da ponudi nešto zaista novo, da opravda cijenu koju za njega plaćamo. Razvoj novih Appleovih tipkovnica svakako pokazuje da Iveovom timu ne nedostaje kreativnosti u razvoju perifernih uređaja. Zaslužuje li Appleov novi miš pozornost rezerviranu za nova Mac Pro računala? Svakako. Hoćemo li ga vidjeti? Mislim da sam ipak preoptimističan.

iPhone – cenzura ili senzacija?

Zaključan. � to se dostupnosti iPhonea tiče, i dalje možemo očekivati zaključan uređaj vezan za operatera. Malo je vjerovatno da ćemo vidjeti novu generaciju iPhonea, iako je i to moguće. Možda je došlo vrijeme da Jobs ušutka kritičare koji zamjeraju nedostatak 3G-a Appleovog miljenika. � to se iPhonea tiče, ravnodušni svakako nećemo ostati. Ukoliko ne bude novosti – biti ćemo razočarani. Ukoliko dođe novi iPhone – biti ćemo razočarani što ga nećemo ubrzo vidjeti.

Multitouch ekrani koje ćemo vidjeti u n-tom kvartalu n-te godine

Teško je ne spomenuti sveprisutni iPhone. Multitouch sučelje ovog uređaja pokazalo se jako uspješnim, i svakako bi bilo lijepo vidjeti nekog Microsoft Surface “killera”. S obzirom na visoku cijenu vlastitih te uspjeh Dellovih monitora, došlo je vrijeme da Apple unaprijedi Cinema monitore. Kvalitetni su, ali ne opravdavaju cijenu. Sam dizajn biti će izveden u stilu novih iMacova, dok bi multitouch mogao biti mogućnost koja će ih plasirati u medije. Koliko bi takva mogućnost mogla biti korisna? Tko zna, ali svakako – bila bi cool.

Hoće li nas � tef obradovati ili razočarati? � to vi mislite, što možemo očekivati od Applea za MacWorld 2008., a što želite vidjeti?

Photo by Shapeshift

Jedan za sve, svi za iPhone

Pitate se zašto nas taj mali komad platike i metala toliko fascinira? Čudite se vidjevši redove pred Apple dućanima u početku prodaje. Kako biste razumjeli, morate shvatiti muke naše. Nismo svi übergeekovi koji hackovima mogu riješiti sve svoje muke, i velike i male. Želimo raditi. Fotografija, dizajn, pisanje – dajte nam da radimo. Ipak, čovjek ne bi bio čovjek da ne teži boljim stvarima. Sync se traži. Kalendare sam organizirao, preko BaseCampa taskove uredio, ali – na Macu su. Motorola me ne voli. Samsung me prezire. Samo SonyEricsson pokazuje tračak ljubavi prema mojim kontaktima.

� tef nas ipak voli. On razumije muke naše. Glasine su sve prisutnije, MacWorldom se glas prenosi. Stigao je. Stigao je iPhone. Napokon – ponosno dižemo simbolični znak svog prezira prema windowsima preplavljenom svijetu.

U zemlji snova – smartphone

Balkanci smo možda, ali svoji na svome. Kao dio Europe dio smo mobilne manije. Sada dobivamo uređaj koji će nam dati da joj se u potpunosti priključimo. Ne, ali ne. Amerikanci prvo svoje miluju, s AT&T-om ugovor sklapaju. On the zaključan. On je izvan dohvata. Ipak, ima nade. Naša europska braća dobivaju iPhone, dobivaju priliku. Otključan iPhone u naše davno zaboravljene germanske braće, ali ne zadugo. Napoleonovi nasljednici i dalje se hrabro drže, priliku nam daju.

Ne bi bili takvi kakvi jesmo, da nas po cijelom svijetu nema. Blogowski dobiva poruku, iPhone se traži. Ne, ali prekasno. Nema vremena. Opet mi je pobjegao. Gledam prema zaključanom modelu i drugovima koji u Novi svijet putuju. Ne, previše problema. Otključati, na update paziti. Živaca toliko nemam, biti će vremena.

Možda ne danas, možda ne sutra, ali imati ću ga. Geek ponosan, Macovac potlačen, uređaj koji moj kalendar će voljeti na obzoru je.

Pročitao sam skoro negde (mrzi me da tražim link) da je Apple samo od besplatnog BUZZa preko blogova “uštedeo” par stotina miliona dolara za marketing.. Uopšte me ne iznenađuje kada se setim samo one euforije koja je krenula još od decembra meseca prošle godine koja ni mene nije zaobišla :)

Steve Chazin, “bivši Apple čovek”, nam na svom blogu nudi besplatno The MarketingApple eBook sa 5 � la Apple marketing saveta.

Celu knjižicu možete skinuti ovde [pdf-2.3Mo], a priču bi u kratkim crtama izveo ovako:

• Ne pokušavaj da prodaš proizvod / Ljudi kupuju ono što drugi već imaju
• Ne gubi energiju na izmišljanje tople vode / Koncentriši se pre na tržišne potrebe i neku od postojećih ideja dovedi do savršenstva.
• Ne zaboravi nikada svoje prve klijente / Entuzijasti od tebe prave mit. Pogledaj otvoreno pismo Steve Jobsa za sve “ponosne” vlasnike IPhonea.
• Napravi slogan proizvoda jednostavnim / Ne komplikuj u marketing porukama sa tehnikom. IPod, 1000 pesama u Vašem džepu mnogo bolje zvuči od MP3 TZX600 sa 10 giga u deset boji..
• Budi uvek korak ispred / Pa makar to bilo u ambalaži, bojama, dizajnu..

E neću.. neću da kenjam sada zbog čega sigurno neću da ga kupim dok god ima ovo što ima u njemu, pre bih preneo današnju vest da izgleda neće niko moći da ga kupi.. bar ne u francuskoj.. legalno.. i ne pre nove godine..

Kako su PR službe kompanija Orange i Apple prvo na sve moguće načine Buzzovale da je sve spremno za lansiranje na FR tržište za 29. novembar, bilo je jaaako čudno zašto nema Orange-a na Apple Expo-u u Parizu..

I to sve do zadnjeg dana expoa, kada je procurela vest da je u toku pravi komercijalni rat između ove dve kompanije oko toga ko će koliko da zaradi od dila prodaje IPhonea u francuskoj. Problem počinje time da su zakoni u fransuskoj izuzetno strogi (čitaj: zabranjeno je) kada je u pitanju prodaja jednog servisa sa određenim proizvodom (u ovom slučaju telefon i pretplata na njega). Operatori mobilne telefonije ovaj zakonski problem rešavaju tzv. “subvencijama” nudeći Vam pretplatu u isto vreme sa mobilnim telefonom na “popustu” (1€ na primer ;)). Tako da se svi poslovi vrte u procentima, kako prodatih aparata tako i prodatih pretplata.

U ovom slučaju konkretno, Apple neće da čuje o subvencijama vršeći pritisak na Orange da cena deblokiranih telefona u Orange radnjama bude ista kao i cena sa Orange pretplatom. � to je poremetilo sve Orange-ove planove u vezi gore pomenutih procenata..

Nemam predstavu ko je u pravu, a ko u “krivu”.. da li je Apple arogantan kao i uvek ili je u pitanju kao i obično Orange-ova “glad” za novcem.. sve u svemu jedna prava papazjanija. I kao što napomenuh gore, sve ovo posmatram sa strane i planiram skorašnju kupovinu N95.. bar mogu bateriju da zamenim.. :))

Na svom blogu DVD Jon je napisao da je uspeo da IPhone “oslobodi” zaštite i da iPod i WiFi može da funkcioniše bez obaveznog registrovanja kod ekskluzivnog operatora (AT&T). Funkciju mobilnog telefona još uvek nije moguće koristiti, ali taj “detalj” je po meni sada samo pitanje vremena… i to veoma kratkog :))

Ovaj 23godišnji norvežanin je inače poznat i po tome da je 2002 prvi “slomio” zaštitu anti-copy na DVD-ima što ga je odvelo na suđenja u dva navrata, na kraju kojih, 2003te je oslobođen ;)

Čekamo reakciju Apple sada.. :))

Greg Packer je lik koji se nalazi na prvom mestu u redu za IPhone. Na svom blogu koji je otvorio specijalno za ovu priliku, kaže da se u redu nalazi od ponedeljka 25. juna od 5 sati ujutro :))

Ono što me fascinira u ovoj zemlji je smisao za packaging i businesse koji ljudi imaju. Naime lik je od “običnog čekača u redu” napravio pravi show. Možete ga kontaktirati preko mail-a, mobilnog, MySpace prostora, a oni kojima ga je “žao” što će provesti 5 dana na ulici čekajući u redu da potroši $600, mogu mu poslati i donaciju u cashu via PayPal, za hranu kako sam kaže :-))

U poslednjem postu, Greg je objavio i videocast intervju sa njim koji je uradio Raven Zachary.

p.s.
Nadam se samo da lik nije zaboravio svoju platnu karticu, zaista bi bio u glupoj situaciji u petak kada bude hteo da plati prvi IPhone :D