Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

• Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu?
• Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze?
• Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Photo by Blogowski, Robin Good – LeWeb08

Sledeći put u svrhu konferencije, Twitter sam koristio na LeWeb’08, prošle zime u Parizu. Neverovatan osećaj kada je pored vas 1500 ljudi od kojih možda nekih 80% twituje. Informacije pratite momentalno, posebno zgodno na velikim događajima gde ima više predavanja.

Proletos, kada se organizovala E-Trgovina, nisam mogao doći na nju, ali sam hteo uraditi jedan test. Kako je E-Trgovina uživo prenošena preko neta, odlučio sam je pratiti gotovo u celini i reagovati u real time-u preko Twittera. Predložio sam na Twitteru da se koristi jedan zvanični hash-tag i show je krenuo. Kometarisao sam uživo svako predavanje koje sam gledao i aktivno animirao što više ljudi za konferenciju. Jako brzo je cela Twitosfera bila “zapaljena” E-Trgovinom. Jedino mi je žao što ljudi koji su bili na samoj konferenciji, nisu ozbiljnije shvatili celu “igru”. Ali OK, ne računjajući eksperiment na BlogOpen’07, ovo je ipak bio presedan kod nas, što se Twittera na konferencijama tiče. Siguran sam da će sledeća E-Trgovina biti skroz “pokrivena”.

Photo by Blogowski – Twitter search LeWeb08

Zašto ova tri primera? Twitter je nezaobilazan alat na konferencijama (IT za sada?). Prvo što je neverovatan alat za pravljenje Buzz-a, a još i besplatan. Pomoću Twittera možete imati jako dobar feedback konferencije, i to u real time-u. Niko neće ustati i drati se na konferenciji da neki predavač smara ili da je odličan, ali će to sigurno preneti preko Twittera. A svaki feedback je jako bitan za sledeći put, ne? ;) Twitter je izuzetan način za komunikaciju sa velikim brojem učesnika konferencije – i opet u real timeu-u.

Nekoliko predloga za korišćenje Twittera na konferencijama.

• Pokrivanje konferencije se ne radi preko zvaničnog Twitter naloga. Pokrivanje konferencije rade svi koji su prisutni na njoj, kao i oni koji nisu, a interesuje ih. Zvaničan nalog neke konferencije treba da služi samo kao “inicijalna kapisla” kao i za neke zvanične informacije. Jačina Twittera je u celom komjunitiju.
• Pre svake konferencije odredite hashtag, on je neophodan za praćenje iste. Ne vredi vam nikakva pokrivenost ukoliko ona ide bez hashtaga. Zbog 140 karaktera, preporučujem da on bude što kraći. Hashtag objavite na vreme na svim mogućim mestima (blog, sajt, štampani materijal itd.).
• Napravite Twitter template i avatar u skladu sa zvaničnim sajtom. Ići online sa default Twitter nalogom, pa još i bez avatara daje ljudima utisak da vam komunikacija preko Twittera i nije bitna.
• U svom promotivnom materijalu za konferenciju, pored hashtaga, stavljajte i URL adresu vašeg Twitter naloga.
• Preko zvaničnog naloga konferencije prvo puštajte informacije u vezi iste. Tek posle nekog vremena ih objavljujte na zvaničnom blogu ili sajtu.
• Postavite jedan ili više ekrana na samoj konferenciji na kojim ćete prikazivati u real time-u reakcije preko hashtaga. Za to vam može odlično pomoći sajt TwitterFall ili neki sličan. Naštelujete samo željeni hashtag (ili više) i svaki twit sa njim/a se prikazuje automatski. Jako moćan alat, kako za praćenje, tako i za podsećanje ljudi da koriste Twitter.
• Na samom otvaranju konferencije, kao i tokom nje ohrabrujte ljude da koriste Twitter. Na samom otvaranju možete odvojiti 3 minuta (ne treba vam više) da podsetite na Twitter kao i na zvanični hashtag konferencije.
• Ako imate mogućnosti, dobro je da par ljudi iz organizacije vode zvanični konferencijski Twitter nalog. Obavezno u delu :”bio” napišete njihove Twitter pseudonima ili imena.
• Tokom same konferencije možete animirati ljude sa anketama koje se užasno lako prave preko TwtPoll-a, vama daju odlične informacije, a istovremeno imate interakciju sa učesnicima.
• Možda jedna od najbitnijih stvari: budite iskreni, transparentni i uvek reagujte na feedback, bio on pozitivan ili negativan. Ne pokušavajte “zamaskirati” stvari jer je to na webu nemoguće. Ako je bilo propusta priznajte to i potražite čak savet. Ako ste transparentni i iskreni, komjuniti vam može pomoći u puno toga- i to besplatno.

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton

• Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji!
• Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele?
• Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti!
• Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome!
• Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)