• Kako misliš da skreneš pažnju na tvoj proizvod?
• Sa čime će (budući) korisnik povezivati tvoj brend i kakav će image brend širiti?
• Šta si preduzeo da osoba koja samo jednom vidi tvoj proizvod ga i zapamti?
• Zašto bi neko obožavao tvoj proizvod?
• Zašto bi korisnik delio sa drugima informacije o tvom proizvodu na društvenim medijima, mailu, blogu, bilo gde…?
• Zašto bi tvoj korisnik evanđelizovao ljude oko sebe i ubeđivao mamu, tatu, sestru, brata da je upravo tvoj proizvod prava stvar?
• Zašto bi neko uopšte kupio upravo tvoj proizvod, a ne od konkurencije?
• Zašto bi neko želeo da nosi t-Shirt sa tvojim brendom (proizvodom, uslugom), a da to nije samo za spavanje?

Ili ukratko:

šta tvoj brand odvaja od konkurencije?

Sticajem okolnosti, pre nekoliko godina sam došao do kvalifikacija potrebnih za rad kao profesor engleskog van engleskog govornog područja. Obzirom da su jezici moja velika ljubav, u više navrata sam imao prilike da radim poslove prevođenja, kao i podučavanja. Selidbom u Buenos Aires i pucanjem firme koju sam pokrenuo u Argentini, našao sam se u situaciji da tražim čime bih popunio vreme i zakrpio rupu u budžetu. Jedan od mogućih izbora je bilo držanje časova engleskog.

Photo by Stuck in Customs

Obzirom da sam freelancer i preduzetnik u duši, škole jezika nisu bile u igri, iako sam radio u dve kratko. Logično rešenje su bili privatni časovi. S jedne strane imam ne baš veliko iskustvo u poslu, s druge strane stoji izuzetno saturisano tržište. Praktično ne postoji stranac s engleskog govornog područja u Južnoj Americi i Istočnoj Aziji koji nije radio kao profesor engleskog.

Kad ste u takvoj sredini, konkurencija je oštra i sarolika. Od ljudi čiji je jedini kvalitet mesto rođenja (iako je njihovo poznavanje jezika, kao i sposobnost prenošenja znanja pod znakom pitanja) do izuzetnih poznavalaca jezika (jedna moja draga prijateljica iz Sijetla, dugogodišnji stanovnik Buenos Airesa, ima doktorat iz lingvistike s jednog prestižnog američkog univerziteta, tridesetogodišnje iskustvo i desetak objavljenih knjiga).

Iako je potražnja velika, ponuda nije ništa manja. Govoreći jezikom tržišta, posao nije preterano dobro plaćen. Situacija u kojoj su okolnisti protiv mene, pomislili biste. No, ja najbolje prođem baš onda kad mi zvezde nisu naklonjene. Tajna je prosta – fokusiram se na ono što imam, dok slabosti i nedostatke prosto zaobiđem.

Lokacija, lokacija, lokacija…

Osnov svakog posla koji uključuje neposredni kontakt s većim brojem drugih ljudi je lokacija. Uostalom, to govore i cene kvadratnog metra u poslovnim, finansijskim, trgovačkim i turističkim centrima. Alternativa globalnom poslovanju je fokus na mikro-lokalni nivo. U mom slučaju, fokus je bio na 1 barrio (barrio = kvart) i po potrebi 2 susedna. Vaš kompletan nastup, strategija i poslovna politika trebaju biti podređeni toj odluci. Fokusiranost i doslednost su bitan deo uspeha.

Biti tamo gde su vaši klijenti je osnova pozicioniranja. Pošto su mi u neposrednom komšiluku dva privatna univerziteta, deo učenika su mi bili studenti istih. Najviše uspeha sam imao lepljenjem jednostavnih flajera u fotokopirnicama gde isti kopiraju knjige, skripte i ostale materijale. Časove sam držao u jednoj od kafeterija u kraju, te sam se sprijateljio s gazdaricom. Praveći pozamašan promet i dovodeći nove goste, stekao sam simpatije gazdarice a i njene lepe crnokose ćerke. Pitanje oglasnog prostora je rešeno.

Photo by vtveen

Takođe, cafeteria La Esquinita (na uglu ulica Humberto Primo i Piedras, na San Telmu) je do dana današnjeg zadržala status moje kancelarije i učionice (iako više ne držim časove). Lepljenje flajera je bio jedan deo posla. Drugi deo je bio postati poznat kao The Teacher. Biti očigledan izbor u vašoj niši i sredini gde poslujete je jako bitno.

Dva susedna kvarta, Puerto Madero i Microcentro su bila moj fokus, iako sam radeći tamo trošio tek 20% vremena i energije, 80% posla i prihoda sam generisao baš na tim mestima. Težište moje niše (poslovni engleski) je gravitiralo ka poslovnom i finansijskom centru Buenos Airesa, Puerto Maderu. Microcentro je lokacija gde se udomilo više call centara, koji su mi takođe bili klijenti. Pored firmi, radio sam dosta i sa zaposlenima pojedinačno. Odlična preporuka i ulaznica u firme gde su mi učenici radili. No, o tome više kasnije.

Google je vaš prijatelj

Umeti oslušnuti puls i reakcije publike i u skladu s tim promeniti tonove, ritam, melodiju i temu koju svirate, kao i pružiti publici priliku da se identifikuje s vašim radom je osnov tanga i džeza, dva meni omiljena muziča pravca. Savršeno je primenjivo i u poslovanju, posebno kad stvarate i implementirate marketinšku strategiju.

Do saznanja da Google pomaže čak i kad ste profesor engleskog, došao sam čuvši odgovor jedne učenice na pitanje kako je došla do mene. Malo istraživanja i igranja s Google dovelo me je do spoznaje da sam na prvoj strani pretrage za časove engleskog na San Telmu. Nešto dodatnog igranja s Google, uključujući optimizaciju oglasa koje sam postavljao na oglasnim sajtovima i pokretanje bloga (iako nikad preterano aktivnog) rezultovalo je neprikosnovenim prvim mestom na Google. Epilog, iako više ne radim kao profesor engleskog, još uvek mi telefonom ili mailom stigne po koji upit vezan za časove engleskog.

Moć besplatnog

Na svom blogu sam postavljao linkove i eBooks od koristi svima koji uče engleski. Takođe, u neposrednom kontaktu s učenicima nesebično sam delio sav materijal koji bi mogao biti od pomoći u učenju jezika. Moja već spominjana prijateljica i koleginica Patty je otišla nekoliko koraka dalje. Spremila je dosta korisnih dokumenata i tabela, gde je na zanimljiv i pregledan način objasnila nepravilne glagole, vremena, idiome, itd. Takve poteze će vaši klijenti i te kako ceniti i predstavljaju dodatnu vrednost. Sposobnost da preporučite adekvatne izvore ili da sami pružite relevantne informacije utiče na kredibilitet. Na kraju dolazimo do prirodnog balansa uzimanja i davanja.

Upoznajte klijenta

Broj polaznika kurseva engleskog jezika u Latinskoj Americi je u porastu. Informacija koja govori nešto a u suštini ništa. Sektor outsourcinga poslovnih procesa i informatičkih usluga u Latinskoj Americi za klijente u USA je u razvoju. Nešto korisnija informacija, ali još uvek nedovoljna da bismo profisilali našeg idealnog klijenta. Javier, tridesetpetogodišnji inženjer na poziciji mid-level Business Development Manager u Telecom Argentina, koji se sprema za postdiplomske studije na Colorado Tech, već deluje kao profil našeg klijenta. Šta još znamo o Javieru? Engleski mu je srednji-napredni nivo, interesuje se za visoke tehnologije, dosta čita.

Sad imamo informacije potrebne kako bismo pripremili program učenja engleskog jezika prilagođen konkretnom učeniku. Zaobilazimo igre i recitacije, metode koje koriste mnogi profesori engleskog širom sveta. Obzirom da smo približnih godina i sličnih interesovanja, stvari postaju dosta lakše. Moji časovi s Javierom definitivno nisu klasični časovi engleskog. To su razgovori dva geeka o geekovski bitnim životnim temama. U sve to utkano učenje engleskog. Kao vežbe slušanja, koristili smo lekcije s TED i AcademicEarth. Nakon preslušavanja bismo ih zajedno prepričavali. Pisani engleski smo brusili živopisnim e-mail prepiskama. Učenje gramatike smo radili “u letu” i na praktičnim primerima.

Izaberite nišu

Biti profesor engleskog “opšte prakse” vas ne vodi nigde na tržištu ogromne konkurencije, posebno ako niste lingvista. Dugogodišnje iskustvo u svetu PR, komunikacija i generalno biznisa, pomešano s rastućom potrebom i malom ponudom predavača poslovnog engleskog i poslovne komunikacije, nametnulo je poslovni engleski kao nišu. Pristup klijentima sam imao neretko preko zaposlenih u firmama, kojima sam držao časove, da bi me nakon toga preporučivali svojim kompanijama. Ulaskom na mala vrata, otvarao sam vrata dobro plaćenim poslovima komunikacijskog i PR konsaltinga. Adekvatan izbor tržišne niše i primena filozofije start small, think big je dobitna kombinacija, kao i spontani organski rast.

Photo by ClixYou

Upoznajte potrebe i prilagodite ponudu

Sposobnost posmatranja navika i potreba klijenata je drugi par rukava od bilo kog istraživanja tržišta. Delom je prirodni dar, delom se uči. Prosečni zaposleni u Microcentro i Puerto Madero troši oko 35 pezosa dnevno na ručak. Ručak je između 13h i 14h, u nekim slučajevima i do 15h. Čas engleskog naplaćujem 35 pezosa, dvočas 70. Oko 4 pezosa je 1 dolar. Posebna promo ponuda za tu grupu, dvočas ili dva odvojena časa u vreme ručka po ceni jednog časa ukoliko plate 10 časova unapred. Učenici dobijaju priliku da jedan ili dva dana nedeljno umesto ručka konzumiraju hranu za glavu i time reše nedostatak vremena, jedan od problema koji zaposlene ljude s porodicama drži podalje od usavršavanja, posebno učenja jezika. Meni s druge strane donosi dodatni i poprilično stabilni prihod.

Dajte lični pečat

Poslovi kao dizajn, coaching, poslovni konsalting, obuke, podučavanje, arhitektura, pisanje su poslovi u kojima prvenstveno prodajete sebe. Bitan deo self-branding, tj. osnova istog je dati priči lični pečat. Lični pečat je nešto autentično i što vas čini posebnim, poželjno da nije usko povezano s uslugom koju pružate. Naravno, nije nužno i nešto usko povezano s uslugom koju nudite, takođe, može biti vaš pečat. Recimo ako ste bivši prvak Evrope u body building a trenutno radite kao lični trener, šampionski status jeste lični pečat. Vi ste bivši svetski šampion u boksu? To možete iskoristiti kao vaš lični pečat u poslu motivacionih treninga menadžera i zaposlenih. Moj londonski prijatelj Billy Schwer je upravo opisani slučaj.

U slučaju obuka, konkretno časova engleskog, trudio sam se da prenesem deo svog životnog kao i iz drugih sfera iskustva. Svaka interakcija među ljudima, posebno kad je reč o obrazovanju oblikuje obe strane i aspekt je koji ne smemo zanemariti.

Biznis je za mene socijalno-emocionalno pitanje. Dosta prijatelja sam stekao preko posla, posebno radeći kao profesor engleskog. Međuljudski odnosi su kao biljke, treba ih zalivati i pažljivo negovati. Poslovi, firme, industrije, zemlje se menjaju, dok kontakti ostaju.

Photo by ortizmj12

Posvetite se svom biznisu, pored obavljanja svog posla

Priča koju ću ispričati nije direktno vezana za časove engleskog, iako se na profesore engleskog može primeniti kao na malo koju kategoriju. Familija Marine, moje velike argentinske ljubavi, ima nekoliko apoteka na jugu Argentine, u San Carlos de Bariloche, mondenskom ski centru u podnožju Anda. Marinina familija zaista vredno i predano radi u spomenutim apotekama. Vredni Argentinci su retka pojava. Nakon što sam pokušao da im objasnim neke osnove retail prodaje i kako da s malo truda i ulaganja unaprede poslovanje, reakcija na koju sam naišao beše u najmanju ruku čudna. Marinina majka me je u čudu pitala “kako to misliš? Pa mi prodajemo lekove, nije to krompir”. Princip prodaje je isti, nebitno da li prodajete luk na pijaci ili svemirske brodove i satelite.

Pored toga što se trudite oko osmišljavanja i držanja boljih časova engleskog, razmislite kako možete da zaradite više u jedinici vremena ili još bolje – kako da zaradite bez dugotrajne i stalne razmene vašeg vremena za novac!

Jedna od mogućnosti dodatne zarade je prodaja proizvoda i usluga koji su takođe potrebni klijentima u vašoj niši. Proizvodi i usluge mogu biti vaši, ali i trećih lica. U mom slučaju časova poslovnog engleskog, dodatne usluge su bile u oblasti PR i komunikacija. Studentima sam s druge strane radio prevođenje i sređivanje radova, kao i pomagao u procesu pripreme za nastavak školovanja u inostranstvu.

Patty ostvaruje značajan dodatni prihod od organizovanja seminara i radionica. Izvor pasivnog prihoda joj je prodaja knjiga.

Ukoliko imate preduzetničkog duha, spremni ste na izazove i voljni da neprestano učite, čak i ako niste ekspert u poslu (iznadprosečno znanje i neprekidno usavršavanje su jako poželjni), koji pri tom ima izuzetno saturisano tržište, uspeh je moguć. Vaša konkurencija, o bilo kom poslu da je reč, niti ima potrebno znanje vezano za prodaju, niti želi da se bavi istom. Mnogima je prodaja nužno zlo. Bavljenje klijentima i njihovim stvarnim potrebama (a ne onim što mi mislimo da im treba) je van dometa većine preduzetnika. Upravo to treba biti vaša selling point. Biti najbolji u doba hiper-konkurentnog tržišta je nemoguće. U mom glavnom poslu, grafičkom dizajnu se to najbolje primeti. Neki od mojih prijatelja i kolega, izuzetno talentovani dizajneri, s portfoliom neuporedivo boljim od mog rade po agencijama, izdavačkim kućama, muzejima, studijima za mizerne plate. Prosto, loši su trgovci i ne znaju da prepoznaju klijente, potrebe istih niti da im se adekvatno predstave.

Photo by Kitin Xan

Borja je još prošle godine napisao kratak, ali izuzetno jasan post, gde pominje brigu o korisnicima. Lično, mislim da će se sa ovim argumentom u budućnosti, za klijente tući najveće bitke među konkurencijom. Pored odnosa sa klijentima, za gornje primere postoji još jedan argument na koji bi se bilo dobro podsetiti.

Trendsetter ili Early adopter

Osobe koje su u ciklusu proizvoda odmah posle inovatora. Ove osobe su uglavnom visoko obrazovane i imaju visoku kupovnu moć. Trendsetteri su uglavnom najverniji fanovi koji formiraju srce zajednice oko proizvoda. Jedan trendsetter je izuzetno radoznala osoba koja stalno ima želju da isprobava nove proizvode i da sa velikim entuzijazmom priča o tome svojoj okolini. Ovim osobama okolina veruje i sluša njihove savete. Trendsetteri imaju veliki uticaj u svojim interesnim zonama – za njih se takođe kaže i da imaju najveći opinion leadership.

Trendsetteri nisu obavezna karika da bi se došlo do Early i Late majority korisnika koji jednom proizvodu donose najveći profit. Dovoljno je roknuti ogroman budžet u recimo TV i vi ste preskočili dobar deo puta. Ali da li je baš tako jednostavno? Prvo: da li imate toliki budžet, drugo: da li vam je onda profit dovoljno visok? Treće: da li znate koliko novca štedite za Brand Awareness ako negujete svoje Trendsettere umesto da ih preskačete? Četvrto (i možda najmanje bitno), da li mislite da će ljudi čekati u redovima za vaš proizvod ako vam Trendsetteri nisu bitni?

Photo by Hrvoje Mihajlic
Tweetupi u Zagrebu su postali okupljalištaTrendsettera za dobar deo hrvatske IT industrije.

Apple* i Google recimo ni danas ne preskaču Trendsettere iako realno imaju dovoljno finansijske snage za to. Mikrosoft i pored ogromnog budžeta koji ima za marketing, u par poslednjih godina odlučuje da se okrene Trendsetterima. Mislite da to rade zato što im je zabavno? Vaša kompanija je ozbiljnija od njih i Trendsetteri vam nisu potrebni?

OK, gde su Trendsetteri?

To su pitanja na koje je istovremeno i teško i lako odgovoriti. Tehnološki Trendsetter nije isto što i modni. Takođe, tržište se stalno menja – ono što bih danas napisao ovde, već sutra ne mora da važi. Jednostavno, svaki proizvod ili strategija su specifični. Predlažem vam, da ukoliko želite dublje ući u ovu temu za vaš proizvod/uslugu, konsultujete osobu koja je zadužena za marketing i pravljenje strategije u vašoj kompaniji. Mene klijenti često kontaktiraju upravo radi takvih pitanja. I vi biste svakako trebali imati osobu na koju se možete osloniti.

* Postoji teorija da je Apple odmah posle lansiranja iPhone 3G napustio Trendsettere kao ciljnu grupu. Lično se ne slažem sa tom teorijom, ali to je tema za neki drugi post.

U stvari, kako me je Google častio sa jednim AdWords kuponom od 75€, hteo sam da uradim jedan mali test. U gotovo isto vreme sam napravio paralelnu (mini) PPC advertajzing kampanju na Googleu i na Facebooku. Budžeti su bili jako slični sa željom da rezultate tih kampanja uporedim i vidim koliko to zaista može pomoći našem projektu.

Odmah na početku mali disclamer. Budžeti na ovom primeru su dosta smešni i mali. Primena ovog primera na nekim drugim poslovnim modelima je možda moguća, ali na nekim sigurno nije.

Evo i šta se desilo:

Google AdWords PPC kampanja

Kao što sam napomenuo, budžeti su smešni. Od Googla redovno dobijam kupone za AdWords kampanje i do sada ih nisam koristio. Prvo zbog toga što da bi se kupon iskoristio neophodno je napraviti novi nalog, drugo zato što je cifra od 75€ smešna za neko ozbiljnije oglašavanje. Ali dalo mi je ideju da ipak probam i vidim šta se može dobiti za taj budžet. Rezultati prodaje su bili 0 (i slovima nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Napominjem da iako imam iskustva sa AdWords kampanjama od ranije, nisam stručnjak za AdWords i tu ima puno nepoznatih stvari za mene. Btw. u ovoj kampanji sam targetirao UK i Holandsko tržište, prikaz oglasa samo na Google pretrazi i to samo za engleski jezik. Od uređaja sam izabrao samo web i iPhone uređaje. Stavio sam da oglasi idu između 9h i 00h. Gađani keywordsi su bili Jeans, Pants, Gadget i Geek i cena je išla od 0,8€ do 1, 25€ po kliku.

Sva u svemu, za 75€ je po meni ROI više nego bedan. Iskreno očekivao sam da imam bar jednu prodaju jeansa. I tada bi mi bilo bedno, ali OK, bar imaš neku motivaciju da ideš dalje. Možda će neki AdWords stručnjak moći objasniti gde sam zeznuo, ali se meni čini da se ovaj vid advertajzinga ne isplati za ovakav ili sličan business. Neka me neko ispravi ako grešim.

Facebook PPC kampanja

Ovde sam stavio koji evro više (ali u bukvalnom smislu reči) :) Za tri dana je otišlo nešto više od 80€, ali je bar bilo “dosta” klikova. Inače ovo je prvi put bilo da radim PPC kampanju na Facebooku. Rezultati u prodaji su bili identiči kao i preko Googlea. Potpuna 0 (i opet rečima: nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Što se targetiranja kampanje tiče, bilo je Estimated reach od 105,600 ljudi sa ovakvim uslovima:

• who live in one of the countries: Netherlands, Sweden, United Kingdom, Denmark, Belgium or Germany
• age 21 and older
• who like gadgets, geek, geek love, geek stuff, geekologie, geeks, iphon 3g, iphone, iphone3gs, twit or twitter
• who speak English (UK), English (Pirate), English (upside down) or English (US)

Znači i pored uskog targetiranja, od 100k ljudi njih 180 je kliknulo i niko nije ništa kupio. OK, možda je opet nešto do mene. Voleo bi da mi neki Facebook PPC advert stručnjak kaže šta sam ovde pogrešio. Ali mi se zaista čini da sam u stvari samo JA zeznut od strane Facebooka za 80€, ništa drugo :)

Hteo bi da napomenem da iz gore navedenih zemalja koje sam targetirao u PPC kampanjama inače imam već dosta klijenata. U stvari, pored USA, u UK, Švedskoj, Holandiji i Belgiji imam najveći procenat prodaje.

Thank you ekonomija

Dolazimo do dela koji uopšte nije bio namenjen da bude advertajzing deo. U stvari, ne znam baš kako da nazovem taj deo. Ideja bila sledeća: otićićemo na Barcamp Bodensee i podeliti sa drugima svoja iskustva oko projekta wtfJeans i pitati ih o mogućim idejema za budućnost. Pričaćemo i upoznati u offline svetu ljude sa kojima se već par meseci pratimo preko Twittera i Facebooka. Ješćemo sa njima, igrati Werewolf, couchsurfingovati, voziti bicikli po gradu, razmeniti ideje.. U stvari, jednostavno se opustiti, upoznati nove ljude i družiti sa njima..

U toku ta tri dana druženja na Barcampu, imali smo svoje predavanje gde smo pričali pre svega o problemima sa Paypalom. Desilo se da su ljudi koji su bili na tom predavanju (nekih 20-25 ljudi), odmah posle njega počeli to da prepričavaju svojoj okolini. Dan posle je bila gomila ljudi koja je želela da im ispričamo o našem businessu. Svo vreme tamo smo ljudima prenosili naše iskustvo i našu strast prema onome šta radimo.

Takođe, među učesnicima Barcampa bilo je ljudi koji su već čuli za našu priču prateći nas preko facebooka, twittera i bloga. Oni su uglavnom bili najverniji “evanđelisti” naše priče predstavljajući nas svima uokolo :)

Photo by JStar

I pored toga što ideja odlaska na Barcamp nije uopšte bila direktno komercijalna, šta se zapravo desilo? Za 3 dana smo potrošili 100€. Priča o wtfJeansu se širila bez ikakvog insistiranja sa naše strane – ljudi su nam jednostavno prilazili i postavljali pitanja. Upoznali smo puno ljudi iz tog regiona, a što se direktne prodaje tiče, tokom samo našeg boravka tamo prodali smo 5 pari jeansa tj promet od 545€!

Za kraj, ne mislim da su PPC kampanje bacanje para, ali mislim da ona nije dobra za svaki business. Dobro razmislite pre nego otvorite novčanik za Google, Facebook ili Etarget (na našem tržištu). Sa druge strane, mislim da je prilaženje klijentima/kupcima – kako u offline svetu, tako i preko društvenih medija uvek dobra strategija. Može vam pomoći da prodate svoju uslugu ili proizvod, a u isto vreme je neverovatan alat za brending. Big thumb up for thank you economy!

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

• Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno.
• Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije.
• Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku.
• Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Ne računajući čoveka iz RNIDS koji je odgovoran za ovu kampanju, bivšeg Direktora Vojislava Rodića i jednog člana UO-a, Zorana Perovića, ja nisam pronašao nikoga da mu je ova kampanja OK !!

Ali da bih pored kritike bio i konstruktivan, navešću neke stvari koje mislim da bi zaista pomogle na popularizaciji Interneta u Srbiji i povećali broj prodatih domena.

Pre bilo čega, neophodno je da se na kampanji Zelim.rs, što pre zamene slike koje su ponižavajuće, proste i u kojima čak ima seksističkih momenata. Ovakav vid reklame je totalno neprimeren za zvaničnog zastupnika jednog nacionalnog domena. Ako to tehničke mogućnosti ne dopuštaju, jednostavno stopirati kampanju koja donosi više zla nego dobroga nacionalnom domenu.

Sugestije RNIDS-u za popularizaciju .rs domena

• Pod hitno smanjenjiti cene! Slažem se da cena .rs domena ne može biti možda 9$ kao što je slučaj sa .com domenom (bar ne trenutno), ali mislim da je trenutna cena više nego bezobrazna.
• Gerila vcastovi. Inspiracija? Vcast što je Zoran Torbica već radio za Cri.rs. Komunikacija putem vcastova je izuzetno efektna, pogotovo kada se ponudi i simpa i originalan content.
• Radjenje dobrog copywritinga i atraktivnog dizajna sa poštovanjem web standarda, kako za principijalni sajt, tako i za svaku sledeću kampanju. Obavezno angažovanje dokazanih web profesionalaca za taj posao (pa i ako su odabrani po babu i stričevima). Trenutni sajt RNIDS-a je užasno loše urađen, pa čak i za jedan institucionalni web sajt! A o tehničkoj strani sajta Zelim.rs neću reći ništa više nego da je sajt urađen kao školski primer “Ovako ne treba raditi”, bar ono što se vidi na frontu!
• Pravljenje malih i simpa edukativnih buzzova. Inspiracija? Pa možda Istok Pavlović?
• Transparentnost, transparentnost i transparentnost. Voditi jednu organizaciju kao što je RNIDS nije isto kao i voditi privatnu kompaniju. Neophodno je konstantno pravdati svoje postupke i biti smarački transparentan. Ako neko u RNIDS-u nema živaca za takvo poslovanje, možda je bolje da ode odmah!
• Komunikacija (i opet tri puta)!!! Doduše u ovoj aferi to je možda i jedini pozitivni delić svega. Ljudi koji su odgovorni za kampanju, su “sišli među ljude” i odgovaraju (pravdaju?) na pitanja na Elitesecurity forumu. Jedino što postoje dva problema!
  Prvo: za komunikaciju se ne čeka da dođe do sranja nego se komunicira non-stop! To je rules N°1 u ovoj novoj “mrežnoj ekonomiji”!
  Drugi problem je što se ta komunikacija obavlja na jednom privatnom forumu! OK, opet ponavljam, u ovoj situaciji je bolje i to nego nikakva komunikacija, ali to ne smete sebi više dozvoliti. Ako ne znate na kojim se kanalima danas razgovara, uzmite profesionalce da vas nauče!

Ovo su samo neke stvari koje su mi izašle iz glave bez nekih dubljih analiza : targeti, strategija, budžeti, ciljevi itd. Poenta je da RNIDS od sebe napravi brend koji uliva poverenje ljudima i da ima kredibitet. Dva osnovna principa treba ispoštovati za to : profesionalni pristup poslu i izlazak u susret svojim korisnicima. Ovde mi se čini da ni jedan od ta dva nije ispoštovan.

U svakom slučaju, ukoliko RNIDS želi da se bavi marketingom, onda neka uzme profesionalce. Ovo je brljanje i totalni amaterizam.

Da ovaj vulgaran i tup način marketinga dolazi od neke privatne kompanije ne bi bilo ništa čudno. Svedoci smo da pored ekonomske tranzicije imamo i jednu pravu emotivnu emancipaciju – evoluciju srpskih marketing stručnjaka i kreativaca. Bukvalno, u real time-u, po bilbordima širom Srbije možemo da vidimo kako se pojedini Art Direktori, rekao bih… seksualno obrazuju – dok izvode svoje “Art zahvate”. Svaki njihov završen rad izgleda da izuzetno stimuliše G tačku većine marketara koji sa laganom erekcijom trče da što pre pokažu građanima Srbije da i oni znaju šta je sex !!?? I sve sa pretekstom “Sex prodaje!” Da ne davim u tom polju više, svaka kompanija je odgovorna za svoje postupke i kako seješ, tako i žanješ.

Nego da se vratim na gornju sliku, ne.. ona nije marketing trik neke privatne kompanije. Radi se o web sajtu Zelim.rs koji je u vlasništvu Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) !!

Citiram : RNIDS je je stručna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja upravlja registrom nacionalnih Internet domena Republike Srbije .RS, saglasno odluci međunarodne organizacije ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), broj 07.76 od 11. 09. 2007.

Kada sam skontao o čemu se radi nisam mogao da verujem! Mislim organizicija koja treba da se bavi upravljanjem nacionalnog domena propagira isti tako što se neki natripovani Art Direktor prosrao i stavilo Želiš Redovan Sex ? Ili “Mislim brate, Facebook je za devojčice…” ??!! WTF!!?

OK, prostaka ima svuda, ali da li jedna organizacija kao što je RNIDS sme sebi da dozvoli ovakve budalaštine? Pomislio sam : ne kontam ja ovde ništa pa potežem temu na Twitteru. Reakcije su uglavnom bile jako negativne osim njih par kojima je izgleda ovo OK, od momenta ako je cilj ispunjen. Izbacujem možda iz konteksta, par citata koje nisam baš najbolje razumeo, ali ne verujem da sam promašio srž šta su hteli reći (u ostalom demantovaće me ako jesam)

Delovi jučerašnje prepiske sa Twittera

Sloba Marković o ciljevima kampanje: ” uopšteno, glavni cilj kampanja RNIDS jeste da kroz prodaju većeg broja .rs domena, doprinosi povećanju domaćih Internet sadržaja” Ali istovremeno ne podržava ovaj način promocije : “slažem se da je kampanja RNIDS nesrećno osmišljena – od ciljnih grupa, preko dizajna do sadržaja sajta”

Miloje Sekulić o ciljnoj grupi kampanje : “.Uz svo duzno postovanje niko ko koristi Twitter nije ciljna grupa kampanje” A zatim i o rezultatima : “Nacionalni internet domen je roba. Merilo ocene kampanje, ako je u zakonskim okvirima, je njen efekat.”

Dragan Varagić retwittuje Miloja : “Uz svo duzno postovanje niko ko koristi Twitter nije ciljna grupa kampanje”

Ono što ne kapiram…

Prva stvar, od kada je posao RNIDS-a da povećava domaći Internet sadržaj ili IT evanđelizuje ljude? Ono što ja pronalazim o ciljevima postojanja RNIDS-a je : “Osnovni cilj RNIDS jе da organizujе upravljanjе nacionalnim Intеrnеt domеnom najvišеg nivoa (Country Code Top-Level Domain, skraćeno ccTLD), tako da sе ostvarujе opšti intеrеs svih građana Srbijе, uz poštovanjе principa kvalitеta, еfikasnosti, nеzavisnosti i transparеntnosti.”

Druga stvar : Ajde da pretpostavimo i da RNIDS ima previše slobodnog vremena pa je počeo da se bavi i marketingom i IT evanđelizacijom. Da li je zaista samo profit merilo kampanje, pa i kada je u zakonskim okvirima? Da li se u poslovanju koristi i neka etika? I da li uopšte za marketing nacionalno važnih stvari, možemo primenjivati marketing tehnike jednake onima za valjanje vibro masera? Cilj opravdava sredstvo? Zamislite samo reklamu za privatni vrtić – gola devojka sa velikim sisama ili opet neki nabildovani tip u tangama. Pa ciljna grupa su mame i tate, ne??!!

Treća stvar : je možda i najbitnija. Ko je odgovoran za brljotine ovakvog tipa? I da li uopšte zvaničan stav RNIDS-a je da je ovo brljotina? A ako jeste šta će preduzeti po tom pitanju i do kada će promocija nacionalnog domena Srbije ići pomoću keywordsa Hoću Redovan Sex ??

edit: Rasprava o istoj temi i na DevroProTalku i Elitesecurity.

Već izvesno vreme pratim par naših PR profesionalaca i Web magova koji koriste Twitter i posle svakog njihovog twita zapitam se koji kurac ih ne skinem sa Followinga. Kao neki rispect, poznastvo, Twitter sujeta (ono kao: videće da ga ne pratim pa me neće voleti) itd.

Slika statusa Miloja Sekulića oslikava šta hoću reći ;)

Ali evo sada sam nešto malo analizirao history od par auto-promotera i njihovih twitova.. i ne može čovek da veruje! Njihovi twitovi su kao najlošiji reklamni klipovi na nekoj lokalnoj televiziji tipa TV Surdulica..

Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, ne mislim nikako da je loše koristiti Twitter kao kanal za promociju. Poenta je u tome što se čovek pojavi, pokaki se svojim followersima puštajući twit i isto tako brzo nestane. Znači ono, ako mu nešto i odgovoriš, on ti ne odgovora. Da ne pričamo sada o nekom praćenju Twitterosphere i socijalnog povezivanja. Postoje tu i velike PR profike koje čak ni ne prate nikoga!! (wtf!!) Naravno, u isto vreme se na veliko prodaju muda za bubrege klijentima tipa: “Morate pratiti nove tokove IT marketinga… Budite prisutni na sošel networksima” itd

Nego, ajde sada da definišemo i targetiramo gomilu sa par primera, što reče jednom moj friend Eniac. Dosta mi je ove Balkan-hipokrizije i političke korektnosti gde joj nije mesto. Pravim subjektivnu listu sa tri najveće Twitter PR neznalice ovih prostora. Pretpostavljam da će ih sujeta jako dobro prodrmati i da neće znati izdvojiti kritiku od nje, ali šta sada…

Evo recimo Goran Aničić. Čo’ek poznat i uspešan blogger sa Svakodnevnice, tu nema šta dodati. Ali baš iz tog razloga, kao i ogromnog web-blog iskustva, stavljam ga kao šampiona u Twitter neznalicu trenutno. Jednostavno takav kalibar sebi ne može dozvoliti da prvo izjavi, baš na ovom blogu, da Twitter nije socijalna mreža. A i da mu Twitter page izgleda ovako:

Twit za twitom su mu auto promotivni linkovi, bez ikakve inter-akcije sa svojim Followersima. Doduše, čovek ni ne prati NIKOGA!! Mislim, šta dodati…

Takođe ne mogu zaobići ni Dragana. Imam veliki rispekt za čo’ekov edukativni rad na ovim prostorima, ali baš zato ne možeš imati ovakav Twitter page:

Priča je slična kao i Goranova. Nikakve povezanosti sa ljudima koji te prate. Nema komunikacije, puno auto-promotivnih linkova. Pravo đubrište od stranice. Da li ovaj primer Twitter stranice Dragan pokazuje klijentima kako ona treba izgledati i kako je koristiti??

Ne mogu, a da za kraj ne pomenem i Dejana Bizingera. Iskaljeni web konsultant koji, ukoliko je već na Twitteru, bi morao znati da ga i koristi. Doduše, njegov Twitter page još i ima najmanje auto promotivnih linkova, ali je zato čovek isto totalno van koloseka što se tiče socijalizacije sa svojom Twitter mrežom.

Par puta posle nekog Twitta bih ga zamolio za detalje, pretpostavljate da nikada nije bilo odgovora.. Pitam se da li uopšte i zna za opciju Reply??

Za kraj bi napomenuo i to da je na jednoj od skorašnjih lokalnih konferencija, jedan od ova tri PR stručnjaka uzeo mladog Nebojšu aka Eniaca kao nekoga koji nema pojma o svom poslu i koji bi trebao još puno, puno da uči.

Naravno da se stalno učenje za mene podrazumeva, za bilo koga i u bilo kom poslu. Ali ja bi’ Eniaca naveo BAŠ kao nekoga od koga ovo troje imaju jako puno da nauče! Bar što se tiče pravljenja gerili na webu kao i korišćenja social mreži kao kanala za promocije. Za njegov rad bi stavio samo tri keywordsa: diskretno, bez spama i jako uspešno!!!

p.s.
Kako su ovakvi postovi više nego NE poželjni na našem tržištu, odlučio sam da dok se nalazim u Srbiji, uzmem izvanredne bodygard usluge mlade IT development firme iz Beograda :)) Ako je nekome to isto potrebno, toplo preporučujem gazda Nixu koji samo zbog mene menja šifru delatnosti ;)

Nakon Marininog velikog uspjeha i mene je snašla sreća. Od danas pa nadalje više nisam Ivan Brezak Brkan. Ne, ja sam gospodin Horvat – ili barem tako misle u 24sata, najčitanijim dnevnim novinama u Hrvatskoj.

Ma, gospodine Horvat…

Da skup papira s mnogo prekrasnih prepiski zapravo su – dnevne novine. E-mail sam dobio putem stranice Živi Selo (koju uređujem), i svima, pa i najvećim internet laicima, jasno je da se radi o svima nam omiljenom spamu. Da su se barem potrudili doznati ime na stranici “O projektu”, prepisati ga u obrazac i poslati – stvarno se ne bih obazirao.

Shvaćam – potrebno je prodati oglas. Na žalost, dotična gospodična nije svjesna da je našla blogera – i to bez bloga. Koje li sreće što pišem i za najpopularniji blog na području bivše države – i koje li sreće što sam danas posebno nervozan. Na moj ironični iskaz nezadovoljstva poznat i kao o*djeb (ispričavam se djeci i starijim osobama na korištenje ovog termina, ali s obzirom o čemu blogam – nadam se da ćete razumjeti), poštovana gospodična ustvrdila je kako joj to svakako nije bio naum. Naum joj to možda nije bio, ali bezobrazluk u konačnici jest.

Nema problema – čak je spomenula da je probala naći i naš telefon. Eh, sada mi je zaista drago što sam takve detalje maknuo iz potpisa, jer ovako gadljiv okus načina na koji neki pokušavaju prodati oglas još dugo, dugo me neće napustiti.

A sada malo ozbiljnije, već par puta sam dobijao ponude za postavljanjem banera na blogu. Do sada sam ih odbijao jer jednostavno nisam imao nikakav plan oko toga? Cena, veličina, ko, kada.. A nisam želeo da sve to bude haotično i nakaradno urađeno. Tako da sam sada lepo seo i organizovao neka pravila igre kao i cene.

Zaista mi nije cilj, kako sam gore u šali naveo da se obogatim, ali ne želim po bilo koju cenu da objavljujem bilo šta na blogu. Tako da je jedno od osnovnih pravila da nema reklamiranja cigareta, alkoholonih pića, porno sajtova kao ni političkih partija.

� to se cena tiče, kako već duže vreme ne živim na ovim prostorima, izgubio sam pomalo osećaj o cenama tržišta. Pitao sam par ljudi šta misle o cenama koje sam odlučio da stavim i dobio totalno različita mišljenja.

Nekima je preskupo, a ovi drugi misle da bi mogao da ih dignem još malo. Hebiga, to mi kao dalo osećaj da idem baš sa tim, mislim da je cena sasvim OK. A najbitniji cilj da postoji i ta opcija je ispunjen. Pa eto..

Ono što će možda da izazove najveće polemike je što pored banera na blogu i RSS feedu dajem mogućnost i da ljudi naruče tekst !! Odgovor na to je totalno jednostavan. I pored teksta koji sam svojevremeno napisao, i dalje stižu molbe da “napišem nešto o nečijoj firmi, projektu..”

Svi koji pišu Blog, znaju da je to najmučnija stvar. Do sada sam sistematski odbijao, a sada možda i prihvatim. Naravno, samo ako je onaj ko naruči tekst spreman da prihvati
i uslove igre za tu uslugu..

Edit 13.12.2007, 21.05
Posle par komentara gde su ljudi bili zainteresovani da vide statistiku ovog Bloga i u vezi otvaranja mogućnosti reklamiranja, editovao sam stranicu Reklama.

Pročitao sam skoro negde (mrzi me da tražim link) da je Apple samo od besplatnog BUZZa preko blogova “uštedeo” par stotina miliona dolara za marketing.. Uopšte me ne iznenađuje kada se setim samo one euforije koja je krenula još od decembra meseca prošle godine koja ni mene nije zaobišla :)

Steve Chazin, “bivši Apple čovek”, nam na svom blogu nudi besplatno The MarketingApple eBook sa 5 � la Apple marketing saveta.

Celu knjižicu možete skinuti ovde [pdf-2.3Mo], a priču bi u kratkim crtama izveo ovako:

• Ne pokušavaj da prodaš proizvod / Ljudi kupuju ono što drugi već imaju
• Ne gubi energiju na izmišljanje tople vode / Koncentriši se pre na tržišne potrebe i neku od postojećih ideja dovedi do savršenstva.
• Ne zaboravi nikada svoje prve klijente / Entuzijasti od tebe prave mit. Pogledaj otvoreno pismo Steve Jobsa za sve “ponosne” vlasnike IPhonea.
• Napravi slogan proizvoda jednostavnim / Ne komplikuj u marketing porukama sa tehnikom. IPod, 1000 pesama u Vašem džepu mnogo bolje zvuči od MP3 TZX600 sa 10 giga u deset boji..
• Budi uvek korak ispred / Pa makar to bilo u ambalaži, bojama, dizajnu..

Zvanična Google priča je da se stavi jednom tačka na tzv. Farme Blog linkova koje su od opšte demokratizacije blogova definitivno ušle u modu. Ideja na prvu ne izgleda uopšte loše.. U ostalom evo i jednog isečka iz “web biblije” Google guidelines.

Don’t participate in link schemes designed to increase your site’s ranking or PageRank. In particular, avoid links to web spammers or “bad neighborhoods” on the web, as your own ranking may be affected adversely by those links.

Do ovde se apsolutno sa svim slažem, nego daj da vidimo i prve rezultate ovog poslednjeg updatea; (izvor podataka sam uzeo sa DailyBlogTips)

• Engadget (Sa 7 na 5)
• AutoBlog (Sa 6 na 4)
• Problogger (Sa 6 na 4)
• Copyblogger (Sa 6 na 4)
• Search Engine Journal (Sa 7 na 4)
• Quick Online Tips (Sa 6 na 3)
• Search Engine Roundtable (Sa 7 na 4)
• Blog Herald (Sa 6 na 4)
• Weblog Tools Collection (Sa 6 na 4)
• JohnTP (Sa 6 na 4)
• Coolest Gadgets (Sa 5 na 3)
• Washington Post (Sa 7 na 5)
• Washington Times (Sa 6 na 4)
• Charlotte Observer (Sa 6 na 4)
• Forbes.com (Sa 7 na 5)
• SFGate.com (Sa 7 na 5)
• Sun Times (Sa 7 na 5)
• New Scientist (Sa 7 na 5)
• Seattle Times (Sa 6 na 4)

Ako se promuvate po ovim web destinacijama, uočićete da svi oni imaju jednu zajedničku stvar… Procenat reklamnog prostora ne prolazi kroz džepove Googlea tj. svi uglavnom prodaju linkove u svojoj režiji i pojedincima to rade neke druge marketing kompanije !! Tek ponekad se provuče po koji AdSense blok, ali tek ponekad. Naravno, Google nikada nije zvanično rekao da je to zabranjeno, ali da li nije.. ??

I ako lično ovim nisam “zakačen” (moj pageRank je i dalje 5), mišljenja sam da je ovim potezom Google pokazao zapravo samo koliko se “osilio”. Po meni jedna prava diktatura i nasilničko ponašanje. Jednostavno totalno je smešno da mi kažu da su sajtovi tipa Washington Post, Problogger a i ostalih gore navedenih negde “pogrešili” u tumačenju tzv Google biblije pa sada moraju da plaćaju za to.. Totalna debilnost..

Neko će možda reći pa fuck sa Page Rankom.. i tako se za Blog Advertising sve manje gleda Page Rank, a sve više broj RSS pretplatnika. Ali ne leži vraže :)) Google je i to predvideo, malo podsećanje samo na deal iz maja ove godine gde je za 100 miliona $ kupio Feedburner ;) Sada još da nađemo pandan feedburneru pa možda i ostanemo “marketinški nezavisni” …

Radi se o umiksovanim isečcima sexa iz raznih filmova. Na prvu sam prepoznao delove iz Amélie Poulain :) Pogledajte i sami kako izgleda…

Inače, početkom meseca Evropska komisija je otvorila i svoj video kanal na YouTubeu, a kako kaže Margot Wallström, evropski komesar zadužen za odnose sa javnošću, pored ovog poteza, Evropska komisija ozbiljno prati i šta se dešava na Myspace i Second life-u…

Baš me interesuje zašto..? Zato što smo mi muškarci predstavljeni kao svinje ili je nešto drugo u pitanju…

Naravno, provaljujete odmah da je video montaža iza koga stoji gerila kompanije Hydro (meni do sada ne znana). Posle malog raspitivanja kod Mr.Google, pronašao sam da se radi o norveškom preduzeću Hydro koje se bavi proizvodnjom energije i aluminijuma.

Cela reklamna kampanja je rađena za TV (MTV, TV3) i odvija se pod sloganom “Postoji puno mladih inženjera, nestrpljivi smo da dočekamo da porastu..” Na YouTubeu je ovaj video bio do danas viđen preko 370K puta.

Kako kapiram priču, otkupili su brdo domena poznatih advertising agencija sa izvrnutim redom slova u domenima. Tako je recimo otkupljen domen Yvligo.com koji je u stvari obrnuti domen od Ogilvy.com, poznate agencije iz New York-a :)

Na svakom kidnapovanom domenu, isparkirali su screen shoot index strane originalnog domena, ali obrnuto za 180°. Pored toga postoji i baner koji vodi prema službenom otmičarskom sajtu, TheKidnappingCampaign.com. Sam kidnaperski sajt je isto tako originalan kao i cela ova priča. Urađen je totalno obrnuto tj. printuje vam se na ekranu okrenut za 180°. Da bi ga čitali mora ili da okrenete ekran ili da iskrivite vrat :))
(živeo Samsungov ekran SyncMaster 203b :))

Jednom kada ste pronašli način kako da čitate sa sajta, otkrivate da će oteti domeni biti “pušteni” :)) tek ako ova marketing kampanja bude nominovana u Kanu (Cannes) :)) U ni jednom slučaju ne otkrivate ko stoji iza ovog (ne)dela, ali sa obzirom da su lepo “nišanili” poznate i veoma influence agencije, siguran sam da će se o ovom Buzz-u pričati..

Cilj kampanje ove asocijacije za brigu o ljudima bez vida, je bio da se problem u društvu na koje nailaze što više senzibiluje.

Još u to vreme testiranja, otvorio sam nalog i zaista dao sve od sebe da se stopim u community. Krenuo da čitam kratke postove koji i nisu bili toliko nezanimljivi sa obzirom da je Marko pozivnice delio uglavnom odabranim ljudima iz “branše” koji bi pomogli na jedan opušten način da ceo projekat dobije neki finalni face. Ali jednostavno nisam video ali baš nikakav interes da se na istu adresu i vratim, ne znam možda sam “mator” za te community fore :)

Prvi utisak kada otvorite stranicu je relativno prijatan, prepoznatljive Coca Cola boje su jako elegantno uklopljene u ceo layout. Ali na žalost meni je ceo utisak ostao na tome.

Zaista ne vidim kako ova kompanija misli da okupi društvo? Lep dizajn sigurno nije dovoljan, pogledaj te samo onu nakaradu od MySpacea.. :) Fore sa raznoraznim poklonima su toliko puta “preslušane” da eho može biti samo trenutan dok te akcije traju, a i tada…

Ako se dobro sećam pre jedno pet godina je pokušano nešto skoro identično i u francuskoj, ali i pored ogromnog budžeta koji su imali na raspolaganju ceo projekat je doživeo totalnu katastrofu. Sve je trajalo koliko i prateće reklame na klasičnim mainstream medijima.. (koje koštaju kao i ceo projekat :))

Lično mislim da će se cela priča i ovde tako završiti i da je novac uložen u ovu marketing kampanju totalno bačen kroz prozor.. Jedina pozitivna stvar koju vidim, je to što domaća web scena dobija jedan web projekat više pomoću kojeg će demokratizacija Interneta kod nas dobiti još koji dragoceni poen..

Još jedna interesantna stvar, ukoliko odete na zvaničnu prezentaciju CocaCola.com i poželite selektovati vašu lokalnu stranicu, ova cela priča ne postoji !! ;)

Razgovor je bio ne oficijalan i priprema za glavni sastanak koji će se odigrati veoma brzo sa CEO i gore pomenutim “čikom iz marketinga”. Tu bi ja trebao kao da vodim ceo projekat oko svega što nosi ime Blog, jedan od bitnijih razloga zbog čega sam sa ogromnim oduševljenjem prihvatio ovaj posao :)

Neki “nacrti” već postoje u glavi (kao i na hardu ;) i sa nestrpljenjem očekujem početak. Mnogo je lep osećaj kada neke ideje koje vučeš već izvesno vreme počnu da se pretaču u jednu celinu. U toku sledeće nedelje počinjem sa pisanjem projekta od kojeg ću ubrzo jedan manji deo izdvojiti i objaviti na ovom blogu.

A kada bude sve gotovo i kada firmin Blog ugleda svetlost dana, verovatno će se i u celini naći ovde desno pored BlogSessions-a, možda pod imenom BlogSessions Pro :)

Za sve one koji nisu još u toku about Joost project, radi se o TV-u budućnosti na kome rade Janus Friis et Niklas Zennström, fondatori Kazza-e i Skype-a. Više detalja možete pronaći u dva posta koje sam objavio u proteklim mesecima. Prvi post dok se projekat još nalazio pod radnim nazivom The Venice Project, a drugi put kada sam dobio test token da ga isprobam. Ovaj put je već dobio svoje komercijalno ime Joost, pod kojim će se uskoro pojaviti i za “velike mase”

U svrhu viralne kampanje podignut je jedan mini Flash sajt sa detaljima iz ovog videa. Video mi je simpatičan, sa verovanjem da ova jadna životinja nije maltretirana tokom snimanja…

Nestlé je čak platio autorska prava za korištenje ovog pravog sociološkog fenomena u svojoj novoj TV reklami za svoj proizvod, KITKAT..

Poruka na samom kraju je više nego sjajna: Sida se ovako ne prenosi… ljubav da !

Kao koncept, ideja je uzeta od australijanca Juan Manna – Free Hugs, koja se zasniva na deljenju besplatnih zagrljaja :) Nešto više o samoj ideji Free Hugs, mošete pročItati na blogu Digital Vomiting gde je Siniša pisao pre par meseci o ovoj sjajnoj akciji.

Ove zime sam šetajući po Heidelbergu u nemačkoj isto naleteo na jednog “Free Hugs klinca“. Smešno mi je da sam tu fotkicu objavio na svom Flickru i da je klinac posle nekog vremena naleteo na nju i oduševljeno rekao “Hej pa to sam ja, što me nisi zagrlio” :))

U ovom advergame-u imate mogućnosti regulacije težine papira od kojeg je avion napravljen kao i da mu povećavate ili smanjujete “kočnice”. Da, postoje i tri različite vrste aviona. Jednom avion “napravljen” po želji, ide se na lansiranje gde birate ugao i jačinu, …ma igrica je skroz ok :)

Postoji fora da pozovete i ekipu na takmičenje, ali tu opciju nisam isprobao. Ja sam “bacao” onaj prvi model aviona 15tak minuta i uspeo da napravim 36,3 metara, pa da napravimo malo takmičenje :)) SolidWorksPilot.com

U Parizu sam jednom imao priliku da upoznam jednog lika koji je član jedne ilegalne organizacije koja se bavi uništavanjem reklama po metrou tagujući ih i lepeći svoje reklame sa anti-reklamnim porukama :) Toliki su gnev naneli na sebe od strane comm. agencija i vlasti da se panduri prema njima ponašaju kao prema pravim teroristima. Mlataraju za njima po podzemnim hodnicima Pariza, ne oklevajući da ih rokaju i gumenim mecima (Flash Ball).

Ali o tom možda nekom drugom prilikom, ovaj put sam hteo da vam pokažem jedan sjajan video koji je izašao iz kuhinje Kapitaal-a. Kapitaal je projekat iz koga stoji grupa mladih holandskih multimedijalnih umetnika, kojima advertising ne stoji baš najbolje po ideologiji :)

Ovim 6 minutnim art videom su pokušali da nam istaknu kolikim smo zaista kvantitetom reklama zasuti danas. Zaista sjajna ideja kao još bolja realizacija. Zaista ga vredi pogledati celog..

I još da dodam jedan interesantan podatak koji je izašao u 15. januarskom broju New York Times-a, gde kažu da jedan prosečan stanovnik grada (u USA) svaki dan vidi u proseku oko 5000 reklami !! Svima onima kojima ovaj podatak zvuči malo pre naduvano sve će biti jasnije posle gledanja ovog prethodnog videa :)

Via AntiAdvertisingAgency.com /kakav parox od imena :)

Animaciju su radili Chris Riehl i Sean Starkweather, ilustracije Paul Huang i muziku Sun An. I sve to pod direktorskom palicom Eric Cruz (Wieden+Kennedy, Tokyo).

Zaista jedan totalno neobičano prijatan potez u viralnom marketingu za NIKE kompaniju, na koju sam navikao da izbacuje mnogo komercijalnije i agresivne stvari iz svoje comm. kuhinje. Voleo bi da vidim mnogo više ovakvih stvari u marketingu, pa makar za početak samo od “velikih”..

Via NeuBlack

P.S
Svim Damama happy 8. mart :)

—–obrisano—

TV reklama za Snickers namenjena kako sam provalio za tržište u Saudijskoj Arabiji. Posao odradila agencija ImpactBBDO.

Izuzetno interesantan koncept Guerrilla marketinga za pozorišnu predstavu. Web sajt odrađen u full Flashu gde možeš da vidiš odličnu mešavinu slike, zvuka i videa. Predstavlja se kao lažni blog na platformi Blogger sa kompletnim dojmom amaterizma. U određenim momentima podseća pomalo na Ring, bar meni… Zaista nemam šta loše da kažem, odlično odrađen posao.

P.S
Ne preporučuje se osobama sa lošim srcem i ispod 16 godina :) Za sve ostale upalite zvučnike, opustite se i jedan klik ovde..

Complete Washroom Solutions je engleska kompanija za prodaju Hi-Tech opreme za WC-e. U poslednjoj kampanji je za svoje “luksuzne” proizvode angažovala “luksuznu” glumicu, Gospođicu Millu Jovovich. Naravno da bi sve bilo u istom tonu, zabiberili su sve sa “luksuznim” prahom..

Reklamni pano u sebi ima radio receptor koji hvata signal iz ključa vlasnika Mini Coopera koji u tom trenutku prolazi pored panoa. Svaki ključ je naravno opremljen malim radio čipom u kome se nalaze svi podaci o vlasniku vozila. Možete samo zamisliti kasnije mogućnosti u reklamiranju primenom tehnologije.

U ovom primeru gospođica Kate iz San Franciska sa svojim novim Mini kabrioletom ide na posao, a lepo ne vaspitani pano želi dobar dan samo gospođicinom automobilu. Gospodo iz marketing službe, malo više ljubaznosti sledeći put.. :)

Ceo članak o novim “talking billboards” možete pročitati u jučerašnjem članku New York Times-a.

Sjajna ideja plakata Colgate kompanije. Čini mi se da je poruka klincima dosta jasna kao i da su je dosta lepo prihvaili, bar ono što sam čuo pokazujući ga u svojoj okolini.

Odlična reklama Volkswagena za njegov model Phaeton inspirisana kineskim tradicionalnim igrama senki koju bi pre mogli da klasiramu u Art nego u Marketing. Nisam uspeo da saznam koja agencija je radila, ali je sjajno.