Istraživanja govore da će mobilni uređaji već 2014 godine preteći desktop korisnike. Ovako je počelo, za mene jedno od najinteresantnijeg predavanja na ovom Mobile Monday-u koje je imao moj kolega Matija. U njemu je predstavio kako od web aplikacije i native wrapera napraviti hibrid i to ponuditi kao mobilnu aplikaciju. Iz prakse nam je predstavio poslednju razvijenu na taj način – iPad/iPhone aplikaciju za KONZUM. Celo predavanje možete preuzeti u PDF formatu i ovde.

Tu je bio i Domagoj Pavlešić iz Dizzy.hr koji se u poslednjih 10tak dana družio sa Windows 7 mobile i preneo nam svoja iskustva. Win7 mobile defitivno ima sexy interfejs, ali za mene defitivno nije win! Nedostatak SDK za developere, ne podržavanje HTML 5, pa čak i izostanak copy-paste defitivno pokazuje da ovo nije završen proizvod. Proizvod koji je napravljen samo za (loš) buzz. Šteta što Microsoft nije ponovio ono što je radio sa desktop OS sevenom, ovo je šuplje malo..

Na kraju Mobile Monday je bio organizovan panel gde je lokalna ekipa bila pozvana da podeli svoja iskustva o prodaji uglavnom iPhone apova preko App Storea. Najinteresantniji deo mi je bio gde je Aleksandar Varga iz Globaldizajna pričao o iskustvima sa prodajom Slooshaj aplikacije u Hrvatskoj i Slovačkoj.

AppCircus@MoMo Croatia

Ono što može biti posebno interesantno je AppCircus@MoMo Croatia. Svi oni koji imaju svoju web aplikaciju na koju su posebno ponosni mogu da učestvuju na AppCircus@MoMo Croatia i učestvovati na Mobile World Congress u Barceloni sledeće godine ;) AppCircus okuplja kreativne i inovativne aplikacije i otvoren je za programere, startupe i sve druge mobil app manijake ;)

Sve što treba je da prijavite vašu mobilnu aplikaciju do 15.11 na sajtu AppCircus, a na sledećem Mobile Monday koji će biti 22.11 stručni žiri će izabrati onaj koji ide u Barcelonu ;)

Više o ovome svemu na sajtu AppCircus, a za koji dan će biti i post o svemu na MomoCroatia, stay tuned ;)

Ovo je bilo moje prvo prisustvovanje Mobile Monday Croatia i bilo mi je zakon. Kažu da je bilo preko 75 osobe, a čak sam u publici ugledao i ženskih osoba :) Inače, pored Infinuma, jedan od organizatora Mobile Mondaya je i moja firma Pet Minuta, pa tako imam informacije da će se ovo podići na viši nivo. Jedva čekam sledeći ;)

Do danas smo Ivan i ja imali dve radionice. Obe su bila jednodnevne i na njima su učestvovale jedne od najvećih hrvatskih kompanija kao što su t-Mobile, VIP, Televizija NOVA, HBO, Iskon itd. Danas nam feedback govori nešto drugo.. Postoji potreba da se sve to unapredi i da od jednodnevnog seminara Tweetokracija preraste u jednu skromnu konferenciju od dva dana.

Prva namena da se na tweetokraciji obučavaju PR profesionalci, novinari ili marketingaši ostaje. Jedan ceo dan smo namenili za twitter obuku. Novost je da smo drugi dan odvojili da vam predstavimo studije slučajeva regionalnih profesionalnih twiteraša. Osoba koje žive od twittera i to najbolje rade u regiji! Btw. spremili smo vam i ukratko zašto je bitno da budete prisutni na tweetokraciji ;)

Ipak, Ivan i ja nismo želeli da vam namećemo jedno, ako vas interesuje drugo. To znači da možete bez problema ići samo na obuku bez mini-konferencije ili obrnuto. Naravno, za one koje žele da prisustvuju oba dana imamo super price ;)

Vidimo se u Zagrebu u offSpace Poslovnom centru 18 i 19. 11. 2010!

Ja sam prošle godine bio samo jedan dan (na žalost), ali je i to bilo dovoljno da osetim ogromnu pozitivnu energiju (i miris roštilja) :) Video sam neke jako drage ljude i zaista je bilo dobro. Ove godine gledam kako bi sve uklopio sa poslom, jer me Flajko zvao da ispričam priču o wtfJeansu. Sve će se odigravati u poslednjim minutima i zasita ću se potruditi da dođem bar opet na jedan dan.

Btw, video sam da Eniac časti za BizBuzz ove godine. Odmah je sujeta proradila i nisam mogao dozvoliti da bude bolji od mene. Kontaktirao sam Flajka i ušao u dil kako bih i ja mogao da častim.

Jedini uslov za to je bio da ne nudim istu stvar kao i Eniac. Preko ovog bloga možete dobiti 1040 dinara popusta (čak 40 dinara više od Eniaca) Time dobijate automatski više na rebarcima, šopskom ili rakijicama. Nemojte koristiti Eniacov popust nego moj.

Sve što je potrebno je da odete na stranicu za registraciju i unesete moj promo kod koji glasi BlogowskomJeVeciOdEniaca čime dobijate čak 1040 dinara popusta ;) Uživajte i nadam se da se vidimo u Nišu!

Photo by Drveni | Tanja, ja i Marko

Ali u ovom postu ne bi pisao o tome šta je bilo dobro, šta loše ili šta bi za sledeći put menjao. Ne bi pričao ni kako to otprilike uvek radim posle održanog Blogopena o vizijama za nastavak priče. Sećate se naravno kako je cela ideja Blogopena krenula tako što smo Marko i ja hteli da popijemo kafu sa još par blogera? Ni o tome ne bi sada, možda nekada kad krenem knjige pisati :)

U ovom postu želim da saopštim da se avantura Blogopen, za mene kao organizatora - ovde završava. Prestajem da budem jedan od organizatora time što sam u nedelju potpisao ugovor sa Tanjom i Markom gde moj deo Blogopena ustupam njima.

I ako su neki možda šokirani ovom informacijom, verujte stvari nisu ni malo tužne, a ni negativne. Ovo je rezultat moje lične inicijative da iz svega izađem, a ne krijem da mi je izuzetno drago jer su upravo Tanja i Marko preuzeli moj deo i da će upravo oni da nastave celu ovu priču.

Priče kako smo se Tanja, Marko i ja eto posvađali su počele da se provlače hodnicima SPENSa dok je Blogopen još trajao. Naravno, ovo su sve najobičnije gluposti! Tanju i Marka mnogo volim, to su osobe koje su mi mnogo drage i koje u mom životu zauzimaju posebna mesta. Moj izlazak iz Blogopena je prouzrokovan sasvim nekim drugim privatnim i ličnim razlozima.

Što se nastavka Blogopena tiče, siguran sam da će Tanja i Marko sledeći napraviti još bolji, lepši i veći! A ja ću doći sa akreditacijom blogera kao i svi ostali. Jedva čekam ;)

p.s.
Tanja, Marko. Hvala vam na svemu, puno vas ljubim i volim ;)

Update 12.10.2010 09.45h

Pošto sam totalno zaboravio juče, a Tanja i Marko me podsetili u komentarima, evo jedan deo iz ugovora, onaj “masan detalj” što Eniac kaže :)

Radi se o tome da je do sada proces akreditacije za LeWeb išao samo-prijavljivanjem. Blogeri su se prijavljivalji i organizatori birali među prijavama. Problem je što je detekcija uticajnih blogera u svojim zajednicama od strane organizatora bila problematična i teška. Zato su sada organizatori odlučili da se obrate samim zajednicama za pomoć. Od ove godine je odabir za official blogere malo drugačiji.

Prva faza je da se detektuju blogeri koji su u svojim zajednicama uticajni i čitani. Sve ide na preporuku same te zajednice. Naravno, ove preporuke nisu anonimne nego će se uzimati u obzir i ko to preporučuje (da li ima blog, twitter nalog, koliko je aktivan itd).

Tek kada se pokupe te preporuke u drugoj fazi kreće “samo -prijavljivanje” blogera. Forma prijava će biti malo drugačija nego do sada, ali o tom potom..

Ako imate omiljenog IT blogera koga bi voleli da čitate iz Pariza sa LeWeb’10, preporučite ga preko ovog formulara.

p.s 1
Molim vas, nemojte prijavljivati mene. Ja ću verovatno biti prisutan na LeWebu, ali neću moći pisati o tome i izveštavati.

p.s 2
Pre prijave imajte u vidu da je cela konferencija na engleskom jeziku i da je za praćenje iste neophodno da ga bloger zna ;)

Sve je počelo sa totalno novim iskustvom za mene: CouchSurfing :) Godinama slušam o tome i sada na Sanjin predlog odlučujemo da prespavamo kod Thomasa i Ione. Na Couchsurfingu je sa nama bio i Sasha iz Liechtensteina. Zaista sjajno iskustvo.

Barcamp Bodensee 2010 je bio savršeno organizovan, ali savršeno! Definitivno bolje i od nekih konferencija na kojima sam bio! Sve se dešavalo u jednoj od zgrada Univerziteta HTWG Konstanz koji je na stotinak metara od plaže i bara sa “peščanom terasom” :) Mislilo se gotovo na svaki detalj. Od smeštaja ljudi koji nisu iz samog grada, totalno besplatnih obroka (doručak-ručak-kobaja za večeru :)), free WiFi, kafe i sokova po želji tokom celog vremena predavanja. Tu su bile naravno i perfektne učionice univerziteta gde su bila predavanja. Čak su i free bajkovi bili obezbeđeni da bi mogli lakše obići i upoznati Konstancu (tnx Peter for bikes :)

Što se diskusija tiče, tokom dva dana ih je bilo baš dosta i za mene su bile na nivou možda i većem nego što možete čuti na nekim skupim internacionalnim konferencijama. Od onog što sam ja slušao, istakao bih Decentralizing Social Web, European Barcamp Networking, Appstore vs. Android Market i na kraju originalna priča i promocija na Organic Wine Tasting Session.

Mnogo mi se sviđaju Barcampovi. Dati i primiti znanje/informacije iz “prve ruke” -od ljudi koji zaista imaju iskustva! A zašto ne i čuti mišljenja drugih o svojoj ideji ili projektu. Barcamp je zakon jer se iskustvo/znanje zaista šeruje – u bukvalnom smislu reči. I to se očekuje od svih prisutnih. Na Barcamp se ne ide slušati nego učestvovati, zakon!

Ovo je bio moj 3-4. Barcamp (prvi van Francuske), ali ubedljivo najbolji do sada. Hvala Oliveru i njegovoj ekipi kao i sponzorima bez kojih ovoga ne bi bilo. I vidimo se sigurno na sledećem ;)

Većina današnjih radionica i predavanja bili su posvećeni cloud-computingu. Oblast koju malo poznajem, ali me je izuzetno zainteresovala s obzirom da se poslednjih par godina o tome dosta priča. Na Wikipediji je ovako objašnjeno:

Cloud computing is Internet-based computing, whereby shared resources, software and information are provided to computers and other devices on-demand, like a public utility.

Inače, tokom konferencije su procurele vesti da su gotovo svi predavači zapravo predstavnici kompanija koje sponzorišu konferenciju i koje su u zamenu za sponzorstvo dobile štand i mogućnost da drže predavanje :)

Cloud-computing svi mi koristimo, a da to ni ne znamo. Ako koristite Gmail, Yahoo ili Hotmail – vi koristite cloud-computing. Svaki hosted-server takođe spada u tu granu. Naravno, daleko od toga da je samo to.

Jedna mlada programerka koja radi za jednu od firmi-sponzora koje prodaju usluge cloud-computinga, zamolivši me da ostane anonimna mi je rekla:

“To je samo novi način da prodamo staru uslugu. Jednostavno: novo ime. Ako moja firma klijentu prikaže sve one dijagrame, i kažemo mu da je to nova tehnologija – mi ništa ne lažemo klijenta. Naravno da je tehnolgija nova kad se u današnje vreme stvari menjaju iz dana u dana, i svake nedelje se pojavljuju neki novi softveri i aplikacije. ;) “

Budućnost štampanih medija u online svetu

Druga tema koja mi je duže vremena interesantan, i živo me interesuje šta će desiti za par godina je: budućnost štampanih medija u online svetu.

Dirk Singer, direktor online komunikacija agencije Rabbit (radio takođe i za Yahoo!, Google i MSN) je napravio lepe preseke i pregled štampanih medija naspram online pressa. Press se danas suočava sa sve većim troškovima štampe. U odnosu na online medije, press nema mugućnost uskog targetiranja klijenata kada su reklame u pitanju, a to je ono što donosi jako puno novca. Takođe, štampani mediji su jedna od grana privrede koji imaju najmanje šansi da se oporave od ekonomske recesije. Online mediji tu recesiju nisu skoro ni osetili.

Takođe, probleme pravi i jednostavna demografija: današnja omladina ne troši novac na štampu, pogotovo ne na dnevnu. Razlog tome nije cena, nego jednostavno nemogućnost da vam jedan štampani medij pruži sve one vesti, novosti i informacije koje vas interesuju. Dok vam to bilo koji online reader može omogućiti potpuno besplatno ukoliko se nalazite bilo gde gde imate internet konekciju.

Par zanimljivih brojki su i to da je u UK broj stanovnika od 1951. godine porastao za 25% dok je broj štampanih primeraka pao za 30&. Imamo mogućnost pristupa preko 1 triliona web-stranica, postoji preko 100.000 iPhone aplikacija a dnevno se pošalje SMSova više nego što postoji ljudi na planeti.

Sa svim tim informacijama koje su besplatne, ljudi jednostavno nemaju potrebu za štampom. Uvek će postojati novinarstvo, jer je ipak potrebno da neko nešto zabeleži i postavi sadržaj na internetu – pitanje je samo da li će novinari u budućnosti biti pisci ili samo skupljači novosti?

PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova

Panel pod nazivom “Uloga PR u razvoju i praćenju industrijskih trendova” je danas privukao veliki broj ljudi. Učesnici panela bili su mahom PR menadžeri i direktori odela za komunikacije kompanija poput Kindred, Talk Talk, Barclaycard i Metrica. Izjava Marka Šmida iz TalkTalka da se izveštaj koji sadrži feedback sa interneta pregleda jednom nedeljno, izazvala je prilično burne reakcije. Ljudi prisutni u publici se očigledno nisu slagali s njim da nije dovoljno jednom nedeljno to raditi već svakodnevno, pa i po cenu zapošljavanja analitičara koji bi tako nešto svaakodnevno obavljao.

Druga burna reakcija, ovog puta pozitivna, je bila nakon izjave Kristin Vedž iz firme za monitiring, Metrica, da najveći deo informacija ali takođe i najpouzdanije trendove dobijaju, odakle drugde nego: sa Twittera! :) Ona je takođe rekla da je globelan monitoring često nemoguć kada su u pitanju velike kompanije zbog jednostavno prevelikog broja informacija na internetu. Zbog toga se takav monitoring jako retko radi, već se umesto njega radi monitoring po različitim nišama koje su razdvojene npr. po starosnim, polnim, geografskim odlikama.

Iako, pogotovo juče, nisam bila zadovoljna konferencijom, mislim da je nedostatak kvalitetnih predavača nadoknađen odličnim networkingom. Ako je neko tražio investitore – bilo ih je, poslovnih partnera takođe, a i jako puno budućih klijenata, s obzirom da je svako ko je želeo da poseti samo izlagački deo tj. štandove, mogao besplatno da poseti Olimpiju. Ja ću iz Londona otići bogatija za jedno novo iskustvo, i sa par divnih poznanstava iz maltene celog sveta.

Poseban pozdrav za Petra Oseli (SLO), Liva Judic (FR), Nichola Stott (UK), i Jelenu i Vladu iz EXITfestival tima.

Prva stvar koju vam mogu reći je da je SMWF “blogers not friendly”.

Da krenem hronološkim redom:

• Nakon što sam dobila svoju bloger-propusnicu, zatražila sam “Event guide” što je zapravo samo jedna tanka knjižica sa rasporedom predavanja i workshopova. Dobila sam odgovor da kao bloger nemam prava na to. WTF?! Kad sam počela protestovati da ne znam kako oni onda misle da ja blogujem sa događaja kad ne znam ni kad ni ko niti gde nastupa pojavio se neki drugi lik iz organizacije I krenuo da raspravlja sa ovim prvim oko toga. Srećom, pojavio se i treći koga sam uspela da ubedim da mi daju program. #EpicFail !!
• Slična situacija je bila sa plastičnom narukvicom koja obezbeđuje ulazak na večerašnji party. Malo je falilo da moram da im donosim netbook i pokazujem mail u kome lepo piše da ću kao bloger i to dobiti.
• Blogers lounge se sastoji od 3 niska stola sa po 3 been-baga (9 mesta ukupno), a polovinu od toga su zauzeli ljudi koji rade za firme koje imaju svoje štandove na eventu, da bi se malo opužili I odmorili.
• Ispod stolova se nalaze utičnice za struju, kako bi blogeri mogli uštekati svoje kompjutere u struju. Guess what? Struje većinom vremena nije bilo! Jedva sam uspela da makar malo dopunim iPhone I Eee.
• Postoje 2 internet konekcije. Jedna od njih je za “Visitors”. I iako je to open konekcija, to ne znači da ćete uspeti da se konektujete + konekcija puca na svakih par minuta. Da vam ne spominjem da sam jedva uspevala da refrešujem twitter stranicu. Uploadovanju fotki i videa se ni ne nadam :/

Inače, na koneferenciji prisustvuje gomila samo-proglašenih social media eksperata. Jedna takva ekspertica, koja inače ima S.M. konslting firmu sa nekoliko zaposlenih, je pored mene otvarala twitter nalog, otvorila je twitter settings i pitala me šta tu treba da podesi da bi se pojavila na twitter-wallu hashtaga #SMWF. Šta reći….eksperti.

Old school fotografisanje za Twitter nalog :)

Inače, jako puno raznih firmi koje prave npr. video-platforme i sl., ili se bave sa social media konsaltingom, imaju svoje štandove na konferenciji. Meni je najzanimljiviji bio štand jedne fotografske firme koja je po povoljnim cenama sa profi opremom fotografisala ljude za njihove portfolije, FB i twitter naloge :) Bila sam prisutna kada je jedna gospođa prišla i pitala koliko treba da čeka jer mora hitno da otvori FB nalog ??!! :) Odlična ideja za biznis na ovakvom mestu. Momci se danas ubijaju od posla! :))

Inače, većina blogera i par novinara koje sam upoznala su imali slične utiske kao i ja. Konferencija je, po mom mišljenju, namenjana za ljude koji su početnici kako u korišćenju interneta tako i u društvenim medijima. Njih je, za razliku od mene, impresionirala činjenica da 1% ljudi na svetu igra Farmville ??!! Meni se više dopao twit jednog mog poznanika da je nakon te informacije “zabrinut za budućnost ljudske rase” ;)

Predstavnici kompanija poput LinkedIn, FaceBook, VirginAtlanticAirways, Orange UK, su većinom slušaoce zasipali podacima tipa koliko imaju članova, ili koliko procenata su bolji od konkurencije. Iako su teme bile npr. “Budući strategijski pravci” i “Kako pratiti napredak vaše kampanje na društvenim medijima”, slušaoci na žalost nisu dobili odgovore na to. Većina današnjih govornika je sve pričala teorijski, nije se moglo čuti kako konkretno integrisati društvene medije u tradicionalne marketinške kampanje, što je npr. bila jedna od tema jednog panela.

Utisak za prvi dan: not impressed.

Ili: možda ova konferencija nije za blogere koji već godinama koriste i FB i Twitter i bez problema obavljaju online kupovinu ;)

Među mnogobrojnim predavačima, pojaviće se i Kevin Eyres – LinkedIn Europe, Trevor Johnson – Facebook, Justin Kan – Justin.tv, Nick Halstead – Tweetmeme, Torsten Wingenter – Lufthansa, Jason Baker – Ikea UK…

Na Social Media World Forumu će ovaj blog biti prisutan. U London ne idem ja nego Sanja koja će vam kao službeni bloger na ovom mestu postovima pokušati preneti deo atmosfere. Takođe, biće i video zapisa na blogowski.tv. Slično onome što je ovde radila sa LeWeba (ili na blogowski.tv) osim – što će ovoga puta biti sama ;)

Ukoliko u poslednjem momentu hoćete da bookirate, ovo je pravo mesto ;) Za one ostale koji ne idu, čitamo je – uključujući i mene :) na ovom mestu od 15.03.

LeWeb je najveći evropski IT skup i to ne bez razloga. Ovo je mesto gde poslovne kontakte možete imati svakih 10 minuta. Dovoljno je da se u pauzama (ili čak za vreme predavanja) prošetate i ne može se desiti da za užasno kratko vreme ne pronađete neki interesantan kontakt. Za ljude koji su u materiji, ovo je jednostavno mesto gde se osećaju “kao riba u vodi” :)

Tehnički gledano, ono što je po meni obeležilo ovaj 6. po redu LeWeb je defitivno Internet konekcija. Tako nešto nikada u životu nisam video. Loîc je dan pre još najavio da nas čeka 1G link (obostrani), ali na tu informaciju nisam nešto obraćao pažnju sve dok nisam probao da uploadujem video. Na Vimeo sam bacio jedan video od nekih 400 Mb i ovaj je bio uploadan za neverovatnih 12 sekund (merio vreme)!! Napominjem da je u tom trenutku bilo već par hiljada ljudi u sali koji su svi naravno bili konektovani. Totalni #EpicWin!

Naravno, ne mogu, a da ne napomenem i:

• Ceo staff koji je radio live prenos preko uStreama, a koji je bio na nivou jedne dobre televizije.
• Odličan kejtering i gde je za razliku od prošle godine odlične klope bilo i više nego dovoljno.
• Sponzoru Nespresso koji je sa svojim šarmantnim hostesama doneo par aparata i podelio besplatno preko 8000 odličnih kafi za dva dana!
• Jako prijatnom obezbeđenju koje je i pored toga što je skupu prisustvovala kraljica Rania Al Abdullah i francuska ministarka digitalne ekonomije Nathalie Kosciusko Morizet ostalo pristojno bez “grubosti” koje znaju da budu u takvim situacijama.
• Bloggers room gde su bili svi uslovi za jednog blogera :) Ja na žalost se nisam navikao na takav komfor pa sam svoje postove pisao iz obične stolice direktno iz konferencijske sale ;)

Istakao bi predavače

Oni koje bi zaista istakao su

• Gary Vaynerchuk koji je kao i obično izazvao najveće emocije u sali. Priča i dalje istu priču o tome kako je svako sposoban da napravi svoj business oko nečega što voli i da ga to ne košta gotovo ništa.
• Jordanska kraljica Rania Al Abdullah koja je pravi Social Media evanđelista. Ona tu priču koja priča je nama možda sasvim normalna i uobičajena, ali kada to radi u krugovima oko nje koji uglavnom ne znaju šta je Internet i u isto vreme ljudi koji su influentni u nečemu – onda je to skroz sjajno.
• Chris Pirillo, dekompleksirani geek koji nam je pričao o komjunitijima.
• Naravno, ne smem zaboraviti ni Chris Brogan koji nam je pričao o poverenju u businessu i social medijima i vođenju računa o svojim klijentima.
• Ali i Jack Dorsey iz Twittera koji nam je predstavio svoj novi proizvod Square.

Sve u svemu, puno zanimljivih stvari i interesantnih ljudi – događaj koji ukoliko ste iz IT branše ne bi trebali propustiti sledeće godine. I ako dobar deo stvari nije revolucionaran, jako je dobro kada se čuje “iz prve ruke”. Naravno, i networking koji je nezamenljiv, a koji je meni iz nekog razloga, ove godine bio mnogo “jači” od prošle.

Puno hvala Geraldine & Loîc na svemu što su uradili i do sledeće godine…

- Detaljniji izveštaji – live blogging Prvi dan | Drugi dan.
- Video zapisi sa konferencije (sledeće sedmice ide svaki dan jedan eksluzivni intervju koji je vodila @SanjaRastovac)
- Fotografije sa LeWeb09 na Flickru

Prvi deo LeWeb09 je krenuo sa panelom o Ventura Capital čiji dobar deo sam iskreno propustio. Ne volim puno javne priče oko toga, mislim da se o tim stvarima ne priča ozbiljno osim ako nije iza zatvorenih vrata. Btw. Mr.David Hornik iz August Capital je pozvao sve evropske start up-ove da ukoliko im treba VC pošalju mail na hornik@augustcapital.com. Pa sada, ako baš neko želi da proba ;)

(ispratila @SanjaRastovac)
Na scenu je posle ovog panela izašao Tony Hsieh, CEO iz Zapposa.

Kompanija Zappos je pocela ’99 sa 0$ da bi 2008. godine dosli do 1 milijarde.
Njihov moto je: Commitable core values : “Don’t make your core values just meaningless plaque on the wall…”

Kad intervjuisu ljude za posao u kompaniji traze iskljucivo ljude koji se mogu uklopiti u tim i uskladiti sa njihovom kulturom poslovanja.

Mnogi im kazu da je to sve fino i lepo ali da u njihovoj kompaniji to ne bi uspelo. Svakoj takvoj osobi odgovore da oni ne jure za novcem nego za vizijom.
“Whatever you’re thinking, think bigger”

Vazno im je da njihovi zaposlenici rade posao koji vole. Oni koji se u to ne uklapaju, koji jure samo za platama, novcem, jednostavno nisu za njihovu firmu. Kad se dobije mesto u Zapposu, obavezno ce preporuciti da se procitaju 2 knjige: Jim Collins “Good to great” i “Tribal Lidership” Dave Logan, John King i Halee Fischer-Wright.

Umesto da zaposlenicima na svakih godinu-dve dana daju unapredjenja, to rade na svakih 6 meseci. Ta unapredjenja su manja, ali u svakom slucaju posle godinu-godinu i po dodjete do mesta do kog ste zeleli. To rade jer je jednostavno bolje usreciti i zaposlenika uciniti zadovoljnijim cesce sa manjim stvarima, nego retko s velikim unapredjenjima.

Update 1 – Chris Brogan – by @SanjaRastovac

Chris Brogan, pisac odlicne knjige “Trust Agents” je prisutnima na LeWebu postavio gomilu pitanja, i mnoge naterao da se zamisle kako grade svoje veze u zivotu.

Svako poznaje neku osobu koja uvek nesto trazi od nas: nase vreme, nase usluge, nase znanje…
takve osobe ne zelite u svojoj okolini.

Kako i da li saradjujete s takvim ljudima? Kako uopste saradjujete s ljudima? Dozvoljavate ostalima da vide i cuju samo ono sto je na povrsini, ili ih pustate da saznaju i neke vaznije informacije o vama ili vasem poslu?

Kako i da li sa vase licne pozornice silazite? Povezujete li se s ljudima ili samo odrzite predstave?

Jednom kada imate neciju e-mail adresu ne znaci da vam je ta osoba prijatelj. Koga je briga koliko imate npr; followera na twitteru?! Vazno je koliko od tih followera su vredni, vazni, i mogu da vam pomognu kako znanjem tako prijateljstvom ili svojim kontaktima. Svi primati, osim ljudi, imaju svoje zajednice od samog pocetka svog zivota. Mi ih stvaramo sami. Vazno je izgraditi dobre, zdrave veze, kako u poslu tako i uopste u nasem okruzenju. Svaku vezu morate negovati. Jednostavno je neophodno da zavrediti poverenje osobe koja je vama potrebna.

U social media se ne pravi novac bas uvek, ali ako ste stvorili dobre veze – nista vam ne stoji na putu.

Update 2 by @SanjaRastovac

Queen Rania

Human race living in a digital space

Tesko je povezati se s ljudima kada ste kraljica zbog svih tih silnih protokola. Jednostavno nije mogla da cuje ljude. Social Media su otvorile novi svet i za nju. A danas nam je svet pod prstima, i svi mogu da kazu sta misle i zele. Twiter nam sluzi kao izvor real-time informacija.

Svi smo postali digitalni Darvini…

Medjutim, dok razlike izmedju online i offline identiteta blede: da li real-time web moze doneti velike svetske promene? Da li moze smanjti glad, bolest, siromastvo?

Vecina njenih folovera ne veruje da digitalni aktivizam moze promeniti stvari u real-lifeu. Prosto zbog toga jer treba pomeriti dupe iz stolice ispred kompa. :)
I to se onda pretvara u sledece:

Virtual movements – to virtual nothing. Social Media are still LifeStreming not LifeChanging

Ali, nedavne promene u Iranu su dokazale da to nije istina. Uprkosoj trudu drzavnog vrha u Iranu, zahvaljujuci twitteru, informacije su nasle svoj put kako iz tako i u Iran. Medjutim, kad je Majkl Dzekson umro, odjednom su svi zaboravili na Iran i twitali su o Majklovoj smrti.

U online svetu uvek mozemo izabrati sta zelimo da pratimo, slusamo, uz sta da se aktiviramo.

It’s about where we are, not where world needs to go.

Jednostavne online akcije ipak mogu napraviti promene. Sve to zavisi od nas samih, od nase volje i zelje – cak i kada ne mrdamo dalje od kompjutera.
Kraljica Ranija je pozvala sve prisutne na LeWebu da se ukljuce u akciju

1 day for 1 goal – Education for all

Da li ste znali da samo 1 dodatna godina skolovanja kasnije povecava prihode porodice za 10%?
Cilj ove akcije je da do 2015. godine sva deca zavrse osnovnu skolu i da svim devojcicama bude omoguceno da mogu da se skoluju na svim nivoima skolstva.

Gary Vaynerchuk

Kad je ekonomija oslabala svi su kukali, a niko napolju nije jeo iz kontejnera, svi su i dalje zeleli da kupe TV od 120cm. Cut the crap i kupi tv od 80cm. :))

Nemojte da mislite da mozete nesto sakriti u danasnje vreme, ako su ukebali Tajgera Vudsa – i vas ce. Isto tako, na isti nacin, svako moze da sazna sta to vi radite i da se zainteresuje za vas ili vas posao. Ne morate biti prvi, ali ako dobijete makar 10 klijenata vise – to je odlicno, i niste protracili dan. Word of mouth vam moze doneti deo onog ogromnog novca koji je do nedavno isao na TV ili press reklame. Zasto da ne uzmete svoj deo kolaca? ;)

Ne morate ostaviti svoj posao da biste poceli raditi ono sto zelite. Lezite u krevet sat kasnije, ali taj sat provedite posvecujuci se onome cime stvarno zelite da zaradjujete za zivot.
Verovatno najvaznija stvar kad postajete preduzetnik je : trenutna reakcija. Ne pravite biznis planove od 3 godine: napravite plan za sutra, za nedeelju dana ili 2-3 meseca ali ispunite ono sto ste stavili u taj plan. Ali, uvek, uvek, uvek BUDITE ONO STO JESTE!

Consumer’s internet – it’s 15 years old : fucking thing didn’t have sex yet and it rules!

Mene je iskreno bas briga za nove medije. Kad bi bilo moderno gledati u nebo, ja bih se popeo na drvo i radio zgibove na najvisljoj grani. Budite prisutni gde su vasi potencijalni klijenti, gde god to bilo. Brinite o klijentima: ako treba da odgovorite na 10 mailova dnevno – odgovorite, ako je u pitanju 100 – odgovorite i na to.

Svi pricaju o tome kako se treba angazovati u zajednici, a svi samo sede i pricaju o tome – niko ne odgovara na reakcije zajednice. Sledece godine ne dolazim na LeWeb ako bude ovako. Ne zelim da sedim na sceni i pricam ljudima : hocu da pricam SA ljudima.

Internet (WiFi) za sada odlično štrika, toplo je i ima kroasana, sokova i kafe izgleda za sve :) Sada se lagano čeka 9.30 kada će Geraldine & Loïc Le Meur zvanično otvoriti LeWeb09. Tokom dana na ovom mestu idu redovni apdejti o kojima ću javljati preko tvitera. Stay tuned…

UpDate 1
Prvi je na binu izašao Jack Dorsey iz Twittera i napravio nam malu demonstraciju Square – naplate preko platne kartice i vašeg mobilnog uređaja. Stvar je totalno genijalna, pogotovo za naplatu malih suma novca kada ste u pokretu. Ne treba vam više TOS uređaj, ubodete malo parče hardvera u vaš iPhone recimo, ukucate cifru koju treba naplatiti i provučete karticu :) Moram da napomenem da je tokom demonstracije uređaj uporno odbijao da prihvati naplatu, tek posle više pokušaja je bilo sve OK. Ali dobro, ovo su tek počeci ;)

Update 2 by @SanjaRastovac
Nakon @jack -a, Loic je razgovarao sa Jan-Philippe Courtois iz Mikrosofta. Da li ste znali da je za 77% radnih mesta u Evropi neophodno osnovno IT znanje? Pretpostavlja se da ce za 5 godina taj procenat biti 90%. Ta informacija nije puno znacila prisutnima u Le104 ;). Ali, je info da je Silverlight4 32 puta brzi od GoogleChroma izazvao malo komesanja. Courtois je takodje objavio da MySpace postaje partener BizSpark.

UpDate 3 by @SanjaRastovac
Mobile Apps Roundtable Moderated by Jeff Clavier, Founder & Managing Partner, SoftTech VC

Panelists:

• Andrew Fisher, CEO, Shazam Entertainment
• Christophe Francois, Vice President Mobile Multimedia, Orange
• Andrew Lacy, Co-Founder & COO, Tapulous
• Shervin Pishevar, Founder & CEO, Social Gaming Network, SGN
• Bjorn Wigforss, Head of Ovi Marcom, Nokia

Shazam je prepoznatljiv kao iPhone app kompanija, mada su na trzistu preko 7 godina. Strategija: graditi veze sa sto vise proizvodjaca mobilnih telefona, kako bi svi korisnici mogli imati svoju verziju aplikacija. Ali, ipak su Nokia i iPhone najzastupljeniji.

3 miliona uredjaja (Nokia) se prodaju svakog meseca. Pojednostavljivanje uredjaja ali na nacin da budu pogodniji za razvoj sto vise odgovarajucih aplikacija.

AppStore: jedna aplikacija se prodaje po 3 razlicite cene – iznenadjujuce je da se vise od polovine kupi po najskupljoj ceni.

Zasto se proizvodjaci aplikacija, pogotovo igrica, usmeravaju na iPhone? Prost razlog: jednostavan je za koriscenje i uvek vam je u dzepu.

Predstavnik mobilnog provajdera Orange – hvalisanje :/

Licni zakljucak: uprkos sve vecem trzistu androida, velike kompanije za razvoj i prodaju aplikacija se sve vise okrecu iPhonu

UpDate 4 by @Blogowski
Ethan Beard, Direktor Facebook Developer je napomenuo da je prva ideja facebooka pre 5 godina bila povezivanje sa osnovnim informacijama u okviru uskog broja korisnika. I dan danas se to nije promenilo osim što trenutno preko 70% korisnika dolazi van USA.

Danas, osim povezivanja imamo i građenje jednog pravog identiteta kao i veze između ideja, predmeta itd. Facebook Connect je bio prirodni nastavak koji se nametnuo razvojem Facebook platforme.

Tome shodno, Facebook teži da omogući ljudima tehnološki da ostanu konektovani bez obzira na kojoj se platformi nalazili.

Sve u svemu, priča koja je ispričana je više bila self-promotion kojoj po meni ovde uopšte nije bilo mesto. Očekivao sam više..

UpDate 5 by @SanjaRastovac
Ryan Sarver , director of platform, Twitter, je na pocetku pricao o vaznosti transparentnosti komunikacije sa korisnicima. Imali su i nekoliko vaznih objava. Prva je bila program za start-upe kojima je potreban “firehose” pristup i koji ce sada biti free.

Novi sajt za developere aplikacija za Twitter ce sadrzavati: dokumentaciju, raznorazne pretrage, tutorijale, api konzole, status dashboard … sve free i sve online za dve nedelje.

Jos jedna novost vezana za Twitter je i “Chirp” – oficijelna Twitter Developer Conference, koja ce se odrzati naredne godine u, naravno, San Francisku.

UpDate 6 by @SanjaRastovac
Posle pauze za rucak, zanimljiva prezentacija Peartrees koju je vodio Robert Scoble sa Patrice Lemotheom, CEO of Pearltrees.

Pearltree je u sustini sajt pomocu koga mozete organizovati svoja interesovanja i takodje se povezati sa ljudima koje interesuju iste stvari. Npr. ako vas interesuje dizajn, i nadjete veb-sajt koji redovno posecujete, povezacete se sa osobom koja takodje prati taj sajt, i mozete pratiti “granu” vezanu za dizajn koju ta osoba cita i prati na webu. Organizacija vaseg Pearltree, kao sto samo ime govori, izgleda poput drveta sa puno grana na koje “kacite”pearls (bisere).

Scoble je, nista cudno, Lemotheu odmah postavio i pitanje vezano za novac “How do you get paid?” :) na koje je dobio diplomatski odgovor “It’s free” i uspeo je da izbegne odgovor o finansiranju i profitabilnosti sajta.

UpDate 7 // Chris Pirillo by @SanjaRastovac

WEB nije samo Facebook ili Twitter, web je sve!

Treba imati siroka interesovanja. Community smo svi mi. Alat za stvaranje zajednice ne postoji, niti su to developeri koji prave Social Networks sajtove – alat su ljudi, i sva sto ih zanima.

Photo by Robert Scoble

Treba distribuirati nasa interesovanja i pokazati ih drugima. Nemojte se bojati da ce ljudi ukrasti ono sto stvorite na webu. Trabate se uplasiti ako to nikog ne interesuje. To je mnogo veci problem nego to sto je neko preuzeo vas tekst, sliku ili nesto drugo. ;) To jednostavno znaci da nikom niste zanimljivi.

Distribuirajuci svoja zanimanja i znanja stvaramo svoje sopstvene zajednice prepune ljudi s kojima delimo puno zajednickih osobina i stavova. Ali, ni te zajednice se ne mogu kontrolisati, niti se treba zanositi da to mozemo. One se mogu samo usmeravati. Ovu gresku pogotovo prave korporacije. ;)

Takodje losa stvar/greska je i nametanje vestacki stvorenih lidera. Zajednice same stvaraju svoje lidere i/ili oni sami “isplivaju na povrsinu” i izdvajaju se od ostalih.

Basicaly: Community is everywhere, inside you.

UpDate 8 – Marissa Mayer i Michael Arington by @SanjaRastovac

“Marissa Mayer on Future of search: 4 components:

• Modes
• Media
• Language
• Personalization

Za pocetak, Marisa je pricala o novostima iz Googla poput RealTime Searcha, i buducnosti Google pretrage – vise razlicitih pretraga uz vise mogucnosti: mape, prevodi, slike, real-time – sve odjednom. Jedna od mogucnosti je i image recognition. Npr. snimite Ajfelov toranj s iPhonom i automatski dobijete sve podatke: gde je to, sta je to, istorijat – apsolutno sve!

Druga od bitnih novosti ce biti voice recognition.

Arington je bezuspesno pokusao da isprovocira Marisu s konstatacijom da ona licno koristi iPhone, a ne android ;)

Sledece vazna stvar iz Googla su razne Chrome ekstenzije napravljene iskljucivo na informacijama dobijenim od iskustava korisnika. Brzina je ono sto najvise utice na korisnike kad je izbor browsera u pitanju, pa ujedno izdvaja Chrome od ostalih.

Juce je pusten prototip pod imenom LivingStory – nesto poput integrisanih personalizovanih online novina, izuzetno bitna stvar, po misljenju Marise, kad se uzmu u obzir ogromne promene koje su neophodne pressu, kako onima offline tako i online. Mogucnost personalizovanje sadrzaja je jedan od prvih koraka koji press treba da omoguci i pruzi citaocima. Kada to vec rade FaceBook, Twitter i YouTube, nema razloga da i press ne uradi isto.

Marissa je rekla da je razgovarala i sa Mardokom, ali nije otkrila da li je i on licno spreman na sve te promene. We could only guess ;)

Olaksavanje monetizovanja i reklamiranja sadrzaja na internetu bi pomogla i pressu i “obicnim” korisnicima. Google AdSense je naravno nahvaljen – ali na fin nacin, ipak je to Marissa :)

Sto se tice Google Wave, postavljeno joj je pitanje da li korisnici jednostavno nisu razumeli kako se Wave koristi ili je nesto drugo u pitanju? Na to je odgovorila da cak i u samom Googlu neki timovi koriste iskljucivo Wave za komunikaciju i saradnju dok ga pojedini zaposlenici ni malo ne koriste – jednostavno: wave nekome odgovara a nekome ne.

UpDate 9 by @Blogowski

Ostatak vremena na konferenciji smo oboje proveli u cigaret pauzama networkujući se :) Nismo iskreno ni dočekali sam kraj predavanja jer smo čuli da ima jedan organizovani bus koji je vozio direktno iz Le104 ka Mairie de Paris gde se “priča” kasnije nastavljala u vidu koktela kod gradonačelnika Pariza.

Posle par čaša šampanjca i tek po kojeg canapé i kolačića, draga i Michalela su me startovali da idemo na neku VIP žurku. Bio sam prava faca i stoički odbio sa dobrim razlogom – umor. Taman smo krenuli i naleti ekipa iz slovenačke Domence, njih nisam da ubedim i završili smo na “jednom pivu” u obližnjem Marais. I posle noćne vožnje metrom, u 1h ujutro završavam ovaj post. A ustajanje sutra je opet u.. 6h ://

Posle bukvalno 5 minuta, krenuli smo u sasvim drugi deo grada. Cilj nam je bio Le104 gde nas je čekao Loîc kao i ostali official blogeri. Krenuo je obilazak back stagea LeWeb-a ili kako sve to izgleda iza pozornice.

I ako nam je kafa bila preko potrebna, kao i neka klopa, stoički smo izdržali ceo obilazak gde sam testirao čari WiFi konekcije od 1G u oba smera :) Doduše, ovo oko konekcije ćemo videti kako funkcioniše sutra kada bude 1800 ljudi koji će pomahnitalo uploadovati fotke i video zapise, ali danas mi je upload gotovo usisao hardver sa iPhonea dok sam slao twitvidove :)

Loic nam pokazuje back stage dan pre LeWeb09

Posle back stagea i Loicovog obećanja da ćemo sutra imati i dovoljno klope i da će biti toplo (za razliku od prošle godine :)), sledeće na rasporedu je bio mali networking na jednom splavu ispod Notrdamske katedrale. Kako nas je glad sastavljala, a kako sa nu brodu imali samo fake Tapas, logičan nastavak je bio bežanje sa broda u neki nice rastorančić :) Izbor je pao na jedan u četvrti Marais gde su bili na ivici da se obrukaju. Ili ja sa mojim izborom restorana :/

Sada spavanje, sutra ustajanje u 6h. U 7.30h već se u Le104 zauzimaju najbolja mesta i show može zaista početi ;)

Hashtag na twitteru je #LeWeb
Ja tvitam na SH @Blogowski i povremeno na FR @PedjaPuselja
Sanja tvita na SH @AuroraNS i na EN @SanjaRastovac
Redovni kratki video zapisi na twitvidu.
Na ovom blogu par updatea dnevno
Po završetku, video intervjui na Vlogu

Pariz definitivno ne izgleda više ovako, a 9-10. decembra će biti još drugačiji. Za dve sedmice u Parizu se dešava LeWeb’09. U trenutku pisanja ovog posta njih skoro 1400 je uzelo svoje kotizacije u iščekivanju oko 1800 učesnika. Od jutros, na zvaničnom sajtu imate i program predavanja.

Šta vas čeka na ovom blogu?

Kao i prošle godine i ove godine sam tamo u ulozi službenog blogera konferencije. Za razliku od prošle, ove idem u pojačanju sa Sanjom koja će mi pomoći u poslu, plan nam je sledeći.

• Blog: Ono što će biti slično kao i sa prošlog LeWeba je live blogging. U toku ova dva dana konferencije očekujte ga na ovom mestu.
• Vlog: Na blogowski.tv će biti video intevjui za koje je Sanja zadužena. Ideje “sa kim i o čemu” već postoje, ali pre nego što ih ne uradi ne želim najavljivati imena. U svakom slučaju, biće zanimljivih likova ;) Napominjem da video intervjui neće biti online odmah, nego tek nakon konferencije. Razlog je potrebno vreme za montiranje kao i loš Internet upload koji očekujem.
• Twitter: Ko želi preko twittera da prati konf, zvanični hashtag je #LeWeb09, ali obratite pažnju i na #LeWeb, dosta ljudi će i ovaj koristiti. Pored searcha, #LeWeb09 će naravno biti obilato zastupljen i na mom twitter nalogu kao i Sanjinom. Ja ću tvitati na SR-HR, a Sanja još razmišlja da li će ići isto tako ili će ipak tvitati na EN.
• Twitvid: U iščekivanju video intervjua, sa vremena na vreme, na mom i Sanjinom Twitvid nalogu ćemo objavljivati kratke video zapise sa “atmosferom” iz Le104 gde se održava LeWeb09 kao i “oko njega”. Posle svakog objavljenog malog videa ići će naravno tvit sa linkom prema njemu – opet, preko mog ili Sanjinog twitter naloga.
• Flickr: I ove godine, jedan album će biti samo za slike sa LeWeb09. Opet iz razloga moguće loše internet konekcije, postoji mogućnost da će fotke biti stavljene nakon konferencije. Ako pak net bude OK, biće redovnog update-a.

Inače, koliko sam obavešten, ove godine LeWeb će biti najposećeniji do sada što se ekipe iz Hrvatske i Srbije tiče, vidimo se tamo za dve sedmice ;)

Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

1. Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno.
2. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja.
3. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

   Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

   I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s
Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2
Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3
Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)

Photo by Marina Filipović

Ivan Brezak Brkan i ja smo pre par meseci odlučili da realizujemo, možda ludu ideju za naše prostore – seminar za korporativno korišćenje Twittera. Ideja mi je potekla od gledanja korporativnih naloga na twitteru, kompanija u regionu koji su u većini slučajeva bili na zaista niskoj razini. Kritika koja im je svakodnevno upućivana nije produktivna, potrebno im je dati i alternativu u vidu mogućnosti edukacije.

Pored mene i Ivana, imali smo i pojačanje bez koga ovaj posao sigurno ne bi bio obavljen ovako dobro, kako je ispao. Borja i Sanja su hrabro ustali u 6h ujutro, a i pored toga što su me psovali tokom celog puta ka poslovnom centru VMD, uradili su lavovski posao. Online twittanje sa konferencije je bilo na “svetskoj razini”. Inicirali su da se tokom predavanja, hashtag #tweetokracija pomene više od 630 puta!

Uz njih dvoje, tu je bila i Marina koja je tokom celog dana škljocala i dala nam odlične fotografije, biće ih još, ovo je samo ono što je tokom konferencije twitpicovano, ostale fotke bi trebale stići danas-sutra, čekam samo da završi sa obrađivanjem.

Photo by Marina Filipović

Pored njih, u pomoć su nam došli i Gaga Djermanović i Luka Sučić koji su sa svojim pogledima i iskustvima u twittosferi, ovoj Tweetokraciji dali još lepšu dimenziju. Luka nam je ispričao odličnu priču o svojim iskustvima sa prodajom i organizovanjem nagradnih igara preko @Chipoteka dok nam je Gaga prenela svoju percepciju poslovne komunikacije preko twittera gde nam je svaki korisnik i kupac bitan! Oboje su bili i više nego sjajni!

Luka Sučić – Beler. Photo by Marina Filipović

Što se samog seminara tiče, Ivan i ja smo tokom niza predavanja pokušali objasniti prvo osnovne tehničke stvari o twitteru, a zatim se fokusirali na tehnike i savete pri korporativnom twittanju. Bilo je priče o co-tweetingu, monitoringu na twitteru, detaljni pregledi korišćenja CoTweet, Tweetdeck i još po koje twitter aplikacije. Osluškivanju tajmlajna, kako na “fini način” dobijati followerse, primeni twittera na eventsima i još mnogo – mnogo neophodnih detalja za korporativni twitting.

Priču smo uveče priveli kraju uz mali panel sa Gagom i Lukom gde smo inicirali priču o Real Time Webu i stvarima na koje se PR profesionalci, novinari i menadžeri uopšte mogu suočiti u jako bliskoj budućnosti tokom poslovanja na webu.

Što se lične kritike tiče, napravio sam par propusta tokom predavanja. Ovo je prvi put da sam radio celodnevne seminare i skroz sam podcenio momenat da se ovde radi o predavanjima tokom celog dana, a ne o 45 minuta predavanjima recimo. Jednostavno sam na momente gubio koncentraciju, a pred kraja dana je i umor odradio svoj deo posla. Bilo mi je izuzetno naporno, ali sam izvukao odličnu lekciju iz svega. Za sledeći put ću se mnogo bolje organizovati, a taj sledeći put će biti za već nekih mesec dana :)

Tweetokracija N°2 je već u toku organizovanja i desi će se na istom mestu u isto vreme 4.12.2009 godine.

P.S.
Prijave su u toku i Ivan mi je jutros javio da je ostalo još 10tak mesta ;).

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(

Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.

Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!

Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:

• Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”

  Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.

• Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet.
• Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)!
• Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!

Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox

Presedan

Koliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!

Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.

Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!

Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)

Kritika za twitter zajednicu

Sa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!

U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.

A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?

Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!

Ponovo dolazi slična (Silicone Valley) ekipa ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju i očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različitih zemalja sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o meni trenutno najinteresantnijoj stvari – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ovog puta ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Takođe, na ovogodišnjem LeWebu mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantnih faca ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

Ovo je post sa trećeg dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i drugom danu.

Prethodno veče je organizovan simpa party, ali na žalost, kako je grip počeo da me hvata, sa Milojem sam oko 23h lutao ulicama Subotice u potrazi za apotekom da bi se obskrbio Fervexom. Na kraju je ispalo da mi je šetnja skroz prijala (kao i fervex), zaspao sam kao beba i ujutro sam bio spreman za akciju i pored grla koje je i dalje “škripalo”.

Jutro je bilo overbookirano. Odmah posle doručka se paralelno u dve sale krenulo sa Studijama slučajeva predstavljanjem pobednika “PRiznanje 09″. Pored takvog programa, imao sam i jedno zakazano snimanje vcasta koji je vodila Gaga sa special questom – i koji će za dan-dva biti objavljen ;)

Posle snimanja, odabrao sam da sedim u glavnoj kongresnoj sali hotela Galleria, gde sam ispratio predstavljanje MIOKO magazina, studije slučaja za nagrađene projekte Hochegger communications, Raiffeisen Investment, Coca Cola i Hello. Od ovog poslednjeg, izdvajam pobednički spot Hello! Music konkursa.

Pobednički spot Hello! Music konkursa – bend Pop Ups, pesma “Osmeh”

Posle kafe pauze, došao je na red crème de la crème ove konferencije: predavanje Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University. Da se ja bavim PRom, ovo je osoba zbog koje bih išao posebno čak i na San Jose Univerzitet da je slušam.

Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University

Čovek je jednostavno rekao ono što je istina ispred koje PR struka u Srbiji (a i regionu) ne sme više da zatvara oči. Onaj ko ignoriše 2 miliona korisnika na jednom tržištu, što je ekvivalentno jednom Beogradu – definitivno mora da ide ili u penziju ili da promeni struku. Ima puno lepih zanimanja gde su ove stvari nebitne. A i tih 2 miliona potencijalnih klijenata, to je danas. Danas kada je penetracija Interneta samo 30%. Jel neko za vas treba da radi proste matematičke računice gospođe i gospodo kome je Internet pomodarstvo!!

Da, da i to je moglo da se čuje od pojedinaca iz PR struke – Internet je pomodarstvo. Ne gospođe i gospodo, nije on pomodarstvo nego ste vi prošlost. Na vašu žalost toga još niste svesni!

Sa ovim predavanjem se #PRSrbija i završila. Ovih dana sabiram utiske u glavi puštajući da se sve malo slegne i pišem post o generalnim utiscima, kako pozitivnim – tako i negativnim.

Ovo je post sa drugog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i trećem danu.

Posle bogatog i odličnog doručka u hotelu Galleria, prvo predavanje je održala Milica Slijepčević za Dunav osiguranje – “Krizna situacija u slučaju Gemac“.

Milica Slijepčević – Dunav osiguranje

Predavanje Gospođe Slijepčević mi je više ličilo na lobiranje sale i dokazivanje da je kompanija Dunav u pravu, nego što nam je dala neke konkretne stvari kako je kompanija reagovala u slučaju Gemac. Zaista loše predavanje šarmantne Milice.

Aleksandra Berić – b92

Posle nje je išla Aleksandra Berić kao PR menadžer iz b92. Malo sam se iznenadio da jedna osoba koja zastupa ovu kompaniju na tom radnom mestu je imala govor tela iz koga je mogao da se vidi strah i trema. O čemu je pričala? Pa ne znam, po programu je bilo “Od identiteta do image-a” – u realnosti… udavila je. Pred kraj predavanja sam nekulturno izašao iz sale i otišao po kafu za mene i Miloja.. :/

Andrea Brbaklić – Erste Banka

Pred samu pauzu, na binu je izašla Andrea Brbaklić iz Erste banke sa temom “Kako identitet pretočiti u poruku“. Ovo je bilo zaista sjajno i pomalo neuobičajeno predavanje u ovoj niši. Unela je u salu pozitivnu energiju i osvežila pomalo učmalu atmosferu koje su njene prethodne koleginice unele.

Maja Dželatović – Holcim, Srbija

Posle kratke pauze sa kafom, predavanje je održala Maja Dželatović iz Holcima sa temom: “Upravljanje reputacijom u kriznim situacijama“. Međutim, zadžala se više na temi svetske ekonomske krize nego na samom kriznom komuniciranju.

Razlog je bio kako je sama navela, što Holcim nije zaista imao takvih iskustava u njemu. Sve u svemu, meni jedna relativno nezanimljiva priča. Puno podataka koji se u tri klika mogu izgooglati (déjà vu 100x?), par fail izjava tipa “Mi smo izuzetno jaka kompanija” (na PR seminaru??!) i na kraju gotovo bez ikakvih konkretnih primera iz iskustva primenljivih na temu konferencije.

Popodnevni update

Popodnevni deo je započela Jelena Jovanović ispred Etargeta. Nemam puno šta reći osim da je predavanje bilo klasično za njenih par poslednjih predavanja koje sam ispratio – vulgarna autopromocija. Ovo je bilo verovatno poslednji put da sam je slušao.

Posle Jelene, nastupio je Uglješa Vrcelj ispred Superdota. Predavanje o jednom web servisu posle koga iskreno mi nije bilo najasnije o čemu se radi, ali sam bio spreman da ga slušam još pola sata. Tip je jednostavno imao sjajan nastup :)

Dragan Varagić

E, onda je nastupio Dragan Varagić koji je na jedan specifičan njemu način :), objasnio PR struci kako treba da koriste Internet u online PRu. Krenuo je o osnovnim stvarima koje su bile aktuelne 1998. (sa dobrim razlogom), a završio sa Real Time Webom. Njegovo predavanje je izazvalo žestoke reakcije u publici, ali lično mislim da mu je nastup bio defitivno dobar i potreban.

Njega je nadovezao Dr. sc. Božo Skoko iz Hrvatske koji nam je pričao o Upravljanju reputacijom u politici. Milojevim citatom bi preslikao ono što bi defitivno oslikalo ovo predavanje: Obozavam ljude koji i o najkomlikovanijim zadacima pricaju jednostavno – jer ih znaju!

Srđan Šaper, Sonja Liht, Goran Ješić, Andrea Brbaklić, Miloš Đajić

Posle pauze je krenuo okrugli sto sa meni izuzetno interesantnom temom sa obzirom na poslednja (ne)dešavanja u zemlji: Kako do bolje reputacije Srbije.

Navešću par citata učesnika panela koje sam i na twitteru preneo:

Sonja Liht: Bez odgovornih gradjana nema odgovornog drustva = bolja reputacija zemlje.
Srđan Šaper: Srpska drzava postoji tek koju godinu, sto dovodi da nacionalnog identiteta jos uvek nema tj. on se gradi.
Goran Ješić: Vi poreski obveznici nas iz državne službe plaćate. Moramo da vam donesemo rezultate.
Goran Ješić: Srbiji fali proizvod da bi ga mogli brendirati.
Andrea Brbaklić: Ne vrede reklame na CNNu dok se mi ne sredimo iznutra. I da bi brendirali nesto, prvo treba da napravimo to.

Posle panela, nastupila je mučna diskusija, gde je svako iz publike imao neodoljivu fiziološku želju da kaže svoje mišljenja, što je mene užasno smorilo.

Kako god, ono šta bi ja uradio prvo na pitanju brendiranja zemlje: prvo napravio strategiju (u više niši obavezno), zemlju napravio sigurnom (u bukvalnom smislu reči) za sve svoje građane kao i goste i tek onda radio na brendiranju (prodaji čeka god). Pokvaren automobil ne možeš prodati – osim za delove!

Sutra u isto vreme, na istom mestu, u poslednjem trećem blog postu iz Subotice – o Kreiranju imidža i upravljanjem reputacijom.

Ovo je post sa prvog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o drugom i trećem danu.

Sa Milojem sam uleteo u Suboticu oko 17.30h, pronašli na brzaka sjajan hotel Galleria, a kako smo kasnili – sa vrata upali na predavanja.

Posle uvodnog govora (elegantno obučenog :)) domaćina Miloša Djajića, konferenciju otvara Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Ministrova priča je bila relativno OK. Na momente me je doduše podsećala na Hank Moodya kada drži predavanja svojoj kćerki, a na momente na bledu kopiju Zorana Đinđića. SVe u svemu, pričao nam je o lepom ponašanju i tome kako je jedan o poslova PRa da i svoju zemlju predstavlja u lepom svetlu??! Problem ministre je što vlada ove zemlje ne radi svoj osnovni posao – da očisti “fekalije” sa ulica! Tek posle toga ministre Duliću vi možete raditi brending jedne zemlje…

Ph.D Dejan Verčić

Posle ministra, za govornicu je došao Ph.D Dejan Verčić iz Slovenije koji nam je pričao o evropskim trendovima u komunikaciji. Meni je predavanje bilo interesantno, profesor je jednom finom provokacijom pokušao da ukaže na goruće probleme u PR struci. Primetio sam da su u sali pojedinci bili šokirani njegovim izjavama. Ja sam iskreno bio šokiran što su oni bili šokirani :) Sve u svemu, ovo profesorovo predavanje mi je bilo samo jedan “uvod u anatomiju” o (online?) kreiranju reputacije. Ne znam da li profesor ne zna neke stvari ili ih jednostavno ne želi reći – da ne bi bilo još više šokiranih (lično verujem da je ovo drugo) :)

Dzizs people, online svet nema veze sa tim vašim old school i offline PR pristupom!! A kako će ta (kako nazivate) “tendencija” ka online uskoro postati mainstream (nije već?) dobro se pripremite. Imam utisak da ako ste šokirani na ovakvo predavanje, sletanje na online planetu uskoro – može jako da boli, u kojoj god niši radili…

Posle ovoga, usledila je odlična vojvođanska večera na petom spratu hotela Galleria. Uz tamburice, sa Gagom i Milojem smo pretresli geopolitičko-business stanje u zemlji Srbiji, otišli na još po jedno piće u komšijsku pizzeriju i nazad u hotel. Tekst završavam oko 03.30h, a predavanja ujutro počinju u 09.30h. Hmmmm, treba ići i na doručak?…

Lično, ova tematika mi je posebno interesantna i o njoj razmišljam gotovo poslednje tri godine. Ono što mi je za celu problematiku još interesantnije – je da se kroz ovu konferenciji u problematiku uključuju i osobe koje se bave odnosima sa javnošću. Problem digitalnog identiteta se napokon prepoznaje i u ovoj struci, doduše dosta “stidljivo”, ali ipak – evo nam i prve konferencije o tome.

Biću prisutan od 15. do 17. oktobra u Subotici i na ovom blogu možete da očekujete postove sa konferencije za svaki dan posebno. Postovi će se klasično za konferencijski blogging updatovati svakih par sati.

Ceo događaj ću ispratiti i preko mog naloga na twitteru uz koji će ići službeni hashtag konferencije #PRSrbija.

Ceo program konferencije možete pogledati i na ITDogađajima gde možete pronaći i kompletne korisne linkove.

Vidimo se u četvrtak u Subotici od 17h.

Dok mi je on to pričao, slušajući ga, čekovao sam šta ima na Twitter tajmlajnu. I onda mi je pala ideja, zašto ljudima koji žele da nauče koristiti Twitter u poslovne svrhe ne ponuditi neki stručan seminar? Ostalo je samo da ideja malo “sazri” i pre mesec dana se krenulo sa realizacijom Tweetokracije.

Tweetokracija je usko stručan seminar namenjen pre svega novinarima, PR/marketing stručnjacima, preduzetnicima, ali i blogerima kako da koriste Twitter za bolji plasman svojih proizvoda, usluga ili brendiranje.

Od kada se “Twitter hype” osetio i na našoj twitosferi, svakodnevno smo svedoci lošeg pristupa ovom servisu koji dolazi od mainstream medija, PR stručnjaka, menadžera pa čak i velikih kompanija. Iz neznanja, totalno nespretno nastupajući, pojedinci čak i prave ogromnu štetu za svoju kompaniju ili brend.

Pojedine kompanije, koje su do sada imale relativno OK pristup u online i offline marketingu, u komunikaciji na twitteru (namerno naglašavam komunikaciji) i uopšte na real time webu su totalna katastrofa koja neretko prelazi i u spam!

Ovo nije ništa čudno, sa novim pristupom na webu (Real Time Web) se radikalno menjaju mnoga “pravila igre” koja su do sada važila. Web postaje potpuno dvosmeran i u realnom vremenu. Sve se dešava jako brzo bez ikakve mogućnosti da neka kompanija drži monopol nad informacijom. U isto vreme, kompanije/mediji/stručnjaci sa old school pristupom ulaze u nešto što uopšte ne poznaju. Rezultati su dakle sasvim očekivani.

Koji su ciljevi seminara?

Na ovom seminaru, Ivan Brezak Brkan i ja ćemo vam preneti najbitnije delove našeg višegodišnjeg iskustva na Twitteru i znanja koje smo stekli tokom tog vremena (+ 2,5 godine). Od najednostavnijih tehničkih stvari, promotivnih običaja ponašanja na twitteru, preko naprednog pretraživanja i monitoringa, odnosa prema svojim followersima – pa sve do strateškog linkovanja i komunikacije sa vašom ciljnom grupom.

Cilj nam je, da posle ovog seminara – u zavisnosti od profesije, naučite koristiti twitter za sledeće stvari:

• U profesionalnom novinarstvu // Monitoring, “live reporting”, praćenje konkurentnih vesti, brza komunikacija sa ciljnom grupom, efikasna promocija bez spama;
• U odnosima sa javnošću // Monitoring vaše ciljne grupe, delovanje u kriznom PR-u, direktna komunikacija sa ciljnom grupom, direktna komunikacija sa blogerima;
• U businessu // Komunikacija sa klijentima u real timeu, promocija novih proizvoda, feedback, promocija bez spama, monitoring;

Napominjem, da vas nećemo učiti vašem poslu. Naš cilj je da vas obučimo za jedan nov, brz i izuzetno efikasan web alat koji ćete uspešno koristiti u poslu koji znate već raditi.

Samo 20 mesta

Kada se vest o seminaru juče proširila preko twittera, par osoba me pitalo zašto samo 20 mesta? Stvar je jednostavna, želeli smo da sadržaj seminara stavimo u jedan (ceo) dan, a istovremeno zadržimo kvalitet – bilo je neophodno da ograničimo broj učesnika na 20.

Prijave su u toku već 24h, u momentu dok pišem ovaj post ne krijem da je dobar deo mesta već rezervisan i da zapravo više nema 20 slobodnih mesta. Ukoliko želite da prisustvujete Tweetokraciji, preporučujem da odmah odete i rezervišete vaše mesto. Vidimo se u Zagrebu 05.11.2009, počinjemo u 8h ujutro u opuštenoj atmosferi uz kafu ili čaj ;)

Posle LeWeb07 i poslednje ETrgovine, ovogodišnji Blogopen mi je treći put da pratim neko dešavanje online. Zahvaljujući video prenosu kao i Twitteru naravno. A zahvaljujući Dedi koji je prvi uradio, ovo će biti i moja prva recenzija za događaj na kome nisam fizički bio prisutan.

Photo by IT Dogadjaji

Odmah na početku bih podsetio na neke stvari koje se u pojedinim slučajevima zaborave.

Blogopen je regionalni radno-prijateljski susret blogera… BlogOpen je prvenstveno zamišljen kao niz događaja na kojima blogeri imaju priliku da se sastanu u neformalnoj atmosferi, radi upoznavanja, razmene iskustava i ideja i uspostavljanja saradnje. Formalni ton ovim susretima daju predavanja o blogosferi, internetu i informatici, kao i društvu na čiji razvoj IT generalno utiče… U skladu sa svojim imenom, kao i sa samim principima informatičkog društva, organizaciona politika BlogOpena je prilično liberalna u smislu da je otvorena za ideje, predloge i saradnju prema svima koji izraze želju i volju da se uključe u organizaciju… U okviru svakog Blogopena se organizuje i jedna humanitarna akcija.

Tekst preuzet sa Wikipedije, napisan originalno od strane Moosheme

Ovo napominjem da bi se pojasnilo zašto se događaj seljaka kao neko siroče, pošto sam to čuo kao jedan od uzroka za eventualne propuste. Pa sama ideja Blogopena je da se “seljaka”. Da nije tako, Blogopen se sigurno ne bi “desio” ni u Novom Sadu, ni u Boru pa ni u Nišu, ostao bi zuvek u Pančevu ili bi se cela priča jednostavno završila.

Argument da to “seljakanje” otežava organizaciju stoji. Kada bi ga ista ekipa ljudi organizovala svake godine sigurno bi se lakše “ovladale neke dečije bolesti”. Ali zar je baš tako loše bilo u poslednjih četiri puta? Možda i grešim, ali mislim da tim seljakanjem cela zajednica mnogo više dobija nego što gubi.

Kritike

Zaista ne mogu da shvatim zašto ljudima teško pada kritika. Kritika uvek, ali uvek može samo pomoći. Da li je neko ekipi iz ćoška rekao da se period komunističke diktature gde se nije kritikovalo, završio? Od momenta kada odlučiš da izađeš javno i držiš predavanja, pričaš ispred medija, organizuješ javne skupove, pa čak i bloguješ – podležeš riziku da budeš kritikovan! U tome nema ničega loše, ako si pametan, iz svake kritike možeš izvući nešto pozitivno! Ako ipak imaš problem sa tim, zavuci se u svoj ćošak i ne izlazi napolje, nije ni to loše.

Što se tiče konkretno kritike za Blogopen09, to mogu raditi samo kao neko ko ga je pratio online preko video strima i Twittera.

* Prvo, sama ideja prenosa preko strima je izuzetno pozitivna i hrabra. Hrabra zato što se ovde izgleda zaboravilo da je strim preko 3G mreže ravno hodanju po žici koja je na 10 metara visine, a ti si bos i pijan. Jedna od bitnijih stavki na ovim događajima je Internet konekcija. Imam utisak da se to ovde malo zanemarilo.

OK, gotovo uvek se na IT skupovima desi “Internet incident”, ali ipak organizacija sa 3G konekcijom ili WiFi-em koji ne radi je malo.. Hmmm.. U ostalom, Internet incidenti se mogu razumeti kada imate ogroman broj ljudi ljudi koji se svako sa dva device-a kači na net što ovde definitivno nije bio slučaj.

Zbog loše konekcije nisam uspeo ispratiti sva predavanja. Na žalost, propustio sam Larisino predavanje kao i dobar deo Darkovog.

Photo by IT Dogadjaji

* Milanovo predavanje mi je bilo beskrajno dosadno. Odmah bih napomenuo da mi se njegov blog nalazi u GReaderu, a i celu priču o čemu je pričao gledam sa zadovoljstvom na dokumentarcima. Oni koji su pratili reakcije na Twitteru, videli su da to nije bilo izolovano mišljenje i da je Twitter jednostavno urlao o #Fail predavanju. Ako bi dešavanje na twitteru preneli u real-life, bilo bi jednako gađanju čoveka paradajzima. Mislim bilo je strašno.

Mislim da je #Fail bio iz prostog razloga jer je Milan imao akademski pristup celoj temi. Možda je predavanje bilo OK kada se obraćaš nekome ko je u materiji, ali na ovom mestu je bio totalan promašaj. Imao sam sreće jednom da slušam Dr. Brian Cox iz The School of Physics and Astronomy, University of Manchester koji me je i pored mog lošeg engleskog skroz oduševio.

Iskreno mislim, da Milan ima jaaako puno interesantnih stvari da kaže, samo da se adaptira publici i njihovom “nivou” ;)

* Jelena Jovanović ispred Etargeta je imala cool i pozitivno predavanje. Ono što mi je zasmetalo u njemu – je agresivan i vulgarno visok nivo auto promocije, ili bolje rečeno promocije iza koje firme je stojala. Nemam ništa protiv promocije, ali ovo je bilo kao da mi sa 10 šprica ubrizgavaju Etarget u vene, užas. Totalno kontra efekat izaziva!

* Humanitarna akcija. Kao neko ko je blizak organizatorima znam da je postojala, ali kao neko sa strane ko je pratio online, nigde nisam video mediatizaciju i senzibilisanje ljudi oko nekog humanitarnog problema. Žao mi je zbog ovoga jako. Kada mi je Miskolino predložio uključenje preko video linka, na prvu loptu mi se ideja nije svidela, onda mi je palo na pamet da to iskoristim za skretanje pažnje na Braću Kocić. Na žalost, uključenje se gotovo nije videlo online zbog loše veze.

* Blogopedija u PDF izdanju??! Samo mogu reći WTF?

* Strongmen je trebao da se pojavi preko video linka. Nigde nisam čuo zašto se nije pojavio? Možda zbog lošeg neta, ne znam zaista?

Izvrsno!!

* Twitter doživljava pravu renesansu na IT skupovima u Srbiji :) Pokrivenost je bila odlična, hashtag #Blogopen09 se koristio u neograničenim količinama. Doduše, mogli smo saznati malo više o stanjima po Niškim kafanama nego sa predavanja, ali sve jedno. Učesnici su postali pravi Twitter manijaci :)

* Predavanje Miloja i Miloša me oduševilo. Zalepio bih im tri keywordsa za ovaj show: interesantno, korisno, prefinjeno! Pored svega toga, ovo može da bude i školski primer kako se radi promocija za jednu firmu na diskretan i interesantan način.

* Video strim i pored “štucanja” je omogućio da u momentima ima više ljudi na njemu nego na samom predavanju :) Ponovila se situacija od poslednje ETrgovine, sinergija strima i Twittera. U momentima je i 50tak ljudi pratilo video prenos i komentarisalo preko twittera.

Photo by IT Dogadjaji

* Networking, networking, networking… Jedna od najbitnijih stvari zbog čega je Blogopen i pokrenut. Ovo se naravno nije videlo direktno preko strima :) Ali čitajući recenzije po blogovima poslednjih par dana, očigledno je da je ovo funkcionisalo perfektno :)

* Pored svega, velike pohvale organizatorima E-tvrdjavi, posebno Slavku, Srđanu i Miloradu. Koliko god pronašao razloga za kritiku, ne mogu a da ih u isto vreme i ne pohvalim za verujem ogroman trud koji su uložili. Propusta u organizaciji Blogopena je bilo i sigurno će uvek biti, a svaka kritika treba da posluži da sledeći put bude bolje.

BlogOpen!!! Regionalno okupljanje blogera Blogopen’09, četvrto po redu, se ove godine seli u Niš u okviru ovogodišnje E-Tvrdjave. Dva dana čistog blog networkinga sa nekoliko korisnih predavanja. Datum za rendez-vous je 4. i 5. septembar i ako se još uvek niste prijavili, onda je poslednji momenat da to isto odradite ovde.

Inače, za one koje još nisu bili na jedan od tri prošla Blogopena, ovo je jedinstven događaj u regionu, gde uživo možete videti većinu poznatih i manje poznatih blogera na gomili :) Ceo fazon dešavanja je totalno opušten i pored, uvek prisutnih, par predavanja koja direktno mogu pomoći u blogovanju.

Jedna humanitarna akcija je obavezni deo svakog Blogopena. Ove godine će to biti pomoć deci sa posebnim potrebama u Nišu. Ceo prihod od ulaznica koje su btw. 500 dinara (oko6€), biće uplaćen dečici.

Blogopedija je još jedna prepoznatljiva tačka BlogOpena. Štampana verzija odabranih blog postova od prošlog izdanja. Imate još koji dan da prijavite i vaš tekst za ovogodišnje izdanje.

A ako nemate nikoga da mu se uvalite na dva dana u Nišu, možete baciti pogled ovde i pronaći neki smeštaj. Što se klope i restorana uopšte tiče, mislim da vam za to u Nišu ne treba nikakav vodič ;)

Lepo se provedite ;)

Photo by Blogowski, Robin Good – LeWeb08

Sledeći put u svrhu konferencije, Twitter sam koristio na LeWeb’08, prošle zime u Parizu. Neverovatan osećaj kada je pored vas 1500 ljudi od kojih možda nekih 80% twituje. Informacije pratite momentalno, posebno zgodno na velikim događajima gde ima više predavanja.

Proletos, kada se organizovala E-Trgovina, nisam mogao doći na nju, ali sam hteo uraditi jedan test. Kako je E-Trgovina uživo prenošena preko neta, odlučio sam je pratiti gotovo u celini i reagovati u real time-u preko Twittera. Predložio sam na Twitteru da se koristi jedan zvanični hash-tag i show je krenuo. Kometarisao sam uživo svako predavanje koje sam gledao i aktivno animirao što više ljudi za konferenciju. Jako brzo je cela Twitosfera bila “zapaljena” E-Trgovinom. Jedino mi je žao što ljudi koji su bili na samoj konferenciji, nisu ozbiljnije shvatili celu “igru”. Ali OK, ne računjajući eksperiment na BlogOpen’07, ovo je ipak bio presedan kod nas, što se Twittera na konferencijama tiče. Siguran sam da će sledeća E-Trgovina biti skroz “pokrivena”.

Photo by Blogowski – Twitter search LeWeb08

Zašto ova tri primera? Twitter je nezaobilazan alat na konferencijama (IT za sada?). Prvo što je neverovatan alat za pravljenje Buzz-a, a još i besplatan. Pomoću Twittera možete imati jako dobar feedback konferencije, i to u real time-u. Niko neće ustati i drati se na konferenciji da neki predavač smara ili da je odličan, ali će to sigurno preneti preko Twittera. A svaki feedback je jako bitan za sledeći put, ne? ;) Twitter je izuzetan način za komunikaciju sa velikim brojem učesnika konferencije – i opet u real timeu-u.

Nekoliko predloga za korišćenje Twittera na konferencijama.

• Pokrivanje konferencije se ne radi preko zvaničnog Twitter naloga. Pokrivanje konferencije rade svi koji su prisutni na njoj, kao i oni koji nisu, a interesuje ih. Zvaničan nalog neke konferencije treba da služi samo kao “inicijalna kapisla” kao i za neke zvanične informacije. Jačina Twittera je u celom komjunitiju.
• Pre svake konferencije odredite hashtag, on je neophodan za praćenje iste. Ne vredi vam nikakva pokrivenost ukoliko ona ide bez hashtaga. Zbog 140 karaktera, preporučujem da on bude što kraći. Hashtag objavite na vreme na svim mogućim mestima (blog, sajt, štampani materijal itd.).
• Napravite Twitter template i avatar u skladu sa zvaničnim sajtom. Ići online sa default Twitter nalogom, pa još i bez avatara daje ljudima utisak da vam komunikacija preko Twittera i nije bitna.
• U svom promotivnom materijalu za konferenciju, pored hashtaga, stavljajte i URL adresu vašeg Twitter naloga.
• Preko zvaničnog naloga konferencije prvo puštajte informacije u vezi iste. Tek posle nekog vremena ih objavljujte na zvaničnom blogu ili sajtu.
• Postavite jedan ili više ekrana na samoj konferenciji na kojim ćete prikazivati u real time-u reakcije preko hashtaga. Za to vam može odlično pomoći sajt TwitterFall ili neki sličan. Naštelujete samo željeni hashtag (ili više) i svaki twit sa njim/a se prikazuje automatski. Jako moćan alat, kako za praćenje, tako i za podsećanje ljudi da koriste Twitter.
• Na samom otvaranju konferencije, kao i tokom nje ohrabrujte ljude da koriste Twitter. Na samom otvaranju možete odvojiti 3 minuta (ne treba vam više) da podsetite na Twitter kao i na zvanični hashtag konferencije.
• Ako imate mogućnosti, dobro je da par ljudi iz organizacije vode zvanični konferencijski Twitter nalog. Obavezno u delu :”bio” napišete njihove Twitter pseudonima ili imena.
• Tokom same konferencije možete animirati ljude sa anketama koje se užasno lako prave preko TwtPoll-a, vama daju odlične informacije, a istovremeno imate interakciju sa učesnicima.
• Možda jedna od najbitnijih stvari: budite iskreni, transparentni i uvek reagujte na feedback, bio on pozitivan ili negativan. Ne pokušavajte “zamaskirati” stvari jer je to na webu nemoguće. Ako je bilo propusta priznajte to i potražite čak savet. Ako ste transparentni i iskreni, komjuniti vam može pomoći u puno toga- i to besplatno.

Pažnja : Napisani text je sponziran i biće isplaćen tokom mog sledećeg puta u Zagreb u vidu 10 Laška piva, dve Vodke-Tonic i prenoćišta.
(Alkohol je štetan po zdravlje i nije dobar za maloletna lica)

Kako mi polako dosadilo da pišem svoje tekstove, sada sam počeo da objavljujem i Press objave. A kako ste se vi navikli čitati moje dosadne tekstovime, sigurno vam neće biti problem pročitati i ovaj užasno dosadan PR spam koji mi je poslao pogodite ko :)) Odoh ja da popijem nešto za to vreme..

U Zagrebu, 23. siječnja 2008. održati će se drugi po redu BarCamp Zagreb, jedna u nizu sličnih malih IT i web konferencija koje se održavaju širom svijeta. Bangkok, Taipei, Kiev, Hong Kong, Washington, Los Angeles i Toronto samo neki su u nizu BarCampova, događaja temeljenih na jedinstvenoj organizaciji: BarCamp je besplatan, a “upad” se naplaćuje kroz aktivno sudjelovanje sudionika u područjima IT i web tehnologija, komunikacija i poduzetništva.

Samo 7 dana za prijavu na “anti-konferenciju”

BarCamp Zagreb organiziran je u rekordnom roku od samo nekoliko dana, a do konferencije je ostalo tek 7 dana. Pozivaju se svi željni upoznavanja s novim IT i web trendovima da se ne samo prijave, već i predaju tijekom konferencije i podijele s svima svoje iskustvo i znanje. S obzirom da je broj mjesta ograničen, potrebno je što prije prijaviti se na barcamp.ini.hr! Sve se sudionike također potiče da svoje dojmove podijele tijekom i nakon konferencije putem blogova, wiki stranica te drugih kanala. BarCampovi se u potpunosti suprostavljaju praksi zatvaranja događaja za javnost!

Zašto ne predavati na BarCampu?

Prvi BarCamp Zagreb bio je iznimno uspješan. Mladi web programer Luka Vida tvrdi da: “BarCamp je bio pun pogodak za svakoga tko želi saznati nešto o web biznisu.”. Predavače su uključivali kako već iskusni predavači (poput Damira Sabola, osnivača Iskona) tako i mnogi mladi, ponekad i nepoznati talenti – programeri, poduzetnici, dizajneri,… Ove godine opet pozivamo sve s iskustvom i znanjem weba i IT-a da predlože vlastita predavanja na barcamp.ini.hr te pridruže se: Viktoru Marohniću koji će objasniti kako je je projekt Shout’Em dobio 350 tisuća eura investicije, Vlatku Kosturjaku koji će nas upoznati s Open Web Applications Security projektom, prljavim trikovima u prodaji Tomislava Cara te osnovnim strategijama za promociju i poslovanje – kroz blog o kojima će govoriti Ivan Brezak Brkan.

Više informacija o BarCampu Zagreb 2009. možete naći na web stranici, gdje se možete i prijaviti!

Preuzimanje akreditacija je odlično urađena. Pointi za preuzimanje su uredno složeni po abecednom redu, a za predavače kao i Press & blogere poseban šalter.

Tehnički gledano, za sada je sve perfektno i jednostavno klizi. LeWeb još uvek nije zvanično otvoren jer je u toku doručak. Drago mi je izuzetno što sam se upoznao sa Loîc Le Meure, kao i sa Loren Feldmanom iza koga trenurno sedim.

U toku dana neću pisati nove nego jednostavno postovati ovde na ovom mestu, mada će moj #twitter kanal biti mnogo češće updejtovan.

Update: Imate online striming na TechCrunchu

Update: 13.00h
Prva polovina prvog dana je prošla relativno OK. Kažem relativno, jer su predavanja zaista bila interesantna, ali zato net konekcija MRTVA. OK. To je i uobičajeno na sličnim skupovima, ali ipak.. Izgubio sam totalno koncentraciju pokušavajći da se non-stop konektujem i prenesm neki mali delić preko Twitter kanala. Zaista bad…

Druga zamerka je hladnoća! U velikoj sali je užasno hladno i srećom lap je tu i sa vremena na vreme ga skidam sa stola i stavljam u krilu. Još jedna stvar više koja zahteva improvizaciju..

Sa ovog jutarnjeg dela definitivno izdvajam najavu Nikesh Arora iz Googlea, koji nam u mrvicama daje deliće mogućeg budućeg projekta iz Googlea. Robot koji će da prepoznaje govor i simultano prevoditi. Princip je sličan već postojećem GoogleTranslate, ali ovaj put ne ide tekst nego.. Voice ;)

U toku jutra sam uradio i mali podcast sa Matijom Šmalceljom iz Shout’em koji se kasnije takmiči na LeWeb StartUp Competition. Na žalost kako je net veza užasna, naknadno ću ga uploadovati.

Ista priča je i sa fotkama na Flickru. Jednostavno je NE MOGUĆE ih uploadovati, pa strpljenje molim vas. Ide i to nadam se u toku dana, večeras najkasnije.

Update: 14.20h // Par korisnih linkova

• Moje slike sa LeWeb08 na Flickru. Album će se redovno dopunjivati.
• Globalna Twitter pretraga u real timeu po tagu #leweb08
• Moj Twitter kanal
• Online striming na TechCrunchu

Update 23.00h
Ručak je bio opuštena varijanta odličnog francuskog peciva u 300 vrsti. Bilo je i exotičnih sendwicha kao i odličnih ribljih koktel predjela. Sve smo to lepo zalili sa par čaša crnog vina i popodnevna tura je mogla da počne.

Posle podne je net radio malo bolje, ali maaalo bolje, padala je teška improvizacija. Ponavljam, znam da je ovo glavni problem svih velikih manifstacija ovog tipa, ali zar nije mogao recimo biti jedan posaban WiFi kanal za blogere i Press? Pozvati 50 blogera i dati im da bloguju/twittuju preko iPhonea nije neko rešenje :/

Lično mi se popodnevni program više svideo. Svi koji su pratili preko Twittera, videli su da je bilo svega.

Prvo me iznenadio totalno open stav Paulo Coelhoa prema Internetu i besplatnosti na njemu. Jedan od retkih iz njegove niche koji tako razmišlja (ako ne i jedini?). Paralelno sa njim je krenulo i StartUp takmičenje. Hteo sam obavezno videti prezentaciju hrvatskog Shout’em, tako da sam Paula onapustio par minuta pre nego što je završio.

Od ostalih popodnevnih predavanja, izdvojio bih energičnog Mike Butchera iz TechCruncha koji sa svojim nastupom malo « podgrejao » prohladnu salu. Naravno tu je bio i Morten Lund iz Global Venturas koji održao najkreativniju prezentaciju. Čovek je jednostavno artiste ;)

Celo popodne sam proveo blogging/twittering uz društvo Chris Heura iz Social Media Cluba, tip je super simpa i dođe kao svež vazduh u ovom svetu… ponekad čudnom..

Kada je show bio gotov, jedan deo ekipe (kažu oko 500 ljudi) je promenio lokaciju za jednu metro stanicu na zakazanu Netvibes Coctail Party. Problem je nastao kada se stvorila ogromna gužva ispred ulaza cluba jer mesto prima « samo » nekih 200 ljudi. Bravo momci iz Netvibesa, zaista je jako nice za vaše gostoprimstvo, ali sledeći put javite sve « detalje »

Trenutno pišem ovaj kraj posta i još nisam siguran da li ću se zaputiti na MySpace party. Ko se jednom opeče… Kako god sutra u 8h je nastavak. Show must go…

18.45h Gare de l’Est Paris. Čudno je što isti oni ljudi koji su civilizovano ušli u voz u Strasbourgu, kako osete pariski vazduh valjda, postaju divlji! Guranje na vratima ko će prvi sići :/ Koristim priliku i bezobraznoj plavuši koja sa « desnog krila » pokušava da me progura, spuštam lagano ruku na guzu. Onako baš da osetim svaku oblinu, ne obazire se. Shit…izgleda da je navikla :/

U 19h bi trebalo da počne Open Coffee Paris before LeWeb. Jurim da pronađem hotel uz pomoć Gmapsa na iPhoneu istovremeno slušajući Mark Farina na iPodeu i pazeći da me ne pokupi neki bus RATPa (pariski gradski). Soba je 602, naravno šesti sprat, a samo do petog ide lift. Hotel je onako… ne tako bad, ali i za moj plitki džep znam i bolje.

Ubacujem kofer sa vrata, osim ogromnog kreveta koje ne možeš promašiti ni ne gledam kakav je raspored. Jedan kratak Twitt i jurim već na 167 quai de Valmy na Open Coffee.

Fuck, očekuju preko 400 ljudi, a prostor mi ne izgleda da može toliko da primi. Već sada je krkljanac. Na šanku se čeka i po pola sata. Kao da dele džabe Desperados pivo koje usput košta 7€!! Startuje me neki 2.0 smor kada je video da sam official blogger. Hoće da mi uvali neku Web robu koja me « sigurno » interesuje (ne bi’ sada ovde javno :/).

Sa lapom na leđima, koji uzgred mi nije bio potreban jer je WiFi konekcija bila mrtva kada su svi « povadili » iPhone i lapove. Oko vrata mi visi preteški Canon 350D, u jednoj ruci iPhone, u drugoj Desperados. Kompletan sam.

Upoznajem simpa lika iz Nemačke, Bastian [ubacim naknadno link, nemam ga pri ruci] i on je official blogger. Malo se iscimamo na račun organizacije i posle par minuta oboje se vraćamo u masu ljudi.

Hello, my name is.. Nice to meet you.. Sve u svemu par interesantnih kontakta. Mada, kada je ovako velika gužva i buka zaista je izuzetno komplikovana bilo kakva usmena komunikacija. Kako od jutros ništa nisam jeo, posle jedno sat i po odlučujem da zapalim. Sav happy pronalazim svoj omiljeni restoran od pre par godina kada sam pukom slučajnošću živeo baš u ovoj četvrti :)) Ogroman steck sa brdo salate i jedno pivo će mi lepo pomoći da rano zaspim. Sutra će biti naporno…

p.s.
Pažnja, Hotel Londres et Anvers naplaćuje 3€ za 60 minuta WiFi konekcije. Lopovska posla…

/Edit: par fotkica na Flickru.

Jutros sam, zahvaljujući i sponzoru (mom šefu :)) rezervisao i hotel. Karte za TGV sam uzeo još pre skoro dva meseca i sada mi je ostalo da se skoncentrišem na sam program. Kako ima to much dobrih stvari za jako kratko vreme, na jednom mestu, najbitnija je organizacija. Na ovakvim dešavanjima je vreme najveći neprijatelj.

Satnica [beta verzija] mog vremena od ponedeljka popodne će biti sledeća :

Ponedeljak 08/12, TGV mi polazi u 16h15. Stižem u Pariz 18:34h. Ide ultra speed jurnjava do hotela i preuzimanje sobe jer već u 19h počinje Open Coffee Club Party [facebook link] u L’Opus Café. Mali opušteni networking između entrepreneura, investitora, web konsultanata, novinara i blogera. Odličan način za pravljenje prvih kontakata i ponovno viđenje sa nekim ljudima koje niste videli dosta dugo.

Utorak 9/12, opušteno počinje u 8h sa doručkom. Sledi serija predavanja Dan’l Lewin [Microsoft], David Weinberger [Harvard University], Chris DeWolfe [CEO, MySpace.com], Linda Avey [23AndMe], Paulo Coelho [Writer], Luigi Regiani [Google AdWords], Sébastien Manaches [Google Analytics]. Ovo su mi neki prioriteti i zaista se nadam da ću uspeti da ih sve ispratim.

Između 18.30h i 21h je Netvibes koktel, a u 22h pa do kasno u noć i LeWeb’08 Party organizovana od strane MySpace.com. Ova dva mesta ću maksimalno iskoristiti za pravljenje profesionalnih kontakta. Opuštena priča sa čašom šampanjca u ruci je provereno dobar recept za te stvari ;)

Sreda 10/12, startuje takođe u 8h sa doručkom. Bitno je jako da prethodno veče ne unesem velike količine alkohola jer ću imati realnih problema da se pojavim na vreme :)

Drugi dan je uglavnom u tripu panela i workshopa. na žalost paralelno će se održavati više njih tako da neću moći sve videti. Prvi panel koji slušam je “Getting Along” sa David Glaser [Google], Dave Morin [Facebook], David Recordon [SixApart] i Marc Canter [CEO, Broadband Mechanics].

Drugi panel nastupa pod naslovom Social Advertising: Where’s the Love? i na njemu Philip J. Kaplan [AdBrite], Travis Katz [MySpace], Lorenz Bogaert [CEO, Netlog.com] i Seth Sternberg [CEO, Meebo]. Panel vodi Scott Rafer [CEO, Lookery].

Pokušaću da ne propustim ni lepu Marissa Mayer [Google] sa kojom će pričati legendarni Michael Arrington i Loïc Le Meur. Naravno tu je i nezaobilazni Jason Calacanis [CEO, Mahalo] koji će pričati na temu “Love of Entrepreneurship”

Ako sve ide kako planiram, biću prisutan i na Facebook Developer Garage. Slušam Franck Mahon [Netvibes] sa Building your Integration kao i Thomas Guenoux [KRDS] sa pričom Integrating in the New Design with FBML or iframes.

Na žalost, neću moći da budem na TechCrunch LeWeb’08 Closing Party. Naime uzeo sam rezervacije za voz dosta vremena pre nego što je uopšte odlučeno da će ga i biti. Voz mi kreće u 20h24h za Strasbourg tako da… :(

Video streams LeWeb’08

Za sve one koji nisu mogli da budu prisutni i ove godine je obezbeđen besplatan video strim. Tehnička i finansijska podrška dolazi od Ustream (live stream) i Swisscom (internet konekcija). Moći ćete pratiti tri strima, sa LeWeb main stage, LeWeb startup competition room i LeWeb mobile stream.

Photo by Mac Korisnik

Inače ovih dana vidim da je IT atmosfera u našim krajevima skroz pozitivna. IPhone stigao u hrvatsku, a zahvaljujući MacKorisniku imamo i fotkice. Ja svoj primerak još nisam dobio, ali Deda Mraz mi je javio da ću ga dobiti pre novaka. Javljam čim stigne naravno.

Istog dana u Zagrebu se desio i TMT.Ventures’08. Svi oni koji imaju Start Up u draftu u nekom skrivenom folderu, mogli su naleteti i pokupiti dobre kontakte i informacije (kao i simpatične hostese :)). Organizator je bio provereno dobar Initium, a kod Nikole možemo videti šta je bilo pripremljeno. Sada očekujemo i reakcije na blogosferi.

Samo dan posle Zagreba, na redu je i Niš da se pokaže u svom najboljem svetlu. Počeo je još jedan (treći) biZbuZZ. Konferencija o internet poslovanju, korporativnom prisustvu na Internetu, beneficijama, prednostima i novom tržištu i mass mediju – Internetu… Posle prvog dana, prateći On-line, čini mi se još bolje nego prošle godine.

I nikako da ne propustim da svi oni koji ne mogu biti u Nišu ove godine, mogu da prate odličan sajt IT događaji. Na jednom mestu svakog dana sažeto šta se izdešavalo. Na žalost, onaj pravi feeling kada ste na ovakvim mestima vam niko ne može preneti. Pogotovo kada se radi o Nišu ;)

p.s.
I da.. Wassup ekipa se vratila, ovaj put ne samo iz čiste zajebancije. Ovaj put je za ozbiljno ;)

Sa prošlogodišnjeg LeWeb’07

Ne krijem veliko zadovoljstvo što je Stephanie Booth odabrala da Blogowski.eu bude službeno odabran da pokriva konferenciju u našoj blogosferi. U toku konferencije ću se potruditi da vam predstavim što više mogu celu atmosferu u kojoj će ne sumnjivo biti puno pozitivne IT energije ;)

Tokom dva dana konferencije, od predavača ove godine pojaviće se i face kao što su Michael Arrington – TechCrunch, Jason Calacanis – Mahalo, Dan Farber – CNET News, Jeff Clavier – SoftTech VC, Marissa Mayer – Google ali i još mnogi drugi. Ceo spisak predavača možete videti na ofisijelnom sajtu LeWeb’08 ili ga preuzeti u PDF izdanju [250Ko] sve zajedno sa programom.

Meni je ovo prvi put da prisustvujem LeWeb konferenciji, ali prateći je on-line prethodnih pet godina, pretpostavljam da će biti i streaming prenosa za sve one koji ne budu mogli da budu u Parizu. A za one koji će biti tamo, vidimo se.

Prvo bi zaista pohvalio celu ekipu iz organizacije, jer se uhvatila u koštac sa možda najtežim zadatkom, a to je edukacija jednog društva. A ako pogledamo zvaničnu stranicu o festivalu kao i ciljevima, mislim da su rezultati uspešni 110% bar po jednoj tački… populacija interneta kod širokih masa.

U stvari na ceo WebFestival sam i gledao kao na jedan vid popularisanja, tako da su i rezultati glasanja publike koji su totalno smešni ipak sasvim očekivajući. Ne bih uopšte komentarisao izbor publike za institucionalni web sajt ili opet edukativni, personalni ili forumski sajt. A pogotovo ne za najbolji blog ??!! To su sasvim očekivajući rezultati sa obzirom da je ekipa iz organizacije uspela da relativno dobro animira širu publiku (i ako ne onu najširu :)). Pa kada još uzmemo u obzir sve one lažne e-mail adrese eto nama što francuzi kažu, pravog bordela..

Sve te rezultate čoporativnog glasanja bi ostavio sa strane siguran da ćemo se za koju godinu dobro smejati, ono što smatram ozbiljnijim propustom su prvo tehnički propusti pri glasanju publike gde je bilo očigledno dobrog lažiranja. Mada je sa obzirom na sigurnosne rupe moglo biti i mnogo gore, sva sreća pa je ipak etika profesionalaca isplivala na površinu :)

Drugi po meni jako ozbiljan propust je mogućnost kandidovanja projekata ljudi koji su bili u stručnom žiriju. I ako se organizator ogradio sa time da niko ne može da glasa za svoj projekat, ceo “ukus” oko svega toga ostaje malo gorak. Pogotovo kada vidimo da ima pojedinih projekata koji su čak pobedili, a u žiriju su sedeli ljudi baš iz tog projekta.. Doduše ne shvatam najbolje ni pristup ljudi koji su bili u tom žiriju da upošte pristanu na tako neki deal, ali eto..

Za atmosferu na samoj večeri ne znam kako je prošla, i ako su me ljubazni Vladan i Bogdan pozvali, još uvek nemam privatan JET pa da skoknem na žurku udaljenu 1300km :) Ali recimo kod Marka, Gorana ili Kicocha možete pročitati reč više. Ljudi bili na ceremoniji ;)

I pored dosta značajnijih pristupa, mislim da ovakvi projekti mogu samo da donesu dobro u demokratizaciji weba. A i siguran sam ako se sledeće godine i ponovi, da će biti mnogo profesionalnije odrađen.

Na ovom prvom zagrebačkom BarCampu, preko liste tema možete videti o čemu će se pričati. Ulaz je naravno totalno besplatan, ali registracija je obavezna .

Kako sam već par puta udavio Tanju o svemu ovome da pročita na webu dok smo organizovali poslednji Blogopen, mislim da joj dugujem bar par reči o svemu ;)

Šta je to BarCamp?

BarCamp je neformalni vid konferencija drugačije zvane i NE-Konferencije. Na njima je priča fokusirana uglavnom na web razvoju i sve što se vrti oko weba. “Ideološki” je potkovana željom za razmenu znanja što mu dođe kao neki vid Open Source meetinga. što znači da nema onog klasičnog konferencijskog odnosa gde imate samo “jednog pametnog” nego su svi učesnici pozvani da direktno učestvuju u stvaranju contenta. Konkretno to znači da su svi pozvani da pričaju na njoj.

Photo by ifranz

Po nekom defaultu, BarCampovi započinju u formi okruglog stola gde se svi učesnici predstavljaju imenom i prezimenom, svojim zanimanjem i eventualno iz koje firme ili asocijacije dolaze. Posle toga dajete tri keywordsa (ključne reči) sa kojima bih drugi učesnici mogli eventualno da identifikuju Vaše interesne sfere :)

Neka od osnovnih pravila na BarCampovima su:

• Učestvovanje besplatno sa obaveznom registracijom
• Od svih učesnika se očekuje da učestvuju, nema pasivnih učesnika.
• Pripremite o čemu ćete pričati i bez Auto-Promocija.
• Kada pričate, pričajte jasno i kratko.
• Pre, za vreme i posle ne-konferencije blogujte, flickrujte, wikipedujte, skypeujte, Gtalkujte

Više priče o BarCampovima možete pronaći na BarCamp sajtu, na Wiredu kao i na Wikipedia-i.. A videti kako to sve izgleda pogledavši tag barcamp na Flickru (u ovom trenutku samo malo više od 44K fotki) ;)

N°3 Adekvatan broj tekstova

Bilo da se radi o naslovnoj stranici vašeg bloga (Home Page) ili RSS feedu Vašeg bloga, WordPress Vam pruža priliku da uz jedan klik odaberete broj članaka koji će biti vidljiv. Što se naslovne stranice tiče, ukoliku su Vam postovi duži, ograničite ih na 5-6 sa mogućnošću naravno “listanja” bloga klikom na “sledeća stranica”. Ako pišete kraće postove ili koristite komandu “read more” u postovima, onda slobodno možete “pustiti” i desetak postova.

Što se RSS feeda tiče, oko ovog pitanja je bilo mnogo polemika. kako o broju postova koji treba da su vidljivi, tako i o tome da li “propustiti” ceo tekst ili samo prvih par reči.. Do sada nigde nisam pročitao neki dobar argumenat ni za jedno ni za drugo. Ostaviću Vam da sami odlučite koliko ćete postova “propustiti” kroz Vaš RSS feed i reći Vam da lično držim uvek bar 50 postova kao i to da je ceo tekst uvek vidljiv.

Obe funkcije se regulišu kroz administrativni deo bloga klikom na Opcije => Čitanje. Za regulaciju broja postova, u Strane bloga – Pokaži najviše: upišite željeni broj koji će biti prikazan na svakoj strani vašeg bloga. Za RSS feed se ova operacija obavlja u delu gde piše Izvori sindikacije – Pokaži poslednjih:. Na Vama je opet da upišete broj kao i da li će se tekst u potpunosti prikazivati u RSS feedu ili samo par prvih reči.

N°4 Meta description

Ovo je jedna od bitnijih stvari za dobro pozicioniranje Vašeg bloga na netu. Meta description služi da pretraživačima opišete svaku stranicu Vašeg sajta ili bloga. Cela stvar se svodi na to da kada neki od web pretraživača “snifuje” po Vašem blogu svaka stranica ima drugačiji opis. Naslovna koristi ime Vašeg bloga + Slogan bloga, a svaka straniica sa Vašim postom u opisu ima naslov posta. Na taj način pravite Vaš blog “friendly” za pretraživače.

Na žalost, po defaultu WordPress nema još uvek ugrađen alat u sebi. Ostaje Vam da ili skinete neki plugin koji će vam pomoći po tom pitanju ili sami da stavite ruke ispod haube. Do sada nisam testirao ni jedan plugin za ovu stvar tako da ću Vam ovde opisati kako to radim direktno u kodu. Cela operacija i ako možda za početnike izgleda komplikovano je zaista jednostavna. Da počnem odmah sa kodom:

<meta name="description" content="<?php if ( is_single() ) {single_post_title('', true);} else {bloginfo('name'); echo " - "; bloginfo('description');} ?>" />


Na Vama je da ovaj kod jednostavno prekopirate i to je sve. Mesto gde ga trebate prekopirati je sledeće: idete u administraciju, klik na Prezentacija => Uređivanje tema i sa desne strane pronađite datoteku header.php. Kliknite na nju i pronađite liniju koda koja počinje sa <title>, odmah u liniju ispod kopirajte gore pomenuti kod, kliknite na Update i posao je odrađen :)

N°5 SiteMap za Vaš Blog

Sitemap ili “mapa sajta” pomaže pretraživačima da lakše prosurfuju po Vašem blogu i istovremeno ga indeksuju u svoju bazu podataka. Sitemap se pravi u formatu XML (Extensible Markup Language ili programski jezik za označavanje podataka) i prvi je počeo da ga koristi Google. Pored njega, danas ga koriste i Yahoo, Live Search, Ask.com i Exalead. Najbitiji igrači u svetu web pretraživača.

Na svu sreću, ukoliko ste na WordPressu, pravljenje mape Vašeg bloga ne predstavlja nikakav problem i ako ne znate ništa o programiranju ili web razvoju. Skinite prvo plugin Google Sitemaps Generator for WordPress. Instalirajte ga kao i svaki drugi plugin u folderu wp-content/plugins/ i zatim aktivirajte. Jednom kada ste to uradili idite na Opcije => XML-Sitemap i kliknite na Rebuild Sitemap. To bi bilo sve :)) Od sada će svaki put kada napišete novi post, ovaj plugin da automatski generiše XML kod za Vas i u mapi sajta upiše da postoji novi tekst ;)

N°6 Napravi robots.txt

Fajl robots.txt je fajl koji daje komande pretraživačima. Gde da idu, šta da gledaju i gde da ne idu :)) Takođe, kada pretraživač “svrati” na Vaš sajt ili Blog, prva stvar koju traži je ovaj fajl. Na taj način pretraživanje vrši u najkraćem mogućem roku tj. ne baulja po sajtu :)) Ovaj fajl će Vam takođe pomoći i u problemu sa “duplicate content”, ali o tome neki drugi put.

Ajde sada pa da ugostimo pretraživače sa jednim robots.txt fajlom, specijalno optimizovanim za blogove pod WordPressom.

Sledeći fajl je dovoljno da kopirate-pastujete u bilo kojem tekstualnom editoru i snimite pod tim imenom.. robots.txt Posle čega ga uobičajnim FTP programčićem prebacite na server u WWW folder.

Obratite pažnju samo da prvu liniju u tekstu koju sam podebljao, prepravite sa Vašim podacima. Ona pokazuje gde se nalazi gore pomenuta mapa sajta i ako istu nemate slobodno obrišite ovu liniju.isto tako, ovaj fajl je napravljen za Blogove koji se nalaze u WWW folderu. Znači ako Vam je blog recimo na www.adresaBloga.com/blog fajl neće funkcionisati pre nego što ispravite sve URL putanje u njemu.

Sitemap: http://www.blogowski.eu/sitemap.xml
User-agent: *
Disallow: /index.php
Disallow: /2006/$
Disallow: /2007/$
Disallow: /tag
Disallow: /wp-
Disallow: /search
Disallow: /feed
Disallow: /comments/feed
Disallow: /feed/$
Disallow: /*/feed/$
Disallow: /*/feed/rss/$
Disallow: /*/trackback/$
Disallow: /*/*/feed/$
Disallow: /*/*/feed/rss/$
Disallow: /*/*/trackback/$
Disallow: /*/*/*/feed/$
Disallow: /*/*/*/feed/rss/$
Disallow: /*/*/*/trackback/$

| View | Upload your own

U ovoj radionici ću pokušati objasniti mogućnosti koje Vam se pružaju da maksimalno optimizujete Vaš Blog za web pretraživače i na taj način obezbedite sebi bolju vidljivost na mreži. Kako sam koristim WordPress kao software na kome pišem ovaj blog, kao i to da je ovaj software jedan od najrasprostranjenijih Blog softwarea na svetu, cela priča će se bazirati i biti adaptirana za njega. Mada su ovi saveti uz možda malu modifikaciju upotrebljivi i za druge Blog platforme.

N°1 Slogan na blogu

Prva mogućnost pri optimizaciji Bloga koja nam se pruža, a koju dosta blogera ne koristi je Slogan na Blogu. Ukoliko Vam je Blog slogan originalan i karakterističan, sigurno će Vam pomoći i sa “image” strane. A ako u njemu imate i “ključne reči” tematike koju Vaš blog obrađuje onda će rezultat biti potpun jer će ga web pretraživači upoređivati sa tekstovima i tako “dobro plasirati” Vaš Blog. Gledajte samo da slogan ne prelazi nekih 5-6 reči.

Jednom kada ste smislili slogan, aktiviranje u WordPressu je totalno jednostavno. U administrativnom delu kliknite na Opcije => Opšte i u polju Podnaslov ga ukucajte i kliknite na Update. I to je sve..

N°2 Setuj permalinkove

Po defaultu, sve Blog platforme generišu adrese Vaših postova i stranica u nelogične brojeve i slova. WordPress u sebi ima ugrađen odličan alat da uz jedan klik, adrese postova i stranica bude generisane tako da prvo ide Vaša web adresa, pa zatim recimo naslov koji ste stavili u Vaš post. Pored toga što na taj način olakšavate posao za web pretraživače, pošto je web adresa kraća povećavate i vidljivost kada recimo neko linkuje post prema Vašem blogu.

Setovanje permalinkova (URL rewriting) na WordPressu je takođe totalno jednostavno. Prvo odlazak u administraciju bloga, zatim klik na Opcije => Permalinkovi. Tu odaberite opciju Custom i polju se strane upišite sledeći kod:

/%category%/%postname%/
Pažnja !!
Imajte u vidu da jednom URL promenjeni, ukoliko imate prethodno napisane postove, adrese na njima će biti promenjene. Ukoliko drugi blogovi linkuju prema njima, tim činom se prave “mrtvi linkovi”. Ovu tehniku preporučujem za sve nove blogove, dok za blogove sa “podebljom arhivom” obavezno preporučujem da uz ovo se uradi i redirekcija 301 !! Pogledati WordPress plugin za to..

Drugi deo ovog tutoriala možete pročitati ovde..

U tekstu ima dosta afekcije i subjektivnosti, ali mislim da baš kao takav treba i da izađe. Možda kasnije dodam još koji tekst sa posebnim fokusom na određenu stvar..

Ovaj Blogopen mi je prošao sa prosečnom brzinom od 320 km/h. U petak veČe sletanje na BG aerodrom, drugar sa bratom me čeka na aerodromu. Na aerodromu sam se mimoišao sa Markom i Stephanie koja je sletela iz Berlina, za nekih 10tak minuta. Nema veze, videćemo se sutra u Novom Sadu.

Veče prolazi u porodičnom krugu u Pančevu. I ako treba da se sutra ujutro krene za Novi Sad u 6.30h, ne uspevam da zaspim sve do posle 2h ujutro. Sutradan ujutro je buđenje naravno izuzetno mučno i u totalnom speedu se kreće na THE BlogOpen..

BlogOpen je “Open”

Stižem u Novi Sad oko 8.30 gde srećem Tamburixa, Tanjicu i Marka već zasukanih rukava do ramena. Atmosfera se polako zahuktava i ljudi počInju da se okupljaju. Prvo upoznavanje je bilo sa Draganom Varagićem koji je poveo i svoje studente na BlogOpen.. Great..

Tanja mi napominje da pod “obavezno” mora da obučem svoju najavljenu WiFi majcu. Kapiram polako da ću biti neka vrsta maskote ovaj put. I ako mi je volumen Egoa dosta veliki, ovaj put prevazilazim i sebe samoga..

Hol ispred amfiteatra polako počinje da se puni. Počinjem da se upoznajem i pozdravljam sa nekim meni poznatim facama, a i do ovog trenutka nepoznatim.. 09.45 je, počinjem da se brinem da će ovaj put biti mnogo više ispaljivanja od strane prijavljenih nego na prošlom Blogopenu. Tanja mi upućuje čudne poglede i čini mi se da delimo isti osećaj..

Prošlo je već 10 sati za par minuta i sada je očigledno da je NE-odaziv bio dosta veliki, slobodno procenjenjujem da je oko 50% Princip obostranog poverenja definitivno ne funkcioniše. I pored entuzijaske želje da ovaj skup bude ponuđen totalno besplatno, izgleda da dobra polovina to totalno ne ceni ponašajući se bahato..

Ok.. ipak idemo dalje.. Tanja u punom svetlu otvara ovo jesenji Blogopen.. Sjajna je, brilijantna je !! Posle nje se smenjuju i dve šarmantne dame, koje Tanja naziva “civilima” :)) Jedna Dama je Predstavnica Sigurne ženske kuće, a druga bivši PR Exita.. Izvinjavam se na zaboravljenim imenima, ali dok pišem ovaj post nemam konekciju da se raspitam za ista.

Pre podne i predavanja

Ja se u isto vreme “štelujem” i počinjem sa direktnim BlogTV prenosom na mom blogu. Posle uvoda, dolazi ekipa iz Blogorole, Ervin i Gregor. Iskreno, ne očekujem puno od predavanja, a Gregor već posle par reči uspeva da totalno demantuje moj pesimizam. Pored sjajne i simpa prezentacije, najavljuje nam i premijerno da će Blogorola poprimiti i neka druga agregatna stanja postojanja (štampana), a isto tako najavljuje i totalno novi web sajt sa novim prijatnim interfejsom i brdom novih funkcija. Čekamo sa nestrpljenjem da testiramo.

Posle Blogorole na scenu izlazi Dejan Bizinger. (Dejane ne zameri mi, ništa lično) Mislim da je Dejanovo predavanje bio totalni promašaj. Čista auto-promocija bez ikakvih emocija i razmene sa publikom. Kada pogledam slajdove na prezentaciji, imam utisak da ni jedan nije bio bez bar jednog linka koji vodi do nekog Dejanovog projekta. Mislim da su ovakve Me-MySelf-And I prezentacije totalno ne primerene na ovakvim skupovima. Dejanu ne zameram toliko, on to tako radi i gotovo. Krivim sebe što i pored skretanja pažnje od strane pojedinih kolega nisam odreagovao na to..

Posle Dejana je nastupila Vladislave Gordić Petković. Izuzetno zanimljiv osvrt na blogosferu i sve oko nje iz jednog interesantnog književnog i po malo novinarskog ugla. I ako sam u “publici” čuo par zamerki da su se uspavali nad njenom pričom, mislim da je dala jedan Clever touch na celo dešavanje.

Posle Vladislave, na binu izlazi Stephanie. Odmah u startu se vidi da je jedna od onih profesionalaca koja “zna šta hoće” a i kada to hoće. Na startu napominje da neće tolerisati cigaret pauzu dužu od par minuta i zaista, posle 2-3 minuta započinje prezentaciju. Stephanie je za moj ukus bila prava Bomba na ovom Openu. Pokazala je kakav pristup treba imati svakom poslu, pa čak ne samo njenom. I ako sve što je rekla za mene nije bila novost, po meni je bila N°1 na Speaker listi.

Ručak

Posle Steph, ljudi se polako rasipaju po okolnim restoranima. Ja sa povećom ekipom ulazim u Gradsku kafanu, koju smo reklamirali na sajtu Blogopena od početka i nudili 10% popusta za sve učesnika na Blogopenu. Na vratima, jedan “brka” nas na izuzetno NE ljubazan način prima i maltene napušava govoreći nam da nema ništa od onih 10% Stephanie me bojažljivim glasom pita “Je li sve OK” odgovaram joj da se ne brine i Dobrodošla u Srbiju :((

Sedamo u THE kafanu i otvaramo JEDAN meni na stolu (za 7-8 ljudi). Na papiru jad i beda i neko iz grupe kaže “Ajde palimo odavde” Sa oduševljenjem prihvatam predlog.. Preporučujem svim ljudima da u velikom luku zaobiđu Gradsku Kafanu u SPENSu. Zaista je prava brljoka od mesta.. Sva sreća pa nas Dragan Varagić odvodi u jedan prijatan restoran gde jedemo specijalitete od piletine..

Nastavak sa radionicama i kraj panela

Zbog istih specijaliteta, potpuno ne odgovorno kasnim na Eklektika radionicu. Pokušavam biti diskretan i počinjem sa TV prenosom uživo na svom blogu. WiFi veza je malo lošija nego u amfiteatru, nadam se da prenos neće pući.. Dragan ima jedan tihi, ali profi nastup za radionicu. Žao mi je što vremena nije bilo više i da je radionica bila PRAVA radionica, sve zajedno sa kompjuterima gde bi ljudi mogli da rade vežbe. Dragan najavljuje da će pustiti besplatno, blog template koji je napravio specijalno za ovu priliku. Biće u verziji WOrdPress i Textpaterna.

Posle Dragana ide moja radionica. Konferencijska sala se puni i ja započinjem BlogTV prenos. Nervozan sam i zapetljavam se rečima. Javni nastup definitivno nikada nije bila moja “stvar” a ovom radionicom to sebi još jednom potvrđujem. U toku radionice vidim da je WiFi veza pukla i sa njom i BlogTV prenos. Pričam nešto o permalinkovima i razmišljam da li da napravim pauzu od 30 sekundi i pokušam da se konektujem. U tom trenutku mi se laptop gasi !!

WTF !! Hebote, zaboravio sam da ponesem iz Amfiteatra punjač. Sva sreća na stolu pored se nalazi nečiji zatvoreni laptop koji je prikopčan na napon. Elegantno mu “kradem” struju, bodem svoj laptop i nastavljam sa radionicom. Do kraja ne uspevam da isplivam sa NE opuštenošću.. Sva sreća pa se tokom spike cimam sa Sinišom što mi po malo razbija tremu.. (hvala Siniša ;))

Radionica je gotova i silazim u amfiteatar gde Tanja vodi svoj aktivistički panel. Tema je politika i atmosfera mi je nekako mučna i podseća na 90te kada sam se sa friendovima skupljao po nekim zatvorenim prostorima, kritikovali režim skota S.M. i pravili planove šta bi trebalo uraditi po tom pitanju. I ako razumem Tanju i slažem se sa njom da je povod bio dovoljno dobar da mu se da pažnja, za moj želudac je sve postalo nekako “previše”.. Verovatno je i moje 7 godišnje odsustvo sa ovih prostora igralo dobar deo.

Blog Party

Svi totalno izmrvcareni odlazimo do Radio Caféa 021. Tamo je atmosfera odlična, ali ekipa se proredila. Izgleda da oni koji su zaista hteli da prave kontakte, kao i da razmene iskustva znaju kada se to i radi na ovakvim skupovima ;) Izmedu svih interesantnih prici koje sam imao tokom veceri, ovde sada izdvajam dogovor koji je pao sa Sinišom i Markom da se nademo uskoro u Zagrebu. Jedva cekam ;)

Poslednji sati weekenda..

Oko 23h skroz slomljen napuštam Radio Café. Ispred mene je povratak u Pančevo i oko 100km vožnje kolima “odličnim” auto putem. Nedelju u kućnoj family & good friend varijanti, pokušavam iskoristiti da dođem k’sebi. Sati prolaze jako brzo..

Ponedeljak ujutro se budim i na brzaka trpam stvari u torbu. Ćale me vozi na aerodrom kroz prašnjavi i saobraćajem zagušeni Beograd. Definitivno je bilo stresno.. Na brzinu se pozdravljam sa ćaletom i utrčavam na aerodrom…..

P.S
Tanja, i ako mislim da nam se ideje “ideološkog smera Blogopena” :) ne poklapaju divim ti se do ludila !! Ono što si uradila za razvitak srpskog IT društva i demokratizaciji istog je monstrouzno veliko!! Zahvaljujem ti se u moje ime, u ime svih ljudi koji su u subotu uživali kao i onih koji se na BlogOpen prijavljuju na foru “Ajde da se prijavim, pa ako nemam šta da radim skoknuću da vidim šta tamo ima..“

To be continued..

Ko se muvao po njemu zna da za prelaske sa terminala na terminal je ponekad potreban i GPS :)) Naravno, preterujem malo, ali zaista ne volim ogromne aerodrome.. a pogotovo ne presedanja na njima..

Za sve one koji neće biti na Blogopenu, ako net link bude dobar u Spensu, propustiću na blogu par postova sa “direktnim uključenjem”. A i verovatno da će biti i direktnog audio/video prenosa preko mog BlogTV accounta. Na žalost ne znam tačno satnicu mogućih TV prenosa pa predlažem da sutra budete pored Vaših RSS feedova ;)

I da, samo da kažem da nemam strah od letenja.. Samo mi se činilo simpa kao naslov posta, a i privlači pažnju :)) Kako god, vidimo se sutra ujutro u Novom Sadu.. Odoh sada da se spremam..

1. Kada oduzmemo i saberemo sve zajedno sa novinarima, “zvaničnicima” i ostalima.. Prijave će se zatvoriti tačno kada brojač otkuca 230 prijavljenih. Kako trenutno ima još 9 slobodnih mesta ko se još nije prijavio zaista je poslednji trenutak.
2. Druga stvar je da je satnica objavljena. Tanja je sve lepo utanačila, tako da je Rendez-Vous u 9.30h na gornjem platou SPENSA gde će vam biti uručene identifikacione kartice, a početak je predviđen za 10h. Svi koji zakasne idu 5 minuta u ćošak.. Blablabla… Predavanja će biti sve do 13.15-14h i posle je predviđena pauza za ručak do 15h.

   Posle podne su radionice, Dragan će uz Markovu pomoć da vam pokaže “Kako se pravi template za Blog i to uživo, a ja ću posle njih da se potrudim da izdvojim neke delove iz BlogSessions-a i uz još par stvari i da zaokružim priču o tome “Kako da optimizujete Vaš blog za web pretraživače”. Paralelno sa radionicam će ići panel “Novinarstvo u doba blogova” koji će voditi Miloje “and friends” :))

   Kraj je naravno najbolji, oko 17.30-18h svi se “pomeramo” u Radio Café gde će biti jedan pravi Blogparty. Od specijalnih gostiju svratiće Sting i Elton John ne to je za neki drugi put, ovaj put ćemo se pored dobre priče, vina, čaja, piva.. zadovoljiti sa muzikom iz lokala zajedno sa Free WiFi pristupom ;)

3. Treća stvar, broj osoba koji fizički može da stane u sali gde će biti držane radionice ograničen je na 30 !! Iz razloga da izbegnemo gužvu, odlučili smo da otvorimo posebno prijave za njih. Znači svako ko hoće da prisustvuje jednoj od dve radionice (ili na obe), pored registrovanja za prisustvo na Blogopenu, treba da se prijavi i na ovom postu na sajtu BlogOpena. Napominjem da se ovo odnosi samo za radionice, ne i za Panel koji će biti održan u Amfiteatru gde nema problema za mesto.
4. Četvrta stvar je da su volonteri još uvek potrebni. Tanja je napravila spisak još za šta nam je potrebna pomoć, a ja ga ovde prenosim, pa eto.. ako ima da neko hoće da bude blogerski angažovan :)) nek se javi na mogu[at]blogopen[dot]eu, hvala unapred..
   

   * Četvoro ljudi oba pola :) koji bi od 9:30 do 10:00 na info pultovima predavali prijavljenim učesnicima kartice-bedževe manifestacije (nešto kao ulaznica).

   * Dvoje raspoloženih ljudi bez obzira na pol :) koji bi tokom diskusija svih programa, prinosili, ako ustreba, bežične mikrofone učesnicima, tj. publici koja bi se javljala za reč.

   * Jedna osoba koja bi na dan održavanja BO bila u kontaktu sa našim WiFi sponzorom, neobee.net-om, ukoliko pu-pu daleko bilo, nešto zaškripi i brinula da li je sve u redu sa tehnikom.

   * Jedna osoba koja bi brinula da nam se Slovenci, Katja i Gregor ne izgube od hotela do Spensa.

Događaj koji će okupiti ceo regionalni IT créme se ove godine dešava u Niškoj Banji od 24tog do 26. oktobra. A na videu možete pogledati intervju koji je Dejan napravio za Razgovori.com sa jednim od organizatora Aleksandar Ilićem a.k.a FlyLord.

Na zvaničnom sajtu BizBuzz-a možete videti koga možete sve slušati ukoliko krajem oktobra skoknete do Niške Banje ili opet gde možete da prespavate (ako baš nemate bivšu devojku/tipa u okolini gde bi mogli da se ugajbite na ovih par dana ;)

A ako vas pored konferencije interesuje i “underground geek” provod, posetite DPT pa se informišite iz prve ruke na primer gde su dobra rebarca na kajmaku :))

Kotizacija za prisustvovanje je samo 2K dinara dok je za studente 1K dinara. A ako ste student i pokažete malo organizacionih sposobnosti, skupite se u grupicu od +5 studenata, plaćate samo 500 dinara ;) Možete se prijaviti On line ovde i požurite, mesta su ograničena, a 24.oktobar nije daleko.. ;)

Bio sam prijatno iznanađen odzivom od preko 30tak ljudi, sa obzirom da se radi samo o Strasburškoj blogosferi koja mi se činila mnogo manja kao i tome da je ceo skup organizovan relativno brzo i bez puno Buzza i prašine oko svega. Doduše bilo je tu ljudi koji nisu aktivni blogeri, ali ipak.. “Glad” za ovakvim okupljanjima izgleda nije samo odlika naše blogosfere nego i svih ostalih :) Kada sam napokon stigao u Best Café gde je Meeting organizovan, predstavljanje � la Dinke je već bilo debelo u toku :)) (E da Dinke odmah sam se tebe setio i Blogopena u Pančevu ;)) Tako da sam na žalost propustio imena dobrog dela prisutnih.. :( ali siguran sam da će biti još prilika i to uskoro..

Atmosfera je bila 100% Blog Geek :)) Konobar je donosio tanjire sa odličnim alzaskim specijalitetima i slagao ih između laptopova i lokalnog piva po stolovima :)) Bilo je na raspolaganju nekih pet-šest PCa kao i free WiFi… uslovi odlični za konstruktivnu diskusiju i pravljenje novih interesantnih kontakata.

Sve to naravno nisam propustio… Pored zanimljivih priča sa par blogera, ovde bih istakao diskusiju koju sam imao sa inicijatorom ovog okupljanja. Sasha je bio više nego zainteresovan da mu pričam o našoj avanturi BlogOpen za koju se čulo čak dovde bez ikakve intervencije sa moje strane ??!! :)) Posle priče o BlogOpenu, postavio sam mu pitanje u vezi njegovog t-Shirta na kome je pisalo BarCamp. Usledila je prava evanđelijska spika koje mi se izuzetno dopala ;) Ubrzo shvatam da je on, pored Philippe Schoena, jedan od organizatora BarCampa u ovom regionu (Alzas).

Za BarCampove sam čuo već ima dosta vremena, ali iz nekih razloga se nisam nešto više zainteresovao do sada. Ali mislim da posle ove diskusije (čitaj: evanđelizacije), sigurno nisam ostao ravnodušan. Već imam jaaaako puno ideja za neku evidentnu evoluciju možda samog Blogopena ili čak da napravimo nešto i pored njega, pa da bude veći izbor i na našim prostorima ;) Druga neformalna informacija je da postoji šansa da gore dva pomenuta gospodina svrate i na sam BlogOpen ovog novembra i direktno iz njihovih usta čujete celu priču o Barcampu. To ćemo videti već krajem ove nedelje… za sada je ova informacija samo između Vas i mene ;)

p.s.
Merci Sasha pour cette soirée et j’espère � BlogOpen ;)

Posle prolećneg okupljanja u Pančevu koje smo organizovali Marko, Tanja i ja, “direktorsku palicu” ovo jesenjeg BlogOpena drži Mooshema kao jedna odrasla devojka :)) Vidim da ima dosta “profesionalnih deformacija” i da je “zagrizla” mnogo više nego Marko i ja proletos što će očigledno rezultirati nečim što zaista nismo videli u našim krajevima, a verujte mi da takva dešavanja nisu česta ni na inostranom tržištu..

U stvari o nekim detaljima ne bih za sada, oni će jaaako skoro biti okačeni na zvaničNom sajtu BlogOpena, a verovatno ću ih i ja pomenuti naknadno još u nekom postu. Oko čega bih poveo temu na ovom postu je eventualna pomoć koja je potrebna organizatorima ukoliko ima dobrih duša :))

Kao što verovatno znate, cela ova skalamerija je totalno ne profitabilna neprofitna i kao sve takve skalamerije nedostaje im novac. E sada ovde ne traži niko novac, nego neku konkretnu pomoć od ljudi koji žive u Novom Sadu, Beogradu i celoj toj okolini u vidu “ajde molim te poguraj me samo par metara, palim na prvu..” .. o čemu se zapravo radi.. (sledi Tanjino saopštenje koje možete preneti sa njenim oduševljenjem na Vaš blog ukoliko piskarate)

Pridružite se! Uključite se!

Mala i vesela zajednica blogera-entuzijasta koja učestvuje u organizacionim pripremama ima potrebu za proširenjem i uključivanjem i drugih zaiteresovanih blogera, kako bi organizacija i realizacija događaja bila ravnomerno raspoređena u odnosu na potrebe priprema za BlogOpen i afinitete i mogućnosti ostalih učesnika-blogera koji bi voleli da pomognu. Potrebni su nam:

1. Domaćini – blogeri koji bi brinuli o gostima-predavačima, od dočeka na aerodromu i transportu do Novog Sada i koji bi bili na raspolaganju „jedan na jedan“ gostima radi lakšeg snalaženja. Broj blogera na ovoj poziciji će zavisiti od broja predavača koji dolaze izvan granica Srbije, a neće biti manji od 4.
   Potrebne kvalifikacije: tečno znanje engleskog jezika, vozačka dozvola i automobil (organizator snosi troškove goriva i putarine)
2. Informatori – dva blogera koji bi u toku BlogOpena radili za info-pultovima, radi lakšeg snalaženja gostiju i predavača i distrubucije pratećeg reklamnog i informativnog materijala.
   Potrebne kvalifikacije: dobra volja i tečno znanje engleskog jezika
3. Fotografi i snimatelji – blogeri koji imaju znanja i volje da tokom održavanja manifestacije brinu da svi važni događaji budu vizuelno i audio-vizuelno zapisani i korišćeni kao dokumentacija koja prati događaj.
   Potrebne kvalifikacije: foto-aparat, kamera, dobra volja i nešto znanja iz ovih oblasti.

Svi zainteresovani blogeri koji žele da se pridruže na nekom od ovih poslova, mogu da se jave na: mogu[at]blogopen[dot]EU, pružajući osnovne informacije: pozicija za koju je zainteresovan, obrazloženje, ime i prezime, naziv bloga.

Prihvatanjem dobre volje volontera, njegovo ime i oblast koju će preuzeti na sebe, biće objavljeni na sajtu BlogOpena na jednoj namenskoj stranici koju ćemo nazvati Nije nam teško ili već tako nešto ;)

Na pola video zapisa je zvuk ispao dosta loš :( Naravno sve je to cena koju plaćaš kada radiš nešto prvi put ;) Siguran sam da će sledeći put sve mnogo bolje organizovano. Ajde sada jedan klik ovde i svi oni koji su prisustvovali, mogu se podsetiti kako je bilo, a oni što nisu, da dobiju volju za sledeći put ;)

Prvi blog festival u ovom regionu, pod imenom BlogOpen – Spring 07, će se desiti 6tog maja ove godine – kafe DeeLite, Pančevo.

Festival će se podeliti u dva dela, posle okupljanja je predviđeno da budu održana 4-5 kraća predavanja o blogovima i blogosferi. Svako predavanje će trajati otprilike 20tak minuta.

Posle ozbiljnih stvari naravno ide zasluženi odmor. Ostatak festivala bi trebalo da bude jedno klasično druženje sa mogućnošću da blogeri između sebe razmene svoje znanje i iskustvo.

Mogu vam reći da sam se dosta ne prijatno iznenadio (još jednom) sa preduzetničkim NE sklonostima kafedžija u Srbiji. Izgleda da je većina njih (srpskih kafedžija) spremna da se obogate već sutra, a dotle će držati lokale prazne ??!!

Naime većina (99,9%) koji su bili kontaktirani da nas ugoste za ovu priliku su umišljali da im se lokali nalaze, pa bar na pariskim Champs-Elysées !! Pa čak ni tamo ne treba unapred da platim da bi mu doveo 30-50tak gostiju tj. on bi sigurno meni dao neki procenat ili bar smanjio cenu..

Na svu sreću pa ima i izuzetaka.. Vojkan vlasnik kafića DeeLite iz Pančeva je odreagovao jako profesionalno i pozvao da dođemo i opustimo se. I ako sam ga sa distance od 1300km kontaktirao, malo mailom, malo fonom, komunikacija je protekla idealno! Odmah mi je ispričao kapacitete lokala, mogućnosti, ponudio da mi odmah pošalje slike na mail da bih video kako lokal izgleda itd.. I naravno bez ikakvog plaćanja unapred…

Inače prijavljivanje za BlogOpen možete obaviti na ovom postu ostavljanjem jednog komentara. Podsećam samo ljude koji su dobili već poziv prošlog meseca na mail da nema potreba da se prijavljuju, ali zato bi trebali (oni što još nisu) da uzvrate jedan reply i jave ako dolaze ;) Svi ostali detalji kao i slike kafea DeeLite, naravno na blogu BlogOpen.. Vidimo se u Pančevu 6.maja…

Na Brodbend konferenciji za Jugoistočnu Evropu koja se održava u Beogradu (SEE Brodbend 2007), gospođa Dragana Ćurčić, državni sekretar u Ministarstvu za kapitalne investicije Srbije prvo konstatuje:

Srbija je po stepenu razvijenosti brodbend tehnologija, na samom začelju, odmah iza Albanije, i u najlošijoj je situaciji u odnosu na ostale evropske zemlje.. U Srbiji je u prošloj godini na milion stanovnika bilo samo 1.311 ADSL priključaka..

Sjajno, odlična konstatacija.. Na trenutak sam se “zabrinuo” da su ljudi od kojih zavisi napredak IT društva u Srbiji postali preko noći pametniji. Da su ukapirali šta je ONO što treba uraditi da se šteta koja je naneta više decenijskim retrogradnim vođenjem IT politike sanira. Na žalost to je samo bio moj kratak trip, pošto se gospođa Ćurćić odmah u nastavku “ispravila” i vratila starom viđenju stvari.

Posle konstatacije stanja, gospođa Ćurćić počinje da analizira uzroke istoga, navodeći sledeće:

Jedan od poražavajućih podataka je i taj da čak 44 odsto građana Srbije, prema najnovijim istraživanjima, ne želi, nema potrebu ili ne zna da koristi internet, a samo 6,9 odsto smatra da je internet skup.

Ja, gospođo Ćurćić, mislim da vi zajedno sa vašim boosovima zajebavate celu ovu zemlju. Na vašu sreću još uvek većina ljudi u ovoj zemlji naseda na ovakve i slične fore inače bi ste odavno bili na nekom adekvatnijem radnom mestu od ovoga sada što obavljate.

..44 odsto građana Srbije, prema najnovijim istraživanjima, ne želi, nema potrebu ili ne zna da koristi internet.. Pa ovo je glupost ravna glupostima koju su talibani pričali u avganistanu za vreme svoje tiranije. Pa ljudi su ovde željni da žive u jednoj normalnoj državi, što podrazumeva da imaju 4-5 provajdera minimum i gde će se cena formirati naspram ponude i potražnje, a ne prema vašem monopolu.

Isto tako gospođo Ćurćić, navodite još jedan interesantan podatak:

Ilustrativan je podatak da je prošle godine u zemljama EU broj novih brodbend priključaka bio za oko 40 odsto veći u odnosu na 2005. godinu, odnosno povećao se za više od 20 miliona

A da li ste informisani koliko košta pristup brodbend Internetu u EU?? Da li znate koliko košta pistup 3G mreži u EU? Da li znate da za 29,90€ mesečno u francuskoj imate pristup ADSL-u od 20Mb + jednom fiksnom telefonskom linijom i totalno besplatnim pozivima prema svim fiksnim telefonima u zemlji i još za 40 zemalja sveta + 40 besplatnih televizijskih programa!!

Interesantna je jedna stvar, mogu totalno besplatno zvati sve zemlje iz bivše SFRJ osim Srbije!! Zbog čega je to tako, opet nas svi mrze? Ja mislim da ne, ja mislim da vi sve ovo jako dobro znate, ali kao što sam rekao gore, vi nas sve zajebavate..

Predavanja će biti održana na engleskom jeziku, bez prevodica i ulaz na događaj je potpuno free. Plan dešavanja će ići ovim tokom:

• 18:00-18:15h – Okupljanje
• 18:15-18:30h – Georg C. F. Greve – O organizaciji Free Software Foundation Europe
• 18:30-19:30h – Georg C. F. Greve – Slobodni softver u državnoj upravi
• 19:30-19:45h – Pauza
• 19:45-20:45h – Jonas Öberg – O projektu SELF

O Mreži za slobodan softver
Mreža za slobodan softver je nevladina organizacija osnovana 2004. godine sa ciljem popularizacije ideja slobodnog softvera i GNU projekta u Srbiji. Mreža je pokrenula lokalni tim distribucije Ubuntu, redovno održava tribine i predavanja o slobodnom softveru, a najnoviji projekat je agregator blogova Planet.fsnSerbia.org. Organizacija duže od dve godine izdaje besplatni PDF magazin o slobodnom softveru – GNUzilla (www.gnuzilla.info). Više informacija potražite na adresi fsnSerbia.org

O FSF Europe
Fondacija za slobodan softver Evrope (FSF Europe) je osnovana 2001. godine kao zvanična sestrinska organizacija Fondacije za slobodan softver (Free Software Foundation) bazirane u Sjedinjenim Američkim Državama. Bavi se svim aspektima slobodnog softvera i veruje da pristup softveru i kontrola nad njim određuje ko može učestvovati u razvoju digitalnog društva. Zato su slobode korišćenja, kopiranja, modifikacije i redistribucije softvera, opisane u definiciji slobodnog softvera, neophodni preduslovi za podjednaku mogućnost učešća u informatičkoj eri. Više informacija potražite na adresi fsfEurope.org

O projektu SELF
SELF (Science, Education and Learning in Freedom) je međunarodni projekat pokrenut sa ciljem obezbeđivanja platforme za zajednički rad na slobodnom edukativnom materijalu o slobodnom softveru i otvorenim standardima. Platformu SELF predstavljaju repozitorijum (baza) slobodnog edukativnog materijala o slobodnom softveru i otvorenim standardima, kao i okruženje za zajednički rad na kreiranju novih sadržaja. Više podataka potražite na adresi SelfProject.eu

Idealna prilika da se informišete iz prve ruke o Linux distribucijama. A i odlična ideja kako da provedete nedeljno popodne. A ukoliko ste propustili kojim slučajem gostovanje Ivana Jelića, domaćeg gurua slobodnog softvera kako ga Marko naziva, na TV b92. Obavezno preporučujem da pogledate i zagrejete se u jutarnjim časovima za ovaj ne svakidašnji događaj kod nas.

Ubuntu Install Show će se sastojati od tri dela.

• Prvi deo : postupak instalacije Ubuntu GNU/Linux distribucija, sa prikazom toka instalacije preko video bima.
• Drugi deo : Sastanak srpskog Ubuntu LoCo tima (www.ubuntu-rs.org) osnovanog radi popularizacije ovog operativnog sistema u Srbiji i prijem novih članova.
• Treći deo : Tribina na temu “GNU/Linux i slobodni softver”.

Znači u nedelju ručak i u 13.45 (da bi bili tačni :) svi u REX na Ubuntu Install Show !! Ovde možete skinuti i službeni poziv na ovaj Install Show u PDF formatu, težine 243kb.

Marko je malopre preneo informaciju gde može da se skine večerašnja emisija RTS-a, Oko Magazin, na kojoj je gostovao Dušan Đorđević i pričao o otkazanom Startup showu.