Posle avanture zvane wtfJeans, krenuo sam u potragu za novim poslovnim izazovima. Već nakon par dana, tokom prošlog Weekend Media Festivala sam postao deo tima zagrebačkog startupa Five Minutes.

Luka, Saša, ja i Viktor na Weekend Media Festivalu 2010- photo by Marinshe

Five Minutes je developerska kompanija koja u svom portfoliu između ostalog ima i Shout’em, Zrikku.. Ono što mi je posebno bilo interesantno je da se u strategiji kompanije daje veliki značaj društvenim mrežama kao i mobilnim platformama sa posebnim naglaskom na razvoju aplikacija za iPhone i Android. Kada usput pogledam i nerd-geekovski profil zaposlenih – odluka je pala :)

Mojim dolaskom u Five Minutes, odličnoj developerskoj ekipi ću pored strateške online komunikacijske potpore pomoći da proizvodi koji budu izlazili iz njihovih txt editora budu marketinški bolji sa user experienceom koji će biti + sexy.

Sve to prethodno podrazumeva da sam od sledećeg ponedeljka često u Zagrebu. Toliko često da uzimam i stan, kao i to da ću biti redovan na TweetupZG ;)

p.s
Ovaj post mu dođe kao i budući disklajmer o mogućim sukobima interesa između proizvoda koje ću zastupati i postova na ovom blogu.

Problem za njega je što je tokom čeprkanja po kutiji, uključio slučajno kamericu i ova mu overila lice. Vi otvarate paket sve srećni sa novim shoppingom, kačite kamericu na komp i zatičete jedan video koji niste vi snimili. Video sa licem vašeg dobrog “čika poštara” :))

Priča uopšte nije fikcija , lik iz Annecy (Francuska) kome se to desilo pre samo par dana je priča na forumu i objavljuje video na YouTubeu. Cela afera trenutno je počela da se vrti i po FR mainstrem medijima i uskoro očekujemo sudski rasplet :)

p.s.
Sviđa mi se korektnost momka koji je i pored svega, zamaskirao lice ovog jadnog čoveka.

A na istoku posle godinu dana odsustvovanja.. Pa i ne baš nešto novo. Srpski web posao se i dalje okreće oko priča “Avioni – kamioni”, a naplaćeni projekti se fakturišu po indijskom cenovniku. To naravno nije za javnost. Važno da sve blješti i šljašti i da je u VIP fazonu. Bizarnog entuzijazma i plastičnog samopouzdanja imate svuda.

Ne bi me iznenadilo da se čak uskoro pojavi i na trafikama, slično kupovini kredita za post pejd pakete. Dobar dan <==> Dobar dan. <==> Ja bi’ 45 jedinica samopouzdanja i 29 jedinica entuzijazma. Da, da.. možete mi dati u toj ljubičastoj boji. Sviđa mi se ta nota psihodeličnosti.. Ali dobro, to je valjda ta tranzicija, taj divlji kapitalizam. Ja sam i dalje optimista…

Bloggers Dream Team

A da ne budem samo hejter, moram reći da ima pozitivnih stvari. Recimo mamina klopa posle godinu dana :) Naravno, ne smem, a da ne pomenem i štrudlu kod Moosheme kao i ceo dan proveden sa njenom familijom, Dejanom i njegovom ženicom, Markom i njegovom trudnicom, Jelenicom i Aurorom. Hmm.. Tu smo znači.. Ko nije ispratio “Twitter sapunicu” biće na ovom mestu uskraćen za više informacija osim ofisijelnih, Aurora Borealis i ja smo together. Point.

Od ostalih stvari izdvajam moje svraćanje u Ljubljanu kod Ervina (Blogorola) na jedno piće koje se pretvorilo u sve, osim jednog pića.

Blogorola Office

Opet slična fora kao i malopre, svi oni koji su propustili onlive striming na BlogTVu biće uskraćeni za detalje osim infoa da se noć završila u rano jutro na Pizza Bureku sa jaaako dosta Absenta u krvi. Naravno, tu su i pakleni Beta planovi sa Ervinom kako da osvojimo svet.

Planovi za 2009.? Ima ih dosta, možda i previše. Treba ih samo što pre izdefinisati da se ne pogubim u njima. Što se direkcije ovog bloga tiča, koncepcija će se totalno promenuti. Kupljen je domen Blogowski.TV koji će ovom Blogu totalno promenuti dimenziju. Texta će biti sve manje i jednog trenutka uopšte više, a ceo blogging fazon prelazi u micro formu, za sada na mom Twitter nalogu. Jebiga, idemo dalje…

Doručak naravno nemam ovo jutro, kao ni predavanje koje sam hteo obavezno odslušati sa ekipom iz Facebooka, Googlea i MySpacea. OK. Idemo dalje.

Robin Good izlazi sa trubom na scenu i održava originalno predavanje o učenju i važnosti učenja tokm celog života. Iza njega sledi Chris Anderson iz TEDa koji nastavlja sa sličnom tematikom.

Zatim na plato izlazi John Buckman iz Magnatune, koje mi je za sada favorit predavanje. Sjajna priča o tome kako voditi Startup, firmu šta god. Odnos prema zaposlenima, kakav sajt treba imati, odnos prema Pressu i blogerima. Ljubavlju prema onome što radite… Zaista odlično predavanje.

Onda je Dr. Brian Cox iz iz The School of Physics and Astronomy, University of Manchester održao jedno pravo naučno predavanje o Rhe Bing Bangu (ne, ne sa Sheldonom i Howardom :)).

Sledi Maurice Levy, CEO Publicis grupe čije mi predavnje mi nije bilo interesantno. Ali mi zato nastavak ulepšala lepa Marissa Mayer iz Googlea koja je na platou bila sa Michael Arringtonom i Loïc Le Meur.

Pred samu pauzu za ručak je nastupio i Joichi Ito iz Creative Commonsa i pričao o prednostima CC licence, takođe još jedno interesantno predavanje.

Trenutno je vreme ručka sa menijem istim kao juče. Jedino je vino čini mi se bolje :) U hodu sam nalovio Lorena Feldmana sa kojim sam ga dokrajčio :D

Update
Pred kraj pauze sam imao čast da mi lično CEO KonoLive, Yossi Dan napravi malu prezentaciju i da kratki intervju u vezi svog projekta. Radi se naime o klijentu za koloborativni rad koji radi na Aobe Air-u. Još ga lično nisam probao, ali sigurno sledi jedan poseban post.

Sledilo je zatim relativno dosadna ceremonija davanja nagrada za najbolji Startup koji je ove godine pokupio Viewdle. Nagradu je dodelila francuski ministar ekonomije Christine Lagarde koja je posebno u ovu svrhu navratila na skup.

Ova tri prsta nemaju veze sa onim što pada na pamet na našim prostorima :)) Osim ako i Loren Feldman nije promenio prezime :D

Predavanje Werner Vogelsa iz Amazona sam preskočio mudro sedeći u kafeu pored i lagano se opustio uz crno vince kada je naleteo Robert Scoble, poznati američki bloger i podcaster, sa kim sam (ne krijem oduševljenje) razmenio par reči i okovečio momenat :)

Posle par vinca, naleteo sam na Facebook Garage Paris sa koga sam izašao vrlo brzo. Lik je sebi nešto brbljao sebi u bradu, niko ga ništa nije razumeo, a imajući moj nivo engleskog, ja najmanje…

Onda je bomba uletela na plato u vidu Gary Vaynerchuka. Napravio je odličan show sprdajući se sa načinom vođenja businessa koji rade tradicionalni francuski proizvođači vina. Tip je zaista fenomenalan!

Poslednji panel je bio kao šlag na tortu. Na jednom mestu Loîc Le Meur, Michael Arrington, Lorent Feldman, Hugh MacLeod, Robert Scoble, Doc Searls, Steve Gillmor i Marc Canter (koji mi je prethodno maznuo mesto ispred mog kompa :D). Zahvaljujući Feldmanu, atmosfera je bila totalno opuštena, možda i malo previše :))

Od Arringtona smo mogli saznati da Facebook ubija ljude, a od Feldmana da preferira čist sex od vođenja ljubavi. Onda vidite dokle je išlo ;)

Resume, ali jako kratak? Po prvi put u životu prisustvujem jednom ovakvom skupu, možda i to igra ulogu, ali utisci su više nego pozitivni. U jednoj reči Sjajno!! Mada je bilo i propusta koji se jako teško pravdaju kada je nivo organizacije ovako visok.

Prvo i osnovno je WiFi Internet konekcija. Ne sme, ali Ne sme se dozvoliti da konekcija ode u kurac sa izgovorom da je 1000 ljudi konektovano. Kada se ulaz naplaćuje 1500€ ne može biti izgovora.

Drugo, prvog dana je u glavnoj sali bilo užasno hladno. Pomoćna vrata pored same bine koju su pušači koristili za izlazak se nisu zatvarala dobro. Tako da je posle svakog nikotinskong napada, cela sala drhtala.

Inače jednu od najačih kritika na ceo skup možete pročitati u Guardianu.
Loîc Le Meur se izvinjava za sve neprijatnosti.

Kompletan album fotografija na flickru

Znači povežeš lepo Twitter sa FBom, instaliraš neki od Twitter klijenata na mašinu i onda elegantno odatle kuckaš. A kada ti dosadi kuckanje, skokneš do Blip-a i overiš ga jednom muzičkom podlogom. Naravno, prethodno povežeš Blip i Twitter :))

Mooshema sedi ispravno ne sakrivaj se iza Aurore!! Bolje da se ugledaš na nju.. Vidiš kako ona to sve zna i bez ovoga svega !!

..Gde smo ono bili.. da, na facebooku i mom navlačenju na isti.. Ceo taj “come back” na Facebook je počeo pre jedno mesec dana kada me kolega navukao na neku glupu igricu koja se u vidu aplikacije nalazi na FBu. Onda rekoh, dok sam već tamo, počeo da trolam Eniacove i Sinišine statuse.. i onda, jednog jutra.. priznao sam sebi u ogledalu da sam ipak addict :(

… a za proteklih šest meseci od poslednjeg posta.. Postao sam (još jednom?) Single (!!). I odmah na prvu sam ukapirao da mi jako lepo stojii :)) Ne stvarno, jako godi da se opustiš sam sa svojim smrznutim chesbourgerima i pizzama, pasuljom i graškom iz konzervi, patikama i praznim konzervama piva koje statiraju pored jastuka.. Naravno, da ne pominjem sa vremena na vreme jedno od Dorcelovih filmskih dostignuca. Onako posle posla, opušteno sa kolegama uz kikiriki i pivo :)

… a za proteklih šest meseci od poslednjeg posta.. Desio se i jedan veliki ekonomski fuck. Napokon.. Zaista sam počeo da sumnjam u svoju ideologiju u poslednje vreme slušajući već godinama priče jednog dobrog prijatelja koji je jedan od onih “Čika što za vas kupuje i prodaje“. Između Stock Optiona, Golden parachutea i Golden helloa, ultra liberalni kapitalizam nam je pokazao kako je izuzetno human (bar za pojedince).

Problem je što su se momci malo zaneli.. U stvari toliko da je i predsednik ultra-mega-giga zemlje liberalizma postao mala beba za ove naše socijaliste iz “stare evrope“.. Ma generalno me baš i zabole za sve to, jedini problem je što ćemo svi po malo najebati zbog kuhinje koju nismo ni spremali, a po najmanje probali..

… a u sledećim šest mesecima od poslednjeg ovog posta.. Defintivno će se dešavati pozitivne stvari. Prva veća stvar je već u decembru mesecu. Počastvovan sam od strane Loic Le Meur-a i preciznije Stephanie Booth da dobijem blogersku akreditaciju za ovogodišnji LeWeb’08 koji se dešava 9tog i i 10tog decembra u Parizu.

Naime Blogowski.eu je odabran kao zvaničan (kako sexy zvuči) blog koji će da pokriva konferenciju za ovo jezičku blogosferu. Jedan od sledećih postova će biti i namenski napisan o konferenciji sa detaljima o konferenciji, a za vreme same konferencije ovde ćete moći čitati i izveštaje sa samog LeWeb’08.

Pozitivno će biti i to da nastavljam tamo gde sam stao u aprilu.. U stvari možda će biti i bolje ;)

Za tih mesec dana sam se zatekao na raskrsnici što se tiče ovog bloga. Iz privatnih razloga, koji su sigurno bitni uzroznici, ali koje neću sada isnositi ovde, odlučio sam bio definitivno da se otarasim Blogowskog! U početku sam mislio da će najveći problem biti sama odluka da ga se otarasim.. ali nije bilo tako.Veći mi je bio problem kada sam to jednom odlučio.

Nisam znao kako to i uraditi tehnički? šta u stvari uraditi sa blogom kada ti iz nekog specifičnog razloga dokurči sa pisanjem? Koji je izlaz iz takve situacije?

Photo by Storem

Jednostavno ostaviti sve da se nahvata virtuelna buđ na njemu? Ili sve obrisati sa servera i za par godina navratiti na Archive.org da vidiš kako je nekada izgledalo? Prodati ga možda? Rekli su mi da ima dobrog marketing potencijala pa je glupo ga ostaviti tek tako na nemilost? Hmmm.. dobro.. ali za koliko? Za jednu večeru, platu, letovanje…?

Posle par prijateljskih saveta nekoliko blogera, kao i prijatelja (pa čak i mame :)), pronašao sam rešenje!! Otvaram još jedan blog !! :-))

The Dark Side of (the) Blogowski

U stvari nije u pitanju Blog nego Anti Blog. Služiće mi isključivo za obavljanje fizioloških potreba po raznim dogmama karakterističnim za naše krajeve. Za sve ono što ne ulazi u okvir Pozitivne IT energije, a zbog čega ja moram da se pokakim.

AntiBlog je namenjen prvenstveno meni i upotrebna vrednost mu je u tome što će mi pomoći da na ovoj inicijalnoj adresi nastavim piskaranje sa normalnim krvnim pritiskom i neudavaljujući se od teme Blogowskog.

Postalo mi je totalno No sens da pišem o nekim IT stvarima dok se u istom vremenu na ulice i u kancelarije državnih institucija vraćaju sile Mraka i to na Velika vrata. Opet su počele javne prozivke i pozivi na linč na pojedine političare i to iz redova političara na vlasti.

Ko će iz svega toga izvući korist, a ko najebati, unapred se zna (pogledati poslednjih 18 godina). Zbog svega toga me hvata mučnina i zaista ne mogu nastaviti sa pisanjem ovde.

Zbog svega toga, svoje slobodno vreme i znanje ću do normalizacije situacije u Srbiji posvetiti angažovano na nekim projektima koji će raditi na borbi protiv gore pomenutog Zla. Nadam se da će sledeći post na ovom blogu biti uskoro..

p.s.
Ideja mraka pokradena od Moosheme..

Znajući da sam nigdje, znajući da ću ipak na kraju krajeva negdje stići, manje je bitno za koliko i gdje uopće. Bitno je da s vremena na vrijeme malo proputujem. Na dužim putovanjima najviše volim gledati ljude i spodobe oko sebe, ne želim puno ili uopće ostvariti bilo kakav kontakt s njima, zanimljiviji su mi ovako. Oh Bože koliko samo puta prozborih i došlo mi da si ovaj pogani jezik otkinem hrđavim kliještima i bacim ga susjedovim svinjama umjesto napoja! Na putovanjima se osjećam poput duha, nemirnog duha, nemoćnog u ovome svijetu, pasivnog gledatelja – valjda ljudi upadnu u to stanje uma i kad su pred onom debilnom telkom koju gledaju svaki jebeni bogovetni dan u svojim domovima ispijajući neku jeftinu i mlaku pivu iz vječno rastućih trgovačkih lanaca koji pružaju jeftinu alternativu originalnim proizvodima, ofarbanim u jebeno zeleno i kurvinski crveno…

Zamisli se kako na stolu imaš Konzum pivo, Konzum meso, Konzum salvete, Konzum čačkalice, Konzum salatu, Konzum kruh, pored tebe sjedi Konzum žena (jeftina, al ide jebiga) i dok slinite po starom mesu vi buljite u Konzum televizor koji naravno ne posjeduje cijeli RGB spektar nego stvara surealno bolesnu sliku od samo dvije temeljne boje, jebene zelene i kurvinski crvene … Koji užas…Dok putuješ jednostavno ne možes upasti u to stanje monotonije, uniformnosti i učmalosti – putuješ jebiga, sve se mijenja oko tebe, ovisno o brzini kojom putuješ, ali se naposlijetku ipak mijenja. Najžešći mi je onaj trenutak kad odlazim iz rodnog mi sela – ma kakav kurac speed, kakve droge, osjećam se ko da u gujsci imadem dva mlazna motora od kvintilijun ždrebaca mladih i ko da me sam vrag nosi naprijed – a u biti sam u jebenom busu ili autu, cmoljim jadnih stotinjak kilometara na sahat i od inercije ne osjetim niti “i”. Ali zabrijem si da je trip i pojačam malo mjuzu u skrpanim sluškama, otvorim pivo ako se ima i predam svoj život nekom tamo anonimnom vozaču u ruke, “Ma vozi Miško”.

Putovanje je samo po sebi nepobitan napredak, nema apsolutno veze kamo putujem, svaki prevaljen put od točke A do točke B je neka vrst postignuća. U krajnjem slučaju postignem to da mi nedostaju neki ljudi, ponekad i neke žene svojedobno, ali to samo zbog karanja – mentalno sam osakaćen još kao vrlo mlad pa na toj razini baš i ne patim. Svaki dolazak u nepoznato otkriva more opcija da uradiš sa sobom neki kurac, da budeš nešto drugo, da popraviš nešto što negdje dalje nisi mogao. I naravno to se ne desi, skužiš da nije nitko doputovao s tobom, čemu neke jebene promjene onda ako ih nitko neće primjetiti? Imaš novi set ljudi koji će tolerirati tvoje pogreške, ponašanje i podnositi te neko izvjesno vrijeme – tako isto i ti njih.I kad lanci ljubaznosti počnu pucati, ti lagano skupiš svoje prnje u torbu, torbu baciš na rame i kreneš na prvi zapišani peron ranom zorom dok vrapci kašlju tvoj katran. I opet putuješ i opet malo pojačaš mjuzu i kažeš sam sebi “e sad je stvarno vrijeme za promjene, pa do kurca!” – pogledaš u svoj poluproziran odraz na prljavom staklu koji se miješa s horizontalno podivljalom pozadinom novih pejzaža i malo se nasmiješ samo da vidiš el još uvijek znaš kako se to radi.

Uskoro odraz u tom istom prokletom staklu postane prestvaran, pejzaže zamijeni krvava noć i skužiš da te vlastiti odraz pažljivo promatra i gorko kori, ne smije se uopće, tamna pozadina mu je progutala oči i ispunila duplje mrakom, količina strahopoštovanja koju ulijeva je nemjerljiva raspoloživim uređajima.Skužiš da bježiš, da se bojiš, da putovanje neće trajati vječno i da će ti kad tad karta za život prestati biti važeća. Doći će kondukter u crnoj halji i probušiti ti na njoj ogromnu rupu, istjerati te iz ovog veselog vagona i poslati ravno u ništavilo, samog.E jebo te put, putovnica i putovanje, slijedeći put nikako ne sjedim do prozora, nema šanse.

Rubrika “NE KUŽIM”

Stvarno ne kužim ljude koji ne vole putovati. Kako to da netko ne voli putovati? � to smatramo putovanjem? Zar bi definicija putovanja bila napuštanje mjesta prebivališta ili je čak i odlazak u frižider po još jedno pivo u biti jedno malo mikro putovanje? � to ako po pivo krene naduvani mrav?

I ekskluzivno za blogowski.eu – sneak preview video sa snimanja novog spota od “Usud”-a kojemu sam prisustvovao ovaj vikenad, pjesma je sasvim prikladna za ovaj post i tu joj je mjesto …

Usud – Bearers Of Truth

MacBook Air

Keynote od Steve Poslovođe sam lagano izignorirao, Mac Air mi izgleda dovoljno sexy da bi se na njemu mogao još koji milijunčić zaradit, sve ostalo su u biti stare vijesti i ništa spektakularno zbog čega bih ja trebao refreshati neku stranicu svakih pet vražjih minuta narednih par sati. Hvala erektiranom kurcu pa Stevo nije spomenuo subnotebook, koji je debil samo izmislio taj pojam… Dovoljno je debilno to da se svi uhvatiše tih dimenzija Air-a, a svi nešto kao gutaju činjenice da je procesor “slabašan”, baterija živa sahranjena u tijelu notebooka, hard disk pati od kompleksa manje vrijednosti – pa ne bi to uzo taman da je đaba, moj MacBook Pro ove zračne šampione jede za doručak bez kruva, a i volim ćoškaste laptope!
Evidentno je da me pere krvava migrena još od sinoć, sad ću baš ovakav nadrkan pisati post i to samo zato jer čekam pilseve iz apoteke da gutnem par pa da mogu koliko-toliko normalno funkcionirati danas.

Odgledah i novu epizodu eMisije (#24) danas ujutro, pričaju ona dva kera o kolaboracijskim blogovima i osvrću se malo na prošlu godinu – nazvan sam i seljačinom, slatko:) Povodcem toga moram priznati da sam očekivao više video materijala na domaćem webu prošle godine – očito da sam se zajebo, stvari se zakompliciraju valjda kad se moraš ostavit tipkovnice pa tam neš snimat, pa rezat, pa namještat, pa pričat… Da nisam toliko ružan – garant bi imo neki prekul videocast. Moj glas me iritira, moja sama 2D pojava me snebiva, razmišljam o nekoj bolesnoj maski, jebiga – nemoš se rodit i lijep i velikog kurca, a ja se nisam rodio lijep, derfor…

Domaćinstvo

Nego,
snalazim se polako tu kod Peđe, iako osjećam da moji postovi ovdje zvuče ko petarde u crkvi (pazi komentar od Mastermindice koji je došao u vrijeme pisanja ovog posta – čita mi misli biće!), ovo mi dođe kao kad odeš kod kolegice na kavu i sjediš u njenom nesređenom IKEA dnevnom boravku, mlaka turska kava na stolu, dve jeftine pljuge izgaraju u polupunoj pepeljari i ti kroz nosnice ispuštaš dim te u isto vrijeme skidaš cijeli kamenolom s leđa, “izlaziš iz babinog ormara” i priznaješ joj da bi ju poševio zguza dok kuva nedeljni ručak samo u pregači, i to onoj koja ima izvezene dane tjedna krasopisom odmah iznad vintage zadihane kuharice s masnom kutlačom u ruci. Takva se tenzija razvija ovdje kad pišem novi post.

Pitam se zar pretjerujem, koje su to granice ukusa a da ih nisam već prije ignorirao, koja doza moje pisane gluposti u miligramima daje najbolje rezultate kad je administrirana oralno, a tek analno?

Ali obično kolegica iz gore opisanog dnevnog boravka pristane na nemoralnu ponudu, otrči plaho u kuhinju, svuče se na hladnim KIO pločicama i nabaci novu pregaču, naguzi se i krene pravit veselo sarmu pogledavajuć preko ramena kad će desant na njeno guzno bojište otpočet. Pa tak i ja, vrlo brzo zaboravim gdje pišem i zašto pišem, znam samo da mi se neki kurac piše jer nisam dugo pa krenem pisat post u mojoj vlastitoj cyber pregači, a vi me guzite u komentarima.

Znaci prepoznavanja

- Doma sam se u nekoliko navrata baš osjećao eksponirano i golišavo nekak previše – zamisli – dođe neki klinac do tebe u sred ničega i kaže ti da je samo htio pozdravit i upoznat se s tobom – pa onako ovlaš i usput postavi jedno dvadesetak rafalnih pitanja u stilu “a što misliš o ovom ili onom servisu?”, “esi stvarno ševio onu splićanku?”, “pa pošto je gram bijelog u Beču?”.

Eeeej, pa čekaj malo! Pa ja nisam stigao upamtiti ni tvoje ime jebote, nije da sam se baš nešto i trudio, ne znam tko si spodobo gnjusna. Plaćeno pivo si zadrži i zabij si ga u šule pa triput snažno promućkaj prije upotrebe jebote. Namještanje umjetnog smajla blago retardiranog pavijana traje desetak sekundi, izgovaranje nasilno-srdačne rečenice kroz zube traje puno kraće – “Ej, aj nemam sad baš vremena, aj neki drugi put, popi i ti nešt, aj živio!”.
- Tog trena se osjećam gol, gol ko od majke rođen. Osjećam nenadoknadivu prednost koju ima on, netko tko je pročitao makar dio onog sranja što sam napisao zadnjih par godina. Osjećam se kao da sam gol utrčao na stadion i svi navijaju ekstatično za mene da povučem lajnu sa centra igrališta pa da otpjevam “All Our Fans Are Gay” od Anal Cunt i s kurca lansiram novčić, glava il pismo – da se zna čija je jebena lopta. Ma dođe mi da se vratim nazad na onu kolegicu u kuhinji jer sarma samo što nije spremna. Smeta me biti prepoznat, čak se ne volim niti upoznavati više, zato sam provodio vrijeme u birtiji u kojoj me ionako svi već znaju. Nikad ne bih volio biti poznat, ne bih volio biti zvijezda ili neki medijski kurac – brijem da to stvarno može uništiti depresivnog čovjeka poput mene, valjda je logično riješenje od sebe stvoriti instituciju, depersonalizirati se, udaljiti se na neki način, ali da priča ostane koliko toliko ista. Da se ošišam i da si ugradim kockaste sise? Uživam u uzburkanom i toplom Beču, vjerojatnost da ću sresti nekog tko me zna je nevjerojatno malena, manja od mase mog karaktera kad bi ga nekak stavio na neku vagu. Kad to čovjek postane previše poznat? Stvar osobne percepcije? Brijem da je.

Rubrika “NE KUŽIM”

Ne kužim ženske koje čak i za vrijeme divlje ševe pokušavaju prikriti dijelove svog tijela, drže uvučen stomak ili pridižu sise rukama. Promašene li poante čitave naše ševe ako i gola misliš obući neku lažnu tjelesnu figuru uvijajući se u unaprijed naučene poze i sakrivajući tebi ružne detalje. Ne kužim…

Sve je počelo uživanjem u porodičnoj atmosferi i gomilama sarmi, ćurki sa mlincima, tortama i ostalim stvarima koje jedem samo kada sam kod mame, jel da.. :) “Najluđu noć” sam proveo sa par starih prijatelja i prošla je “standardno OK”.

Ovogodišnja novogodišnja klima je bila previše oštra za mene, neki bi rekli smrzao sam se kao pi**. Mislim stvarno.. -10 sa košavom nije više stvar za mene :)

A u Beogradu..

Pored intimnih family stvari, sreo sam se i sa Nixom i popio kaficu u Monumentu. Našao sam se i sa Dinketom, Markom i Viktorom u beogradskom Platou gde su razmenjeni poslednji beogradski tračevi. Verovatno i sami pretpostavljate da Vam ni jedan ne smem reći.. :)

Inače za one koji nisu skoro bili, Beograd je i dalje standardno prljav (i pored malo čistoće koju je sneg doneo), vozi se i dalje verovatno najlošije u Evropi i tako.. Posle svakog prolaska kroz njega, da nema par likova koje u njemu sretnem, teško bih mogao poneti pozitivne utiske..

..a Novi Sad?

Jedan dan je bio namenjen i za � trudlu � la Mooshema. Sa devojčicom i kćerkicom sam proveo sjajno popodne kod Tanje i Romana gde nam se kasnije pridružila i Jelena.

Da nije zaboravio da mi kaže da prvo treba skrenuti levo, Roman bi se pokazao kao izuzetno dobar “objašnjivač” za ljude koji ne poznaju Novi Sad :)) Ovako sam se u par poteza našao na putu za Bačku Palanku!! :)) E… tu je došla do izraza poznata novosadska gostoljubivost. Prvo se taksista potrudio da me ladno nauči najveće ulice u Novom Sadu (kaže “ne mogu te tako pustiti da se izgubiš” :)), a zatim je jedan čikica poleteo prema kolima na kojima sam imao francuske table i na tečnom francuskom jeziku se ponudio da pomogne :)

Posle pronađenog odredišta usledila je Tanjina fucking dobra sarma iza koje je u “klizećem” uletela i štrudla sa makom. Hoćete sa cimetom ili bademom, molim Vas..? Naravno, sve je bilo i dobro zaliveno domaćom viljemovkom i belim Pinot Gris. Na žalost morao sam voziti pa je sve to “za zaliti” uneto u organizam u minimalnim količinama. Tanja i Romane, još jednom hvala za sve ;)

a i Zagreb u prolazu..

U povratku sam svratio i do Zagreba gde sam sa devojčicom proveo prijatno popodne sa Aljošom, Ivanom Brezakom-Brkanom i Bez Komentara. B!K me iznenadio sačekavši nas sa poklonima :) Za devojčicu baš ono što joj odgovara za finu linijicu (čokolade sa višnjama), a za mene bocu Traminca. Nema šta, domaćinski B!K ;)

Pored zagrebačkih web tračeva (koje isto ne iznosim :)) bilo je i reči o tome kako bi’ B!K mogao da monetizuje svoj blog. Ivan BB da napokon počne sa blogovanjem, a Aljoša da Ide(sh), what else :))

Napuštena granica između slovenije i austrije Slovenije i Austrije mi provocira osmeh na licu.. U stvari svaka granica “koja padne” uzrokuje kod mene taj osmeh.. Maribor je pod snegom i lagano se budi. Pretražujem FM talase i već hvatam neki od zagrebačkih radia radija. Lagana subotnja gužva do granice sa HR. Uspavani SLO policajac mi ne zainteresovano maše rukom da ni ne stanem. Napuštam EU i susrećem se sa poznatim policijskim pogledima na granicama. HR policajac se interesuje da li imam šta da prijavim. Kroz glavu mi prolazi ona Canetova fora, “Ne nosim drogu, čeka me tamo”.. Ipak mudro ćutim i negirajući klimam glavom..

Zagreb se budi kao i njegove gužve na periferiji. Ostaje još ogromnih 400km do kreveta… Vozim još nekih 100km pa dajem devojki devojci volan, a ja obaram sedište i odmaram malo.

Budim se pred naplatnom rampom, 105 kuna i još par kilometara do još jedne granice. Preuzimam volan, red je opet stigao da vadimo pasoše. HR granica oblepljena plakatima protiv korupcije, za par minuta provaljujem i zašto. Carinik, kezeći se me pita da li mogu da ga častim sa nečim ??!! WTF ??!! Misleći da sam ga loše čuo zamolim da mi ponovi pitanje. Ovaj namešta još veći smeh i pokazujući svoje kvarne zube ponavlja da li bi mogao da ga častim nečim. “Možda koja kuna ili paklica cigareta” kaže.. Ne shvatajući koja muka tera ovog čoveka da se ovako blamira mu kažem da ga mogu častiti samo jednim tekstom na svom blogu o ovom svemu. Očigledno ne kapirajući o čemu ja to, pokazuje mi da prođem. Jadan čovek..

SR granica nas čeka sa neupasanim policajcem u maskirnoj uniformi. Pita me devojka jel je Srbija jel Srbija u ratu sa nekim? Pogledom joj dajem do znanja da je pitanje glupo i ne odgovaram na njega. Već iskusan sa srpskom saobraćajnom policijom, ne prelazim 130km/h. Zaista preporučujem tu brzinu pošto toj istoj policiji ne smetaju ni pešaci, a ni biciklisti u zaustavnoj traci po auto putu!!! Pričam devojci o nekim istraživanjima u francuskoj Francuskoj koja kažu da kada se zaustaviš u zaustavnoj traci na auto putu i izađeš van vozila imaš “l’espérance de vie” čitavih 7 minuta…

Sastavlja nas gužva na ulazu u Beograd. Novi Beograd, Kneza Miloša, Takovska, pančevački most.. još par kilometara. Prelazimo tamiški most, poslednja Twitter poruka i familija koja nas čeka. Odmor sada može da počne..

Sabiranjem i oduzimanjem ne mora da se bavim jer mi je bankovni account na pozitivnoj nuli :D Sve ono što se desilo na našoj blogosferi protekle godine je Toni već uradio i to jako dobro, tako da mi je po tom pitanju uštedeo vreme (hvala Toni). Ostaje samo da napišem sebi par rezolucija i tako uletim lepo motivisan u novu godinu..

Problem sa tim novogodišnjim rezolucijama je što i pored puno dobre volje ih nikada ne ispoštujem :)) E, pa ove godine ću probati da ih okrenem naopako. Napisaću sebi pet stvari koje sledeće godine neću uraditi, tako da sledećeg decembra, šta god da bude.. nema frustracija ;)

• Definitivno ne ostavljam duvan! Nemam nikakav razlog za to. Pluća mi se nalaze u odličnom stanju i odličan primer dajem svojoj kćerki. To što u francuskoj vlast zabranjuje pušenje po pabovima, kafeima, diskotekama mi ne smeta, disciplinovano ću da izlazim i pravim puš pauze. I naravno, sa puno satisfakcije da plaćam kutiju cigareta 5,30€..
• Sigurno ne prelazim na Mac! Zaista nemam potrebe za tim, OSX je totalno sranje naspram mog neprevaziđenog XPa, a možda ću i napokon da instaliram Vistu koja mi od marta stoji na DVDu u kutiji.
• Neću početi ni sa kakvim sportom!To nema nikakvog smisla, pa čak ni biciklom do officea kada je lepo vreme. Najobičnije gubljenje vremena..
• Nastavljem sa svojom lošom organizovanošću! Uživam u njoj.. Ništa lepše kada ti glupo da kažeš NE nekome za nešto, pa lepo nagomilaš i na kraju si sa svim u zakašnjenju.
• Ostajem u Strasbourgu. Obožavam vlažna leta bez mnogo sunca i užasno hladne zime.

A Vi, da li ima stvari koje nećete uraditi ove godine? :)

Da, da.. defiinivno, “velika ljubav” koja je trajala malo više od 8 meseci je gotova. A nova Bitch Rules su:

• Svako veče najkasnije u 18.01h napuštam radno mesto
• U svaki sledeći radni ugovor ubaciti svaki detalj dogovora oko love.
• Svaki sledeći radni ugovor koji potpisujem prvo prolazi kroz ruke jedne drugarice, advokatice.
• Dok god radim u Web industriji za nekoga, tražim odmah i sve. Ne interesuju me ni malo dealovi tipa “..znaš za par meseci će biti mnooogo bolje. Strpi se malo, videćeš da nećeš zažaliti..”

A sada u potragu..

p.s.
Zbog gore navedenih okolnosti, moguć manjak Blog inspiracije.. :)

Vidim da sam propustio u ponedeljak veliki Blog Action Day. Sva sreća pa ga kolege nisu omašile.. Pa da ovako sa malim zakašnjenjem dignem i ja svoja dva prsta.. čisto da kažem da sam pasivno prisutan ;)

Video sam (a i odslušao) da je Mooshema hrabro stala ispred novinare i pripremajući ih za Blogopen rekla u par reči šta je to Blog. Mada kada pročitam jedan drugi Mooshemin post zamislim se da li je to zaista dovoljno sa obzirom na to kakve sve tekstove mogu sebi dozvoliti pojedini tzv. “školovani novinari” ?? :( Mislim da bi takvi pojedinci iz ove profesije koju inače puno cenim trebali, ali ODMAH za početak pročitati prvo ovaj Draganov tekst i odmah zatim uzeti jedan duži godišnji odmor koji će iskoristiti radno, informišući se da im je profesija evoluirala..

Kada sam već kod pojedinaca iz novinarske profesije, da samo izjavim moju potrebu za povraćanjem i to ne digitalnim kao kod Siniše, nego onako.. sa jaaakim mirisima, kiselim koji Vam peče usta kuljajući u WC šolju.. Sorry za metaforu, ali to je najmanje što mogu reći posle ovoga što pročitah kod Dejana. Plagijat je ružan i kada ga vidim među blogerima (posebno kada pored imena Vam ukradu i postove), ali kada to rade profesionalci, pa još školovani, onda ne mogu imati drugu fiziološku potrebu osim one gore pomenute (eventualno možda istu da zamenim kenjanjem.. :()

Da u ovom postu ne bi bilo samo negativnih stvari, evo i jedne odlične novosti koju je verovatno većina Vas ispratila. OpenCoffee Club je pokrenut i u Novom Sadu, a u poslednjem momentu vidim kod Marka i u Banja Luci… Sjajno !! Siguran sam da će se na ovakvim neformalnim skupovima IT profesionalaca kao i na konferencijama koje se organizuju u privatnim varijantama pasioniranih IT profesionalaca da se uradi mnogo više na unapređenju struke u našim krajevima nego na svim onim učmalim sednicama razno raznih ministarstva..

Iza koncepcije i izrade stoji mlada novosadska umetnica Jelena Mirković. Jelena je diplomirala vajarstvo 2002. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, a danas radi kao AD (art direktor) u marketing agenciji Marcons. Jelenu još možete pratiti svakodnevno i na njenom Blogu ArtMistakes.

Posle ovog rešenja kao i sarađivanja sa njom na izradi novog sajta za Blogopen gde je ona takođe odradila Logo, mogu samo da Vam je preporučim ukoliko Vam ovakva vrsta usluge zatreba.. Hvala Jelena..

A što se tih “nevidljivih” radova tiče.. tu se napreduje punom parom i na nekih sam 97% do kraja. Posle skica, razvijanja xHTML/CSSa maketi i integracije istih u WordPress mašinu… radim poslenje “šminkanje” u lokalu pre zvanične objave na ovom domenu. Paralelno mi Jelena radi i novi (i prvi) logo koji će se pojaviti sa novim layoutom. Mislio sam da je posle godinu dana postojanja, blog zaslužio i na tom polju malu investiciju..

Pored radikalnih grafičkih izmena i promena, pojaviće se i neke manje novotarije u stilu.. pretplata na mail (pored RSS-a), mogućnost štampe i slanja tekstova, integracija mog Last.fm feeda kao i dve izdvojene rubrike.. MusicTV i LifestyleTV. Ništa naročito, samo mali packaging za dve kategorije gde ću objavljivati video zapise sa Youtubea i Dallymotiona u skladu sa gore pomenutim temama.

Samo da napomenem da sam na tom nivou pazio za korisnike koji još uvek nemaju ADSL. Po defaultu ove rubrike neće biti učitavane na sajtu. A kome protok dozvoljava, mali klik i zahvaljujući danas neizbežnom AJAXu učitavate ih ;)

Novi grafički identitet ovog Bloga će biti postavljen On Line za godišnjicu postojanja istoga.. u ponedeljak 5. novembra ujutro i sledećih godinu dana će funkcionisati pod imenom Blogowski :: Sezona II. Sa druge strane, pripremam i bitnije editorijalne izmene o kojima ću neki sledeći put ;)

U isto vreme, iskoristiću i priliku da ovaj već prestari WP 2.0.5 migriram na novu 2.3 verziju. Od par novotarija na 2.3 posebno mi se dopala lakoća pravljenja Tag Cloud. Sa par linija code-a “oblak” je na mestu, ostaje Vam samo da ga stilizujete preko CSSa i voil� .. ;)

Isto tako, više Vam ne trebaju nikakvi plugini za tagove.. sve je integrisano u ovu novu verziju WordPressa što mnogo olakšava rad na njemu. Jedino sam se malo namučio oko charset-a. Sve do verzije 2.2, ako se ne varam, po defaultu baza podataka je išla u latin1, a na 2.3 je charset=UTF-8. U prevodu, kada uradite upgrade na 2.3 svi karakteri tipa š, ć, č itd. pobrljave i na njihovo mesto dobijate razne $*/%%$ :-)) Pa ako nećete da imate glavobolje oko toga, dobro proverite gde ste sa charsetom pre prelaska na novu verziju WPa ;)

Sve u svemu, mislim da sam dobar deo potencijalnih “upgrade suprises” prošao u lokalu tako da ne očekujem neke veće probleme prilikom objave novog layouta i dok “on line migriram”..

Iskopao sam ga pa evo i ovde sa vama da podelim adrese za 225 besplatna WIFi spota u ovom gradu, možda će nekom zatrebati ;) Inače za one koji ne znaju, Pariz je podeljen u 20 arondismona, pa je i spisak tako urađen. Inače da bi se najbolje snašli u kom se arondismonu nešto nalazi po adresi, samo pogledajte poštanski broj. Pa tako je recimo 75010 deseti, a 75015 petnaesti arondismon ;)

• Besplatan WiFi u Parizu: od 1og do 5og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 6og do 10og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 11og do 15og arondismona
• Besplatan WiFi u Parizu: od 16og do 20og arondismona

Inače, spisak nije konačan i do kraja oktobra ovaj broj će se povećati na 265!! A za konekciju Vam je potreban laptop, PDA ili neki Smartphone kompatibilan sa 802.11g WiFi konekcijom. Download po spotu je 8Mbit/s maksimalno što naravno nije nikada slučaj kako se konekcija deli. Još jedna dobra stvar je što ne postoji nikakav filter tj. možete ga koristiti kako za VOIP, tako i za video, muziku ili šta god..

Pa eto.. ako nekoga put nanese u grad svetlosti i ljubavi sa laptopom, samo neka pretraži mrežu i kada vidi Paris_Wi-Fi to je to.. ;)

Posle nekih računica skontali smo da cela investicija prevazilazi neke okvirne budžete potencijalnih investitora, pre svega zbog hostinga :(Celu stvar sam stavio po strani u nadi da ću možda uspeti da pronađem još nekoga ko ima viška par stotina K € i da eventualno ovu ideju isteram do kraja. Sa jedne strane što mislim da je ovo evidentna “sledeća stepenica” u Blogu, a sa druge strane što mi je ideja izuzetno interesantna.

Sve ovo ja napisah, ne iz razloga što sam našao investitora i što planiram da napravim bum na webu… nego jednostavno što je projekat, gotovo identičan, lansiran pre par dana.. Nixa mi je vest, koju je objavio TechCrunch, jutros bacio preko Skypea.. :(

Dobro, jebeš ideje.. njih je uvek bilo, a i biće ih još… ;) Nego da vidimo šta nam nudi ovaj novi i po meni, servis koji će promeniti “lice weba” uskoro. Možda ne baš ovaj projekat, ali ideja sigurno…

Radi se o projektu pod imenom BlogTV, gde posle kratke i jednostavne registracije, imate mogućnost da na totalno lak način prenosite uživo Vaš video. A ono što mi je jako interesantno, a što sam već gore naveo, je što sve to možete u dva poteza “upakovati” na Vaš blog. Na identičan način kao i video sa youTube-a.. copy-paste embed koda koji Vam je ponuđen i streming Vašeg videa je on-line na Vašem blogu :))

To su neke osnovne funkcionalnosti, pored kojih imate još par.. kao recimo pravljenja Vaših show soba sa posebnom tematikom ili opet statistikom streminga, pregleda, refferersa itd.. Možete isto snimiti Vaš video i arhivirati ga na sajtu i nuditi na kasnije gledanje. Na žalost, ova opcija je za sada limitirana na ukupno 250 minuta snimljenog materijala ili na po 30 minuta po svakom videu zasebno.

Ukoliko želite da “strimujete”, od konfiguracije vam je potreban na prvom mestu oooodličan protok, preciznije upload. Nisam našao podatak koji neki minimum, kod mene je upload nekih 1024Mb/s i sve relativno klizi, za manje ćete morati sami testirati ;) Pored toga, naravno, potreban Vam je bilo kakav webcam, mikrofon (ako hoćete da stimujete i zvuk), Firefox ili IE6 navigator, 128MB memorije i OS od Windows 98 pa na gore ili OSX ako ste na macu.

Jutros sam otvorio account i isprobao servis, zaista je kvalitet na solidnom nivou. Evo ga moj show room gde me možete videti on-live, naravno samo kada mi je kamera uključena:))

Zaista me fazon tehnoloki oduševio… prati ću sigurno kako se i u kom smeru stvari odvijaju .. :) I ajde sada, big braderišite se slobodno.. vidi Vas samo.. CEO SVET :D

Edit:
Primetio sam da postoje problemi pri gledanju embedovanih streminga. ne znam da li je nešto “u prolazu” ili je problem “realan”? U svakom slučaju sve jako lepo funkcioniše ako video streaming pratite direktno preko sajta. U mom slučaju, Via moj account ovde…

• Aurora Borealis :: Blog na koji navratim sa vremena na vreme pre svega zbog dobre muzike i simpatičnog pogleda na svet kroz koji nas vodi Aurora.
• Mustra bečka :: Blog koji piše Ćuković Miloš i na kome možete pročitati novosti iz IT sveta, jako interesantne ideje iz IT marketinga kao i Miloševe muzičke predloge.
• ArtMistake :: Blog Jelene Mirković koji poseduje lični identitet i originalni stil pisanja. Kroz postove provlači umetnost, dizajn kao i lične stvari iz svog života. Prijatno mesto za svraćanje, preporučujem..
• Linusov Blog :: Jedan od Blogova koji sam pomenuo u telegrafskim je relativno “svež” u blogosferi. Autor dotiče “široko” teme iz života – nauka, sport, politika, tehnika kao i putovanja su postovi koje možete ovde čitati. Jedan novi RSS feed koji mi je osvežio Netvibes..
• Monkey business ::Jedan novi photo Blog na koji bi trebali zaista da svratite. Dario vam nudi odličnu fotografiju na prijatnom layout okruženju. Za posetiti…

A ako Vam ovo nije dosta, možete obići i sve ove meni drage blogere iz moje Blogroll liste. Subjektivno mislim da je to ubedljivo najača postava na blogosferi sa našeg jezičkog područja. Ako počnete sve da ih pratite, garantujem kontaminaciju u vidu kompulsivnog blogovanja :) I da.. umalo da zaboravim… sretan vam BlogDay ;)

p.s.
Iskreno, mislim da ne postoji ni dobar, a ni loš blog. Može samo da se nekom subjektivno svidi ili ne. A to naravno ništa ne govori o realnom kvalitetu nečijeg bloga.. ;) Tako dragi Blogeri koji se nisu pronašli na “ovde nekom spisku” ili “tamo nečijem”, samo nastavite sa vašim radom. Bitno je da se vi lepo osećate dok delite znanje, mišljenje ili šta god sa ostalim svetom…

Zaista me iznenadilo da i pored toga što nagrada nije postojala za ovaj konkurs (osim onih Warholovskih sekundi slave), odziv je bio ogroman. Očigledno je da mit o Googleu kao “drugarskoj kompaniji” i dalje postoji i pored toga što je danas to jedna od najprofitabilnijih firmi na svetu..

Da ne bi nešto puno davio sa ovim uvodom, evo i prvog od serije Geek Momenata pa ćete sami provaliti o čemu se radi.

Geek blizanci

Za prave Geek roditelje blizanaca.. Mesto gde možete pronaći simpa seriju odeće za Vaše novo pridošle blizance. Cela kolekcija se zasniva na Copy & Paste dizajnu. Obratiti pažnju samo na moguće troškove psy terapije za onog koji će nositi Paste ;)

Fency garderoba za IPhone

IPhone dolazi u Evropu kažu u decembru. Kako zime u našim krajevima nisu baš umerene, predlažem da budete spremni za lansiranje ovog Buzz tehnološkog čuda i zamolite baku, mamu, komšinicu da vam ispletu ovaj “IPhone � al”. Zamišljam već “New Wave” sa Divčibara :))

USB Power Car

Prava Geek igračka, autić na daljinsko upravljanje… i to via tastaturom :)) Sastoji se od dva dela, garaže koja preko USB priključka služi kao punjač za Vašu igračku i samog autića kojim upravljate preko strelica na Vašoj tastaturi ;) Totalni hit za ovu jesen !!

Bez mobilnog telefona, molim Vas !!

I ne zaboravite da je jako nepristojno koristiti mobilni telefon u pozorištu, bioskopu, sastanku ili ….. koncertu (pa makar uličnom) ;)

Isto tako saznajem da sam po jevrejskom kalendaru rođen 24 Av 5733, po arapskom 23 Rajab 1393, po pravoslavnom 29. Aprila 1973. A da sam se toga dana rodio kao pas, danas bi imao 4.86027397260274 godine (mlada kuja) :))

Inače kao što je Siniša već napisao, od kada smo ušli u digitalnu eru, za Vaš rođendan se prvo sete oni glupi sistemi sa različitih accounta koji Vam šalju generisane poruke tipa:

Joyeux anniversaire !
Nous tenons � vous souhaiter beaucoup de bonheur
et de réussite pour l’année � venir.
Cordialement,
L’équipe….

Onda obično ide majka SMSom još dok ste u krevetu (hvala mama, ove godine nisi promašila datum :)), a kada upalite Skype onda i svi kontakti (živeo Skype!). Ove godine Eniac se potrudio da me ni Twitter ne promaši . A istom se ovako javno zahvaljujem i na jednom pravom rođendanskom mailu. Znate, čestitke onog tipa kao nekada što smo slali pisma, što je od jednog Geeka zaista pozitivno iznenađujuće :))

A sebe sam danas samoproklamovao u predsednika, ne znam još čega i koga, ali mi dobro zvuči. A i uklapa se uz ovaj video :)

p.s.
Devojka mi je kupila Azzarov parfem i sakrila u kuhinji valjda misleći da zaista imam godina kao ona kuja od malopre. Kao i svake godine, naravno da sam paket otvorio, ustanovio “kvalitet” lepo ga opet zapakovao i pravim se lud čekajući veče da me “obraduje” (sva sreća ne zna srpski, pa mogu ovo da napišem ovde) ;)

E-mail :: Fudament komunikacije jednog modernog blogera. Preporučujem GMail, postoje milioni raznih plugina/widgeta koji će ti otvarati raznorazne popupove čim ti pristigne mail u sandučić. Toplo savetujem i audio signalizaciju tipa simpa ženskog glasa koji ti po primanju maila saopštava: Master, you have mail ! :))

IM klijenti :: Pored Mail-a, neizostavan način komunikacije danas su i IM klijenti. Za jedan minimum efikasne komunikacije, potrebno je da imaš bar MSN, Skype, GTalk, Yahoo!Messinger i ICQ. A na svakom od njih bar po 20-30 kontakta. Naravno, dobro je da su svi naštelovani da se podignu zajedno sa vašom mašinom.. Neverovatno je dobar osećaj kada jedan za drugim, IM klijenti počnu da se otvaraju sa porukama “..š’a ima brate danas, meni dosadno…”. Naravno, ti si u sred nedelje natrpan poslom :))

RSS feedovi :: Netvibes ili Google Reader su tvoji prijatelji !! Otvori account na jednom od njih i napuni ih sa bar 200 RSS feedova. Zagarantovano good feeling kada te svakih pola sata/sat vremena “mali đavolčić” natera da samo baciš pogled šta se dešava na blogosferi :) Jedan od dobrih recepta je da uvek imaš jedan otvoreni tab u FF i svakih 10 minuta se baciš na njega stiskajući (kompulsivno naravno) F5 :))

Statistika bloga :: Pored RSS feedova, jedna od bitnih stvari je i da znaš ko ti se sve smuca po blogu, odakle je došao (Aaah.. još jedan novi backlink!!), koliko je ostao… Nemoj se zadovoljiti samo sa jednim izvorom statistike, instaliraj bar tri komada pa posle pojedinačne analize počni da ih i upoređuješ. Feeling zagarantovan.. ;)

FeedBurner :: Pored statistike, još jedna stvar koja zna da podigne adrenalin je Feedburner. “Spži” na njemu svoj RSS feed, ponudi ga ostalim kolegama kompulsivcima i osmatraj brojke na njemu. Ako ti se rezultati ne sviđaju u početku, kao recimo malo preplaćenih, možeš ga nafulovati sa lažnim pretplatama ;) Totalno Cool spravica…

Instikt za objavljivanjem :: Uff, već je 22h i još ništa nisam ni počeo da pišem!!??… u stvari još uvek nemam ni ideju.. :// Kada ti ovako nešto prođe kroz glavu sa jednim dooobrim osećajem krivice… to je dobar znak. Možeš sebi reći da si postao pravi Bloger Kompulsivac.

Twitter manija :: Jednom kada si shvatio da si postao bloger kompulsivac, uživaj u potpunosti. Nemoj da te shopping, veliko spremanje, kuvanje ili bilo kakvo fizičko odvajanje od računara ometu u tome.. Koristi mobilni i Twittuj kao sav normalan svet.. Evo jednog primera kako dobar kompulsivac tviteraš provodi dan:

• 8.30h – Ustao, kotrljam se do kompa i palim ga.. kafa, sok, čitam vesti..
• 9.00h – Tuš mi je odlično legao.. budim se..
• 9.30h – Pada kiša i gužva na putu do kancelarije…
• 9.45h – Technorati, ko me danas linkovao?
• 9.58h – Google Analytics, ko mi švrlja po sajtu..
• 10.22h – Netvibes, šta kaže blogosfera..
• 10.55h – Šta bi danas mogao da napišem…?
• 11.20h – Prva cigaret pauza, jebena kiša i dalje pada..
• 11.35h – Ajde da radim malo, smara me šefica ://
• 11.50h – Strašno koliko posla, mora da se opustim, još jedna pljuga pauza..
• 12.10h – Još 20 minuta pa pauza za ručak :D
• 14.10h – Stvarno preteruju, kasniš samo 10 minuta sa pauze i šef te odmah gleda, jebote o čemu da pišem danas !!?
• 14.30h – Šta se dešava na Netvibesu??
• 14.59h – Sjajno skočila mi cifra na Feedburneru :))
• 15.15h – Skype mi se zakucao od jutros, a na GTalku nema nikoga.. Pa gde je ovaj svet jebote *ù$*$$!!
• 15.30h – Ostavljam komentare kod kolega kompulsivaca
• 16.10h – Ajde još malo da radim pa gotov radni dan..
• 16.45h – Još jednom pre polaska kući da proverim Netvibes
• 18.00h – Napokon kući.. laptop, čaša ceđene narandže, kafa, krevet i cunjanje po Technorati-ju
• 18.30h – Napokon… inspiracija za novi post… pišem odmah
• 19.45h – Večera sa devojčicom, laptop mi je u drugoj sobi :((
• 20.15h – Otkrivam novi widget za blog, još večeras ću ga isprobati..
• 21.45h – Završavam novi post i započinjem još jedan za sutra…
• 22.30h – Google Analytics, kako je prošao dan…
• 23.30h – Skype ne prestaje da mi “iskače”, ekipa se polako budi..
• 00.10h – Devojka mi pravi face zato što provodim još jednu “noć u krevetu” sa laptopom..
• 00.45h – Devojka hrče i dekoncentriše me da završim ovaj drugi tekst…
• 01.03h – Definitivno se gasim i ostavljam vas na par sati… Biiiiiip

Nebojša mi je malopre preko Skypea bacio jednu odličnu stvar i ulepšao nedeljno popodne. Radi se o titlu Frankie Valli /The Four Seasons. Nemam pojma da li je nova ili ne (i ako mi liči na remix neke od starijih pesama), ali je meni totalna bomba. Pa uživaj te i hvala Eniac ;)

Edit:
Sada vidim da je ovo obrada by Pilooski, stare stvari Frankie Valli-a poznatiji i po jednom ultra mega hitu “Can’t Take My Eyes Off You”. Kako god, jako mi dobro zvuči..

Adrienne Pauly – J’veux un Mec

Adrienne Pauly – L’amour avec un con

U tom džabalebarskom stilu, odlučio sam da napišem jedan ‘ozbiljniji’ post kako da postanete anti Blog Star u 10 lekcija. Post je čista inspiracija malopređašnje diskusije sa kolegom tokom café i cigaret pauze. Naravno, winner Blog style tehnika je adaptirana za naše područje.. :))

1. Instaliraj Twitter na Blog i twituj iz wc-a, metroa, sa ručka kod tašte, weekenda na planini.. Odakle god možeš..
2. Konsultuj stanje poseta na blogu bar desetak puta dnevno. Jako je bitno da znaš ko i kada se smuca po njemu..
3. Obavezno u svoj Blogroll, pored blogova koje voliš, ubaci i Borju, Svakodnevnicu, Biznisblog, DnevnikEklektiku.. Nije bitno da li ti se sviđaju ili ne, bitno je da drugi pomisle da su ti oni friendovi :))
4. Ne propusti ni jednu priliku da napljuješ VIP b92 Blog kao i sve ostale mainstream medije, sa argumentima ili bez njih. Na taj način ćeš sigurno biti lakše prihvaćen od ostale zajednice nezavisnih blogera.
5. Štampane medije koristi samo za potpalu roštilja ovoga leta ili u urgentnim situacijama ako kampuješ i ako ti nestane wc papir. A ako ti se nekada i omane, pa pročitaš po nešto u njima, obavezno primeni prethodno pravilo i napljuj ih koliko god možeš..
6. Sve fotke koje imaš na papiru, arhiviraj na tavan ili podrum i kupi sebi pro nalog na Flickru. Onda počni nemilice da arčiš svoj digitalni foto aparat. Slikaj se dok bloguješ pomoći WiFi sa neke kafe terase (to je IN sada), dok jedeš kobasice od 50cm, izigravaš umetnika ili voajerišeš po ulicama..
7. Kada god dobiješ neki poklon od nekoga samo zato što si bloger, ne propusti na napišeš o tome koji red na svom blogu. Naravno, ako ti baš niko ništa ne šalje za džabe, ti kupi :) I normalno, objavi koju reč o tome.. Tako izgledaš mnogo vrednije u očima drugih :))
8. Ako ti se ukaže prilika, obavezno spavaj sa jednom od tvojih čitateljki/čitatelja. Obavezno vodi računa da budeš “kvalitetan/kvalitetna” inače ti se ugled može brzo ukaljati. Ako baš “omaneš”, napiši jedan post o svemu tome, gde ćeš naravno da istinu izokreneš :)) Preventivno banuj tvom fanu-partneru IP da ti ne bi ostavljao komentare neželjene prirode..
9. Kada god imaš priliku, u tvom ne-blogerskom okruženju, pričaj kako si NAJ bloger u tvojo-jezičkoj blogosferi. Nebitno ako to nije istina, i tako će posle izvesnog vremena svi početi da veruju…
10. Obavezno okači AdSense reklamne blokove. Imati danas Blog bez njih totalni je OUT.. Ako nemaš AdSense account na Google, možeš pokupiti tuđi code-source sa nečijeg bloga. I tako ti se ne isplati da trošiš vreme za otvaranje naloga za čitavih 0.02$ mesečno koje rizikuješ da zaradiš. Mnogo je bitnije da svi misle da zarađuješ dobru kintu preko bloga ;)

NAPOMENA broj 1 !!
Lista nije definitivna. Ako imate predlog koji bi dobro dopunio prethodnih 10 pravila, slobodno postujte u komentarima. Kasnije ću ih editovati u postu..

NAPOMENA broj 2 !!
Za sve one koji još nisu skapirali (ako ima takvih), ovaj post je totalna sprdačina!! Za sve posledice prouzrokovane upotrebom ovih pravila, sami ste odgovorni (posebno za lekciju N° 8 :)).

EDIT 15.08 2007 12h10
Evo i malog editovanja vaših saveta iz komentara.

11. Piši postove koje u naslovu imaju “10″
12. Idite po TechCrunchevima, RWWovima, Mashableovima i ostalim pametnim sajtovima i prevodite njihove clanke. Tako cete uz vrlo malo muke izgledati pametno i razuveriti neverne tome iz tacke 9.
13. Nemojte nikako da linkujete ljude na blogu koji ne linkuju vas osim ako ne pripadaju famoznoj ekipi iz 3. ko vas ne linkuje ne zasluzuje da bude ni deo vaseg blogrolla, link je uvek vazniji od sadrzaja :DD
14. Potrudi se kako znaš i umeš da budeš na blogrollu kod Blogowskog. Ko nije tamo, neka crkne. Ako ti to ne uspe ni posle deset mailova sa subjectom Razmena linkova, onda pokušaj da ti njega staviš na svoj blogroll. Ako te i dalje nema na njegovoj listi:

a) probaj da promeniš adresu i naziv bloga kao i identitet i IP adresu, pa sve ispočetka
b) prestani da bloguješ i pokušaj da se pronađeš u drugim aktivnostima: sa prodavnicom zdrave hrane, prodajom glista i udica ili sličnom szr.
c) ubij se.

15. Plati Aljoši 100 kuna da te uvrsti na BlogAriat. Ko nije na blogariatu neka crkne. Ili neka prodaje kalifornijske gliste i udice :))))
16. Pljuj po mainstream medijima i nemoj nikada priznati kako bi ti godilo da te netko na temelju bloga pozove da pišeš u njima… jelda? :-))
17. Posjećuj blog Vlatke Pokos i ostalih estradnjaka, ostavljaj stotine komentara, kao što su: “Vlatka ti si super nedaj gače majmunu posjeti moj blog supersi” ne zaboraviti, odnosno zaboraviti na interpunkciju, razliku između č i ć.
18. Blog nazvati nešto kao: “Dark Angel” “Goth Knight” “plava mala”…
19. Stavi captcha!
20. Stavi sve moguce widgete na svoj blog, koliko si geek, koji si demon, koliko vredi tvoj blog, last.fm i flickr su nedovoljni

EDIT 19.08 2007 22h30
21. Obavezno preko leta nestani na mesec dana a kasnije se suptilno pohvali gde si bio, šta si radio, i kako ipak imaš i život a ne samo blog
22. U jednom momentu resi (kao) da prestanes da pises blog, nazovi post ‘Odlazi cirkus’ i kopiraj stihove pesme DJ.B. Onda se kasnije predomisli i nastavi kao da nista nije bilo
23. Obavezno, pali verujte, probao sam: iznosite prljav veš iz vaše bračne zajednice!
24. Obavezno komentarisanje na svom blogu, sa sve ženskim, a devojke sa muškim nickom, kao, mali/mala gde si, što se ne javljaš itd.
25. Pravi se da sviraš gitaru. Ipak devojke više vole gitariste od automehaničara…
26. O rođacima koji su na nekoj funkciji, piši kako su stipse, a ako nemate takvih rođaka, izmislite ih, nije teško.
27 . Izigravajte ekstremnog liberala, iako niste… ovo se kosi na nekim tačkama, zato pažljivo čitajte ova uputstva.
28. Redovno šaljite obaveštenja o novom postu svim ljudima iz vašeg inboxa, to nije spam, prijatelji su vam prijatelji zato što vas vole i zato što ste pametni.
29. Pišite o svim društvenim problemima – to makar nije teško; ako vam je teško malo se družite sa komšilukom, pokrenite neku temu pa onda pamtite šta komšije “izvaljuju” pa ih ismevajte sa sve stavom “Ludi ljudi, o čemu li ono razmišljaju”.
30. Pišite o kozmetici koju koristite, razmislite dobro, nezgodne kombinacije na vašoj koži mogu da izazovu momentalnu eksploziju.
31. Svakih nedelju dana treba “budžiti” mašinu, blog će vam biti bolji sa +512 rama
32. Ukoliko idete u teretanu, rezultate morate publikovati sa sve materijalnim brad-pit-retush dokazima
33. O svojim iskustvima sa drogama otvorite poseban tag…

Ovogodišnji letnji odmori (pesak, sunce, plaža..) su za mene gotovi. Jovana mi je jutros odletela za Beograd, a ja se polako navikavam na redovnu rutinu u poslu..

U agenciji nikada bolje za posao. Totalno opuštena atmosfera… a kako je “avgustovska ekipa godišnjih odmora” tek otišla, office je poluprazan..

Kako sam u poslednjem postu pre odmora i napisao, organizacija za odlazak u Hrvatsku se ove godine ‘izjalovila’ i u poslednjem momentu sam iznajmio neki stančić u Balaruc-les-Bains (Provence, jugo-zapadna francuska). Ekipa sa kojom sam delio ovogodišnje ..i dobro i zlo.. na odmoru, bila je Françoise, moja kćerkica Jovana i Joffrey, jedan dečkić iz Pariza..

Obožavam da se krčkam na suncu, ali u isto vreme i da obilazim region gde se nalazim. Tako da sam svaki dan menjao mesto “krčkanja”. Uspeo sam da obiđem uglavnom sva veća i poznatija mesta u okolini pa čak i da skoknem na jedan dan do Cadaqués (Catalogne, � panija) čiji turistički gurui uspešno prodaju istoriju u kojoj se spominju poznata imena iz sveta umetnosti koji su svraćali u ovo simpatično mesto (Pablo Picaso, Joan Miró ili opet Marcel Duchamp..)

Naravno, mene kao iskusnog vuka, nisu uspeli da navuku pričama tipa “U ovom baru je Marcel Duchamp igrao šah.. ” Kada me interesuje on, svratim do kulturnog centra Centre Pompidou u Parizu i vidim Duchampa na delu.. ;)

Pored lenčarenja na plaži, ispijanja raznih “osvažavajućih napitaka” na simpa terasama lokalnih kafea, ždranji školjki, vožnje kartinga ili konstultacija GMaila preko mobilnog telefona (Na jugu francuske su odlučili da “dopune kase” prodavajući WiFi konekciju za 4€ / sat vremena !!!)… doneo sam i jednu važnu odluku sa devojčicom… Definitivno ćemo u sledećih 12 meseci sve uraditi da migriramo za stalno tu negde.. na jug francuske, a ne daleko i od španske granice… ;)

Te misli nam se već godinama vrte po glavi, ali sada je definitivno zapisano u agendi kao plan za sledeću školsku godinu. Na realizaciji ideje počinjemo da radimo već od sledećeg septembra. Vreme je za dizanje sidra… ;)

Drugi deo odmora je za mene prošao polu-radno. Pre podne posao u agenciji, a popodne penjanje po drveću, gubljenje po lavirintu od kukuruza, bazen, shopping i cunjanje po Strasbourgu..

Sada kada mi je kćerka odletela za Beograd a mali veliki Joffrey za Pariz, gajba mi deluje totalno prazna i tiha… Vraćamo se lagano u kolotečinu i ponovo navikavamo na stvari koje smo zaboravili tokom ovih mesec dana… Pesma koja mi leži ovog popodneva je Respire od Mickey 3D…

..Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire
Il faut que tu respires, c’est demain que tout empire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire…

Inače već sam bio napomenuo da treba da idem kod Marka na � ipan, e pa tu se plan promenio.. Klinka je dobila � engen vizu sa samo jednim ulaskom tako da ako izađemo van njega neće moći više da se vrati u francusku. Morao sam u poslednjem trenutku da se preorganizujem i preko francuskog Lastminute.com sam pronašao jedan stan u Balaruc-les-Bains (jug francuske) za samo 255€ / nedelju dana. Još uvek nisam imao prilike da obiđem taj deo francuske tako da će mi lepo leći…

Lepo se provedite na godišnjem i do čitanja…

Princip rada ove prave Geek košulje je da uz pomoć dva integrisana ventilatora, uvlači vazduh i lagano te osvežava.. :) A da ne bi bio limitiran samo na slabu autonomiju baterija, košulju možeš “prikopčati” i preko USB priključka na laptop.. ;)

Košulja nije prototip i moguće je naručiti on line direktno iz Japana po ceni od 159$ plus 20$ poštarine. Pa ko voli… ja sam više za opciju jedan tuš više :))

Via Technabob

Put The Big Red Button on your site

Praćenje cele situacije na računu kontrolišem svakodnevo via BNPovog sajta čiji sam klijent od te 2000te. Ali izgleda da nam u budućnosti neće trebati ni ta konekcija da bi videli koliko smo i gde potrošili. Bar tako nešto predlaže dizajner Jacob Palmborg nudeći funkcionalnost i dizajn sa Credit Card Of The Future.

Naime, radi se o spravici sa ekranom i totalno spejs lookom na kojoj možete videti stanje na računu ili listu poslednjih računa, a u isto vreme da bude i vozačka dozvola, pasoš itd…

I pored toga što mi je na prvu ova kartica totalno cool, kao i toga da maksimalno koristim tehnologiju ovog vremena u svakodnevnom životu. Cela ideja o dokumentima ovog tipa me pomalo plaši.. U stvari ne sami dokumenti već više mogućnosti njihove zloupotrebe, kako od strane klasičnih cyber kriminalaca tako i od pojedinih “banana država” (vlasnik pasoša jedne od takvih) koje imaju i bez toga jako “čistu” biografiju o odnosu prema svojim građanima…

Pored puno slobodnog vremena, jako me zanima šta je ovaj lik imao na umu kada je radio ovaj crtež u HTMLu :) Kako je ovaj video imao relativno veliki uspeh na YouTubeu (oko 170K pregleda), tip je napravio još jedan crtež gde nam nudi i preuzimanje koda (desni klik i “Save as”). Pažnja!! fajl ima celih 420kb čistog HTMLa :D I pazite da vam je zvuk na minimumu pre startovanja videa, audio pratnja je isto tako luda kao i sam rad na videu :))

…Devojka me je “napustila na nedelju dana” :)) tj. otišla je u Bretagne sa drugaricom da “napuni baterije”. Tih nedelju dana sam lepo iskoristio da ostanem maksimalno skoncentrisan na kako privatan, tako i posao u agenciji…

…pozavršavao sam dobar deo zaostalih privatnih poslova koji se vuku već par meseci. Ostalo je još desetak sati rada i onda mogu reći da nemam ništa više da mi “stoji na vratu”..

..Na profesionalnom planu, radim na projektu sa najvećim budžetom koji mi je ikada poveren, 25K€! Moj deo posla je bio maketiranje i razvoj tih maketa u XHTML. I evo posle tri nedelje ulazim u “poslednji krug”. Dead-line mi je sledeći petak, ali je sigurno da završavam već u sredu :)..

…Definitivno dobre vesti od francuske ambasade u vezi moje kćerke. Pozvana je na razgovor za vizu za sledeći petak, tako da je i taj problem rešen. Ono što me naročito obradovalo, je da je low-cost kompanija Germanwings počela da leti na relaciji Beograd-Stuttgart :) Noćna mora zvana JAT je definitivno history :)) Mada sam posle poslednjeg iskustva sa ovim kršom od kompanije, definitivno odlučio da više ne leti njima i da ako budem morao, idem čak do Pariza da je pokupim sa nekog leta AIR France ili bilo koje druge kompanije.. Germanwingsom sam već leteo i mogu da ih samo nahvalim, kako što se usluga tiče, tako i ceni, Beograd-Stuttgart povratna karta 150€ sa taksama ;)…

…Marko mi se javio sa sjajnim vestima u vezi godišnjeg odmora. Pozvao me da u julu svratim sa family na ostrvo � ipan nedaleko od Dubrovnika, gde ćemo provesti opuštenih nedelju dana u njegovoj kući. Iskreno rečeno, jedna od stvari koje očekujem sa velikim nestrpljenjem. Kako sam tek u martu počeo sa poslom u novoj firmi, još uvek nemam prava na godišnji odmor. Ali mi je CEO izašao u susret i dao galantno nedelju dana koje sam spojio sa dva weekenda i dobio nekih 9 dana free. Polazak za � ipan je predviđen za petak, 13. juli odmah posle posla. Posle 1600km sam u Dubrovniku u subotu ujutro, a u 14.30 imam trajekt kojim se teleportujem na ostrvo i onda 7 dana totalne ostrvske opuštenosti. Marko (kao pravi geek :)) me “upozorio” da na ostrvu nemamo net i se spremim na jednu IT apstinenciju :-)) Posle pitanja da li na ostrvu rade mobilni telefoni, a kao “neizlečivi slučaj” sam ga podsetio na tehničke mogućnosti spajanja ne net preko mobilnog telefona :) Tako da ako savladamo i tu tehničku prepreku verovatno će te ovde ili na SamoMalo moći pročitati i kako nam ide odbojka u jadranskom moru, lov nogama na ježeve ili moji pokušaji jedrenja na dasci koji su se poslednji put završili tako što sam proveo više vremena pored daske, a u moru, nego na njoj :(

…Ovih dana sam na forumu DPT naleteo na jako pohvalnu inicijativu Miloje Sekulića koji je pozvao ljude sa naše IT scene da daju krv i tako spasu nečiji život. Na žalost kako vidim, pored Miloja, jedini koji se odazvao je moj friend Nixa. Svaka čast Nikola !!…

…Pored dokazane humanosti, Nixa nam pokazuje i dobru dozu kreativnosti u businessu. Naime pokrenuo je odličnu ideju štampanja DevProTalk t-shirt za ovo leto ;) Izgleda da je ova ideja naišla na mnogo veći odziv nego na onu prošlu sa davanjem krvi :( Celih 11 stranica diskusije za sada na DPT forumu sa dva usvojena grafička rešenja. Prvo je od Logoholika, a drugo od Dragana Babića. Naručio sam dve u verziji Logoholik i nestrpljivo očekujem njihovu izradu..

…U ovu poslednju subotu sam bio i na pravom Geek roštilju :) Naime, web agencija u kojoj radim je organizovala roštilj na koji su bili pozvani svi zaposleni. Već u 15h smo stidljivo počeli sa pivom, da bi ubrzo organizovali jedan manji turnir u Pétanque i prešli na sjajan Pastis. Tu je cela ekipa uhvatila dobar “zalet” i posle prvih kobaja i parčića piletine koje su sišle sa roštilja krenuli smo lagano da praznimo vlaše odličnog Saint-Émilion.

Onda je CEO web agencije izvadio (<= evo i dokaz :)) platnenu kesicu sa poznatom biljkom sumnjivog porekla (kaže da je to suvenir sa poslednjeg puta u Amsterdam) i počeo da pali jedan za drugim 8-). E tu nas je zatekao sve... a kako je CEO u pitanju jednostavno niko nije mogao da kaže ne!! :))

Posle toga su najslabiji počeli da padaju kao muve :)), naravno među njima i ja.. � to je moja šefica projekta odlično iskoristila da me uslika u ovoj poziciji kao što vidite na priloženoj slici. Na mom Flickru postoji i 40 tak sličica cele ove subotnje avanture…

Ne želim da mi piskaranje ovde u ni jednom momentu padne kao obaveza i iz tog razloga mislim da je bolje da napravim pauzu od par dana (nedelja). taman da mi se želja vrati.. :) Do sledećeg posta..

Pored ovog “UbiVreme na poslu” kviza, obradovala me i vest da je Flick od danas dostupan i na francuskom :) Naime od danas ovaj web servis može da se prati na sedam jezika: engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, portugalski, koreanski i kineski. Jedan od signala da servis izlazi iz “geek faze” ? :)

Kako francuskim mnooogo bolje baratam od engleskog (čitaj: sanjam na njemu :)), jednostavno mi ovako neki “lagani” servisi mnogo više legnu nego � ekspirov jezik. Mada su mi neke stvari na profesionalnom planu gotovo ne zamislive da radim na bilo kom drugom jeziku od engleskog. Kako god, od sada me na flickru čeka importer des photos umesto upload photos, simpa ;)

Manif Cyclonudiste, Paris, 09.06 2007 © Photo by tofz4u

Ove godine, World Naked Bike Ride se “desio” ove subote, 09.06. paralelno u preko 50tak gradova širom sveta. Ja sam naravo opet totalno smetnuo sa uma dešavanja “koja ne bih smeo da promašim” i kasno saznao za Manif Cyclonudiste koji se dešavao po prvi put u Parizu :((

Ono što me neprijatno iznenadilo, je to što je pariska policija u poslednjem trenutku zabranila manifestaciju i ako je prethodno dala pismenu saglasnost. Nikome nije bilo jasno šta se dešava i posle objašnjenja organizatora da se manifestacija odlaže iz gore pomenutih razloga, skupljeni su samoinicijativno krenuli u “golišavi pohod” (pogledaj prvu sliku) :))

Ako pogledate ovaj ekskluzivan video koji je snimila ekipa sa Rue89.com, videćete i par hapšenja (5 sve ukupno) koja predstavljaju totalnu budalaštinu nove ministarke unutrašnjih poslova Michèle Alliot-Marie. Kako joj samo ne zasmetaju ogromni terenci i Hammeri po centru Pariza koji bespotrebno zagađuju vazduh, zauzimaju ogroman prostor koji je u ogromnom deficitu u ovom gradu, a predstavljaju i pravu opasnost za pešake i bicikliste po gradu.

Užasan mi je taj stupidan konzervatizam bez ikakvih argumenata, pogotovo što će već sledeće godine sigurno biti bar 10-20x više ljudi. Kako zbog ubeđenja tako iz razloga tipičnog francuskog mentaliteta koji ne trpi nikakav vid represije, a pogotovo bez argumenata. Možete pretpostaviti gde ću biti i šta ću raditi prvog weekenda juna sledeće godine… :))

Evo i još koje slike iz Toronta i Londona sa istom tematikom, a komplet slika na Flickru sa fotkicama iz celog sveta je ovde..

World Naked Bike Ride, London 09.06 2007 © Photo by erica_naturegirl

World Naked Bike Ride, Toronto, 09.06 2007 © Photo by pixelwrangler

World Naked Bike Ride, London 09.06 2007 © Photo by Ed Dowding

Kako kapiram priču, otkupili su brdo domena poznatih advertising agencija sa izvrnutim redom slova u domenima. Tako je recimo otkupljen domen Yvligo.com koji je u stvari obrnuti domen od Ogilvy.com, poznate agencije iz New York-a :)

Na svakom kidnapovanom domenu, isparkirali su screen shoot index strane originalnog domena, ali obrnuto za 180°. Pored toga postoji i baner koji vodi prema službenom otmičarskom sajtu, TheKidnappingCampaign.com. Sam kidnaperski sajt je isto tako originalan kao i cela ova priča. Urađen je totalno obrnuto tj. printuje vam se na ekranu okrenut za 180°. Da bi ga čitali mora ili da okrenete ekran ili da iskrivite vrat :))
(živeo Samsungov ekran SyncMaster 203b :))

Jednom kada ste pronašli način kako da čitate sa sajta, otkrivate da će oteti domeni biti “pušteni” :)) tek ako ova marketing kampanja bude nominovana u Kanu (Cannes) :)) U ni jednom slučaju ne otkrivate ko stoji iza ovog (ne)dela, ali sa obzirom da su lepo “nišanili” poznate i veoma influence agencije, siguran sam da će se o ovom Buzz-u pričati..

Problem je što mi picasin foto servis nikada nije “legao”.. Tako da sam se ove zime odlučio za kupovinu Pro Accounta na Flickru od kada više nisam nikada upalio Picasu. Kad god mi treba neko sečenje ili ispravka na fotki, palim Photoshop i posle uz pomoć flickrove alatkice Flickr Uploadr uploadujem na ovaj foto servis. I nije nešto praktično kada uzmem u obzir mučno paljenje photoshopa za par sečenja na dve fotografije i korištenje dva softa za ovu, na prvi pogled banalnu operaciju..

E tako je bilo sve do juče kada otkrivam plugin picasa2flickr koji se jednostavnom instalacijom automatski “ugnjezdi” u Picasu :) Upload fotki na Flickr je postao isto tako jednostavan kao i na Picasin web album. Posle lagane obrade slikica, selektuješ željene slike, klik na dugme u desnom donjem uglu “Send to Flickr”, staviš tagove i željeni set i na kraju još jedan klik na “Send” et Voil� .. :))

Kao i kada prvi put šaljete fotke na picasin web album pomoću ovog softa, Flickr će vam tražiti autentifikaciju. Naravno, samo prvi put, za svako sledeće konektovanje vaša fotkica je na flickrovom albumu u dva-tri klika ;)

Devojka, majka ili sestra su u webu? Evo idealan poklon za njih, srebrne HTML minđuše. Nadam se da nije problem što nisu XHTML W3C validne :))

Kao što sam rekao, Pileus je u debeloj alfa prototip fazi i cela skalamerija je izuzetno nepraktična za poneti, ali ideja je tu.. Sada, treba sačekati samo da japanci sve to spakuju u minijaturnu veličinu i da se ponadamo da će WiFi mreža dostići uskoro nivo današnje GSM mreže :D

Veran svojim alter-globalističkim idejama, Manu nam na svom sajtu nudi mogućnost besplatnog skidanja svog novog singla u mp3 formatu. Inače, novi album je najavljen za septembar ove godine pod labelom Because Music.

Odslušao sam stvar i kao svaki “novi Manu” i ovaj ima onaj specifičan “Manu fazon” ;) Znači ništa revolucionarno, ali i dalje jako dobro.. O čemu se radi, možete odslušati i ovde, a ako vam se stvar svidi možete je ovde i skinuti, samo klik na ovu desnu ikonicu na playeru.. Naravno, ne treba zaobići ni Manu-ov web sajt..

U toj pripremi sam pre par dana naleteo na jedan odličan widgete, ako ostavljate ili ste ostavili duvan, a još imate možda i blog.

Zaista odlična realizacija ideje gde ukucate dan kada ste ostavili duvan, sve sa cenom kutije cigareta i količinom koliko ste pušili. Sve to smućkate i dobijete prenos “uživo” koliko ste uštedeli para i koliko dana ne pušite. Kada kažem “uživo” zaista to i mislim, pošto vam widgete računa vreme i novac trenutno, pa imate lep osećaj dok vam se kasica-prasica puni dok pijete čajeve, jedete bombone i žvake i derete se na sve živo oko vas :))

Integracija na Blog je sasvim jednostavana, posle ukucanih podataka o vašoj poslednjoj “nepušačkoj karijeri” dobijete otprilike jedan ovakav kod. Samo ga lepo iskopirajte i pastujete u vaš sidebar ili gde god na blogu..

Radi se o interaktivnoj igri (nagradno pitanje je kako se zvala origanalna verzija ;)) gde publika u sali svojim “naginjanjem” ulevo ili udesno postaje jedan ogroman human džojstik :)) Sjajno..

DontClick je delicijuzan projekat koji vas u isto vreme dovodi do ludila :) Svaki klik je kažnjiv i posle par minuta surfovanja počneš sebi da postavljaš pitanja o moći navika (znate ono: navikao je samo ovim da ga bijem :)).

Kako mi se navika klika već debelo uvukla u svakodnevnicu, nikako ne bih voleo uvođenje ovakvih standarda :)) Naravno, mesta za paniku nema iz par prostih razloga. � ta bismo onda uradili sa accessibility, linkovima u samom sajtu, search mašinama itd.. ;)

James Randy Moss, State Trooper iz Tennessee Highway Patrol (saobraćajni policajac države Tennessee), izgleda da voli društvo porno glumica. Problem je nastao što je ovaj put naleteo na jednu u toku svog vremena, koja pored svoje ‘umetničke karijere” pravi i blogersku :))

Elem, policajac zaustavlja ‘umetnicu’ zbog prekoračenja brzine. Posle klasičnih pitanja : Imate li oružje, drogu ili lekove u vašem vozilu?, naša blogerka priznaje da ima par “happy pills” i da nije uopšte u tom fazonu i da je samo “rekreativac” u konzumaciji. Pandur tu počne da joj poredi njene pilulice sa marihuanom i krakom, gde se njene pilulice nalaze negde između :)

Priča se nastavi u smeru da mu ona kaže kojim se poslom bavi i da ima blog na kome objavljuje svoja ‘umetnička dela’.. Pandur se zainteresuje tu i preko svog lap topa i konekcije u svom službenom vozilu se nakači na njen blog i otkrije “veličinu ove glumice” :)) Posle par pogledanih videa i fotografija, pandur se još više zainteresuje za celu priču i počne da ulazi u detalje, da bi se na kraju osmelio i upitao glumicu :

..what does it cost for someone like me to get anything like you..

Ubrzo se tu njih dvoje dogovore za dil gde će istovremeno obaviti i malu seansu fotkica, naravno svakom ide po jedna kopija za uspomenu :) Kao i svaki put kada muškarac razmišlja pogrešnom glavom, tu se pandur debelo zezne.. :)) Blogerka čim je stigla kući, objavljuje post pod imenom Even a little crazy for me…, gde detaljno objavi svoju večernju vožnju sve sa par fotkica sebe u velikom planu i intimnim anatomskim delovima pandura :))

I tu je rođena nova Porno Star.. :) Naravno, šefu Department of Safety se cela priča nije ni malo dopala i novu zvezdu suspenduje sa posla :(

p.s.
Primetili ste da u postu nema ni jednog linka prema blogu naše ‘umetnice’. To sam uradio iz razloga što je blog debelo pornografski. Za one koje baš žele da vide o čemu se radi neka pomoću našeg prijatelja Googlea iskombinuju ključne reči Barbie + Cummings + Blog. A za tekst o ovome slučaju bacite pogled na post od 7.maja pod titlom Even a little crazy for me… ;)

Danas sam saznao za jedan interesantan blog-trač, još uvek neuobičajen za našu blogosferu. Naime, posle posta jednog od blogera sa blog381 servisa, u kome bloger kritikuje Jelenu Tinsku (na isti način kako i Tinska to radi drugima) u vezi njenih tekstova na blogu Color Pressa. E sad, ista gospođica-gospođa angažuje advokata koji šalje preteći mail urednici Blog381.. (pravi američki blog-story :)) da je zaštiti od ovog strašnog blogera.. Evo šta kaže Dalibor Strnad, “advokat i zastitnik Autorskih i drugih prava Jelene Tinske”, kako se sam potpisao u mailu:

“Postovani.

Od nase vlastodavke Jelene Tinske smo ovlasceni da Vam uputimo ovo pismo, sadrzine kako sledi:

Na Vasem site-u www.blog381.com tacnije na site-u www.skot.blog381.com doticnni gospodin je verbalno izvredjaju Jelenu tinsku. po Zakonu o zastiti prava Javnimh licnosti, da ne bismo bili prinuudjeni da tuzimo vlasnika ovog site-a, mi Vas molimo da nas iputite na mladog gospodina koji je u tekstu Mediokritet laje na sva zvona prekrsio Zakon o zastiti prrava Javnih licnosti.

U protivnom cemo prava naseg vlastodavca ostvarivati sudskim putem, sto ce Vas izloziti nepotrebnim troskovima sudskog spora, kamata i sl.
a posebno cemo traziti i naknadu nematerijalne stete na ime povrede prava o zastiti Javnoh licnosti.

U nadi da cete po ovom dopisu postupiti i, ostajemo s postovanjem.

Dalibor Strnad, advokat i zastitnik Autorskih i drugih prava Jelene Tinske

Obratite pažnju na rečnik ovog velikog advokata, a u pravopisu je gori čak i od mene :))

Samo sam čekao kada će ovakve afere da počnu da se provlače i po našoj blogosferi. I uopšte me ne čudi što je baš Tinska započela prva. :) Stvar koja me više čudi je što recimo nekom (državni organi npr.) ne zasmeta ovakav homofobni i rasistički � propos ove rasne talentovane glumice, plesačice, novinarke, blogerke… (ne znam za šta da se odlučim :)) Elem, evo šta Tinska kaže na jednom od poslednjih postova koje piše za Blog Color Pressa:

Ovo je ovde mrak…i zabokrecina.Ovde pravila ne vaze. Ovde se uspeva ili ako si ruzan, a necji, ili ako si lep i pametan, a necji. Ili ako si u politici. Ili ako si gay.Sansa za trajanje uspeha je najveca, ako si gay. Pored Jevreja jedino se drze jos Crnogorci i gay populacija.I medju muskarcima i medju zenama.

Slične stvari, uopšte nisu strane Tinskoj, ali ne bi’ više da je citiram ovde i da zagađujem domen sa ovakvim keywordsima. Ako neko baš želi, ovde može pročitati hrpu njenih bljuvotina..

I posle ovakvih reči, Tinska bi da se malo krije iza “povrede prava o zastiti Javnih licnosti” :)) Pa jer to znači da ova rasna talentovana novinarka blogerka može da kenja po svemu živom, a kada se neko samo malo popiški po njoj da urla upooomoć? Evo gospođo Tinska i ja bi da se malo po-kakim, pa čekam i ja jedan onakav mail. Nadam se samo da nije jedan od onih lančanih, nego da će gospodin advokat biti kreativniji ovaj put :)

p.s.
Eto, odoh u žutu štampu.. fuck..

Pravila igre, kako sam ukapirao, ne postoje još uvek. Ali čovek koji je zamislio sve ovo nam daje savete kako možemo da se sami organizujemo. Recimo umesto novca se dobija broj poseta, kuće i hoteli su zamenjeni sa blogovima :) A dobra ideja je i kada “vučeš” kartu Trackback da postoji mogućnost “otkrivanja političkog skandala” koji ti donosi 10 000 otvorenih stranica ili opet kartica sa “The server is down,lose 30% of your blog property” :))

Primetio sam da cela ideja nije baš nova i zaista ne znam kako mi je ovo promaklo.. A vidim da je bilo priče i o plagijatu, Blogpoly Vs Blogopoly.. :))