• Kako misliš da skreneš pažnju na tvoj proizvod?
• Sa čime će (budući) korisnik povezivati tvoj brend i kakav će image brend širiti?
• Šta si preduzeo da osoba koja samo jednom vidi tvoj proizvod ga i zapamti?
• Zašto bi neko obožavao tvoj proizvod?
• Zašto bi korisnik delio sa drugima informacije o tvom proizvodu na društvenim medijima, mailu, blogu, bilo gde…?
• Zašto bi tvoj korisnik evanđelizovao ljude oko sebe i ubeđivao mamu, tatu, sestru, brata da je upravo tvoj proizvod prava stvar?
• Zašto bi neko uopšte kupio upravo tvoj proizvod, a ne od konkurencije?
• Zašto bi neko želeo da nosi t-Shirt sa tvojim brendom (proizvodom, uslugom), a da to nije samo za spavanje?

Ili ukratko:

šta tvoj brand odvaja od konkurencije?

Jedna od stvari na koje se često nedovoljno razmišlja pre otvaranja e-shopa je logistika. To nije samo staviti robu u neku ambalažu i odneti na poštu – to je mnogo više od toga! Ako u business planu ne predvidiš logistiku to će te verovatno kasnije skupo koštati – i u vremenu i u novcu.

Arhiva za mene, a možda mali podsetnik za one koje planiraju da se tek upuste u e-shop business:

Krećeš sa e-trgovinom? Ne zaboravi na sledeće stvari!

• Odaberi adekvatnu ambalažu – Kako si zamislio slanje robe – u čemu? U zavisnosti koliko će daleko roba putovati imaj u vidu da je moguće da se ošteti. Roba koja ide na prekookeanski shipping trpi mnogo veće “maltretiranje” nego ona koju ćeš poslati na nacionalni shipping. Koje su cene ambalaže koja misliš da je OK – da li će ti cena koju ćeš ponuditi klijentima biti konkurentna? Da li tu ambalažu možeš redovno nabavljati? Koliko je teška ta ambalaža? Što je teža ambalaža povećava ti se cena slanja ;) Ako praviš svoj proizvod (kao što sam ja) da li si razmišljao da napraviš neko originalno pakovanje i da se time odvojiš od konkurencije?
• Pronađi jeftin, ali i siguran način slanja – Jako bitan momenat, posebno ako ti je cena slanja uključena u cenu proizvoda. U zavisnosti od tržišta koje ciljaš saznaj tačno cene slanja. Prva stvar je da li si sa tim cenama i dalje konkurentan, druga stvar je da li je slanje pod tim uslovima sigurno tj. da li imaš mogućnosti trackinga pošiljke ili eventualno isporuku na obavezan potpis itd. Poslati pošiljku bez ikakvog osiguranja je opasno. Može se pronaći neki pametnjaković u pošti kome se tvoj paket svideo i što misli da “među toliko paketa ti to nećeš ni primetiti“. Sa druge strane, ako nemaš nikakav dokaz slanja, klijent ti opušteno može reći: “pa nisam dobio paket“. Analiziraj konkurenciju kakva im je poslovna politika što se toga tiče i na osnovu nje organizuj svoje slanje. Gledaj da ne budeš preskup, ali imaj u vidu da cena slanja nije presudna. Mnogo je bitnija sigurnost. Strah klijenta “da li će mi stići paket” je stalno prisutan. Ako možeš garantovati da će paket stići – iskoristi to kao argument u prodaji i komuniciraj o tome, efekat je bolji nego da imaš jeftin shipping.
• Resursi za pakovanje i slanje – Proizvodi se neće sami spakovati i odneti na poštu. Najbolje je proračunati srednje potrebno vreme za pakiranje svakog paketa i dodeliti mu novčanu vrednost koja će biti korisna u nekoj eksel tablici pri izračunu nabavne cene proizvoda.
• Etiketiranje i praćenje pošiljke – Na svaku pošiljku moraš napisati adresu, zar ne. Najbolje je sve automatizovati da od momenta kada kupac unese svoje podatke pri naručivanju ti te podatke možeš kasnije lako da eksploatišeš.
• Odlaganje robe – Osloniš li se na onu da ćeš robu držati “tu negde pored – ne zauzima puno mesta” je zeznuto. Pogledaj business plan ili jednostavno razmisli koliko si planirao da prodaš robe u sledećih godinu dana. Sada za tu robu izračunaj koliko kubnih metara zauzima. Da li to može zaista da stane “tu negde”? Takođe, gledaj da odlaganjem robe u vlažnim i uopšte nesigurnim prostorijama (garaža laka za obijanje?) ne ugroziš celo poslovanje ;)
• Praćenje zaliha – Jako bitan momenat. Obrati pažnju da je roba koju imaš na lageru sinhronizovana sa stokom na web sajtu. Ja sam imao samo jedan proizvod, ali u desetinama veličina i imao sam jako puno posla oko toga. Zamišljam neko ko ima 2,3,5… hiljada referenci kako je to ozbiljan posao. Nije ugodno da prodaš proizvod koji zapravo nemaš na lageru ;)

Ako u budućnosti organizujem neki e-Shop, voleo bih da od logistike napravim alat koji ću koristiti protiv svoje konkurencije. Uradio bih benchmarking konkurencije samo u vezi logistike i napravio da od nje dobijem dodatnu vrednost za proizvod ili brend.

Šetam Ilicom, subota je veče oko 18h, a dobar dio radnji je zatvoren. Sa Sanjom se muvam i tražim neku otvorenu optiku i parfimeriju. Nalazim par radnji sa gotovo identičnim natpisom:

Vrzmaju mi se pitanja po glavi:

• Koliko se radnim danom od 7h do 10h izjutra proda parfema i naočala?
• Uvjeren sam ništa ili zanemarljivo malo. Ako je tako, to znači 3h dnevno x 22 radnih dana (bez subota) = 66h mjesečno za što?
• Koliko subotom popodne u Zagrebu ima ljudi koji ne rade?
• Koliko tih ljudi u ovo doba godine, subotom popodne juri da kupi poklone?
• Zašto se onih gore pomenutih 15h tjedno (kojih ne služe gotovo ničemu) ne pretvore u 5 sati više subotom popodne?
• Zar to nije Win-Win kombinacija i za vlasnika radnje i za prodavače(ice)?
• Da li je ovo očigledno samo meni ili sam nešto propustio…?

Sticajem okolnosti, pre nekoliko godina sam došao do kvalifikacija potrebnih za rad kao profesor engleskog van engleskog govornog područja. Obzirom da su jezici moja velika ljubav, u više navrata sam imao prilike da radim poslove prevođenja, kao i podučavanja. Selidbom u Buenos Aires i pucanjem firme koju sam pokrenuo u Argentini, našao sam se u situaciji da tražim čime bih popunio vreme i zakrpio rupu u budžetu. Jedan od mogućih izbora je bilo držanje časova engleskog.

Photo by Stuck in Customs

Obzirom da sam freelancer i preduzetnik u duši, škole jezika nisu bile u igri, iako sam radio u dve kratko. Logično rešenje su bili privatni časovi. S jedne strane imam ne baš veliko iskustvo u poslu, s druge strane stoji izuzetno saturisano tržište. Praktično ne postoji stranac s engleskog govornog područja u Južnoj Americi i Istočnoj Aziji koji nije radio kao profesor engleskog.

Kad ste u takvoj sredini, konkurencija je oštra i sarolika. Od ljudi čiji je jedini kvalitet mesto rođenja (iako je njihovo poznavanje jezika, kao i sposobnost prenošenja znanja pod znakom pitanja) do izuzetnih poznavalaca jezika (jedna moja draga prijateljica iz Sijetla, dugogodišnji stanovnik Buenos Airesa, ima doktorat iz lingvistike s jednog prestižnog američkog univerziteta, tridesetogodišnje iskustvo i desetak objavljenih knjiga).

Iako je potražnja velika, ponuda nije ništa manja. Govoreći jezikom tržišta, posao nije preterano dobro plaćen. Situacija u kojoj su okolnisti protiv mene, pomislili biste. No, ja najbolje prođem baš onda kad mi zvezde nisu naklonjene. Tajna je prosta – fokusiram se na ono što imam, dok slabosti i nedostatke prosto zaobiđem.

Lokacija, lokacija, lokacija…

Osnov svakog posla koji uključuje neposredni kontakt s većim brojem drugih ljudi je lokacija. Uostalom, to govore i cene kvadratnog metra u poslovnim, finansijskim, trgovačkim i turističkim centrima. Alternativa globalnom poslovanju je fokus na mikro-lokalni nivo. U mom slučaju, fokus je bio na 1 barrio (barrio = kvart) i po potrebi 2 susedna. Vaš kompletan nastup, strategija i poslovna politika trebaju biti podređeni toj odluci. Fokusiranost i doslednost su bitan deo uspeha.

Biti tamo gde su vaši klijenti je osnova pozicioniranja. Pošto su mi u neposrednom komšiluku dva privatna univerziteta, deo učenika su mi bili studenti istih. Najviše uspeha sam imao lepljenjem jednostavnih flajera u fotokopirnicama gde isti kopiraju knjige, skripte i ostale materijale. Časove sam držao u jednoj od kafeterija u kraju, te sam se sprijateljio s gazdaricom. Praveći pozamašan promet i dovodeći nove goste, stekao sam simpatije gazdarice a i njene lepe crnokose ćerke. Pitanje oglasnog prostora je rešeno.

Photo by vtveen

Takođe, cafeteria La Esquinita (na uglu ulica Humberto Primo i Piedras, na San Telmu) je do dana današnjeg zadržala status moje kancelarije i učionice (iako više ne držim časove). Lepljenje flajera je bio jedan deo posla. Drugi deo je bio postati poznat kao The Teacher. Biti očigledan izbor u vašoj niši i sredini gde poslujete je jako bitno.

Dva susedna kvarta, Puerto Madero i Microcentro su bila moj fokus, iako sam radeći tamo trošio tek 20% vremena i energije, 80% posla i prihoda sam generisao baš na tim mestima. Težište moje niše (poslovni engleski) je gravitiralo ka poslovnom i finansijskom centru Buenos Airesa, Puerto Maderu. Microcentro je lokacija gde se udomilo više call centara, koji su mi takođe bili klijenti. Pored firmi, radio sam dosta i sa zaposlenima pojedinačno. Odlična preporuka i ulaznica u firme gde su mi učenici radili. No, o tome više kasnije.

Google je vaš prijatelj

Umeti oslušnuti puls i reakcije publike i u skladu s tim promeniti tonove, ritam, melodiju i temu koju svirate, kao i pružiti publici priliku da se identifikuje s vašim radom je osnov tanga i džeza, dva meni omiljena muziča pravca. Savršeno je primenjivo i u poslovanju, posebno kad stvarate i implementirate marketinšku strategiju.

Do saznanja da Google pomaže čak i kad ste profesor engleskog, došao sam čuvši odgovor jedne učenice na pitanje kako je došla do mene. Malo istraživanja i igranja s Google dovelo me je do spoznaje da sam na prvoj strani pretrage za časove engleskog na San Telmu. Nešto dodatnog igranja s Google, uključujući optimizaciju oglasa koje sam postavljao na oglasnim sajtovima i pokretanje bloga (iako nikad preterano aktivnog) rezultovalo je neprikosnovenim prvim mestom na Google. Epilog, iako više ne radim kao profesor engleskog, još uvek mi telefonom ili mailom stigne po koji upit vezan za časove engleskog.

Moć besplatnog

Na svom blogu sam postavljao linkove i eBooks od koristi svima koji uče engleski. Takođe, u neposrednom kontaktu s učenicima nesebično sam delio sav materijal koji bi mogao biti od pomoći u učenju jezika. Moja već spominjana prijateljica i koleginica Patty je otišla nekoliko koraka dalje. Spremila je dosta korisnih dokumenata i tabela, gde je na zanimljiv i pregledan način objasnila nepravilne glagole, vremena, idiome, itd. Takve poteze će vaši klijenti i te kako ceniti i predstavljaju dodatnu vrednost. Sposobnost da preporučite adekvatne izvore ili da sami pružite relevantne informacije utiče na kredibilitet. Na kraju dolazimo do prirodnog balansa uzimanja i davanja.

Upoznajte klijenta

Broj polaznika kurseva engleskog jezika u Latinskoj Americi je u porastu. Informacija koja govori nešto a u suštini ništa. Sektor outsourcinga poslovnih procesa i informatičkih usluga u Latinskoj Americi za klijente u USA je u razvoju. Nešto korisnija informacija, ali još uvek nedovoljna da bismo profisilali našeg idealnog klijenta. Javier, tridesetpetogodišnji inženjer na poziciji mid-level Business Development Manager u Telecom Argentina, koji se sprema za postdiplomske studije na Colorado Tech, već deluje kao profil našeg klijenta. Šta još znamo o Javieru? Engleski mu je srednji-napredni nivo, interesuje se za visoke tehnologije, dosta čita.

Sad imamo informacije potrebne kako bismo pripremili program učenja engleskog jezika prilagođen konkretnom učeniku. Zaobilazimo igre i recitacije, metode koje koriste mnogi profesori engleskog širom sveta. Obzirom da smo približnih godina i sličnih interesovanja, stvari postaju dosta lakše. Moji časovi s Javierom definitivno nisu klasični časovi engleskog. To su razgovori dva geeka o geekovski bitnim životnim temama. U sve to utkano učenje engleskog. Kao vežbe slušanja, koristili smo lekcije s TED i AcademicEarth. Nakon preslušavanja bismo ih zajedno prepričavali. Pisani engleski smo brusili živopisnim e-mail prepiskama. Učenje gramatike smo radili “u letu” i na praktičnim primerima.

Izaberite nišu

Biti profesor engleskog “opšte prakse” vas ne vodi nigde na tržištu ogromne konkurencije, posebno ako niste lingvista. Dugogodišnje iskustvo u svetu PR, komunikacija i generalno biznisa, pomešano s rastućom potrebom i malom ponudom predavača poslovnog engleskog i poslovne komunikacije, nametnulo je poslovni engleski kao nišu. Pristup klijentima sam imao neretko preko zaposlenih u firmama, kojima sam držao časove, da bi me nakon toga preporučivali svojim kompanijama. Ulaskom na mala vrata, otvarao sam vrata dobro plaćenim poslovima komunikacijskog i PR konsaltinga. Adekvatan izbor tržišne niše i primena filozofije start small, think big je dobitna kombinacija, kao i spontani organski rast.

Photo by ClixYou

Upoznajte potrebe i prilagodite ponudu

Sposobnost posmatranja navika i potreba klijenata je drugi par rukava od bilo kog istraživanja tržišta. Delom je prirodni dar, delom se uči. Prosečni zaposleni u Microcentro i Puerto Madero troši oko 35 pezosa dnevno na ručak. Ručak je između 13h i 14h, u nekim slučajevima i do 15h. Čas engleskog naplaćujem 35 pezosa, dvočas 70. Oko 4 pezosa je 1 dolar. Posebna promo ponuda za tu grupu, dvočas ili dva odvojena časa u vreme ručka po ceni jednog časa ukoliko plate 10 časova unapred. Učenici dobijaju priliku da jedan ili dva dana nedeljno umesto ručka konzumiraju hranu za glavu i time reše nedostatak vremena, jedan od problema koji zaposlene ljude s porodicama drži podalje od usavršavanja, posebno učenja jezika. Meni s druge strane donosi dodatni i poprilično stabilni prihod.

Dajte lični pečat

Poslovi kao dizajn, coaching, poslovni konsalting, obuke, podučavanje, arhitektura, pisanje su poslovi u kojima prvenstveno prodajete sebe. Bitan deo self-branding, tj. osnova istog je dati priči lični pečat. Lični pečat je nešto autentično i što vas čini posebnim, poželjno da nije usko povezano s uslugom koju pružate. Naravno, nije nužno i nešto usko povezano s uslugom koju nudite, takođe, može biti vaš pečat. Recimo ako ste bivši prvak Evrope u body building a trenutno radite kao lični trener, šampionski status jeste lični pečat. Vi ste bivši svetski šampion u boksu? To možete iskoristiti kao vaš lični pečat u poslu motivacionih treninga menadžera i zaposlenih. Moj londonski prijatelj Billy Schwer je upravo opisani slučaj.

U slučaju obuka, konkretno časova engleskog, trudio sam se da prenesem deo svog životnog kao i iz drugih sfera iskustva. Svaka interakcija među ljudima, posebno kad je reč o obrazovanju oblikuje obe strane i aspekt je koji ne smemo zanemariti.

Biznis je za mene socijalno-emocionalno pitanje. Dosta prijatelja sam stekao preko posla, posebno radeći kao profesor engleskog. Međuljudski odnosi su kao biljke, treba ih zalivati i pažljivo negovati. Poslovi, firme, industrije, zemlje se menjaju, dok kontakti ostaju.

Photo by ortizmj12

Posvetite se svom biznisu, pored obavljanja svog posla

Priča koju ću ispričati nije direktno vezana za časove engleskog, iako se na profesore engleskog može primeniti kao na malo koju kategoriju. Familija Marine, moje velike argentinske ljubavi, ima nekoliko apoteka na jugu Argentine, u San Carlos de Bariloche, mondenskom ski centru u podnožju Anda. Marinina familija zaista vredno i predano radi u spomenutim apotekama. Vredni Argentinci su retka pojava. Nakon što sam pokušao da im objasnim neke osnove retail prodaje i kako da s malo truda i ulaganja unaprede poslovanje, reakcija na koju sam naišao beše u najmanju ruku čudna. Marinina majka me je u čudu pitala “kako to misliš? Pa mi prodajemo lekove, nije to krompir”. Princip prodaje je isti, nebitno da li prodajete luk na pijaci ili svemirske brodove i satelite.

Pored toga što se trudite oko osmišljavanja i držanja boljih časova engleskog, razmislite kako možete da zaradite više u jedinici vremena ili još bolje – kako da zaradite bez dugotrajne i stalne razmene vašeg vremena za novac!

Jedna od mogućnosti dodatne zarade je prodaja proizvoda i usluga koji su takođe potrebni klijentima u vašoj niši. Proizvodi i usluge mogu biti vaši, ali i trećih lica. U mom slučaju časova poslovnog engleskog, dodatne usluge su bile u oblasti PR i komunikacija. Studentima sam s druge strane radio prevođenje i sređivanje radova, kao i pomagao u procesu pripreme za nastavak školovanja u inostranstvu.

Patty ostvaruje značajan dodatni prihod od organizovanja seminara i radionica. Izvor pasivnog prihoda joj je prodaja knjiga.

Ukoliko imate preduzetničkog duha, spremni ste na izazove i voljni da neprestano učite, čak i ako niste ekspert u poslu (iznadprosečno znanje i neprekidno usavršavanje su jako poželjni), koji pri tom ima izuzetno saturisano tržište, uspeh je moguć. Vaša konkurencija, o bilo kom poslu da je reč, niti ima potrebno znanje vezano za prodaju, niti želi da se bavi istom. Mnogima je prodaja nužno zlo. Bavljenje klijentima i njihovim stvarnim potrebama (a ne onim što mi mislimo da im treba) je van dometa većine preduzetnika. Upravo to treba biti vaša selling point. Biti najbolji u doba hiper-konkurentnog tržišta je nemoguće. U mom glavnom poslu, grafičkom dizajnu se to najbolje primeti. Neki od mojih prijatelja i kolega, izuzetno talentovani dizajneri, s portfoliom neuporedivo boljim od mog rade po agencijama, izdavačkim kućama, muzejima, studijima za mizerne plate. Prosto, loši su trgovci i ne znaju da prepoznaju klijente, potrebe istih niti da im se adekvatno predstave.

Kada pogledam iza sebe, od svih tih usluga su oni verovatno dobro zaradili. Na žalost, njihovi klijenti su ili gledali kako se ništa ne dešava sa pozicijama web sajta ili čak kako im Google banuje URL.

Danas se ta usluga samo naivnima i (web) neobrazovanim osobama može prodati. Nasuprot tome, ono što danas ide je prodaja facebook fanova i lajkova. Pojedini “social media” stručnjaci, ali čak i velike agencije se utrkuju u prodaji prijatelja i lajkova na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Za fejkere nije strašno, oni su uvek postojali i uvek će postojati, više me brinu “velike i poznate” marketing agencije.

Photo by Libertinus

Kao neko ko je sa online zajednicom od samo 700-800 osoba napravio promet od 60k€, reći ću vam zašto je za vaš business jako loše da kupite lajk ili fana na Facebooku.

Kupljeni fanovi nisu vaša zajednica

Kada gradimo online zajednicu, jedna od najbitnijih vrednosti su fanovi vašeg brenda koji ga vole! Fanovi pričaju o svom omiljenom brendu u svojoj okolini, oni ga hvale – ili kritikuju da bi bio bolji. Fanovi evanđelizuju svoju okolinu za vas! Kupovinom fanova dobijate osobe koje niti interesuje vaša usluga ili proizvod ili čak nisu ni čuli za vaš brend. Da ne pričam o tome da će vam se naći fanovi iz Portugala ili Kine koji obožavaju sladoled koji prodajete na Balkanu?! Ima li to smisla? Fanovi za koje ste upravo potrošili xxx€ nisu zapravo vaša zajednica!

Kupljeni fanovi nisu aktivni

Kako tako nabavljeni fanovi nisu ni čuli za vaš business ili ih jednostavno ne interesuje, uopšte nije ni čudno da su oni totalno neaktivni na vašem Facebook profilu. I zašto bi uopšte neki Portugalac kliknuo na lajk vašeg statusa kada ne razume jezik kojim pričate. Fanovi koje nabijate ne-organskim pristupom nisu aktivni na vašem business profilu, vaš business nema apsolutno nikakvu korist od njih!

Kupovinom fanova ROI ne postoji

Kada pogledate dve gore pomenute tačke, jasno vam je da ukoliko kupite hiljade i hiljade fanova rizikujete da se nađete u situaciji gde ulažete puno sredstava a nemate nikakav ROI. Niko ne lajkuje, ne deli vaše statuse i linkove po svojim zidovima, nema angažovanosti, ali ni prodaje… Našli ste se sa gomilom ljudi koje ne intresuje ni malo vaš proizvod. Jedina interaktivnost koju možete dobiti od takvog fana je hide na svom tajmlajnu ili čak unlike. Upravo ste potrošili novac ni za šta!

Kupovina fanova je loša za vaš brend i reputaciju

Sećate se lika iz osnovne škole sa kim niko nije hteo da se igra, a koji je imao bogate matorce? Uvek je imao najbolje igračke koje vam je pozajmljivao, a za uslugu tražio da mu uradite domaći. U srednjoj, kako niko nije hteo sa njime da izlazi, našao je foru da plaća ture pića i ulaznice na koncerte i tako uvek osigura ekipu oko njega… Da li želite da vaš business ima takav brend?

Pored svega ovoga, postavlja se i pitanje neetičnosti… Ali to je tema za sebe..

OK, kako onda?

Facebook (i društvene mreže uopšte) nisu strategija nego alat za vašu strategiju. ROI na facebooku ne mogu nikako da budu brojevi fanova. ROI na njima je mnogo kompleksnija stvar, interaktivnost zajednice, direktna prodaja, brand awareness…

U jednom postu nikako ne može da se napiše kako to da uradite. Moj predlog je da pre svakog kontakta sa nekom marketing agencijom/osobom – definišite svoje business ciljeve koje želite da postignete. I nemojte da nasedate da vam prodaju lajkove i fanove. Agencija/osoba koja to radi je fail ;)

Za kraj, citirao bi Vedrana iz njegovog posta o “higijenskim ulošcima na Facebooku” što mi dođe kao odličan zaključak:

Broj fanova nije garancija Facebook uspjeha. Naprotiv, u većini slučajeva je izvor problema i vodi prema bavljenju međuljudskim odnosima, osobnim preferencama i (često negativnim) stavovima, a dugoročno i lošem ugledu vaše tvrtke na Facebooku.

Photo by jpockele

Kako sam prethodih nekoliko meseci imao iskustvo sa lansiranjem sopstvenog proizvoda koji je bio Made in Serbia, Sloba me je zamolio da iznesem probleme sa kojima sam se sretao. Zbog totalno debilnog srpskog sistema spoljne trgovine taj proizvod sam prvo morao da izvezem u Francusku i tek onda odande prodajem u svom e-Shopu.

Time što proizvod nisam prodavao direktno iz Srbije nego ga prvo izvozio, srpska država je direktno izgubila na PDVu, porezu na dobit, socijalne doprinose i još “koji dinar”. Pored administracije, i srpska pošta je izgubila odličnu zaradu. Prosek za shipping farmerki bi bio oko 16€ po komadu, malo li je? Ne računam pozitivan brending koji bi zemlja imala kada se proletos na svetskom webu pričalo o francuskom brendu iako je na njima bilo Made in Serbia! Po mojoj gruboj računici, Srbija je zbog svojih zakona za par meseci izgubila direktno ~15k€ – novac koji sam zbog njihovog nesposobnog i neodgovornog vođenja države dao Francuskoj državi. Možda nije mnogo za jednu državu, ali da li sam ja jedini?

Ja ne mogu da pomognem srpskoj administraciji kopajući po njenim zakonima i govoriti šta je dobro, a šta ne. Niti imam vremena i volje, a nisam ni pravnik. Ono što mogu, je da napišem kako bi po meni izgledalo tržište koje potiče izvoz kroz e-Trgovinu. Na državnom je aparatu da detektuje da li su vizije tog tržišta kompatibilne sa srpskim zakonima (tržištem) i ako nisu – zašto nisu.

Ako bih ikada otvorio e-Trgovinu u Srbiji, očekivao bih da ne bude problema sa sledećim stvarima:

Osnivanje firme

Voleo bih administraciju gde bih mogao na Internetu na jednom sajtu da se informišem o celom procesu otvaranja e-Trgovine i da na jednom mestu mogu skinuti (eventualno u PDF formatu) sve formulare koje bi popunio i sutradan odneo na jedan šalter. Hoću da tog momenta kada predam te dokumente dobijem privremeni privredni broj i da mogu odmah da počnem da radim!

e-Trgovac

Voleo bi da postoji zakon sa statutom e-Trgovine koji bi tačno definisao prava e-trgovca, ali i obaveze prema klijentu! U sklopu toga, bilo bi super da postoje “poreski paketi” gde bi bilo pojednostavljeno otvaranje i vođenje jedne e-Trgovine. Možda paketi podeljeni po godišnjem prometu. Primer: e-Trgovac koji bi imao manje od 30k€ prometa plaćao bi porez samo od onoga što proda, bez paušalnih obaveza. Znači kada prodam, onda platim porez, nisam u PDV sistemu, nemam obavezne knjige. Maksimalno olakšano poslovanje sa minimalnim opterećem e-privrednika!

Ovakve stvari mogu samo da stimulišu razvoj malih i srednjih preduzeća. Ako vi nekoga ko sa par hiljada evra pokrene business tretirate kao i onog ko ima par desetina/stotina hiljada nema od toga ništa. Država će imati ili jednog nezaposlenog više ili jednu osobu više koja će raditi na crno.

Online procesor za plaćanje

Država bi morala da izbori kod banaka da se davanje procesora sa online plaćanje pojednostavi i smanji procedura. Danas je online plaćanje sa 3D secure kodom jedno od najsigurnijih vidova plaćanja koje je ikada postojalo. Drugo, čemu služe osiguranja? Bilo bi jako dobro da država izvrši pritisak na banke svim mogućim sredstvima i izlobira dobre uslove za e-preduzetništvo. To je u interesu svih: i države i preduzetnika, klijenata, pa i samih banaka. Totalna je budalaština da je uslov za online procesor da mora firma postojati 2 godine i da ima ne znam koliko miliona prometa do tada! Kako država misli time da podstakne preduzetništvo??

U Francuskoj sam otišao u La Banque Postale (poštanska štedionica), zakazao sastanak sa specijalistom za online plaćanje i za 25 dana imao funkcionalan procesor na mom sajtu bez 1. evra garancije ili bilo kakvih zajebancija. Priključak procesora košta 150€, mesečno održavanje 15€ i još 0,53% od svake transakcije. Zašto to ne može u Srbiji, pa bar približno tako?

Fiskalni računi

Ne želim da izdajem nikakav fiskalni račun. Moje celokupno poslovanje se vrši elektronskim putem i užasno je jednostavno ustanoviti moje prihode. Nasuprot tome, naravno da sam u obavezi da svakom svom kupcu izdam račun. Ali hoću da mu pošaljem mailom i izbegnem troškove štampanja i bespotrebnog korištenja papira. Ovo ne važi naravno kod internacionalnog slanja gde morate slati carinsku deklaraciju i račun na papiru.

Izvoz

Ovo su najbitnije stvari! Želim da odem u poštu, odnesem recimo 15 paketa sa mojim farmerkama, ako je slanje za inostranstvo bez problema popunim jedan listić po paketu koji je carinska deklaracija i pošaljem robu. Za USA, UK, Australiju, Finsku – ma gde god poželim. Neću da plaćam nikakve carinske preglede ili da rizikujem da se srpska carina iživljava na mojim paketima! Znači, jedan papirić koji je carniska deklaracija gde piše šta je u paketu, koja je vrednost robe i težina. Kome ide roba, od koga i to je sve! Nikakvo otvaranje paketa na pošti, špedicija i slične budalaštine!

Poštanska usluga

Hoću da vlast istrebi poštare lopove! Ja znam da su većina zaposlenih u srpskoj pošti pošteni, ali dovoljno je par idiota koji misle da od 100 poslatih paketa “neće ni da se vidi da fali 1 paket” i da mi time zagorča život! Pošta je državna firma i mora da ima apsolutnu moć da u svojim redovima odstrani korov! Hoću posebnu PRO službu koja će biti adaptirana za rad sa PRO strankama.

U Francuskoj imam sajt gde se ulogujem na svoj nalog, unesem ime klijenta, njegovu adresu i robu koju šaljem. Sistem mi da da preuzmem PDF sa bar kodom paketa, mojim imenom i imenom klijenta i ako je slanje van EU i popunjenu carinsku deklaraciju. Na samolepljivom papiru odštampam, i zalepim na paket – carinsku deklaraciju stavim u samolepljivu providnu kovertu na paket. Odnesem pakete u poštu na PRO šalter. Poštanski službenik skenira bar kod i na osnovu težine paketa automatski se odredi cena. Jednom mesečno mi stigne račun koji platim sa svim što sam poslao za prethodni mesec. Znate li koliko to olakša slanje?

Zabluda sa Paypalom

Ovo je više preporuka. Jedna stvar koja ne treba ni slučajno da se prekopira iz nekih EU zemalja. Već sam ovde par puta pisao o Paypalu. Moje iskustvo sa Paypalom je bilo jako loše po moju firmu. Kada sam angažovao advokata u Francuskoj gde mi je firma, advokat mi je rekao da i pored toga što mi je Paypal naneo ogromnu štetu, ne možemo da ih napadnemo u Francuskoj jer su oni u Luksemburgu! To znači angažovanje advokata u Luksemburgu. Znate koliko njih to uradi – tačnije, koliko im se isplati? Paypal neće u ni jednom slučaju da poboljša e-Trgovinu u Srbiji. Paypal je samo još jedan procesor plaćanja bez koga se apsolutno može podići kvalitet e-Trgovine na zavidan nivo. Paypal je totalno nepotreban da bi u Srbiji procvetala e-Trgovina!

Napomena

Kada bi postojali gore pomenuti uslovi trenutno u Srbiji, ja bih odmah otvorio e-shop. Targetirano tržište bi mi bilo u 80% USA i zapadna Evropa, a radilo bi se o proizvodima proizvedenim u Srbiji. Znači direktan unos deviza u zemlju. A znam i da nisam jedini ko bi to radio. Do tada čekamo da se država seti da nam pruži uslove…

Photo by Kitin Xan

Borja je još prošle godine napisao kratak, ali izuzetno jasan post, gde pominje brigu o korisnicima. Lično, mislim da će se sa ovim argumentom u budućnosti, za klijente tući najveće bitke među konkurencijom. Pored odnosa sa klijentima, za gornje primere postoji još jedan argument na koji bi se bilo dobro podsetiti.

Trendsetter ili Early adopter

Osobe koje su u ciklusu proizvoda odmah posle inovatora. Ove osobe su uglavnom visoko obrazovane i imaju visoku kupovnu moć. Trendsetteri su uglavnom najverniji fanovi koji formiraju srce zajednice oko proizvoda. Jedan trendsetter je izuzetno radoznala osoba koja stalno ima želju da isprobava nove proizvode i da sa velikim entuzijazmom priča o tome svojoj okolini. Ovim osobama okolina veruje i sluša njihove savete. Trendsetteri imaju veliki uticaj u svojim interesnim zonama – za njih se takođe kaže i da imaju najveći opinion leadership.

Trendsetteri nisu obavezna karika da bi se došlo do Early i Late majority korisnika koji jednom proizvodu donose najveći profit. Dovoljno je roknuti ogroman budžet u recimo TV i vi ste preskočili dobar deo puta. Ali da li je baš tako jednostavno? Prvo: da li imate toliki budžet, drugo: da li vam je onda profit dovoljno visok? Treće: da li znate koliko novca štedite za Brand Awareness ako negujete svoje Trendsettere umesto da ih preskačete? Četvrto (i možda najmanje bitno), da li mislite da će ljudi čekati u redovima za vaš proizvod ako vam Trendsetteri nisu bitni?

Photo by Hrvoje Mihajlic
Tweetupi u Zagrebu su postali okupljalištaTrendsettera za dobar deo hrvatske IT industrije.

Apple* i Google recimo ni danas ne preskaču Trendsettere iako realno imaju dovoljno finansijske snage za to. Mikrosoft i pored ogromnog budžeta koji ima za marketing, u par poslednjih godina odlučuje da se okrene Trendsetterima. Mislite da to rade zato što im je zabavno? Vaša kompanija je ozbiljnija od njih i Trendsetteri vam nisu potrebni?

OK, gde su Trendsetteri?

To su pitanja na koje je istovremeno i teško i lako odgovoriti. Tehnološki Trendsetter nije isto što i modni. Takođe, tržište se stalno menja – ono što bih danas napisao ovde, već sutra ne mora da važi. Jednostavno, svaki proizvod ili strategija su specifični. Predlažem vam, da ukoliko želite dublje ući u ovu temu za vaš proizvod/uslugu, konsultujete osobu koja je zadužena za marketing i pravljenje strategije u vašoj kompaniji. Mene klijenti često kontaktiraju upravo radi takvih pitanja. I vi biste svakako trebali imati osobu na koju se možete osloniti.

* Postoji teorija da je Apple odmah posle lansiranja iPhone 3G napustio Trendsettere kao ciljnu grupu. Lično se ne slažem sa tom teorijom, ali to je tema za neki drugi post.

Prošlog decembra se krenulo sa idejom koju smo jako brzo definisalni. Posle tri meseca smo uradili launching, a već 24h nakon launchinga, vest se pronela svetskim webom. O wtfjeansu su pisali svi veći svetski blogovi pa smo čak uspeli i dospeti na Twitterov trending topic!

Tokom tih devet meseci bilo je puno lepih momenata, adrenalina, ali i jako neugodnih trenutaka. Sve u svemu – jedno jedinstveno i sjajno iskustvo, kako životno, tako i poslovno. Što se komercijalnih rezultata tiče, sebi smo zadali cilj od 1000 limitiranih primeraka – nismo uspeli dostići taj cilj! Dok je prodaja išla preko Paypala (do početka maja) uspeli smo prodati oko 550 komada. Kasnije, kada se frka sa Paypalom sredila, uspeli smo prodati još nekih 150 komada.

Ko radi – uglavnom i greši. Nekada se te greške daju “ispraviti u hodu”, a nekada mogu biti i fatalne. Na wtfjeansu sam napravio nekoliko grešaka. Neću ih sada navoditi jer bi to zauzelo mesta minimum za jedan post, ali je verovatno jedna ili više od njih bila fatalna. Zbog toga se danas wtfjeans nalazi u situaciji da mu Sanja i ja ne možemo dati full time pristup jer projekat ne zarađuje dovoljno.

Imamo i ideju za V2 čime bi uradili nastavak cele ove priče. Ideja je fantastično odjeknula, javlja se dosta ljudi sa pitanjima kada kreće prodaja za V2. Na žalost, celu tu priču ne možemo ispratiti bez investicija koje za sada nismo uspeli dobiti. Uletanje u priču onako na pre-order više ne želimo jer mislimo da to nije dobra ideja.

Oboje radimo stvari sa strašću, emotivne smo osobe i uglavnom tako funkcionišemo. Ipak, nekada je u poslu dobro ostaviti emocije sa strane. Kada to uradimo sa wtfjeansom – iskustvo ali i brojke nam govore da bez investiranja ne idemo u dalju avanturu. Tako nas savetuju i neki iskusniji od nas – mislimo ih poslušati i ovaj projekat zatvoriti…

So long and thanks for all the fish* – do sledećeg projekta ;)

Preko 250 miliona iPodova

Dolaze polako i 2000te, Jobs se pojavljuje sa najavom za novi proizvod. Sprava od 5Gb pomoću koje ćete u džepu imati 1000 pesama! iPod je rođen krajem 10. meseca 2001. Kritika ga naravno ne zaobilazi. Što za loše baterije koja je po meni osnovana – što hejterska kako je proizvod previše “zatvoren” i samim tim besmislen. Kako god, danas je iPod prodat u više od 250 miliona primeraka i važi za referencu za sve portable media playere!

iPhone saga

Početkom 2007. Apple najavljuje “revolucionaran” telefon – iPhone. Sve prati naravno buzz neviđenih razmera. Čak par godina pre zvanične informacije glasine već kolaju webom. Krajem šestog meseca 2007. godine iPhone je dostupan za kupovinu širom USA. Sa tim naravno u paketu kreće i obavezno pljuvanje kako po kompaniji tako i po njihovim “besmislenim” proizvodima. Danas, iPhone je prodat u više od 80 miliona primeraka i kompletno je promenio upotrebu mobilnih telefona, tačnije smartfona. Danas, od celukopnog Internet saobraćaja preko mobilnih aparata 65% prolazi preko iPhonea. U isto vreme, iPhone drži “samo” 11% kolača od svih prodatih aparata. Podsećam na podatak od gore da je iPhone na tržištu od šestog meseca 2007. godine!

Photo by freakingnews

70% prihoda od AppStorea ide developerima!

U julu mesecu 2008 godine, Apple lansira AppStore. Servis za iPod i iPhone korisnike koji funkcioniše kroz iTunes software. Na prvu loptu, servis nije posebno kritikovan, ali danas ima reputaciju da je jedan od najcenzuranijih mesta na webu. Prihvatanje novih aplikacija u AppStore je od strane Apple-a strogo cenzurisana i developeri moraju da prođu mučnu i strogu selekciju. Rezlutat svega je da za dve godine postojanja, u AppStoreu danas ima više od 225K aplikacija koje su skinute više od 5.000.000.000 puta i za obrtom koja prelazi 1 milijardu dolara godišnje !!! Da li sam pomenuo da Apple daje 70% prometa developerima? Business model AppStorea postaje THE business model!

iPad promašen proizvod?

Početkom ove godine, Apple lansira potpuno novi proizvod – iPad. Istorija se opet ponavlja i pored toga što stvar postaje pomalo dosadna. Kreće ogroman buzz oko novog proizvoda, a Apple hejteri se hvataju olovke i tastature… A čemu to služi, mali je, veliki je, nema kameru, nema multi-tasking, bla, bla.. Kako god, posle samo 3-4 meseca, Apple je prodao preko 3 miliona uređaja! Poslovni rezultati se već sada mogu naslutiti…

Ping je ozbiljna namera ulaska u muzičku industriju?

Pored novih modela iPodova, juče na Apple eventu Jobs (pomalo stidljivo) najavljuje Ping, muzičku društvenu mrežu. Ivan je o njoj već izbacio post. Na prvu loptu, mislim da će ova društvena mreža potpuno izmeniti planove muzičkoj industriji. Pogledate business model od AppStorea sa apovima i aplikujete ga na muzičku industriju. Razumete o čemu pričam? :) Ali o tom ću verovatno u nekom sledećem postu.

Zašto mi je Apple genijalan!

Ako ste pročitali Tribes od Set Godina, sigurno se sećate Setove definicije “učmalosti” kod kompanija koju on definiše kao kompanijski status quo.

“Kompanije koje uništavaju status quo u sebi, su one kompanije koje pobeđuju”

Apple je za mene “jeretička kompanija” – kompanija koja inovira i koju ne interesuju dogme. Apple je tačno profilisala i ciljala svog korisnika. Apple interesuju samo korisnici koji će da unesu broj svoje kartice u App Store i da bez problema potroše par dolara mesečno. Za takve korisnike Apple je spreman da potroši i vreme i novac za korisničku podršku, da jednostavno “korisnički brinu” o njemu. Sviđalo se to nekome ili ne, vređali se neki ili ne – ostali im nisu bitni!

Naravno, pored korisničke brige Apple im za uzvrat nudi i proizvod sa fantastičnim dizajnom, ali i jedinstvenim interfejs iskustvom. I da, možda najbitnijim detaljom – proizvodom koji radi!

Zašto Paypal

Jedno od prvih pitanja u e-businessu koje se obično postavlja. Kako vršiti procesiranje naplate? U svom business planu sam imao zacrtano da za prvih 30 dana prodamo 100 komada jeansa, a kasnije, u sledećih 6 meseci prodamo još 500 komada. Skroman plan plan koji je više ličio da će mi biti potrebno mikro-plaćanje nego ugovor sa bankom i nekim ozbiljnijim procesorom plaćanja.

Sa takvim business planom, nekako mi se prirodno “naturao” Paypal. Vlasnik sam Paypal računa već više od 7 godina. Redovno plaćam sa njime, a jedno vreme sam iz hobija pre-prodavao stare i retke knjige. Imam Business account već dosta vremena i nikada za to vreme nisam imao problema.

Sa druge strane, dosta ljudi mi je reklo da se “pazim” Paypala. Da je to “zlo” i da se može pronaći puno loših iskustava na netu. Nisam se obazirao na to. Znam da po defaultu ljudi uglavnom pišu kada nešto ne valja, a kada stvari idu dobro – o tome se uglavnom ne piše.

U toku februara meseca (ove 2010 godina), poslao sam sve papire Paypalu da mi se sa business računa “skine” onaj limit od 2500€ koji je po defaultu na svim računima. Paypal je primio sve moje papire i javio mi da mi je account skroz spreman za business. Biznis je mogao da počne…

Prvi problemi sa Paypal-om

Prvi problemi su se pojavili već posle drugog dana od pokretanja prodaje. Posle nekih 40tak sati, na računu je bilo preko 10k€, prodaja je išla savršeno – i kao u nekom horor filmu – priča tek sada počinje. Radim virman od 10k€ na svoj bankovni račun – na Paypal računu ostaje 3-4k€. Posle par sati Paypal mi šalje mail (u nedelju popodne) da nam je račun totalno blokiran. Kako za podizanje svog novca, ali tako i za primanje novca. Što bi značilo da je nemoguće nastaviti prodaju, plaćanje ne radi na sajtu zbog toga!

Photo by speedoboyblog

Kako evropski customer service ne radi nedeljom u Francuskoj (??!!) , zovem USA centar. Ide mučno komuniciranje da bi se došlo do nekog supervizora. Niko ne može da nam kaže šta se dešava! Posle 20tak minuta napokon informacija! Jedna supervizorka saopštava da sam prekršio TOS o pred-prodaji koja ne sme da bude duža od 20 dana!!? OK, ogroman propust sa moje strane. I ako time ne kršim zakon zemlje odakle radim, kršim TOS od Paypala i jasno mi je da sam u sranju!

Ide pitanje sa naše strane: OK šta sada raditi? Da li prekidamo business i vraćamo klijentima novac ili postoji neka mogućnost da se prevaziđe problem i pored toga što je TOS prekršen? Business nikada nije crno-beli i ako postoje obostrani interesi bez ulaženja u ilegalne poslove svaki TOS može da se “stavi sa strane”.

Dobijamo informaciju da prvi deo problema (prodaja tj primanje novca) MOŽE da se prevaziđe tako što moram da imam “Proof of the origin of the merchandise”. Kažem da to nije problem da nabavim u toku sledećih par dana. Oni mi kažu da je onda super i da će mi odmah odblokirati račun, a ja da im dokument dostavim naknadno. Nasuprot tome, za podizanje novca da vidim sa francuskim Paypalom od ponedeljka. Tako i biva, pristajem na to sve. Paypal mi odblokirao račun za primanje novca, i prodaja je posle nekih 5-6 sati blokade mogla da se nastavi.

Mogu li dobiti sada svoje pare?

Odmah posle ovoga sam Paypalu naravno poslao neophodan dokument (Proof of the origin of the merchandise) i sve se vratilo u normalu. Tj ne baš sve, prodaja je išla OK, ali je meni novac bio zablokiran. Da bi mogao da uzmem novac, Paypal mi je tražio gomilu dokumenata da bi se novac odblokirao.

Posle nekih dva meseca jurnjave sa njima (zivkanje na support telefone od 0,21€/min), svi dokumenti su bili poslati. Išli su dotle da su tražili od mene da neke od klijenata koji su dobili prvu BETA isporuku pitam mailom da li su dobili svoj jeans i da onda Paypalu forwadujem taj mail sa odgovorom kupca??!! Sve pod izgovorom da nisu uspeli da kontaktiraju oni kupca??!

OK, i ako je situacija totalno glupa i to sam uradio. Svi klijenti za koje mi je to traženo, su bili kontaktirani i njihove potvrdne mailove sam forvardovao Paypalu. Posle više od dva meseca natezanja sa njihovim support servisom, cela procedura je sa moje strane bila ispoštovana. Sa nestrpljenjem sam očekivao dan kada će mi odblokirati nalog sa mojim parama gde su bili plodovi mog rada u poslednjih 2 meseca!

Žao nam je, ali… Jebite se!

Otprilike ovako je bio odgovor od Paypala kada sam sve tražene dokumente isporučio, OK ne tako vulgarno, ali tako mi je odjekivalo u ušima! Paypal supervizorka (po imenu Francine) me nazvala i rekla da ona ne zna kako je moguće da mi prodajemo dva meseca ne poštujući TOS i da je neophodno da za sve narudžbenice koje ne možemo da isporučimo robu istog momenta otkažemo tj. novac vratimo kupcima! Kada sam je čuo pomislio sam da je neka skrivena kamera, samo nisam kapirao gde su sakrili kameru??

Uporno sam joj ponavljao šta se sve događalo i da sam joj papir za to poslao još pre dva meseca. Da je totalno nepošteno pustiti nas da radimo 2 meseca u zabludi tokom koje mi ulažemo svoj novac i rad u marketing, komunikaciju i ceo posao i da to sada sve “bacimo u đubre”. Jednostavno je bila neumoljiva. Nije želela da pričamo uopšte, htela je što pre da prekinemo saradnju. Usput je naravno odmah blokirala (po drugi put) primanje novca tj. prodaju! Sajt je bio totalno neupotrebljiv!

U sledećih 10tak dana sam na sve načine pokušavao da pronađem nekoga drugoga iz Paypal da rešimo problem u kome sam se našao. Pozivao sam ponovo i USA. Svi moji pokušaji bili su ili ignorisani ili sam na njih dobijao odgovore tipa da ne mogu ništa da urade. Da je jedina osoba sa kojom mogu pričati ista ona supervizorka koja je donela takvu odluku. Naravno, ni jednog supervizora vi ne možete dobiti kada hoćete. Procedura je da zovete njihov support, ostavite poruku i nadate se da će vas pozvati. Mene niko nije pozvao…

Ipak, rešenje moram pronaći!

Posle tih 10tak dana moleći paypal, shvatio sam da svu energiju trošim u nešto totalno glupo. Moram da se preorganizujem! Sva sreća, par dana pred odluku Paypala da mi ponovo blokiraju račun, pokrenuo sam proces otvaranja procesora za online plaćanje preko banke La Banque Postale. Tada nisam mislio da će se saradnja sa paypalom prekinuti, tim potezom sam (za svaki slučaj) želeo da “budem nezavistan” od paypala. Ah, kako sam ubo dobar potez :)

Posle 3 sedmice od Paypal blokade i za plaćanje, plaćanje na sajtu je proradilo. Ovaj put preko ozbiljnog bankovnog procesora za obradu kartica ATOS. Posao se mogao nastaviti, na žalost sa ogromnim pretrpljenim gubicima. U trenutku pisanja ovog posta, procenjujem cifru štete na nekih 20k€ otprilike. Ne mogu još uvek tačno znati, postoje još neki faktori koje tek treba obračunati. Ali svakako, odluka da poslujem sa Paypalom me je koštala preskupo.

Zaključak

Otvaranje bankovnog procesora je kopleksan i dugotrajan posao. Ali posle zajebancije sa ovim internacionalnim teroristima iz Paypala shvatam da je jedino ta opcija za ozbiljno poslovanje dobra. Bilo da se radi o u početku malom businessu ili već osrednjem. Sarađujući sa Paypalom u svakom trenutku možete ostati bez vašeg novca. To u ostalom i potpisujete u ugovoru kada otvarate račun kod njih.

Druga iskustva

Kao što sam gore negde naveo, na googleu možete pronaći puno loših poslovnih iskustava rada sa Paypalom. Možda i više od loših iskustava, kada čitam to sve zaista se naježim kako su neki prošli u radu sa Paypalom. Fora je što dok vam se to ne desi – i ne razmišljate o tome, a kada se desi jako boli :/

A da Paypal ne bira koga će da “lupi po džepu”, može da se vidi iz poslednja dva iskustva. Prvo su zamrzli sredstva poznatoj konferenciji u Texasu OpenCamp, a brzo posle toga ni manje ni više nego su isto to uradili i legendarnom Burning man-u.

U Srbiji se Paypal očekuje na velika vrata. Postoje čak i očekivanja da će možda i da unapredi poslovanje u ovoj zemlji. O tome sam već rekao šta mislim, a svakome mogu da savetujem da beži što dalje od Paypala u bilo kojoj varijanti plaćanja!

Znate, kada vam se neko sranje desi, često pomislite “što mi nije neko rekao?”. A kada vam se sranje desi, a neko vas je upozorio onda je osećaj zaista bedan.

Kao što ste videli gore ovo vam govorim iz iskustva. I za kraj bi vas zamolio da ovaj post pokažete svakom prijatelju koji vam pomene Paypal. Pošaljite ga mailom, okačite vašim prijateljima na Facebooku ili podelite na twitteru. Vrlo lako je moguće da ćete tim činom nekome od vaših prijatelja učiniti uslugu i sačuvati mu njegove pare, a ovaj će vam posle za to biti zahvalan.

UPDATE 19.08.2010 | 13.05
Posle pitanja nekih ljudi na tviteru, dodajem koji deo TOSa Paypala je bio prekršen. Kao što sam napisao gore u tekstu, Paypal je naknadno pristao da ne primenjuje ovo na moj posao ako dostavim “Proof of the origin of the merchandise” što sam i uradio, a oni su odblokirali račun za prodaju tokom još sledeća 2,5 meseca!

PayPal User Agreement, section II, subsection 4, dubbed “Prohibited Transactions,” states that the seller agrees “not to use [his] PayPal account to sell goods with delivery dates delayed more than 20 days from the date of payment.”

Photo House Dust Mite by Wikipedia

One prve sam odavno eliminisao iz svog života. Sa “online blokom” ovih drugih parazita sam otpočeo pre desetak meseci. Ne odazivam se na njihovo pljuvanje, blokirao ih po svim online kanalima, unfollowao ljude koji im služe kao “provodnici”. Total ignore!

Ovaj svet je dovoljno veliki za sve – niko ne želi biti u blizini osobe koja mu ne odgovara. Problem je jedino pojedincima objasniti da ne želiš njihovo prisustvo, ali OK – sredilo se i to.

Rezultati su sjajni. Odlično se osećam danas! Oko mene je uglavnom uvek pozitivna energija koja mi pruža odlične uslove za rad. To sam primetio i po rezultatima istoga. Ukratko, mnogo sam produktivniji i srećniji!

Savet: detektuj što pre možeš svog online parazita i izoluj (blokiraj) od sebe ASAP! Napravi oko sebe pozitivan online eko-sistem gde ćeš moći opušteno da se osećaš.

AccommodationsApp.com ima gotovo sve neophodne stvari da upravo tu napravite centralno mesto za promovisanje vašeg biznisa. Zaista mislim da vam je pored njega, realizacija posebnog web sajta za vaš biznis totalno nepotrebno trošenje para. Ovaj servis + društvene mreže i vi tehnički imate sve što vam je potrebno da vodite biznis.

Samo neke od opcija koje se mogu naći na servisu:

• Evidencija rezervacija: dajete mogućnost klijentima da online provere zauzetost vaših kapaciteta;
• Rezervacija smeštaja: online rezervisanje mesta u vašim sobama/apartmanima;
• Praćenje poseta: osnovni brojač poseta vaše stranice ili praćenje preko Google Analytics-a;
• Upload slika i videa;
• Vlastita domena: mogućnost postavljanje sopstvene URL adrese.
• Multi jezička opcija: kako vidim, mogućnost da vaša stranica bude na nekih 10 jezika.
• [ ... ] i još toga…

Što se cena tiče – servis nudi dve mogućnosti. Osnovni paket koji je totalno besplatan – uz limitirane opcije naravno i Pro Paket sa dve tarife -14€/mesečno ili 128€/godišnje uz koje dobijete sve moguće opcije.

Kako izgleda sve to “na terenu” možete videti tako što ćete napraviti sopstvenu stranicu ili jednostavno skoknuti “Kod Punice” i videti kako to izgleda kod nje ;)

Prvo: Da li će e-business u Srbiji procvetati dolaskom Paypal-a?

Odgovorno tvrdim da neće! Paypal u Srbiju dolazi isključivo kao payment procesor kreditnih kartica i ništa više!! Dolazak Paypala kao takvog apsolutno neće pomeriti situaciju u Srbiji što se bilo kakvog e-businessa tiče ni za milimetar.

To znači da preko Paypala ćete moći samo plaćati robu na sajtovima koji primaju uplate preko njega. U ni jednom slučaju nećete moći da primate novac na vaš Paypal račun!

Zaboravite eventualno na neki e-shop gde bi vi prodavali neku robu, a vama klijenti plaćali. Zaboravite bilo kakav business preko Paypala. Dolaskom na ovaj način u Srbiju, Paypal nikako ne unapređuje razvijanje businessa u Srbiji.

O više detalja zašto uopšte ne valja raditi online business sa Paypalom i šta vam se sve može desiti ako ipak krenete – neću sada. Kako Paypal uopšte ne dolazi u Srbiju da bi mogli raditi biznis preko njega, smatram da bih tom pričom otišao van teme posta. U jednim od sledećih postova ću posebno o tome pisati.

Drugo: Kupovina preko Paypala

Na žalost i ovde su stvari dosta crne. Sa trenutnim carinskim propisima u Srbiji, Paypal ne može nikako da poveća konkurenciju. Kad god kupujete van granica svoje zemlje za svu robu podležete carinama sa jedne strane, kao i na troškove špedicije ukoliko idete preko DHL, UPS itd.

Sa druge strane Paypal vas laže kada navodi da ste 100% zaštićeni kao kupac.

To je čista laž. Ukoliko prodavac isporuči traking broj da je isporučio robu vi NE MOŽETE da dobijete novac nazad. Da li ste 100% sigurni da će Srpska Pošta da vam isporuči paket? Da se paket jednostavno ne može “zagubiti”? Taj traking broj, recimo za pošiljku iz UK ne znači apsolutno ništa ukoliko nije plaćeno osiguranje pošiljke.

Drugo, šta ako prodavcu recimo blokiraju Paypal račun (kao što su meni uradili)? Da li znate da u tom sukobu između Paypala i prodavca vi možete izvući deblji kraj? Ja se upravo borim za to da Paypal vrati pare mojim kupcima i verujte to uopšte nije lako! Dovoljno je nekom prodavcu da padne mrak i da kaže da ne želi više sa njima da se bakće i vi ste na cedilu! Ostajete i bez robe, ali i bez novca! Znači totalna laž da vam je kupovina garantovana 100%!

Još po koja Paypal sitnica

Hteo bih prvo da preciziram jednu dosta bitnu stvar. Paypal nije registrovana banka! I kao takva ne podleže nikakvim zakonima predviđenim za finansijsko poslovanje (koje banke inače moraju poštovati).

U Evropi, Paypal je kompanija registrovana u Luksemburgu i za bilo koji pravni problem mora se obratiti Sudu u Luksemburgu. Samim tim i angažovati luksemburškog ili internacionalnog advokata.

Otvarajući nalog na Paypalu, vi prihvatate njihova pravila igre među kojima recimo oni imaju prava da vam po svojoj proceni blokiraju sredstva na računu u svakom momentu i drže zamrznutim do 180 dana! Dakle pažljivo proučite uslove korišćenja koje potpisujete pre bilo kakvog posla sa njima!

I da ne mislite da je ceo post samo fikcija, proguglajte malo po netu o iskustvima drugih sa Paypal-om. Da li znate da postoje čitave zajednice koji su anti-Paypal?

I za kraj samo da napomenem da sam korisnik Paypala sada već više od 7 godina u Francuskoj i da trenutno posedujem Business account. Imam jako puno iskustva kako u internacionalnoj kupovini, tako i u internacionalnoj prodaji robe via Paypal.

Želim vam puno sreće sa Paypalom!

P.S
U jednom od sledećih postova i na ovom blogu ću preneti svoje izuzetno loše iskustvo koje imam upravo sada sa Paypal-om.

Bilo je jurnjave zaista, a tek nas i očekuje – ali užitak je neverovatan. Sanja i ja smo uspeli da izbacimo svoj jeans :)

Pre neki dan su nam stigli i prototipi iz fabrike. Za one koji su propustili, ceo set slikica pored sajta i bloga možete videti i na Flickru.

Sve u svemu dalji plan je sledeći. Rezervacije beta primeraka wtfJeansa traju do 31.03.2010 kada ulazimo u fabriku. Pažnja! beta je ograničena samo na 100 komada što znači da ako bude svih 100 reservisano čak i pre 31.03, sledeća isporuka je tek finalna verzija.

E sada kada smo kod finalne verzije, ona izlazi 01.09.2010. Čim se završi “beta period” otvorićemo Early Bird rezervacije sa jeftinijom cenom od konačne. Pisao sam već o tome, ali eto, da ponovim ;)

Kupovina iz Srbije

U wtfJeans shopu je moguće izvršiti online plaćanje preko Paypala ili kreditnim karticama via PayPal. Na žalost, plaćanje iz Srbije je još uvek nemoguće zvanično obaviti preko ovog servisa. Kako već imam dosta ljudi iz Srbije koji su me kontaktirali preko maila, organizovao sam poseban način kupovine. Svi oni koji žele kupiti wtfJeans, a imaju bankovni račun u Srbiji molim vas javite mi se na mail: pedja [at] wtfjeans (dot) com. Poslaću vam instrukcije za direktan virman na bankovni račun i dobićete svoj primerak jeansa ;)

Što se tiče shippinga, on je 9€ regularno, ali kako se jeans proizvodi u Srbiji, postoji mogućnost da bude poslat preko srpskih poštanskih usluga u unutrašnjem saobraćaju tako da će on biti prilagođen tome ;)

Za bilo koja dodatna pitanja, možete me slobodno kontaktirati preko pedja [at] wtfjeans (dot) com. Odgovaram u roku od dan-dva max ;)

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Pre nove godine, Ivan BB mi je javio da ima nešto za mene što moram probati – blogersku kremu??! Na prvu sam mislio da je neka zajebancija, ali uskoro dobijam blogersku kremu i čari “blogerskog mackanja” mogu početi :)

Što se kvalitete kreme tiče nisam neki znalac jer ih jednostavno jako retko koristim (a trebao bi). Mada mi je Sanja (koja je takođe dobila jednu) rekla da je jako dobra. Verujem joj jer ona baš koristi kreme. Meni je ova blogerska kreme prva krema uopšte valjda – a da se ne grebem od nekoga :) A mislim i da se neće završiti samo na ovom pakovanju jer mi skroz prija, pogotovo u ovo zimsko vreme.

Ono što me je zaista oduševilo je zaista odlična promocija zagrebačke bio apoteke Bez recepta koja je na ovaj način htela promovisati svoj proizvod unutar određene ciljne grupe.

Akcija je bazirana na l’Erbolario kremi za ruke uz koju su jednostavno spakovali lep papirić sa “Uputama za pacijenta”. Citiram delove teksta iz njega :)

…Preporučamo upotrebu blogerske kreme nakon pisanja dužih članaka za vaš blog, diskutiranja o #izbori na Twitteru te svakako #followfriday, takođe na Twitteru…

…Krema nema utjecaja na sposobnost pisanja članaka za blog te Facebook i Twitter statusa, no ne preporučamo korištenje Myspacea..

…Blogerska krema spriječava iritaciju kože pri negativnim komentarima i porukama na Twitteru.. Služi kao zaštita kože od ostalih vanjskih faktora, poput mainstream medija..

Itd. ima toga još u tom fazonu, čak su još i dodali nešto novog teksta u međuvremenu (čujem moje preporuke) :) Iskreno, par puta sam pročitao tekst jer nisam mogao poverovati da se ovako neki tekst može naći u nekoj kremi (u pozitivnom smislu naravno).

Inače upravo danas vidim da je Bez recepta lansirala i svoj novi web sajt/shop. Kažu da je prva online apoteka u Hrvatskoj, svakako posetite sajt jer jako lepo urađen. I da, umalo da zaboravim za još jednu pohvalu. Pored ovog nice web shopa, ekipa iz Bez recepta je prisutna i na Facebooku i Twitteru. Društveni mediji su im očigledno jako bitni. Baš me interesuje šta će konkurencija uraditi..

Napomena da je celu ovu Internet strategiju zamislio i uradio Ivan Brezak Brkan koji je i moj lični prijatelj, ali i poslovni partner – što će neki opet zlurado da protumače da je ovaj tekst naručen. E pa nije zluradnici :) Ivan mi jeste dao kremu, ali bez ikakve obaveze za neku kontra uslugu. Jednostavno, mislim da je ideja za targetiranje određene skupine ljudi originalna i neviđena baš na ovim prostorima, a pored toga i odlično urađena.

Među mnogobrojnim predavačima, pojaviće se i Kevin Eyres – LinkedIn Europe, Trevor Johnson – Facebook, Justin Kan – Justin.tv, Nick Halstead – Tweetmeme, Torsten Wingenter – Lufthansa, Jason Baker – Ikea UK…

Na Social Media World Forumu će ovaj blog biti prisutan. U London ne idem ja nego Sanja koja će vam kao službeni bloger na ovom mestu postovima pokušati preneti deo atmosfere. Takođe, biće i video zapisa na blogowski.tv. Slično onome što je ovde radila sa LeWeba (ili na blogowski.tv) osim – što će ovoga puta biti sama ;)

Ukoliko u poslednjem momentu hoćete da bookirate, ovo je pravo mesto ;) Za one ostale koji ne idu, čitamo je – uključujući i mene :) na ovom mestu od 15.03.

Koji je koncept Kolektive? Ukratko, u pitanju je mali start-up iz Hrvatske koji se bavi prodajom svakoga dana različitog proizvoda ili usluge. Ali sa principom da je cena tog proizvoda ili usluge smanjena od 50% do 90% od redovne pod uslovom da se skupi minimalni broj osoba koji su spremni to da kupe.

Sam start-up ne prodaje svoje proizvode nego pronalazi partnere sa uslugama i proizvodima iz offline sveta. Ako sam zainteresovan za uslugu/proizvod koji je tog dana aktuelan unosim svoju kreditnu karticu i podatke i čekam da istu stvar uradi dovoljan broj ljudi kako bi se prodavcu isplatilo da da toliki popust. Ako se skupi dovoljno osoba, kartica mi je automatski debitovana i usluga/proizvod su moji. Ako je potražnja za istu stvar ispod minimalnog broja, sredstva sa mog računa se ne diraju, kupo-prodaja se ne obavlja i idemo dalje sutradan sa novim proizvodom :)

Evo i njihove male animacije sa još par detalja:

Za sada su ponude samo za grad Zagreb, ali sa obzirom na potencijal koji ovaj projekat ima, mislim da će se jako brzo proširiti ;)

Inače za Kolektivu sam saznao preko Twittera, a ima ih i na Facebooku. Ekipi je jako jasno da su društvene mreže idealno tlo za ovakve projekte ;)

5+… Go, go.. ;)

Koncept

Koncept projekta je bio da napravimo jeans koji se pre svega nama sviđa. Jeans koji je udoban, koji je plitak napred, dubok iza (ne vidi se dupe kada se sagneš). Jeans koji ima namenski napravljene džepove za iPhone iz kojih ga je lako izvući, a da u isto vreme ne ispada iz njih. U toku dizajniranja, našli smo rešenje i da taj iPhone džep ima i “magiju” koja se odlikuje u tome da očisti ekran sa telefona. Ali o tom će biti još detalja kasnije ;)

Jeans će biti šiven samo u 1000 primeraka i prodavan isključivo online. Jeans oko koga će se gotovo isključivo komunicirati online kanalima bez i jednog evra potrošenog na marketing.

Odabir imena

U prvom postu sam pozvao za pomoć u odabiranju imena. Već sam se svima zahvalio i preko maila, ali evo još jedno hvala na ovom mestu. Bilo je dosta predloga, odlučili smo se za @Eniacov predlog – wtfJeans®. Hvala Nebojša.

Usledio je naravno istog momenta shopping domena .com, .net, .org, .info koji su svi preusmereni na wtfJeans.com.

Registrovanje brenda

Jednom kada smo znali pod kojim imenom idemo, usledila je i zaštita imena wtfJeans®. Taj proces je izuzetno lagan u Francuskoj i moguće ga je uraditi online za par minuta. Ta zaštita nam daje za pravo da pored imena brenda, možemo držati registered brand ®, a ne samo Trademark ™.

Što se zaštite modela jeansa tiče, odlučili smo da to ne radimo. Kao što sam naveo u prošlom postu, a posle konsultacija sa nekim ljudima iz industrije tekstila, zaključili smo da bi to bilo nepotrebno bacanje para. Pored toga, postoji i neka naša “strategija” oko faktički stavljanja modela u open source vode. Ali o tom će biti još priče..

Logo

Priča oko svega je počela da se širi jako brzo među mojim friendovima. Ivan se samoinicijativno bacio u izradu logoa. Uz časkanje na skypeu jedno veče, dao mi je dve verzije i ja sam odabrao ovu koju vidite gore i koja mi je skroz cool. Hvala Ivane ;)

Alati za komunikaciju

U sledećih par dana sam podigao blog, kreirao naloge na Twitteru i Youtubeu i napravio fan page na Facebooku. Ideja je da se komunikacija uglavnom vodi online upravo preko ovih kanala, sada je i Sanja mogla da krene sa svojim poslom.

Jeans dizajn i prototip

Posle ovoga, igra je prebačena u offline svet. Prva sledeća stvar je bila uraditi dizajn jeansa. Odabrali smo mladu fashion dizajnerku iz Beograda, Sanju Zdravković da to odradi. Ponudila nam je 5 muških i 5 ženskih modela jeansa odakle smo uz neke dorade povadili najbolje i napravili jedan ženski i jedan muški model.

Posle toga je to sve trebalo videti kako izgleda kada se napravi. Na preporuke dizajnerke, odabrali smo Dragicu i njen krojački salon Yeza iz Beograda da nam sašije prve prototipe. Dragica je bila izuzetno strpljiva sa nama :) Njeno iskustvo se dalo primetiti sa dosta dobrih saveta iz iskustva. Prvi prototipi su posle par dana i više sati konsultacija sa nama izašli iz krojačkog salona.

Potraga za fabrikom

Sledeći korak je bilo pronaći nekoga ko će nam dati najbolju ponudu (kvalitet/cena) da napravi 1000 primeraka wtfJeansa. Kako industriju uopšte ne poznajemo, zamolili smo Dejana da nam pomogne. Posle nekih 600km po Srbiji, krenuli smo u poslovnu saradnju sa fabrikom Breeches iz Bara pored Kragujevca. Rezime pregovora bi recimo nazvao: Kvalitet je prevagnuo nad cenom.

Ostavili smo naš prototip u fabrici i sada čekamo da oni urade svoj (prototip). Prototip koji će predstavljati wtfJeans zaista kako će izgledati u finalnoj fazi. Dorađene ivice, boja jeansa, konfekcijski broj… U sledećih 10tak dana se nadam da ćemo ga moći i predstaviti na blogu wtfJeans.

Šta sledi?

Trenutno se radi na dva prioriteta, web sajt i proizvodnja. Što se web sajta tiče – za web dizajn magiju je zadužen Marko Dugonjić koji već radi na njoj. Odmah posle njega nastupa Flajko i development nindže koji će to sve složiti u jedan CMS. Ako sve ide kako treba, lansiranje je predviđeno za 01.03 od kada će se moći uraditi i prve rezervacije preko online shopa.

Što se proizvodnje tiče, zakazali smo termin u fabrici između 1-15.04 i prve isporuke su predviđene za kraj četvrtog – sam početak petog meseca.

Kada smo već kod rezervacija i prodaje, stvar oko toga će se vrteti ovako nekako:

• Beta: Proizvodnja prvih 100 komada. Rezervacija i prodaja će krenuti sa lansiranjem web sajta dok se proizvodnja očekuje da izađe iz fabrike do kraja četvrtog meseca. Cena će biti zaista “diskotna”. Ovu verziju smo nazvali beta jer može da se desi da postoje neke sitne (ali zaista sitne) prepravke u finalnoj verziji. Sve u zavisnosti od prvog feedbacka.
• Early bird: Drugi deo faze koji se otvara odmah nakon bete. Faza tokom koje će se wtfJeans moći naručiti po ceni koja će biti nešto veća od cene u Beti, ali i dalje niža od finalne. U svakom slučaju, količine su ograničene na 400 primeraka (od 900) po toj ceni. Isporuka je predviđena krajem leta, početkom jeseni (osmi-deveti mesec)
• Finale: Dakle, krajem osmog – početkom devetog meseca, wtfJeans je defitivno napolje tj. šije se sledećih 900 komada i u prodaji su po punoj ceni. Moćiće se naručiti i dobiti za par dana, naravno samo ukoliko željeni broj postoji na lageru ;) Prve isporuke idu ekspresno onima koji su ga naručili u Early bird periodu.

Za svo to vreme, radimo i pripremu specijalnog pakovanja za wtfJeans. Ideja je da pakovanje bude originalno, da u njemu bude što više zastupljen materijal koji se reciklira kao i da estetski bude cool. Postoje već neke ideje i polako ih “sklapamo” ;) Biće i to uskoro na wtfJeans blogu ;)

To je to. Postoji još jako puno ideja i planova, kako za komunikaciju tako već i za možda V2 verziju :) Ali treba sve to polako da “legne” pa bih tek tada o tome ;)

Priča je (otkrivam toplu vodu) što se situacije tiče ukratko sledeća. Posebno se zaštićuje Brend, pa logo, pa dizajn za svaki model. Prvo se zaštićuje u zemlji gde vam je business, a kasnije ako želite i internacionalno. Svaka navedena stvar se zaštićuje u više željenih industrijskih klasi (garderoba, prehrana, hemijski proizvodi itd.). Interesantno je da kada idete na internacionalnu zaštitu, za svaku zemlju posebno plaćate kao i za željenu klasu u svakoj zemlji ;)

Neću ulaziti sada u detalje svega ovoga gore navedenog, ali kada se podvuče neka crta i ide sa pretpostavkom da se dobro “obezbedite” štiteći svoj brend i dva Jeans modela recimo, potrebne su vam sume novca od par stotina hiljada evra. I to sve za šta? Pa za to da se vaš proizvod može pronaći na lokalnoj pijaci u sred Pariza bez problema izkopiran gotovo do detalja od nekog kineskog proizvođača pod nekim drugim imenom. Ceo sistem mi jako smrdi…

Na pamet mi padaju gomile pitanja… Zašto bih plaćao nekome uslugu jebeno skupo, a taj istu ne može da mi pruži nego ja kasnije moram da dam još novca advokatima da bi se izborio samo za delić iste?? I to sve dok se ne pojavi neko drugi sa istom idejom o kopiranju…

OK, regovaću brend i logo recimo, za to mi relativno mogu pomoći da se zaštitim. A kako planiram da budem uglavnom online prisutan, a imam i svoje domene već kupljene oko tog businessa tu ne rizikujem gotovo ništa. Ali zašto bih plaćao zaštitu dizajna kada mi ustanova koju plaćam za to i tako ne može garantovati da će me spasiti kopija? Pa Kinezi su iPhone iskopirali do detalja pa još u njemu dodali i brdo opcija kojih nema ni u samom originalu – neki kažu bolji je od originala ima TV u njemu :) Naravno, aparat se ne zove iPhone, niti to jeste, ali oba proizvoda pronalaze svoju publiku.

Šta uopte rizikujem ako ne zaštitim recimo dizajn modela? OK, može bilo ko da ga kopira, ali to ne može da stave pod mojom markom, ne? Što je i Denis rekao, pa i te kopije daju neki šarm.

Rado bih nekako napravio neki jeans model pod CC licencom :)

Btw. odoh sada da zaštitim Brend koji sam juče odabrao, za ovo imam još malo vremena da razmislim..

Pre koju sedmicu, bio sam na nekoj večeri gde sam upoznao jednog lika koji se bavi uvozom jeansa iz Kine u Francusku. Tip je celo veče pričao o svom poslu, ali bez smaranja. Čovek jednostavno obožava jeans i sa uživanjem priča o tome – imate utisak da živi za jeans. Posle te večere mi je na pamet pala ideja – hoću da napravim svoj jeans. Da boja bude po mom ukusu, da džepovi budu taman tamo gde trebaju, da kroj pada taman kako ja hoću… Hoću moj Jeans!

Sledeće je bilo, zašto to ne podeliti sa drugima? Znam bar 20tak osoba koje će mi sigurno reći: “hoću i ja jedan takav model”. OK, pravim onda jedan ženski i jedan muški model geek jeansa. Odlučio sam da projekat komercijalizujem i pre neki dan sam krenuo u realizaciju ideje.

Prvi brainstorming za projekat Geek Jeans

Sam početak realizovanja ove ideje sam podelio u više delova. Ako bi ih grubo izdelio, stvari će se dešavati ovako nekako..

Brend

Zahvaljujem svima na preko 20 mailova i skoro 100 predloga, ime za Brend je pronađeno. Samo malo strpljenja molim vas, moram prvo da zaštitim ime pre objavljivanja. U svakom slučaju, domeni su već registrovani kao i twitter nalog. Hvala svima na učestvovanju, čim Brend bude registrovan u zavodu za zaštitu intelektualne svojine, objavljujem ime ;) Verujte da sam i ja nestrpljiv da krenem ;)

Među prvim koracima je pronaći ime. Za to će mi biti potrebna vaša pomoć – tražim ime za brend. Ko god ime neku ideju i želi da pomogne molim da pošalje predlog na pedja [at] blogowski.eu. Ime koje mi se svidi i budem izabrao, nagrađujem sa jednim iPod shuffle od 2GB. Na pobedniku će biti samo da odabere boju ;)

Pažnja!! Ima samo par uslova: prvo da predlog za ime brenda ima i slobodan .com domen. To znači ako predložite brend blabla recimo, domen Blabla.com mora biti slobodno. Ukoliko ne znate gde se to proverava evo jednog sajta za tako nešto. Pored web domena, predlog za ime brenda mora da je slobodno i na twitteru. Na primeru Blabla znači da twitter.com/blabla ne sme da postoji.

Smernice za ime brenda Geek Jeansa: targetirani korisnici su pre svega sa anglo-saksonskog tržišta koji pored što imaju simpatije za Geek kulturu imaju i iPhone ;) Internet im ima važnost u životu podjednako kao i struja ili voda. Vole Twitter, blogovi su ima mainstream, uglavnom ne gledaju TV nego Vimeo, YouTube, Dailymotion… Ukratko, žive u Real Time Webu ;)

Dizajn i proizvodnja

Drugi korak u projektu će biti dizajn modela. Postojaće jedan muški i jedan ženski model kako sam i rekao gore. Oba modela će raditi fashion dizajner koga trenutno tražim. Već imam kontakt sa dva kandidata i tokom januara meseca se nadam da ću odabrati onoga ko će to raditi i kreće se u dizajn. Jeans će morati da ima komforan džep za iPhone i da se pre svega dopada meni i Sanji (muški – ženski model). Za sada znamo da će model biti urađen od kvalitetnog materijala, dosta jednostavan i biće od tamnijeg jeansa. Svake godine će izlaziti drugačiji model, ja nosim farmerice otprilike godinu dana, sigurno ću zaželeti novi model posle toga ;)

Proizvodnja će biti u Srbiji ili Hrvatskoj. Trenutno se hvataju prvi kontakti i za nekih mesec dana će krenuti obilasak prvih fabrika. Planiram da prva serija (sezona) jeansa bude proizvedena u ~500-700 primeraka. Sve ostale detalje oko toga ćemo videti kasnije ;)

Prodaja

Prodaja će biti eksluzivno online. Postojaće early bird period sa manjom cenom i sa ograničenim količinama. Target je na iPhone korisnike iz zapadne Evrope i USA (u početku).

Komunikacija i Marketing

Komunikacija i marketing će se obavljati isključivo preko društvenih medija. Jednom kada bude odabrano ime za brend i kupljen domen, biće otvoren web sajt, blog, twitter i facebook nalog. Komunikacija će u početku (sezona 1) ići primarno na engleskom jeziku uz malo “dobacivanje” na francuskom ;)

Obavljaće se uglavnom na blogu putem pisane i video forme. Video zapisi će prikazivati ceo proces businessa tj. transparentnost će biti prisutna koliko god se to može, a da se ne ugrozi poslovanje. Od dizajniranja modela (tek kada je zaštićen), pravljenja prototipa, slanja u proizvodnju, distribucije kao i svih anegdota koje će pratiti Sanju, mene kao i celu ekipu koja će biti u ovoj avanturi…

p.s
Ime Brenda je pronađeno, hvala svima za učestvovanje, odmah posle registrovanja u registru za zaštitu intelektualne svojine ga objavljujem u posebnom postu ;)
Molim vas da predloge za brend Geek Jeansa šaljete isključivo na mail
pedja [at] blogowski.eu i ne stavljate ih u komentare. Kao što sam naveo, za predlog mora biti slobodan domen .com. Bilo bi glupo da ga neki pametnjaković kupi ;)

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

Sada malo predstavljanje o čemu se zapravo tu radi. Cela priča je (za sada) one-man-show uz usku saradnju sa par freelance web developera i web dizajnera i jednom marketing agencijom iz Strasbourga. Posao sam počeo obavljati iz officea u stanu, ali će se i to vrlo brzo promeniti jer sam u procesu traženja prostora za office. Jednostavno ne volim da radim od kuće.

Usluge koje nudim su namenjene kako za B2B (Business-to-business) tako i za B2C (Business-to-consumer). Delim ih u tri “niše“:

Social media konsalting

Društvene mreže

• Strategija korporativnog prisustva na društvenim mrežama;
• Vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama (Facebook, Twitter);
• Stručni seminari sa ciljem obuke za vođenje kompanijskih naloga na društvenim mrežama;

U vreme kada je online prisustvo Vaših klijenata na društvenim mrežama svakodnevno, važnost kompanijskog prisustva na istima je ogromna. Pored strategije prisustva Vaše kompanije na društvenim mrežama, mogu da obezbedim i njeno kvalitetno prisustvo na istim (bez spama) koje će u isto vreme biti i efikasno (imate merljivu korist).

Korporativni bloging

• Kreiranje strategije korporativnog blogovanja;
• Tehnička realizacija bloga kao i njegovo održavanje Blogmastering;
• Stručni seminari sa ciljem obuke vođenja korporativnog bloga;

Pored društvenih mreža, korporativni blogging je idealan način da obezbedite dvosmernu komunikaciju sa Vašim klijentom. Pored komunikacije na direktan način radite i na svom korporativnom digitalnom identitetu.

Digitalni identitet – Online reputacija

Kreiranje digitalnog identita ili online reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad jer Vas svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najbolje raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima.

• Analiza kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Razvijanje strategije kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Kreiranje korporacijske online reputacije i digitalnog identiteta:
• Poboljšanje postojeće online reputacije i digitalnog identiteta:

Već sam u par navrata pisao o online reputaciji, digitalnom identitetu i važnosti istoga na mreži. Stvar ima još veću težinu kada se radi o korporativnom prisustvu. Jedna od usluga koju pružam je upravo analiza, kreiranje i poboljšavanje online reputacije za vašu kompaniju ili brend.

Web development konsalting

Razvoj web sajta je jedan složen proces bilo da se radi o web sajtu sa 5 fiksnih stranica ili web sajtu za e-commerce. Razvoj web sajta grubo delim na tri faze: kreiranje strategije i scenaria korporativnog web prisustva, izrada projektne dokumentacije i tek na kraju tehnička izrada web sajta. U svrhu toga Vam mogu ponuditi sledeće usluge:

• Strategija i scenario korporativnog online prisustva;
• Kreiranje arhitekture web sajta;
• Kreiranje tehničke projektne dokumentacije (Scope Statement);
• SEO web optimizacija konsalting
• Pomoć i sugestije u pronalaženju kvalitetnih web agencija za izradu web projekta;

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Komentarisanje ovog videocasta je zatvoreno na ovom mestu. Ukoliko želite da nastavite diskusiju, pređite na Blogowski.TV. Hvala.

Za one koji ne znaju ko je Gary Vaynerchuk: Posle par godina šljake kao klasičan prodavac vina, se odlučuje da lansira svoj lični Show na netu na adresi WineLibrary TV. Svakodnevno je radio videocastove gde je svoju strast prema vinima delio sa drugima i ujedno oko svega toga pravio svoj bussines.

Oduševljen sam da danas, pored videocastova koje i dalje redovno objavljuje na WineLibrary TV, Gary za svoj Bussines koristi i ostale moćne web kanale kao što je Twitter, lični sajt, Facebook appi, iTunes i Miro kanali. Čovek je jednostavno jako svestan snage marketinga na netu i to jako dobro monetizuje.

Danas je Gary Vaynerchuk prava zvezda na webu. Naravno, uspeh mu nije pao sa neba. Stoji da je lik i izuzetno harizmatičan i komunikativan. Ali pre svega, čovek koji puno radi i koji u svoj posao unosi ogromne količine emocija i strasti prema onome šta radi. Školski primer kako se treba odnositi prema svakom poslu. Nemoj raditi zbog novca, radi ono šta voliš i posveti se tome maximalno. Novac će sam doći.

Na WineLibrary TV možete videti kako čovek prodaje vina, a na videu iznad, njegov 15 minutni Show na prošlom septembarskom Web2.0 expo u New Yorku. Posle gledanja sam iskreno poželeo da kada porastem budem Gary Vaynerchuk. Evo, već sam počeo da se vučem za uši.

Photo by Mac Korisnik

Inače ovih dana vidim da je IT atmosfera u našim krajevima skroz pozitivna. IPhone stigao u hrvatsku, a zahvaljujući MacKorisniku imamo i fotkice. Ja svoj primerak još nisam dobio, ali Deda Mraz mi je javio da ću ga dobiti pre novaka. Javljam čim stigne naravno.

Istog dana u Zagrebu se desio i TMT.Ventures’08. Svi oni koji imaju Start Up u draftu u nekom skrivenom folderu, mogli su naleteti i pokupiti dobre kontakte i informacije (kao i simpatične hostese :)). Organizator je bio provereno dobar Initium, a kod Nikole možemo videti šta je bilo pripremljeno. Sada očekujemo i reakcije na blogosferi.

Samo dan posle Zagreba, na redu je i Niš da se pokaže u svom najboljem svetlu. Počeo je još jedan (treći) biZbuZZ. Konferencija o internet poslovanju, korporativnom prisustvu na Internetu, beneficijama, prednostima i novom tržištu i mass mediju – Internetu… Posle prvog dana, prateći On-line, čini mi se još bolje nego prošle godine.

I nikako da ne propustim da svi oni koji ne mogu biti u Nišu ove godine, mogu da prate odličan sajt IT događaji. Na jednom mestu svakog dana sažeto šta se izdešavalo. Na žalost, onaj pravi feeling kada ste na ovakvim mestima vam niko ne može preneti. Pogotovo kada se radi o Nišu ;)

p.s.
I da.. Wassup ekipa se vratila, ovaj put ne samo iz čiste zajebancije. Ovaj put je za ozbiljno ;)

Sa prošlogodišnjeg LeWeb’07

Ne krijem veliko zadovoljstvo što je Stephanie Booth odabrala da Blogowski.eu bude službeno odabran da pokriva konferenciju u našoj blogosferi. U toku konferencije ću se potruditi da vam predstavim što više mogu celu atmosferu u kojoj će ne sumnjivo biti puno pozitivne IT energije ;)

Tokom dva dana konferencije, od predavača ove godine pojaviće se i face kao što su Michael Arrington – TechCrunch, Jason Calacanis – Mahalo, Dan Farber – CNET News, Jeff Clavier – SoftTech VC, Marissa Mayer – Google ali i još mnogi drugi. Ceo spisak predavača možete videti na ofisijelnom sajtu LeWeb’08 ili ga preuzeti u PDF izdanju [250Ko] sve zajedno sa programom.

Meni je ovo prvi put da prisustvujem LeWeb konferenciji, ali prateći je on-line prethodnih pet godina, pretpostavljam da će biti i streaming prenosa za sve one koji ne budu mogli da budu u Parizu. A za one koji će biti tamo, vidimo se.

Radi se o kompaniji Radomirovic.net i kada odete na stranicu O nama na njihovom sajtu možete videti da im se zvanično sedište firme nalazi u ulici Čarnojevićeva 15/9, 18000 Niš. Pa čak pronaći i službeni PIB: 103985494.

A od te iste “ozbiljne” firme ja dobijam mailove sledeće sadržine:

Ono što bi trebalo biti interesantno sudskim organima u Srbiji su i par usluga koju firma Radomirovic.net pruža , koju otvoreno reklamira i koja glasi ovako:

Mass Mail?!
Mass Mail znači slanje email-a velikom broju ljudi radi reklame. Mi vam možemo ponuditi našu bazu od 500 000 email adresa sa prostora Balkana. Uglavnom iz Srbije i Crne gore.

Pored ovog očiglednog kriminala, firma Radomirovic.net na istoj stranici kaže da se ONA nalazi iza sajtova Kokice.net i Pirati-eucaffe.com. Kada odete na ove adrese, vidite da se u stvari radii o jednom pravom piratskom leglu. Iz istog razloga nisam ni linkovao ove sajtove.

Neverovatno mi je da država jurca prodavce ispred SKCa, a istovremeno ovi likovi sve to lepo obavljaju On line, pa se još “reklamiraju”, a verovatno i plate koji dinar poreza za sve to. Kako god, u ni jednom slučaju NE PREPORUČUJEM nikome da ima bilo kakve poslovne dealove sa njima..

p.s
I da, videh da su ladno ubacili i AdSense na jednom od svojih forum/sajtova sa piratskim sadržajem. Nisam mogao da odlolim a da ne pošaljem mail Googleu, čisto da vidim da li je to dozvoljeno..?

Kako god.. juče nam je New York Times bacio malo više svetla na celu ovu misteriju. I ako i dalje ovo nisu zvanične informacije ipak, za mene NYT ima određeni kredibilitet.

Novinar iz NYT, Miguel Helft u tekstu između ostalog piše da Gphone u formi telefona neće postojati, tj. da postoji samo prototip koje se neće nikada komercijalizovati već služi samo za razvijanje projekta koji je u stvari jedan software !!

Zapravo, radi se o operativnom sistemu za mobilne telefone pomoću koga je pristup svim Google servisima (kalendar, search mašina, e-mail..) totalno uprošten i lak za korištenje. Zamišljeno je da ovaj Gsofware zameni postojeće sisteme kod velikih marki telefona pa i Microsoftov Windows Mobile !!! Software je baziran na Linux distribuciji i biće naravno totalno besplatan. Za uzvrat Google očekuje naravno mogućnost prikazivanje svojih reklami :))

Prema informacijama ovog novinara, ovaj novi Gsoftware će biti javno prikazan krajem ove godine, a pušten u distribuciju sledeće. Ako su sve ove informacije tačne, jako me interesuje još kako će ubediti proizvođače da ga instaliraju?

Događaj koji će okupiti ceo regionalni IT créme se ove godine dešava u Niškoj Banji od 24tog do 26. oktobra. A na videu možete pogledati intervju koji je Dejan napravio za Razgovori.com sa jednim od organizatora Aleksandar Ilićem a.k.a FlyLord.

Na zvaničnom sajtu BizBuzz-a možete videti koga možete sve slušati ukoliko krajem oktobra skoknete do Niške Banje ili opet gde možete da prespavate (ako baš nemate bivšu devojku/tipa u okolini gde bi mogli da se ugajbite na ovih par dana ;)

A ako vas pored konferencije interesuje i “underground geek” provod, posetite DPT pa se informišite iz prve ruke na primer gde su dobra rebarca na kajmaku :))

Kotizacija za prisustvovanje je samo 2K dinara dok je za studente 1K dinara. A ako ste student i pokažete malo organizacionih sposobnosti, skupite se u grupicu od +5 studenata, plaćate samo 500 dinara ;) Možete se prijaviti On line ovde i požurite, mesta su ograničena, a 24.oktobar nije daleko.. ;)

Video 1

Video 2

Prvi blog koji bi uzeo za primer je BlogCatalog.com, koji je prodat za $40.000 i koji ima sledeću statistiku:

• 60.000 unique posetioca mesečno
• 50% poseta sa web pretraživača
• Page Rank 7
• Prihodi od Text Link Ads ~ $1.000 mesečno
• Prihodi od privatne prodaje – $425 mesečno
• Prihodi od Adsense – On pace for over $300 mesečno

Drugi blog, koji bi uzeo za primer je Biziki.com. Prodat takođe, ali malo skromnije, za $3500. Sa sledećom statistikom:

• 15.757 unique posetioca mesečno
• 31.282 otvorenih stranica mesečno
• Page Rank 6
• Prihodi od Text Link Ads – $220 mesečno
• Prihodi od Adsense – $20
• Prihodi od privatne prodaje linkova – $20

Treći blog na mom spisku je GadgetBloggers.com, prodat za $3500 i sa sledećom statistikom:

• 12.752 unique posetioca dnevno
• 167.181 otvorenih stranica mesečno
• Page Rank 6
• Prihodi od Text Link Ads – $132 mesečno
• Prihodi od Amazona – $80 mesečno
• Prihodi od Adsense – $21 mesečno

I za kraj četvrti blog, pomoću koga sam došao do interesantnih podataka je SportyBlog.com. Prodat je za $2500 sa sledećom statistikom:

• 9415 unique posetioca mesečno
• 24.971 otvorenih stranica mesečno
• Page Rank 6
• Prihodi od privatne prodaje reklamnog prostora – $398 mesečno
• Prihodi od prodaje linkova – $163 mesečno
• Prihodi od AdSense – $2 mesečno

Naravno, uzimao sam samo u obzir one blogove sa nekim “razumnim” posetama. Blogove tipa TechCrunch nisam želeo da analiziram iz prostog razloga što većina blogova nije na tom nivou, a i na našim prostorima je gotovo nemoguće postići toliki saobraćaj.

Imajte u obzir da su svi ovi blog-primeri koje sam dao ovde, na engleskom jeziku. � to na web-advertising jeziku znači da su zarade sa engleskog govornog područja mnogo jače od zarada sa naših prostora. Iz prostog razloga što oglašivači na anglo-saksonskom području više plaćaju. Pretvoreno u cifre, sve ove podatke što se tiču prihoda bi trebalo umanjiti minimum za 30-40% za neku realnu estimaciju potencijalne zarade na ovim prostorima. Naravno, istovremeno zadržavajući istu količinu posetioca i otvorenih stranica.

Zaključak ću ostaviti vama…

Konsultant Debbie Weil je prošlog decembra izdala knjigu The Corporate Blogging Book. Ovde (ENG) možete besplatno da skinete prvu glavu njene knjige. Za sada postoji samo engleska verzija, ali sam ovih dana imao sreću da padnem na jedan PDF dokument sa (ne) zvaničnim prevodom na francuski. Kako mi je taj jezik “razumnjiviji” sa oduševljenjem sam ga pročitao. U sledećim linijama sam pokušao da izvučem kontekst na principu 5 pravila.

Definisati ciljeve bloga pre samog otvaranja

Pre svakog otvaranja kompanijskog bloga je potrebno definisitati tačno “ton” pisanja kao i same ciljeve postojanja bloga. Na primer kompanijski blog sa ciljem čistog viralnog marketinga se vodi i piše na totalno drugačiji način od bloga koji je vođen od strane zaposlenih u svrhu pokazivanja razvijanja nekog kompanijskog projekta. Pored definisanja cilja potrebno je takođe definisati i regularnost u pisanju. Da li će to biti jedan post dnevno ili jedan post nedeljno nije toliko bitno, ali treba voditi računa da jednom započet blog vodi u približno istim vremenskim intervalima. Naravno ukoliko između svakog vašeg posta prođe mesec dana ili veći vremenski period, ovakav vid komunikacije gubi smisao.

Odrediti ko piše na blogu

Prva stvar koju treba definisati je koliko će autora blog imati i ko su oni? Da li će blog pisati samo jedan autor (možda direktor kompanije) ili više njih (zaposleni u kompaniji)? Odluku za to treba doneti u skladu teme i cilja kompanijskog bloga. Treba imati “friendly” stil pisanja, koji je uvek sličan prethodnim postovima istoga autora. Potrebno je imati blogere koji su uvek potpisani sa svojim pseudonimima ili imenima pa čak i kada iza tog pisanja stoji odeljenje za komunikaciju vaše kompanije, kaže u svojoj knjizi Debbie Weil. Naravno te autore ne treba menjati, pošto svaki posetilac vašeg bloga vremenom stvorit simpatije i navike prema stilu pisanja određenog autora.

Dobro definisati novo radno mesto, Bloger

Jednom kada ste definisali cilj pisanja kompanijskog bloga kao i autore koji će pisati na njemu, treba tačno odrediti radne obaveze kao i motivisati osobe za taj rad. Ni na jedan način ne treba nekog prisiljavati na ovaj posao. Ono što Debbie Weil preporučuje u svojoj knjizi je da dobro odredite zajedno sa osobom koja će pisati na blogu koliko će joj taj rad odnositi vremena dnevno ili nedeljno, da li će ga obavljati u toku svog radnog vremena ili od kuće kao i koju će motivaciju imati za obavljeni posao. Preporučuje se da to bude novčana naknada. Iz iskustva, Debbie Weil nam kaže da postoje dve potencijalne opasnosti koje treba izbeći. Prva je da se autor na blogu ne angažuje totalno samo na ovom novom zadatku i potpuno zapostavi svoj redovan posao, a druga potencijalna opasnost dolazi od toga da autor bloga ne počne da gradi svoj kult ličnosti na kompanijskom blogu, bilo to podsvesno ili svesno!

Održavati stalno isti stil pisanja na blogu

Bilo da kompanijski blog piše jedna ili više osoba, jako je bitno da stil pisanja bude autetničan, ne previše služben i maksimalno moguće gramatički tačan. Slobodno koristiti žargon u pisanju, naravno da nije vulgaran. Pre samog početka odrediti pravila igre što se tiče moderacije bloga. Naravno to podrazumeva da se ta pravila odnose i na samog autora, a ne samo na korisnike koji ostavljaju komentare. Isto tako pravila moderacije ne bi smela da se kose sa pravnom regulativom zemlje gde je blog editovan. Nikako ne treba brisati kritičke komentare ukoliko su osnovani na argumentima. Naprotiv, kvalitetnim odgovorima, svu kritiku treba iskoristiti u svoju korist.

Napraviti pravne okvire korištenja bloga

Prva osnovna stvar je imati na samom blogu stranicu gde su napisana sva “pravila igre” na blogu (Uslovi o korištenju, Politika privatnost itd). Kao što je napisano gore, ona treba da budu totalno u harmoniji sa svim zakonima zemlje odakle se blog edituje ili kompanija posluje. Druga stvar o kojoj treba voditi računa je da se u postovima izbegava svaka ne argumentovana kritika prema svojoj konkurenciji ukoliko ne želite da imate sudske procese. Na kraju treba obratiti pažnju na to da se javno ne iznose confidential podaci kompanije. Imajte u vidu da vas konkurencija čita :)

Naravno ovo su samo neke osnovne stvari iz knjige sa kojima se slažem. Otvaranje kompanijskog bloga treba da bude lepo organizovana timska akcija u kojoj treba predvideti sve moguće posledice, kako pozitivne tako i negativne. I pored toga što je ovaj alat relativno jeftin naspram rezultata koje možete postići njime, treba imati u vidu da jednom lošom koordinacijom ova marketinška igračka se može okrenuti protiv same kompanije.

* Izvor ilustracije: Economist.com

Kanadska kompanija Springboard Networks je rešila da nam olakša šoping praveći ovaj koristan gadgete po imenu Concierge. Radi se o mini kompjuteru sa LCD-Touch Screen ekranom od 8.4 inča, koji vam pomaže da se bolje snađete u velikim supermarketima. Concierge vam daje tačne informacije gde se nalazi artikl koji tražite kao i količinu artikala koji se već nalaze u korpi sve zajedno sa cenom. Postoji još dosta mogućnosti, a video prezentaciju možete pogledati ovde.

Na sajtu kompanije mogu da se pronađu i tehničke karakteristike proizvoda. � to se hardvera tiče Concierge poseduje

• 8.4 inča LCD-Touch Screen ekran
• Procesor: MIPS-Based 500 MHz
• 512 MB RAM
• 2 GB NAND Flash
• 256 MB NOR Flash
• 802.11g Wi-Fi
• Integrisani Barcode Skener
• Električnu 10 časovnu autonomiju
• UV Protection, Abrasion, Scratch, and Gouge Resistant

� to se softvera, tiče upakovan je Microsoftov Embedded Windows CE 5.0 , Macromedia Flash Player 6.0, HTML Customizable User Interface i Proprietary C++ Applications.

Concierge se nalazi još uvek u fazi razvijanja i nema ga još uvek u prodaji. Mislim da ovo može da posluži kao jedna od odličnih Business ideja za naše kako softverske tako i hardverske firme. Siguran sam da možemo biti konkurentni sa cenama na svetskom tržištu držeći naravno kvalitet proizvoda na visokom nivou.

Marko je malopre preneo informaciju gde može da se skine večerašnja emisija RTS-a, Oko Magazin, na kojoj je gostovao Dušan Đorđević i pričao o otkazanom Startup showu.

Konferencija je namenjena svim poslovnim ljudima zainteresovanim da se informisu o savremenim dostignucima u ovoj oblasti kao i mogucnostima za njihovu primenu u Srbiji. E-trgovina predstavlja mesto okupljanja domacih i inostranih strucnjaka iz ove oblasti sa ciljem da ucesnicima skupa ( preduzetnicima, menadzerima, informaticarima, i svima koji zele da unaprede svoje poslovanje ) omoguci analizu trenutnog stanja, kao i da ukaze na moguce pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

Tematske oblasti koje će biti obrađene na konferenciji E-trgovina 2007 su sledeće:

• B2B i B2C e-commerce
• Internet marketing
• Pravni aspekti elektronskog poslovanja
• Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu
• Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu
• E-banking
• Brokersko poslovanje na Internetu
• Uloga osiguranja u procesu e-trgovine
• Upravljanje procesima dostave robe
• M-commerce

Događaji koji će propratiti konferenciju E-trgovina 2007:

• E-trgovina AWARD priznanja za doprinos razvoju elektronskog poslovanja u Srbiji, tradicionalno se svake godine dodeljuju najuspešnijim projektima u ovoj oblasti.
• Akademski dan (20.04.2007.) – Obzirom da sve veći broj obrazovnih institucija u Srbiji uvodi u svoje nastavne programe predmete iz oblasti elektronskog poslovanja i ove godine je posebna pažnja posvećena ovim institucijama i njihovim studentima.
• eBusiness Career Day je poseban segment programa koji kompanijama koje učestvuju na konferenciji, kroz direktan kontakt sa kandidatima za posao – studentima apsolventima, diplomcima i postdiplomcima eBusiness obrazovnih profila, kao i svim ostalim e-business profesionalcima, obezbedjuje kvalitetan kadrovski potencijal.

Za prijavu vaših radova nemate još puno vremena, zadnji rok je 5.02.2007. Obavestenje o prihvatanju abstrakta će biti 12.02.2007 godine. A rok za predaju vašeg rada ističe 18.03.2007 godine. Celo uputstvo za prijavu vaših radova kao i on-line formular možete naći ovde.

Ukoliko želite da na konferenciji učestvujete samo kao slušalac, kotizacija je 4590 din +pdv ako se prijavite do petka 26.01.2007 godine. U cenu kotizacije uključeno je učešce u radu Skupa, Zbornik radova i ostali materijali. Sa obzirom da je broj mesta ograničen, a kako se i ove godine očekuje puna popunjenost smeštajnih kapaciteta na Paliću, ne treba očekivati da će te mesta naći na sam dan konferencije. On-line formular za prijavu na konferenciju kao Učesnik-slušalac se nalazi ovde.

Sve dodatne informacije možete naći na zvaničnoj prezentaciji konferencije E-trgovina 2007.

Ova nova kategorija terminala je namenjena za manja i srednja preduzeća za pozive prema drugim korisnicima Skype-a kao i prema fiksnim i mobilnim telefonima za ceo svet. Svi pozivi se obavljaju via vaše Internet konekcije (bez Broadband konekcije ne preporučujem) bez ikakvog spajanja na vaš računar.

Webt@lker 5000

Radi se o dva modela, prvi je Webt@lker 5000 proizvođača TOPCOM, a drugi Solo.1 koga je lansirao IPEVO. Oba modela imaju ekran u boji od 2,4 inča preko koga upravljate vašim Skype kontaktima kao i na računaru. Kako sam shvatio, postoje iste funkcije kao i na vašoj Skype verziji na računaru, osim video opcije. Na žalost… :(

Kao što napomenuh gore, možete pozivati druge Skype korisnike, ali i isto tako da sasvim komforno koristite i SkypeOut (pozivi prema fiksnim i mobilnim linijama za ceo svet) i SkypeIn (posedovanje fiksnog Skype broja koji omogućava pozive sa bilo koje telefonske linije ka vašem Skype broju).

Ukoliko još nemate vaš Skype account u dva poteza ga možete otvoriti preko samog telefona. Konekcija na oba terminala se obavlja preko RJ450 priključka na ADSL modem ili na lokalnu Internet mrežu.

Solo.1

Webt@lker 5000 kao i Solo.1 biće u prodaji početkom marta ove godine na Skype e-Shopu. Cena još uvek nije poznata.

Svake godine od 1967 u Las Vegasu se održava najveći Hi-Tech sajam na svetu. Mesto gde se često širokoj publici premijerno predstavljaju tehnološke inovacije, kao recimo prvi video rekorder 1970te, 1981 prvi CD čitač, 1996 prvi DVD ili 2001 Xbox i Plazma ekran.

Ove godine Consumer Electronic Show 2007, počinje za par sati i traje sve do 11og januara. Više od 3000 Hi-Tech svetskih kompanija će učestvovati na njemu i biće održano preko 280 konferencija.

U moru novih Hi-Tech proizvoda, između ostalog moćiće se videti, novi LG-ov DVD čitač. Prvi koji će biti u mogućnosti da čita dva DVD formata, Blu-ray i HD-DVD. Samsung će predstaviti svoj plazma Wi-Fi televizor sa kojim će te bez imalo muka gledati vaše DIVX zapise sa kompa. Yahoo je najavio neke nove inovacije u svetu mobilnih telefona. A najavljen je i prvi Hard Disk od 1 Teraocteta, proizvođača Hitachi, o kojem ću napisati par redova više u sledećem postu.

Više detalja o sajmu možete naći na officielnom sajtu ovde, a sa obzirom na količinu proizvoda koji će biti premijerno prikazani, siguran sam da će se ovih dana na svim boljim gadgete i Hi-Tech blogovima vrteti novi proizvodi.

Ime koncepta je ReputationDefender.com i za cilj ima da traži po mreži sve tragove koje ste ostavili u prošlosti i koji vam se danas ne sviđaju i želite da ne postoje ! Primer : dok ste studirali, fotkali ste se malo slobodnije i fotku stavili na neki forum, blesavi politički stavovi (u međuvremenu promenjeni) koje ste napisali kao komentar na nekom blogu, smešna poema napisana koleginici i zaboravljena negde na mreži…

“Ovakvi ili slični ostavljeni tragovi, u budućnosti ili već danas, vam mogu biti problem ako tražite posao ili želite da napravite karijeru u politici” kaže Michael Fertik, diplomirani pravnik sa Harvarda i direktor ReputationDefender.com.

Po želji klijenta, kompanija vrši detaljnu pretragu po netu i pravi spisak svih nađenih podataka o vama ili vašim članovima porodice (tekstualnih ili multimedijalnih). Onda vi sami kažete šta želite da za vas bude obrisano.
“Ovakav servis je danas postao apsolutno neizostavan. U eri kada se većina informacija nalazi na netu i koje su dostupne svima, svi imamo pravo da je jednog trenutka sklonimo od očiju javnosti ukoliko to želimo” kaže još Michael Fertik, argumentovajući svoj businesse.

Na koji način kompanija “čisti” ta dokumenta koja mogu da se nađu ponekada na serverima širom sveta ? Na to pitanje za sada nema odgovora pošto u kompaniji tvrde da je to poslovna tajna. Samo je napomenuto da se služe isključivo legalnim sredstvima i da u nikakvom slučaju ne piratuju određeni sajt.

Što se efikasnosti tiče nisam uspeo da nađem ni loša ni dobra iskustva, mada je meni cela priča po malo SF karaktera ://

Međutim, prema jednom istraživanju kompanije za ispitivanje javnog mnenja MetaFacts, 50% američkih vlasnika Mac računara imaju više od 55 godina prema samo 25% vlasnika PC-a koji imaju isto godište ! Kako kažu u MetaFact-u uzrok toga je cena.

Apple je istog trenutka reagovao i izjavio da su podaci totalno ne tačni. Bill Evans porte-parole kompanije Apple je brže bolje sazvao novinare i saopštio njegovu statistiku.

” Prema podacima o našim klijentima koje imamo u našoj bazi podataka, samo 20% naših klijenata imaju više od 55 godine. “

Dodao je još da Apple nikad nije bio popularniji i da su njihovi proizvodi prodaju ljudima od jedne pa sve do 101 godine ! :// Ono što je sigurno je da je Apple od 2001 godine prodao 67 miliona iPod-a sa ciljem da se kasnije ti korisnici preobrate sa PC-a na Mac.

� ta uzeti ??

Lično ne koristim iPod (možda zato što sam često u kolima), ali ovih dana razmišljajući o kupovini jednog laptop-a, sve mi više Mac Book Pro 17” prolazi kroz glavu. Pre mesec dana, drugarica je uzela Mac Book, a ovih dana i jedan ortak Mac Book Pro 17”. Mašine su zaista sjajne. Samo nisam još uvek ubeđen da je tolika cena naspram kvalieta koga dobijamo, zaista opravdana.

Za Mac Book Pro 17” treba da iskeširam 2800 € + 300€ Apple Care hmmm, kada gledam cene PC-ja, za te pare mogu da dobijem stvarno monstruma sa boljim performansama + jedan dobar ekran od 20” za gajbu. Naravno posle imamo priču o kvalitetu koja ne stoji baš uvek. Do skoro sam mislio da Mac jednostavno ne može da se “zakuca” a od skoro sam video čak dva puta zakucavanje kod drugarice sa istovremenim otvaranjem illustratora i photoshop-a (na Mac-u naravno). Ostaviću da se kuva još koji mesec dana ta priča, svaki konstruktivan predlog dobrodošao.

Zaista sam se iznervirao danas u vezi jebenog avio prevoznika JAT. Radi se naime o tome da sam pre 10tak dana hteo da rezervišem avionsku kartu za kćerku na relaciji Beograd-Štutgart. O smrdljivom interface-u na koji naletite kada otvorite sajt ne bih ovaj put. Ali o sistemu rezervacije karata hoću.

Elem, odem na govno od sajta i uredno popunim podatke o željenom letu, kliknem na sledeći korak i tu me njihov “sjajan sistem” obavesti da imam sreće i da za povratnu kartu Beograd-Štutgart-Beograd sa datumom polaska 24.12.2006 i datumom povratka 11.01.2007 treba da odvojim 14.597 CSD.

Rekoh SJAJNO! Međutim, tu problemi počinju… krenem dalje sa kupovinom i tu mi ono gore pomenuto govno sajt traži podatke od putnika i brojeve moje kreditne kartice. Opet ja strpljivo sve popunim i kliknem na plaćanje. Kad ono.. smrdljivi sajt/JAT mi saopšti da ne može trenutno da obradi moje podatke (možda zbog poznate pauze za kafu koja se na našim prostorima dosta praktikuje) i da pokušam kasnije. Ili da kontaktiram administratora (nemam pametnija posla nego da se jurim sa vucibatinom koja je isprogramila ovo sranje)

Ali isto tako mi kaže da imam sreće i da je karta rezervisana i da imam četiri dana da je podignem u ekspozituri koju odaberem. Tu ti ja napravim screen-shot te potvrde, čisto da se nađe (naravno krijem podatke klinke neću da je majmuni još maltretiraju)

Dobro rek’o, nema veze, nazovem kevu preko Skype-a koja živi u Srbiji i zamolim je da nazove Call Centar (+381 11 3112 123) lopovske kompanije i da oni potvrde rezervaciju. Uradi ona to i kaže mi sve je sređeno, sutra će svratiti do poslovnice bedačke kompanije i da preuzme kartu.

Međutim poslovanje na balkanu se tu ne završava, moramo mi da pokažemo da znamo mnogo stvari koje tek svet treba da nauči. Elem, keva sutra svraća do poslovnice i nasmešeno (znam je :-) kaže ime i prezime na rezervaciji i sprema novčanik. Službenica isto tako nasmešeno kaže nema problema i da konačna cena iznosi 280 € !!!

Tu moja mama promeni izraz na licu i krene verbalni obračun koji traje izvesno vreme gde službenica pokušava mojoj izbezumljenoj majci da objasni da i pored moje rezervacije na netu i poziva na jebeni Call Centar, rezervacija NE POSTOJI i da mora da se otvori za 280€ !! Naravno majka mi je u tim situacijama nezaustavljiva i poziva se pretpostavljeni u Beogradu, koji kaže da je istina da su ovih dana imali “MANJI problem na sajtu smrdljive kompanije” koji je u među vremenu ispravljen (što je još jedna laž jer i trenutno -11.12.2006 u 18h ne radi). Isto tako ljubazno se izvinjava i ponavlja cifru o 280€. Naravno majka nastavlja da se bori kao i svaka majka :)) I posle nekog vremena iscrpljene službenice kažu da možda može i za 220€ !!

Stvarno ne znam šta joj bi i tu se moja majka zaustavi i pristane, izvadi 220€ i plati. E sad posle ove priče zar se ne slažete sa mnom da JEBENI JAT LOPOVSKA KOMPANIJA ??

*****
Edit:
Ovo mora da dodam. Opet malopre odem na njihov sajt da im pošaljem mail sa linkom prema ovom članku da ih pozdravim :) Na delu “Kontakt” imate uredno napisan mail za kontakt info@jat.com bez ikakvog formulara. Ok pa makar to rekoh. Napišem mail i pošaljem i posle 1 minuta dobijem odgovor :))

This is an automatically generated Delivery Status Notification

Delivery to the following recipient failed permanently:

info@jat.com

Technical details of permanent failure:
PERM_FAILURE: SMTP Error (state 9): 550 5.1.1 unknown or illegal alias: info@jat.com

Strašno…. baš me interesuje koliko je para poresnih obveznika bačeno na ovo govno, kao i čijih je ruku delo ovaj tehnološki vrhunac od sajta ?? (sada sam video i umetnike što ga napraviše :))

Gledanje konferencije u streamingu in-live Le Web 3 Paris je zahvaljujući Vpod.TV moguće klikom OVDE. U sredini ekrana imate narandžastu tab navigaciju, kliknite samo na LIVE, i enjoy.. :-)

Predavanje će se održavati na engleskom jeziku 2 dana u sali sa 1000 mesta popunjenog do zadnjeg !! Interesantno je da tih 1000 ljudi koji prisustvuju konferenciji dolaze iz 36 različite zemlje sveta. Jedan od najvećih Web događaja u Evropi koji su se ikada organizovali. Na žalost nisam bio dovoljno “brz” za kartu, koja je inače koštala 300 €, da se nađem u tih 1000 privilegovanih :( Sva sreća pojavi će se brdo videocast-a, tako da čim počnu da se objavljuju na YouTube-u postovaću ovde. Imam proverene informacije od ljudi koji idu na konferenciju da će objavljivati praktično odmah posle govora. Čak se priča i o mogućim streaming prenosima na pojedinim blogovima.

Inače sala je opremljena WI FI Internetom od garantovanih 50mb/s od strane sponzora ORANGE (France Telecom) !! Tako da je sve moguće :))

Od ljudi koji učestvuju kao predavači izdvojiću par njih koji su zaista velike face što se web-a tiče. A ceo spisak programa sa svim ljudima što će govoriti imate ovde, a Google Mapu sa ljudima koji će biti prisutni ovde.

• Niklas Zennström /Founder Skype and Kazaa
• Lorraine Twohill /Marketing Director EMEA Google
• Dominique Vidal /MD Europe, Yahoo!
• Mikko Pilkama /Nokia Multimedia
• Tristan Nitot /Mozilla Europe
• Ouriel Ohayon /TechCrunch
• Dave Sifry /Founder & CEO, Technorati
• Brent Hoberman /co-founder LastMinute
• Lukasz Gadowski /Spreadshirt
• Tariq Krim /NetVibes
• Marc Simoncini /Meetic
• Felix Miller /Last.fm
• Benjamin Bejbaum /Dailymotion
• Glenn Fisher /Marketing Director Linden Lab Second Life
• Michael Arrington /Techcrunch

Zvaničan sajt Le Web 3 (ENG)
Blog Loîc Le Meur (ENG – FR)

********
Edit 11.12.2006 : 9h30
Nekoliko linkova za praćenje događaja:
* Na Technorati ju možete pronaći informacije pomoću taga leweb3, a evo i RSS za isti
* Na Flickr-u ide takođe leweb3
* Delicious link na leWeb3

Takođe ako formular koristimo samo za kontakt mislim da on treba biti prijatan i da pored ostalog interfejsa odaje određeno poverenje vašem potencijalnom klijentu. Na kontakt formulare treba gledati kao na jedan deo vašeg PR-a.

Kontakt formular treba biti jasan, pregledan i jednostavan za popunjavanje sa minimumom potrebnih informacija. Istovremeno da je prijatan na pogled i urađen tako da klijentu da utisak da je njegovo popunjavanje “Piece of Cake” :) Ne treba ga prenatrpavati sa traženjem svih živih informacija koje vam ne služe ničemu. U današnje vreme kada se na vreme obraća velika pažnja, korisnici ne žele da provedu tri sata popunjavajući neki formular da bi kupili nešto ili vas kontaktirali. Još gore je ako kliknu na dugme “Pošalji”, a server validacija kaže da nešto nije u redu i svi podaci koje su uneseni jednostavno nestanu :/ Garantovano ste izgubili tog klijenta, a ako za vaše poslovanje koristite AdWords ili neki drugi vid reklame znate i sami koliko je skup svaki vaš unique posetilac.

9 Fensy formulara za vaš Blog ili Web sajt

U ime svega gore napisanog napravio sam manju zbirku 9 gotovih fensy formulara za vaš Blog ili Web sajt. Većina njih je XHTML validna, a svi su stilizovani pomoću CSS-a. Ostaje vam samo da ih prilagodite vašim potrebama kao i vašem interfejsu.

Danas sam via Svakodnevnica saznao da je Google pustio u rad AdSense i za hrvatski jezik. Zaista sjajna vest! Imam račun na AdSense i na AdWords skoro 2 godine i do sada AdSense nisam koristio (osim manjih experimenata) dok AdWords šibam na francuskom, belgijskom i kanadskom tržištu već nekih godinu dana.

Mislim da će ovim potezom Googla pored njega samog, dobro profitirati i IT zajednica u Hrvatskoj, a i u Srbiji. A i razvijanje samog tržišta u te dve zemlje će biti mnogo ubrzaniji. � to se tiče Srbije, mislim da i pored bahatog ponašanja države na planu telekomunikacija, stanje će se bitno izmenuti pošto su ovaj put “pravila igre” malo izmenjena. Počeće se javljati sve veća zainteresovanost za marketingom i u toj sferi. Samim tim pritisak javnog mnenja na državu a i na Telekom će se povećati u smeru poboljšanja izuzetno crne situacije na IT planu. Do sada su samo ljudi iz ovih oblasti kukali. Sada će publika biti malo veća, a i interesi :)

Naravno, skupiće se tu odmah i ekipa pametnih koji će u tome videti odličnu foru za brze pare. Sva sreća pa će se brzo razočarati pošto Google sancioniše NEmilosrdno isključenjem iz programa sve one koji varaju (pa čak i pokušaju :-). Na žalost biće tu i kolateralne štete u vidu par izbacivanja ni krivih ni dužnih. Zaista vam ne vredi da pokušavate sa “Mućkama” Google vas vidi sve :)) Pametnije je da tu energiju iskoristite u pisanju kvalitetnih tekstova i pre svega da su tematski !! I naravno za neku ozbiljniju lovu će trebati da usijate Bandwidth na vašem serveru.

Sve u svemu mi se čini da će zahvaljujući ovom potezu Google-a, IT situacija na ovom jezičkom području postati jako interesantna u 2007.

Da ne ulazim u detalje potražnje koje možete pročitati ovde ili ovde, pokušaću izdvojiti ono što najviše bode oči. RTV Novi Sad traži ovo ;

Potrebno je kreirati višejezični CMS (Content Management System – aplikacija za upravljanje Web sadržajima) na 10 jezika, koji ima mogućnost da prihvata FLASH objekte u sklopu standardizovanih HTML dokumenata (prema http://validator.w3.org/), i da je SEO enabled (Search Engine Optimization – Naslovi, URL-ovi…). Preferirane su Open Source tehnologije.

Suština potrebnog vizuelnog rešenja sajta RTV, po ugledu na najbolja rešenja sličnih servisa, jeste dominantno obrađena informaciona arhitektura na takav način da se dobije čitljivost velikog broja informacija, uz dopadljiv izgled stranica sajta.

Potrebni su svi oblici savremene komunikacije na sajtu (RSS, Podcast, Wap…) koju koriste online novinski i TV servisi u Svetu.

Potrebno je napraviti kvalitetan pretraživač tekstova.

Audio i video streaming radio i tv programa (live video i arhiva)

Pod ovim uslovima i rokovima (obratite pažnju na datume rokova sa obzirom na obim posla i datumom potražnje koji je bio 29.08.2006) :

Potrebno je kreirati takvo rešenje koje omogućuje da se radna verzija sajta (sa osnovnim funkcionalnostima unosa i prikaza tekstova) u prvoj fazi projekta da na korišćenje najkasnije 20 dana od potpisivanja ugovora sa izvođačem radova. Rok za kreiranje i predavanje kompletnog rešenja na testiranje jeste 15.10.2006. Radno rešenje sajta i prethodni termin puštanja sajta na testiranje su potrebni radi uigravanja tima koji će sa strane RTV voditi Web redakcija.

Rok za puštanje sajta u javnu upotrebu je 01.11.2006.

07.09.2006. Direktorka RTV Novi Sad imenuje tročlanu komisiju koja donosi odluku da izvođač radova izrade sajta RTV, od 7 pristiglih ponuda, bude firma iz Novog Sada ARHEL. Koliko god svi ti uslovi zvučali sumnjivo, ne treba biti negativan i treba pustiti profesionalce da završe posao. Međutim, kako je Goran javio, Direktorka RTV-a sinoć svečano izjavljuje da je sajt gotov uz potpuno novi “Vizuelni identitet” ???

Ako zanemarimo “malo” kašnjenje od dve nedelje koja je na ovim prostorima više nego normalna pojava i pravi krš od sajta na kome ne možeš da pronađeš ni najobičniji RSS, a kamoli Podcast, Wap i ostale multimedijalne munje kao i više od 10 sekundi za otvaranje strane (na ADSL-u od 20Mbit/s download) sve se dobro završilo. Naravno zaliveno lošim šampanjcem i sve na račun poreskih obveznika koji rade za 200-300€ prosečne plate u 21 veku !!!

Detaljnu diskusiju o svemu možete naći na forumu DPT-a, a ako i dalje želite da svratite na sajt koji ste vi platili dragi građani onda ovde.

Dejan jako realno analizira današnju IT situaciju u Srbiji, navodeći podatke da u Srbiji danas imamo 1,5 milion korisnika Interneta sa jako slabim procentom ADSL-a. Razlog za to, kako kaže, je loša ekonomska situacija u zemlji kao i tehnički zastarela infrastruktura. Na žalost nije provukao možda najbitniji momenat, a to je monopolističko ponašanje pre svega države, kao i srpskog Telekoma. Svi znamo da kada ima monopola, ne možemo nikako očekivati napredak.

Na svu sreću u Srbiji ne razmišljaju svi kao “nabubreli Sarmama” telekomovi funkcioneri. I odmah nam iz priče izdvaja odlične srpske preduzetnike i geek-ove i njihove web servise koji su se pojavili u poslednje vreme. Donesi.com, activeCollab, Naslovi.net, Romance Cafe i Limundo.com su samo od nekih koje on navodi. Naravno ne zaboravljajući B92, koji trenutno trpi (zasluženo) mnogo kritika oko kvaliteta koji gubi, ali po meni on ostaje još uvek najkvalitetniji web servis koji postoji u Srbiji.

Originalni tekst (ENG) možete pročitati na blogu Read/WriteWeb. Bravo Dejane, a Bravo i vi svi koji vadite Srbiju iz IT blata ;-)

Edit : Dodajem još tri servisa koje sam ne namerno izostavio sa spiska. Vivvo.net, Blog.co.yu i Kobajagrande.com. Hvala Dejane.

Ali ipak posle nekog vremena dolazimo do zaključka da i pisanje ličnog bloga traži dosta vremena pa čak i pomalo novca ako smo se odlučili da sami hostujemo svoj blog ili da ga držimo na nekoj od platformi koje nisu besplatne i koje nam za uzvrat daju neke prednosti nad besplatnim blog servisima. Tako da vrlo brzo sebi postavljamo pitanje “Kako da bar povratim uloženi novac ?”

� to se zarade tiče u bilo kojoj sferi IT industrije pa tako i u blogosferi situacija na balkanu je veoma crna i teška pre svega zbog onemogućavanja naših banaka za procesiranja kreditnih kartica preko neta kao i nemogućnosti da se još uvek koristi najrasprostranjeniji platni servis danas na netu, PayPal. Razloge za sve to manje više svi znamo i ne želim ovaj put da ulazim u neku dublju analizu toga. Pre bih napravio nekakav spisak mogućnosti koji danas postoje uopšte u svetu i ako su pojedini ne dostupni na našem tržištu. Mislim da će se u skorijoj budućnosti servis po servis nuditi polako i na našem tržištu. Bitno je biti spreman :-)

7 načina za pravljenje novca svojim blogom

• Buzz programi
• Sponzorski linkovi
• Affiliate programi
• Direktna prodaja (Blog-Shop)
• Donacije
• Direktni sponzor
• Prodaja bloga

Buzz programi
Sistem Buzz programa je relativno nov i zasniva se da budeš materijalno nagrađen za pisanje nekog artikla na svom blogu. Nešto kao “Blog plaćenik” ;-) Nagrada može da bude u vidu novca kao i u vidu besplatnog promotivnog materijala (CD, DVD, T-Shirt itd). Na prvi pogled liči na pravi blogerski raj, ali…

Treba imati u vidu da svi servisi koji nude takve usluge jako obraćaju pažnju na moguću influentnost bloga u koju ulažu, tako da se odmah u startu pravi selekcija “Ko može, a ko ne”. Zatim ideš na još jedno “ceđenje” tako što u zavisnosti tvojih back-linkova kao i rezultata na Alexinom Traffic Rank-u se određuje tvoja tržišna vrednost.

Lično mogu da preporučim dva servisa. Prvi se zove Review me. Plaćaju vas za naručene textove koje zatim objavljujete na svom blogu. Dragan je pisao malo detaljnije pre par dana na Herbiv.org.
Drugi je BuzzParadise i zasniva se na slanju test proizvoda na vašu adresu posle čega vi napravite malu kritičku recenziju na blogu. Više o njemu sam pisao par postova dole

Sponzorski linkovi
Princip funkcionisanja je da na svoj blog staviš mali Javascript kod i od tog momenta imaš linkove prema drugim sajtovima. Svaki klik na jedan od tih linkova tebi parice u džep (Eeee da je baš tako).
Pravu exploziju su doživeli u junu 2003 lansiranjem Goggle servisa Google AdSense, danas je jedan od najčešćih vidova zarade na blogovima. Ne postoji nikakav vid influent diskriminacije i bukvalno svako može da ubaci mali Javascript kod na svoj blog i počne odmah da zarađuje. E sada ide ona magična reč “Ali…” koju mora često da upotrebljavam kada treba da svetsku teoriju primenimo u praksi na balkanu… ;-)

Google AdSence, kao ni Yahoo Publisher i MSN Ad Center ne podržavaju oglase na srpskom. � to se hrvatskog tiče tu su stvari malo bolje mada čujem od prijatelja da i tu postoje neke začkoljice.
Naravno da postoje i alternativna rešenja kao recimo što je Urbae ili Text Links Ads, ali prema glasinama koje sam čuo ne isplati se trošiti vreme.

Affiliate programi
Kredibilitet svakog bloga je u kvalitetu informacija koje nam daje. Ako taj kredibilitet upotrebimo u nuđenju određenog proizvoda može da se napravi i solidan novčani promet. Recimo ako na blogu napišemo odličnu recenziju o jednoj ne pročitanoj knjizi i ujedno preporučimo njenu kupovinu preko nekog Affilate programa šanse da ta knjiga bude kupljena je mnogo veća nego da smo samo “vulgarno” napravili stranicu sa 50 knjiga bez ikakvih “human” objašnjenja. Danas imamo dosta odličnih servisa koje nam poprilično olakšavaju posao time što imamo veliki i kvalitetan izbor već pripremljenih banera kao i pravljenje raznih suggest listi. Naravno da treba imati u vidu opet ono “Ali” što se tiče blogova na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku :-( Iz mora raznih servisa bih izdvojio par za koje subjektivno mislim da su dobri.

• Amazon ima odlično razvijen affiliate program sa već pripremljenim linkovima prema proizvodima koje same birate. Postoji i zanimljiva alatka za generisanje linkova (Build-a-Link).
• Trade Doubler je odličan evropski affiliate servis (bez Balkana na žalost) koji vam nudi ogromnu paletu proizvoda kao i odlično urađenih banera, kako u GIF formatu tako i u Flash-u. Na njemu možete pronaći proizvode velikih brand-ova kao što su Air France, KLM, Apple, Dell, Sony itd.
• Za AffiliateMarketing sam čuo par pozitivnih iskustava, ali ga lično ne poznajem. Kažu da primaju i klijente sa naših prostora. (ako neko ima kakav info nek javi)
• First-Coffee je malo bleđa varijanta gore pomenutog Trade Doubler-a.

Pomenu bih možda i još LinkShare, ClickBank ili Commission Junction kao jače igrače u tom polju kao i Fnac, PriceMinister, NetAffiliation i CibleClick i ako su ovo četvoro zadnjih uglavnom lokalni igrači za francusko tržište (ali jači ;-)

Direktna prodaja (Blog-Shop)
Blog-Shop je isto relativno novija pojava. Ono što je bitno razlikuje od klasičnog e-commerce je to što redovnim pisanjem textova “terate” potencijalne kupce da vam svakodnevno svraćaju na blog tj u e-radnju. Jako interesantan koncept. Ono što je bitno, kao i što sam napomenuo u Affiliate programima je da odličnom textualnom argumentacijom ubedimo kupca da je proizvod dobar. Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je da ne treba praviti “buvlju pijacu” od bloga. Treba se specijalizovati za određenu vrstu proizvoda i samo o tome pisati tj. prodavati ;-)

I opet magično “Ali”… Oko naplate je jako pipavo. Najednostavnije bi bilo da se ide preko PayPal-a, ali on ne podržava naše tržište.Iz čitanja iskustva drugih bi preporučio 2 CheckOut.

Donacije
Dosta jednostavan način ako imate nekoga sa PayPal nalogom. Ne znam da li je moguće obaviti preko 2 CheckOut-a.

Direktni sponzori
Najstariji način za zaradu. Uzmeš pa direktno nudiš firmama mogućnost da im se baner pojavljuje na tvom sajtu. Na žalost, sa većinom od njih ćeš morati dobro da se ubeđuješ “Kako je u 21 veku bitno da budu vidljivi na mreži”…:-(

Prodaja bloga
Radikalna metoda. Ako imaš dobar prosek unique posetioca kao i komercijalno zanimljivu tematiku bloga, a pri tom je pisanje počelo da te smara, možeš pokušati da tapneš ceo blog. Recimo na eBay-u ili na nekoj od ovih bussines pijaca. Meni se lično metoda ne dopada, ali što da ne. Ima ljudi koji su uspeli.

Zaključak
Realno gledajući, ne verujem da možemo da pričamo o nekoj novčanoj zaradi na svom ličnom blogu. Jednostavno kako zbog svih gore navedenih tehničkih problema naplate tako i zbog ne imanja tržišta na našim jezičkim prostorima. Nasuprot tome ako vladate dobro Shakespear-ovim jezikom i isti koristite na vašem blogu, tu se uslovi već menjaju. Ako premostimo tehničke probleme naplate šanse su vam dosta uvećane. U svakom slučaju treba imati u vidu da za ozbiljniju zaradu treba da “pravite” bar nekoliko desetina hiljada unique posetioca mesečno. Ali da tu ne računamo one posete koje vam prave RSS agregatori. Tačna statistika oko toga je za sada tabu tema na netu, zbog politike koju vodi Google sa svojim programom AdSense. U kojem eksplicitno zabranjuje bilo kakvu komunikaciju lične zarade pod pretnjom trenutnog isključenja iz programa. Verovatno pretpostavljate da svako ko i uspe da zaradi posle toga dosta “stidljivo” priča o tome.

Moj savet je da pisanje ličnog bloga treba da bude stvar zadovoljstva gde treba maksimalno biti kreativan i gde ne treba voditi računa da li će nam neko platiti za to. Svaki vid raznoraznih banera, sponzorskih javascript linkova ili DHTML prozora koji smaraju, vidim samo kao na industrijsko zagađenje ličnog bloga. A što je najgore, ne vidim ni neko realno ekonomsko opravdanje. Jedini vid potencijalne zarade koji mi liči da je korektan je Buzz marketing i to samo ako ti je dozvoljeno da budeš realno kritičan bez ikakvih naručenih “emocija” prema određenom proizvodu ili marki.