Radi se o tome da je do sada proces akreditacije za LeWeb išao samo-prijavljivanjem. Blogeri su se prijavljivalji i organizatori birali među prijavama. Problem je što je detekcija uticajnih blogera u svojim zajednicama od strane organizatora bila problematična i teška. Zato su sada organizatori odlučili da se obrate samim zajednicama za pomoć. Od ove godine je odabir za official blogere malo drugačiji.

Prva faza je da se detektuju blogeri koji su u svojim zajednicama uticajni i čitani. Sve ide na preporuku same te zajednice. Naravno, ove preporuke nisu anonimne nego će se uzimati u obzir i ko to preporučuje (da li ima blog, twitter nalog, koliko je aktivan itd).

Tek kada se pokupe te preporuke u drugoj fazi kreće “samo -prijavljivanje” blogera. Forma prijava će biti malo drugačija nego do sada, ali o tom potom..

Ako imate omiljenog IT blogera koga bi voleli da čitate iz Pariza sa LeWeb’10, preporučite ga preko ovog formulara.

p.s 1
Molim vas, nemojte prijavljivati mene. Ja ću verovatno biti prisutan na LeWebu, ali neću moći pisati o tome i izveštavati.

p.s 2
Pre prijave imajte u vidu da je cela konferencija na engleskom jeziku i da je za praćenje iste neophodno da ga bloger zna ;)

Gadgeterija je po meni najbolji gadget blog na ovim prostorima, a verovatno i “šire”. Iza tastature stoji sedi Boris Radošević. Koga interesuje više pikanterija iz života Mr. Gadgeterije, Ivan BB je upravo napravio intervju sa njime.

Prljav veš sa strane, Boris se sprema da nas u ovaj petak što dolazi časti Blog Maratonom!? Početak je 27.11.2009 u 23.59h sa trajanjem od 24h! Dakle jedan ceo dan će čovek pisati postove na svom blogu i biti u stalnoj interakciji sa svojim čitaocima!

Iskreno, mislim da je defitivno lud, ali u to će se i svi moći uveriti jer će biti i live prenosa preko uStreama :)

Naravno, pored bloga i video streama, ceo show ćemo moći pratiti i preko twittera sa hashtagom #BlogMaraton ili direktno prateći Borisa na accountu @Gadgeterija.

I za kraj, zamolio bih Borisa da na početku i kraju svog showa stavi mali disclamer tipa kao u američkim show programima da je poduhvat urađen pod posebnim uslovima i da ovo nikako ne pokušavate sami kod kuće ;)

Vidimo se u petak u ponoć, nestrpljivo čekam ;)

Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

1. Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno.
2. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja.
3. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

   Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

   I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s
Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2
Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3
Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

I ako na prvu liči na prethodni, ovaj template je ipak crtan i kodiran od nule. Nisam se previše cimao sa nekim “munjama” i ostavio sam maltene sve klasične blog opcije. Template bih rekao da je nezavršen jer ga nisam testirao ni na jednom drugom browseru osim Firefoxu za sada. OK, šta je drugačije naspram prethodnog templatea?

Šta ima novo

Za razliku od prethodnog templejta, ovde sam otvorio mogućnost ocenjivanja tekstova, ali i komentara. U eri micro-blogginga, sve se teže napiše komentar, ali se i dalje lako klikne na zvezdicu i time da autoru do znanja da je post dobar ili loš. Isto je i sa komentarima. Loša strana ovoga je što je ocenjivanje anonimno, ali enivej, idemo tako. Mislim da je bitan i taj “anoniman” momenat ;)

Komentari, pored toga što možete da ih ocenjujete, sada su i izdvojeni od trackbackova i nalaze se posle poslednjeg komentara.

Sledeća stvar koju sam ubacio (inače standard na blogovima) su i najčitaniji postovi. Parametri za to su pregledi stranica, koji uzgred nisu baš najtačniji, ali opet daje neku predstavu. Rangiranje postova ide uvek za poslednjih 30 dana.

Ono što će neke možda začuditi, izbacio sam Flickr thumbove (i pored PRO accounta) i zamenio ih sa ovima koje dolaze sa Twitpica. Ovo mi je nekako puno logičnije sa obzirom da Twitpic, via iPhone, redovno apdejtujem dok mi Flickr u poslednje vreme više dođe za slike sa nekih “dešavanja”. Naravno, prednost Twitpica mi je i dobra integracija sa twitterom kao i twitter klijentima na iPhoneu.

Što se Vimea tiče, za sada sam sačuvao na home pageu linkove ka njima, ali mislim da ću ih uskoro zamenuti linkovima prema Blogowski.TV.

Još jedna opcija koju sam tek sada ubacio na ovaj blog, a koja je česta na drugim: pet postova slične sadržine na kraju svakog posta – ispred samih komentara.

Od novotarija, primetićete u tzv. “socialbox-u” i link ka Tiwtervidu. Video servisu za micro-vcasting. Servis sam počeo da koristim pre otprilike mesec dana i trenutno mislim da je još uvek dosta “nestabilan” – ipak, daću mu šansu. Ako baš nešto “zaškripi”, mogu uvek ikonicu zameniti ili skinuti.

Šta sam izbacio

Reklamni baneri su skroz izbačeni i toga ovde defitivno više nema. Osim naravno ovih “prijateljskih” koji se nalaze samo na home pageu u vidu malih crno-belih ikonica.

Što se opcije “share” tiče, izbacio sam opciju “print” kao i linkove ka nekim “social” servisima i ostavio samo one najbitnije: Twitter, Facebook i Delicious.

Ah da, izbacio sam i twitterov time line :) Mislim da za to nema više potrebe na blogu. Svi znamo gde je twitter i koga interesuje otići će tamo. Naravno, uz link koji sam ostavio u gornjem desnom “social boxu” ;)

Možda sam i propustio napomenuti neki feature, ali sami ćete otkriti. Ima tu da se dorade još neke manje i više vidljive sitnice, ali to je otprilike to. Hvala vam svima na konstruktivnoj kritici koju ćete ostaviti u komentarima ;)

Update 26/08/2009 19:24h

Ah da, da odmah ovde i direktno odgovorim i Suske, a indirektno i ostalima. Skinuo sam Blogroll jer sam sa njime imao samo neprilika. Od mailova za “zamenu linkova” (!!!) do sujete što nemam nekoga ili što sam ga skinuo :(

Napominjem da po Google Analytics podacima, gledajući referring sajtove, u poslednjih 30 dana od nekih nešto više od 6,5k poseta, na prvom mestu izlazi Twitter sa 1200 poseta. U to naravno treba uračunati i broj followersa na Twitteru, koji je u istom periodu varirao između 780 i 870.

Ostavljam mesta za reTwitt

Kada pišem twitt za blog post, razmišljam o tome da može bitii retwitovan. Šta to znači? Pa jednostavno ostavim dovoljno mesta za broj karaktera jednak mom pseudonimu + RT. Znači, napišem tekst i pogledam da li u isti twitt može stati još (u mom slučaju) RT @Blogowski. Ovo uglavnom nije problem pri direktnoj promociji članaka sa bloga, ali sam primetio da ljudi ne vode puno računa o tome i “napune” twitt karakterima što kasnije otežava drugima da ga “proslede dalje” pomoću retwitta.

Pazim na “sastojke” u promo twittu

Gledam da je “promo” twitt uvek jednostavan, sa četiri najbitnija “sastojka“. Ime članka, skraćeni link, napomena da se radi o blog postu i hashtag za blog. Pomoću ova dva poslednja podatka, ljudima koji me prate dajem takođe podatak da se radi o samo-promociji. Primer kako to izgleda:

Bojama sam naglasio svaki od ova četiri detalja + naravno, u desnom uglu broj slobodnih karaktera koji mi opušteno daju prostora za moguće retwitove.

Gledam šta se dešava pre objave

Sećam se pre par godina, kada sam svako veče religiozno čekao da Borja objavi svoj post. To je, ne računajući weekende, bilo svako veče u 00h! Ali zaista u minutu tačno :) Po meni je Borja bio totalno u pravu. Ja se skoro nikada nisam pridržavao ovoga, ali za blog je relativno bitno da svoju publiku naviknete na jedan ritam i da u njemu radite.

Što se Twittera tiče to nema nikakve veze. Twitter je “živ” i ukoliko mi je bitno da što veći broj ljudi pročita moj twitt, “slušam” prvo šta se dešava pa tek onda objavljujem. Gledam da su ljudi “tu negde“, ali i da nema nikakva sportska manifestacija, nekakvi ispadi političara koji istog trena izazovu ogromnu “buku” ili bilo kakav veći buzz koji bi umanjio interesovanje za informaciju koju ja nudim.

Naravno, ovo ne radim sistematski, nekada jednostavno twittnem bez obraćanja pažnje šta se dešava na twitteru, ali definitivno sam primetio da ukoliko se pazi na ovaj momenat, on vam donosi bolju posećenost.

Twitter je dvosmeran

Kada pročitam sve ovo gore, izgleda kao da mi twitter služi samo za auto-promociju :)) Znate šta mi se sviđa kod twittera? Što se auto-promotivci jednostavno i radikalno sankcionišu unfollowom. Jednostavno, nema šanse da spamaš nikoga jer te ljudi skidaju direktno sa follow liste ili čak blokiraju ako smaraš sa @reply. OK, OK.. ima i izuzetaka :) Kao što je Guy Kawasaki, verovatno najveći spamer-auto-promotivac na twitteru koga ljudi ipak prate (ne i ja).

Mislim, da ako hoćeš imati koristi od twittera, na njemu moraš ostavljati mnogo više nego što uzimaš. Lično, ne pratim nikoga kome su twitovi jednosmerni, bez komunikacije ili meni ne zanimljivi.

Pored svojih auto-promotivnih twittova, tokom dana ostavim i brdo linkova ka meni zanimljivom sadržaju ili neke informacije za koje znam da su bitne drugima da se prenesu. Na taj način delim i druge stvari osim svojih promotivnih linkova. Tokom dana komuniciram sa ljudima i odgovorim na neko pitanje ukoliko znam odgovor. U proseku, od nekih 30-40tak twitova dnevno, tokom jedne sedmice nemam nikada više od 7 svojih auto-promotivnih twitova.

Ne tražim reTwit

Za dve godine, možda sam 3-4 puta zamolio ljude da me reTwituju. I koliko se sećam, nikada za svoju direktnu auto-promociju nego isključivo kada mi je bilo bitno da dobijem-raširim neku informaciju ili pomognem nekome u istome. Ukoliko se u traženju RTa oseti auto-promocija to uglavnom nema nikakvog efekta.

Recimo zatražim od ljudi koji imaju veliki broj folowersa za neke domaće pojmove (npr. @IvanBrezakBrkan, @Eniac, @Beler…) da me reTwituju. Oni će to verovatno i uraditi, ali ako je informacija u mom twitu smor, to će verovatno i ostati na tome. Efekat nikakav, a pucaš kredite kod tih ljudi. Ako je informacija u twitu zanimljiva ili kvalitetna, RT će sam doći bez nepotrebnog moljakanja za njim, ako nije, ni moljakanje ne pomaže da informaciju raširiš ;)

Ankete su malo drugačije, gde ponekada u pisanoj formi tražim reTwitt (RT pls). Opet, gledam da u tim zahtevima ne preterujem, jer ako to radim za svaku glupost, sutra kada mi bude trebalo za nešto ozbiljno niko neće obraćati pažnju na to.

Pre neki dan Nemanja pominje na blogu kako su Facebook i Twitter ubili blog. Posle toga je krenula i mala diskusija oko toga na Twitteru gde sam rekao da se ne slažem sa time, @RaindogBor me pitao zašto tako mislim, evo kraćeg odgovora/mišljenja.

Photo by Oliver Ingrouille

Kao što blog nikada neće ubiti mainstream novinarstvo, tako ni društvene mreže neće nimalo naškoditi blogu. Naprotiv, blogovi pored Twittera i Facebooka postaju još filtriraniji i kvalitetniji. Ljudi manje pišu na blogovima stvari za koje im je Twitter ili Facebook dovoljan. Kao što je novinarstvo potrebno za ozbiljnije analize, tako su i blogovi potrebni za kraće osvrte, as simple as that..

Ali nije samo to razlog, blogovi su (pored mainstream medija) pogonsko gorivo za sve društvene mreže. Šta bi svi radili na Facebooku i Twitteru da nema blogova ili klasičnog novinarstva? Čitali šta drugi jedu, gledali slike i razmišljali o “dubokoumnim” razmišljanjima od 140 karaktera (ili malo dužim na FBu)? Ne kažem da je to loše, nemojte me pogrešno razumeti, ali mislim da jedno ne isključuje drugo. Sam sadržaj (content) na društvenim mrežama je uveliko zavisan od spoljnog sadržaja. Bio da dolazi od klasičnih mainstream medija, bilo sa blogova.

U ostalom, koliko vam se puta desilo da učestvujete na odličnim diskusijama na Twitteru i Facebooku, posle jednog običnog linka prema jednom blog postu ili vestima u mainstream medijima.

Definitivno mislim da će se pomoću Twittera i Facebooka blogosfera samo malo pročistiti. A posebnu čar “Šta će biti sa blogovima” daje vest da će Rupert Merdok početi naplaćivati sadržaj na webu i da li će i koliko blogovi profitirati od toga. Ali to je jedna druga priča… ;)

Tako sam napravio mali album na flickru sa prvom turom fotkica.

U trenutku dok pišem ovaj post, vidim da se vest o svemu već proširila preko Twittosfere, pa vas sada i ovim putem pozivam da ukoliko imate blog, ubacite i vašu sliku odakle pišete blog na albumu na flickru. Samo bi’ vas zamolio da u naslovu slike stavite ime bloga da bi se znalo o kome se radi, tnx ;)

U strimu idu fotke sa grupe Odakle blogeri pišu ;)

Koncept Digitalne Povraćotine bi trebao biti multi-autorski blog sa hard-core zabavom. Kako Siniša najavljuje, u contentu ove najoriginalnije i najunderground web destinacije na Balkanu, pronaćiće te “WTF sadražaj”, dobre i loše komade, bolesne liste itd. U ostalom, svako ko je pratio Sinisa.org zna šta može očekivati, a ako slučajno postoje i oni koji još ne znaju, odmah na Digital Vomiting kao i obavezno RSS u svoj reader.

Za sve one koji hoće da pomognu u promovisanju ove underground web destinacije, skockao sam na brzaka dva banera koje slobodno možete preuzeti. Verzija od 200x200px ili verzija 468x60px ;)

Sada kada sam završio sa hvalom, ne smijem propustiti dati i svoju subjektivnu kritiku na bitne dijelove projekta koji su mi jako zasmetali. Toliko, da je uspjelo i da mi zaokruženu sliku o svemu skroz pokvari. Mislim da je osnivačka ekipa od prvog trenutka pucala samoj sebi u obje noge.. I to u rafalnom modu.

Photo by Trapac

Što je prvi cilj na ovakvim projektima? Pa da sadržaj na njemu bude što kvalitetniji i raznovrsniji, zar ne? Osim… što ovaj projekt ima realan problem s tim i što ga sama pravila na kojima je izgrađen koče ka tom cilju.

• Prvo je ime: Srpski blogeri, koje je usput na engleskom jeziku??!! Osobno imam jako veliki problem sa nacionalnim pridjevima. Ne znam sada točno tko je rekao (i neda mi se googleati), ali sam davno čuo nešto tipa: Previše volim svoju zemlju da bih bio nacionalist!. Jednostavno mi je jako tužno da nacionalnost može biti granica gdje se zaustavljaš na putu ka znanju.
• Drugo: Blog mora biti pisan na srpskom. Ćirilicom ili latinicom. Aha… samim time se isključuje mogućnost da se u njemu nađu i kvalitetni tekstovi koji nisu na srpskom jeziku, a opet potpuno razumljivi svima onima koji su nastanjeni na ovom dijelu planete.. Mada je to logičan nastavak gore navedenog problema..

Druga pretpostavka je da ekipi sa Serbian Bloggers nije toliko važna kvaliteta ukoliko ne dolazi sa prostora Srbije, ali to je onda neka druga priča.. U kojoj ja ne želim sudjelovati.. Jbg. šteta u svakom slučaju.

p.s.
Tekst je namjerno pisan na hrvatskom jeziku. S jednim ciljem, provjeriti da li je manje ili više razumljiviji za čitatelje na blogowskom…?

Za tih mesec dana sam se zatekao na raskrsnici što se tiče ovog bloga. Iz privatnih razloga, koji su sigurno bitni uzroznici, ali koje neću sada isnositi ovde, odlučio sam bio definitivno da se otarasim Blogowskog! U početku sam mislio da će najveći problem biti sama odluka da ga se otarasim.. ali nije bilo tako.Veći mi je bio problem kada sam to jednom odlučio.

Nisam znao kako to i uraditi tehnički? šta u stvari uraditi sa blogom kada ti iz nekog specifičnog razloga dokurči sa pisanjem? Koji je izlaz iz takve situacije?

Photo by Storem

Jednostavno ostaviti sve da se nahvata virtuelna buđ na njemu? Ili sve obrisati sa servera i za par godina navratiti na Archive.org da vidiš kako je nekada izgledalo? Prodati ga možda? Rekli su mi da ima dobrog marketing potencijala pa je glupo ga ostaviti tek tako na nemilost? Hmmm.. dobro.. ali za koliko? Za jednu večeru, platu, letovanje…?

Posle par prijateljskih saveta nekoliko blogera, kao i prijatelja (pa čak i mame :)), pronašao sam rešenje!! Otvaram još jedan blog !! :-))

The Dark Side of (the) Blogowski

U stvari nije u pitanju Blog nego Anti Blog. Služiće mi isključivo za obavljanje fizioloških potreba po raznim dogmama karakterističnim za naše krajeve. Za sve ono što ne ulazi u okvir Pozitivne IT energije, a zbog čega ja moram da se pokakim.

AntiBlog je namenjen prvenstveno meni i upotrebna vrednost mu je u tome što će mi pomoći da na ovoj inicijalnoj adresi nastavim piskaranje sa normalnim krvnim pritiskom i neudavaljujući se od teme Blogowskog.

Ali ono što je mene na prvu iznenadilo i zainteresovalo za ovaj slučaj je brisanje Aurorinog bloga (koja je od tada promenila adresu), a koju i sam pratim. Mislim.. meni je Blog ove simpa devojke bez ikakvih skandala i senzacija. Devojka priča svoj life, začinjen sa vremena na vreme kojom psovkom, solidnom muzikicom za moj ukus i tako.. Ma niiišta da bih mogao reći “problematična blogerka”.

Photo by Chimmy

Ekipu koja vodi ovaj Blog servis puno poštujem i do sada sam mislio da je zaista Blog servis sa najkorektnijim odnosom prema blogerima. Iz tog razloga sam “zagrebao” debelo ispod površine da shvatim zašto je Aurori, kao i još nekim blogerima obrisan Blog?? Mailom sam se čuo sa Aurorom, sa glavnom i odgovornom sa Blog 381 servisa Tanjom, a i pročitao sve postove na koje sam naleteo u okolini u vezi istoga.

Na žalost, forum381 je od sinoć (od kada pokušavam da mu pristupim) ne pristupačan, tako da nisam mogao otvoriti i tamo diskusiju i postaviti pitanje o svemu. Kako god, ukratko da prepričam celu frku:

Uzrok brisanja blogova sa servisa?

Posle postavljenih pitanja i jednoj i drugoj strani, kapiram da je ekipa koja vodi ovaj Blog servis na njemu imala jednog problematičnog blogera. Ovaj im je pravio neke zvrčke oko nekih glasanja, lažno se predstavljao i tako.. Mislim, meni lik uopšte nije interesantan. Očigledno je pravio sranja i za to najuren sa servisa i to je to.

Problem je nastao jer je vodeća ekipa sa Blog381 servisa zahtevala da svi blogeri koji imaju novu Blog adresu ovog najurenog u svom Blogrollu pod hitnu istu uklone ??!! isto tako je zahtevano da se svi komentari ovog “nepoželjnog” uklone sa SVIH blogova koji su na ovom servisu. Naravno, ne treba da napominjem da ti komentari nisu bili nikakve loše prirode, jednostavno komunikacija između “nepoželjnog” i blogera koji je objavio post.

Evo i zvaničnog saopštenja direkcije Bloga381 koje je ostavljeno par sati pre nego što su pojedini blogovi obrisani :

Vlasnik blogova

http://bruh.org/ludizmaj/,

http://www.blogoye.org/pecina/,

http://www.blogoye.org/Mudrosti/,

http://www.blogoye.org/sujeta/

(ima verovatno jos ali ne mogu da trazim)
Je ovom blog sistemu naneo stetu laziranjem glasova oko izbora za najblogera (na kom je on bio ‘pobednik’), ‘miniranjem’ sledeceg izbora, sirenjem neistina, traceva,
Vrbovanjem novih blogera sa tri osam jedan sistema, a sve u cilju da se naskodi ovom sistemu a poveca sopstveni traffic i “ugled”.

Za one koji nisu dovoljno informisani i sve ostale koji su slusali ili nisu, samo jednu stranu price od gore pomenutog, necu dodatno iznositi nikakve detalje, niti vise imam nameru da se borim sa provincijalizmima pojedinih ljudi koji su bili ili jesu na neki nacin u komunikaciji sa blogom381 i njegovim korisnicima.

Slobodna volja svakog od nas da pise kako i gde hoce, ali oni koji se odluce da i dalje pisu ovde
Nece moci da imaju linkove ka ovim blogovima niti komentare vlasnika istih.

Ukoliko imate zelju,nameru ili potrebu da ostanete na ovom blog sitemu, obrisite linkove i komentare gore pomenutog blogera u roku od 24h.

Opravdan potez ili ne?

Lično poznajem i gore pomenutu Auroru, ali i Tanju aka Venus koja vodi ovaj Blog servis. Ne mislim da su ni jedna, a ni druga ni ovakve ni onakve, ali jednostavno mi je ovaj akt od strane Blog381 servisa totalno preteran i neproporcionalan.

Zaista, o kakvoj demokratiji i slobodi govora pričati ako morate brisati komentare koji se ne sviđaju “gazdi”. Ja totalno razumem Tanju da je imala dosta problema sa gore pomenutim “nevaljalim” blogerom, pa čak da su ti problemi došli i do nekih “legalnih” granica. Ali to ne može nikako da bude opravdanje za brisanje blogova koji drže linkove ka njemu ili koji dopuštaju da “nevaljalac” komentariše kod njih.

Kada neko pređe sa one druge strane zakona postoje pravosudni organi kojima se treba obratiti, a pogotovo ukoliko Vas neko maltretira na bilo koji način. Ali ne vidim ni jedno opravdanje da zbog toga Vi gušite slobodu pisanja kod drugih. Enivej, meni ovo nekako liči na onu staru Kadija te tuži, kadija ti sudi.., ali i na jedan klasičan primer cenzure.. :((

Naravučenije

..Pa ništa drugo od totalnog osamostavljenja = lični domen + lični hosting. Još jedan dokaz da su Blog servisi simpa za početak, ali odlučujući vodeći Blog na njima, pristajete na neka lokalna pravila igre. Pa ponekada (kao u ovom primeru) i u tim pravilima ima nepisanih izuzetaka.

Sa druge strane, imati Blog na svom domenu i hostingu zahteva malo veće tehničko predznanje ili materijalno ulaganje ako isto nemate. Ali zato dobijate apsolutnu slobodu. � ta Vi mislite o svemu tome.. ?

Retrotrip i ZG

(Gablovi)

Slovenski drot mi je sumnjičavo pregledao putovnicu i drsko ju silovo polusuhim pečatom, opizdio je muhur posred stare engleske tranzitne vize, štede tintu kurve, prošao sam do prostora gdje bus staje i izvadio jedan duvan da zapalim onako prpošno protiv zakona, jebeš 200 eura i evropu i sve.
Stružem svoju lijevu jeftinu Vans-icu od ivičnjak i skidam s njenog đona slovensku kišnicu te si mislim kako imaginarne granice utječu na ovaj moj mozak da se počne prebacivati u neki drugi mod rada, onaj zajbani. Pažljivo slažem bolesne rečenice u moždanu arhivu, one koje najčešće ne napišem u nekom postu, čudim se rezultatima, čudim se sebi najviše.
Mučnine su nestale napokon, ostavljanje jebenog kokaina je najbolja stvar koja mi se dogodila prošle godine, uz još neka ostavljanja, evidentno je da moj sjebani organizam baš i nije najbolje podnosio bijelo pa se bunio kad god bih unio malo veću količinu hrane u svoje tjelešce ili nedaj Bože veću količinu arkohola – povraćanje neminovno. Ali sad je sve ko beba, ko dve bebe, opet bez problema riješim litru Jack Danielsa i veselo fićukam neku stvar od Natali Pizdar unazad dok načinjem drugu. Ovi praznici su počeli tamo krajem 12-og mjeseca u ZG, prvo je Filip odradio tetoviranje moje kompletne desnice ruke, jebo sam mu majku jedno petstopet s crtom puta, ali crte smo izvukli i zadovoljan sam rezultatom. Obišli smo “Dobar Zvuk”, jebeš birtiju u kojoj nakon 01:00 nemoš dobit ni hladne vode na šanku. Svi kosijaneri se sele i migriraju na kioske koji rade duže nego jebeni bircevi i tamo se troši arkohol. Fićo i ja smo čekali u redu za svendič i slučajno se povela neka priča o karanju, u to se okrenuo Ervin Baučić (onaj pjevač kosijaner dobrog glasa i stasa) i uključio se žestoko u raspravu o metodama karambe pa veli

“Ja svoju žensku prvo karam normalno pa onda malo u pičku”

– raščetvorio sam se napola od smijeha i suza … Koji lud leeeek …
Zagrebački boravak su mi uglavnom činili ugodnim dragi mi prijatelji iz još dražih mi ZG bendova, njihove gostoljubivosti i jednostavnosti mi nikad nije dosta. Boravak u ZG sam zapečatio odlaskom na cugu s Mrakom, nakon kraćeg lutanja po Importanne-u smo našli neki podzemni kafić pa smo čakulali o autima, sajtovima i ljutim poslovnim podvizima. Ono što me uvijek veseli kad se nalazim s njim je nepobitna činjenica da u stvarnom zivotu nas dvoje nikada ne bi razmijenili niti riječ. Cyber povezani na neki uvrnut način uvijek nađemo neku temu za razgovor i naši argumenti izneseni u raspravi znaju biti toliko oprečni da je pravo osvježenje pričati s nekim tko ti ne klima potvrdno glavom cijelo vrijeme poput klona.

Simin osjećaj za militantni stajling

(Zoka i ja)

Ja sam bio na gasu, gladan i umoran od zagrebačkih brijačina, on je morao na ručkanje i rastadosmo se pred željezničkim kolodvorom. Blažena samoća mi dugo nije drugovala, na samom ulazu u željeznički sam naletio na Simu, Simo je lik koji radi u Lisinskom na ulazu ili nešto tako – iz mog je mjesta i legenda je na par ovozemaljskih nivoa i još par vanzemaljskih, al to vam nisam kao reko. Putovanje smo naravno započeli otrovladnim pivom u restoran-kolima bez grijanja i ispitivali jedan drugoga za poznanike dok je izbacivač iz Valpova (koji radi ponekad u Močvari i navodno me se sjeća) uporno ulijetao sa spikama o motorima i jebanju na motorima, boooring. Highlight Siminih doživljaja iz prošle godine mi je kad je ispričao kako je malo više popio pa je krenio s posla bez dokumenata doma, svinje su ga zaustavile i pokušale legitimirati, neuspjeli pokušaj legitimiranja su okončali privođenjem u plavu stanicu što je Simu zericu iziritiralo. U svom alkoholnom predmortem deliriju je dohvatio jednog murjaka za rukav uniforme, cimnio ga i rekao rezignirano:

“El ti zna mama da se ovako oblačiš?”

– provokacija je uzrokovala daljnje zaoštravanje ljudskomurjačkih odnosa i samo zahvaljujući sreći se uspio izvući iz sranja. Jedini bed je taj što više neće moći gablecovat u toj murjačkoj kantini i u tom susjedstvu za deset kuna.

Božić, Nova Godina i to…

(Portman u procesu grabljenja)

Doček NG je bio i više nego legendaran, zakupili smo birtiju, ufurali svu moguću glazbenu opremu unutra i svirali cijelu noć za nekih dvadesetak ljudi. Dva benda (Portman, Uthovar) su bila i više nego dovoljna da se ekipa ludo zabavi i da se doček otegne do 10:30 ujutro i da se popije sva piva koja je bila na raspolaganju. Živa svirka za najbliže prijatelje i ekipu je bila pun pogodak, jedan od najjebenijih dočeka koje sam preživio. Cholle i Simo su plesali s polomljenom vješalicom, Tantola i Maja su izvodili stagediving sa bas pojačala, ostali nisu bili ništa bolji. For d rekord moram jebat milu majku nekom ko se uspio ispovraćat u umivaonik. Slika i klipova ima mali zilijun, neke finte ću na spejsaru puknit samo kad malo dođem k sebi.

Prajsles priče

Svo to vrijeme računalo praktički nisam dirao, mjuzu sam uglavnom grabio sa vanjskog diska ili direkt sa ajpoda, doma sam stvarno provodio vrlo malo vremena. Doista sam mislio da ću se zatvoriti u svoja plava četiri zida i deprimirano proučavati paukove mreže po ćoškovima, no ignoriranje mobilnog telefona i Interneta je bilo sasvim dovoljno da mi raspoloženje raste eksponencijalno svakim danom. Znao sam zabiti slušalice u uveta i uz neki moćan stoner bend šetkarati po selu po onoj najvećoj zimi. Uživao sam u malim razgovorima sa suseljanima, pričao sam o smjesi za kulen, o nevjernim i vjernim ženama, o dijelovima za kamione, o svinjskim farmama, o trulim svatovima, o vikendicama i pečenoj cigli i svježem kruhu. Isprazne i trivijalne teme su mi liječile mozak na neki čudan nacin, osjećao sam se kao da mi se mozak rebootao i da radi na neki nov način. Nisam već više od dvije godine ovako dugo bio doma i bez posla, nije mi se ni sviralo, nije mi se ni jebalo, nije mi se ni drogiralo, samo mi se pilo i visilo sa opskurnim makrolokalnim slavonskim legendama. Ipak, prajsles je zapaliti frulu sa 62-godišnjakom koji u životu droge vidio nije, prajsles je bilo gledati Debelog koji pije s tobom cijelo veče i onda se sruši sa šanka u slovmoušnu te izjavi

“Mozak go home, Debeli stays here”.

Bilo je prajsles roštiljati kobasice i slaninu neovlašteno u tuđem vinogradu koji je nekoć davno pripadao Debelom i piti domaće vino uz � uletova prepričavanja kojekakvih dogodovština na njemu specifičan način. Poput ove:

Guza s puškom

Guza (A.K.A Pop) živi pored naše lokalne frizerke koja je u mlađim danima stvarno bila komad, ali to je sad žena u godinama (Debeli bi reko da ima četrdesetpetak godina). Jedno ljeto je tako frizerka izazivala masovni rak kože na terasi iza kuće a Guza je htio malo bolje proučiti njene zamamne obline. U nedostatku adekvatne opreme za špijuniranje, uzeo je svoju lovačku pušku na kojoj je namontirana zajbana optika te kroz nju promatrao seksi komšinicu. Sve je bilo OK dok komšinica nije skužila svog susjeda kako drži uperenu pušku u nju te vrisnula i digla ruke u zrak uz vjerojatno međunožno mikromokrenje. Kažu da ju je Guza izbjegavao cijelo ljeto, baš me zanima kako je to izgledalo.

Bježanje

Prajsles je bio i moj samotnjački izlet u planine iznad Orahovice.
Napunio sam iPod, uzeo pol boce Ruma, vreću za spavanje i dobro se obukao, autom sam se odvezao sve do tromeđe i dalje krenuo pješke. Našao sam prejebeno mjesto gdje puca pogled sve do Mađarske, vide se sva malena mjesta od Čačinaca do Našica, prebolesno za vrijeme zime. Snijeg je lagano padao a ja sam se sklupčao u svoju vreću, sjeo u duboki snijeg i proveo dobrih pet sati u snijegu gledajući kako pada na mene i oko mene. Rum je održavao moju radnu temperaturu i moždane funkcije taman na nivou zimskog sna nekog zajbanog medvjeda. Sjedio sam u tom snijegu i preslagivao kockice sjećanja po glavi, neke izbacivao jer su bile izlizane i već viđene, dvolične, trolične, tragikomične i lažne. Neke sam ispolirao i uredno ih zamotao u celofan sazdan od ugode i sreće, neke sam bacio tako daleko da mislim da su završile u Mađarskoj i ubile tri nevina mađara koji su na Dravi čekali soma kapitalca. Došao sam kući preporođen, smrznut do kosti, ali tako svijež i mentalno čist da sam se sam sebi gadio kako sam strejt.

Pogrešan auto

Prajsles je bila i situacija s nekom ženskom iz Orahovice koja mi je uletila u auto dok sam čekao u redu za ponoćni rekbu. Vraćamo se u auto, tri bureka i ja, a u autu mi sjedi komad dobre žene na zadnjem sjedalu, odokativnih dvajtri godine, pogledam ju i pitam “Kuda?” – kaže ona mrtva pijana,

“Pa vozi me kuć jebote!”.

Stoperka očito, ionako sam išao prema dolje pa sam mislio da ide do raskršća i to je to. Dođosmo do raskršća i ja kažem

“Eo, to ti je to! Ja idem desno sad.”

– nagne se ona prema prednjim sjedalima, pogleda me pijano razrokim buljilicama razmazanim od najjeftinije maskare iz DM-a i kaže

“Jebote pa ti nisi Tomo, jebote ja zabrijala!!?!”

– zamolila me da ju vratim nazad u centar jer je sjela u pogrešan auto misleći da je sjela kod svog dečka u auto. Burek mi se malo ohladio, ali njen zbunjola pogled mi je krunisao tu večer:)

Ostaci godišnjeg

(Kompletna postava Uthovara, fajnali)

Kasne večernje sate sam koristio za ripanje starih videokazeta u digitalni format da se već jednom konačno mogu riješiti gomile kazetica bez imena i datuma. Pronašao sam neke uistinu legendarne snimke, od smiješnih porno uradaka do kojekakvih partija snimljenih tako davno da još imadem kratku kosu. Poslijepodnevne sate sam obično trošio u birtiji ili u Našicama. Našice su iznimno dosadan grad, uvijek bih se vraćao nazad u veselo selo gdje si svaki dan mogao ostati vanka do pet šest sahata ujutro. Uvijek bi bio netko u prvim redovima za šankom i ginuo za domovinu, neki veseli povratnik iz zemalja europske munije, neki zalutali penzioner, neka pijana maloumna maloljetnica otkinuta s rđavog tatinog lanca, neki lokalni pijanac u svom šestom elementu, uvijek netko jebote.

E onda sam se razbolio, liječio sam gripu viskijem dva dana, treći dan sam ju liječio Rumom i nekako sam se riješio kurve gripozne. Taman kad sam trebao otići za Zagreb i riješiti tonu stvari te vidjeti još tonu ljudi, razbolim se ko budala – užas. Pošto nisam nikud mogao, odlučismo snimiti lajv demo(n) Portmana, ni manje ni više nego u mojoj sobi. Dva dana smo se drkali i uspjeli su dečki snimit 6 stvari, stvari su instrumentalne i legendarne, zadovoljni su snimkom, ja baš i nisam u biti, moglo je i bolje …
Premalena je to soba za tu količinu buke da se snimi lajv kak spada, one Kuksove činele su preglasne za moju sobu – ali lajv je snimljen, treba izrezat stvari i to malo oblikovat i ko beba. Trebali su snimat lajv u lokalnoj dvorani, ali moj retardirani mozak nije računao na faktor zajbane hladnoće i nemogućnost bitka u toj ledenoj dvorani tijekom zime, doh! Kako god, bilo je zabavno dva dana zajebavati se uz dobru mjuzu i budalakanje.

Povratak u Beč

(Uthovar lajv, dvicak, bez basa…)

Posljednji vikend je bio čisto paničarenje, kurca nisam napravio od svega planiranog i sad su se brojali sati do odlaska nazad u Beč. Nervozu sam varao rundama viskija, vrijeme sam razvlačio rundama viskija, sve gurao u zadnji dan i nadao se čudu da će zadovoljavajuća količina kubičnih centimetara viskija polomiti prostorno-vremenski kontinuum i kroz njegovu pukotinu provući i mene i obveze koje sam imao za vratom te ih učiniti riješenima, sutra – ali malo sutra (kako bi rekao Dule svojoj vuni iz “Vratiće se rode” kad Pikac testira hors).
U busu sam pročitao skoro cijelu knjigu Henrya Rollinsa “Upadaj u kombi” – u kojoj agresivni Henrać donosi sve svoje dnevničke zapise u razdoblju divljanja u Black Flagu i opisuje svoje depresije tako slične mojima da to nije normalno. Ima pravo majstor,

“život ne dolazi s upustvom za upotrebu”

, ne dolaze niti žene pa ih ipak rabim – na neke bih ipak nalijepio naljepnicu “Srce lomljivo”, “Ne diraj ni štapom”, “Zarazno”, “Oprez, emo u duši, neće da puši”, “Bivši ide u paketu s ovom pičkom”, “Osjećaj za ritam i sluh kupiti posebno”, “Moždane baterije nisu uključene” itd …

Dolazak u Beč sam zatefterio jednom dobrom pljugom, Big Macom i nekom žestom nepoznatog porijekla i još nepoznatijih sastojaka koju sam našao u cimerovom oronulom baru. Još malo curim, ali se osjećam puno bolje, došao sam ujutro na posao i spojio se na ovo govno od Interneta, rekao mu “Dabar Dan Internete”, a on mi je rekao “You’re now connected to the Internet at 1.5 Mbps”…

Internet još uvijek smrdi…

Tačnije rečeno, odlučio sam da Blogowski postane koloborativni blog. Od danas će te, pored mojih gramatičkih i ostalih pravopisnih grešaka, moći čitati i neke druge ljude. Imam čast da najavim, da će mi se u “Blogowskiranju”, od danas pridružiti dva poznata morska vuka.

Ivan Brezak Brkan

Ivan Brezak Brkan je jedan od onih koji će od danas švrljati na ovom mestu. I ako je do sada bez bloga, na njegove tekstove ste verovatno već naleteli ukoliko pratite PlanB, časopis Bug ili poznati Freelance Switch.

Na Blogowskom, Ivan će Vam prenenositi svoju strast prema Mac računarima kao i sve što dolazi iz Stivove Apple kuhinje. Naravno, kao i svakom blogeru, verovatno će u momentima zalaziti i u neke druge vode.

“Potpisao je ugovor” (sa đavolom) na objavljivanje jednog teksta nedeljno, ukoliko zajebe nešto po tom pitanju objaviću mu mobilni telefon ovde pa ga cimajte zašto nema teksta. :))

Siniša Dukarić

Hmmm.. Da li njega treba pretstavljati uopšte ? Ajde, znam da je gubljenje vremena, ali nema smisla prema čoveku.. :))

Siniša, kada ne menadžuje ljude po Beču i ne piše PHP code u autobusu prema Zagrebu, obično bloguje na naj-underground blogu na našim prostorima, Digital Vomitingu. Piše o programiranju, muzici, alkoholu, drogama (lakim i teškim), a od skoro je počeo i da ubija tokom snoški i to u šest delova.

Siniša nije hteo da potpiše nikakav ugovor (valjda je iskusniji, hebem li ga), pa će na blog upadati kada ga najmanje očekujete. U svakom slučaju, čitanje njegovih postova nije preporučljivo za mlađe od 29 godina i to posle 22h.

Priča je krenula kada je juče na svom 1938 Media poznati video Bloger Loren Feldman (onaj što mu je svaka druga reč fuck, shit ;)) objavio svoj videocast Seesmic Review.

Feldmanov Review je kao i skoro svaki put bio oštrog karaktera i iskren. Lik i pored svog možda neprimerenog rečnika i povremenog ne-argumentovanog pluvanja, za moj ukus, daje OK poglede na web svet. Ali ovaj Review se nikako nije svideo Loîc Le Meur-u kao ni Michael Arrington-u sa TechCruncha koji u Seesmicu ima par miliona $ kapitala :) Tako da je War of the worlds Blogs mogao krenuti :D

Loîc odmah zatim uzvraća na svom blogu, a i Michael Arrington na TechCrunchu. Rat se polako seli i na celu anglosaksonsku i frankofonsku blogosferu. Pa čak ni Twitter nije bio pošteđen :))

Feldman se toliko zagrejao da je čak blokirao sve IP adrese koje vode na njegov sajt, a dolaze iz francuske :-)) Doduše izgleda da se ne snalazi najbolje sa serverom jer mi je 1938Media dostupan ceo dan i to sa dve “tipično” francuske IP adrese ??

Zatim jutros (po evropskom vremenu) objavljuje i ovaj post kojim mislim da prelazi i neke granice korektnosti. Pošto je izgleda bio veoma besan, to mu nije bilo dovoljno pa seda ispred kamere i snima novi videocast gde prevazilazi i sebe samoga :))

My two cents

Loîc-a pratim već duže vreme. On je što se “političke korektnosti” totalni Opposé Lorenu, uvek super komercijalan, fin i nasmejan. Doduše ponekada toliko, da mi je teško za svariti..

Lorena takođe pratim sa vremena na vreme i kao što sam napomenuo gore, i pored svoje “političke ne-korektnosti” zna da pogodi srž stvari. Meni je ponekada simpatičan jer se emotivno angažuje u svemu tome. Ipak, mislim da se ovde previše nakenjao i zaista prešao neku granicu podnošljivosti.

I ako vidim po komentarima da se sa priča “razvodnjava” raspravama tipa zašto Loren koristi francuski DailyMotion za svoj videocast (doduće poslednji nije postavio tu:)) ili odakle vodi poreklo reč “douche”, ne bi me uopšte začudilo da ovo nije kraj priče. Eto nama prilike da kažemo da ličimo na zapad :))

Bez!Komentara je bio i kreativan. Montirao je ovu moju fotkicu sa Flickra gde je valjda pokušao na duhoviti način da prikaže kako sam “prodao dušu đavolju”? :)) (hey, u pozadini se vidi moj kolega Hamza iz Alžira, a i moje sede na glavi :)) Šalim se, naravno pre objave te fotke me pitao da li mi smeta da je objavi. Pa eto sada je i ja objavljujem ovde i to bez njegove saglasnosti :D

Iskreno, pre ove odluke da ponudim reklamu na blogu razmišljao sam o tome par meseci. U toku tih par meseci nalazio sam argumente “kao kuća” i protiv i za. Čak je u prvoj verziji prošlog teksta o zvaničnoj najavi reklami na Blogowskom, bilo napisano i 3,4 paragrafa u kojima sam pokušao objasniti ovaj moj akt. Kao što primećujete, ta 3,4 paragrafa sam obrisao pre objave, zašto?

Pa zato što mi je to izgledalo kao neko pravdanje i čak u momentima me podsećalo na žaljenje što sam se odlučio na taj akt. Možda će neko reći da nema potrebe da se pravdam bilo kome. Ali ipak.. mislim da je Blog specifičan i različit od ostalih web sajtova u tome što postoji jedna prava interakcija sa korisnicima tj. čitaocima. Content na jednom blogu kao i autoritet tog istog se u Blogosferi pravi u simbiozi sa ljudima koji taj content čitaju i koji reaguju na njega u komentarima. Zato mislim da je jako bitno imati “uvo na stand by-u”.

Reklama na blogu i nezavisnost ?

Kako sam gore naveo, mislim da blogovi imaju potpuno drugačiji korisnički doživljaj od drugih sajtova. Uobičajeno je da je blog pisan u prvom licu i da njemu stoji subjektivno (lično) mišljenje. Čitajući neko vreme neki Blog, pravimo polako svoje zaključke o autoru i njegovim stavovima. Posle toga ide ono “ili volim ili ne..” E sada, da li neki bloger time što stavlja mogućnost reklamiranja prestaje da bude “iskreno i lično subjektivan”? Da li taj Bloger nastavlja da piše taj Blog vođen i dalje svojim mišljenjima ili kako Bez!Komentara navodi u svom tekstu postaje biti vođen interesima kapitala ?

Mislim da to zavisi od autora do autora, ali u svakom slučaju sam siguran da i jedan desetogodišnjak može da provali kada neki Bloger “vara”. Pitanje “naručenih tekstova” sam rešio na jedan totalno transparentan način. Možda ću i hteti da napišem tekst po narudženici, ali taj tekst košta xxx€ u njemu jasno stoji da je tekst sponzorisan i na kraju zadržavam pravo da budem subjektivan ili objektivan.

Mislim da ako postavim u startu ovakvo pravilo, svi znaju šta mogu očekivati. Vidiš da piše Sponzorisan tekst? Nemoj ga čitati.. ili ga baš pročitaj da vidiš kakav stav imam i u njima. I voilš .. nema laganja.. ;)

A osim tih “naručenih tekstova” ne vidim gde još “škripi” po pitanje gubljenja nevinosti nezavisnosti? To što će neko iznajmiti baner kod mene za 50€ ili 35€ sigurno neće uticati da ne napišem da mu je sajt sranje i smor, ako to tako i jeste. Kada saberem sve banere mesečno to mu dođe 155€, čak i manje od 10% mojih mesečnih primanja. Eto koliko sam zavistan od tog novca sa Bloga..

Ali biće ružno..

Neće :)) Jednostavno neću prihvatiti bilo kakav baner. Nikakve GIF munje skakalice, napadne boje, natpisi klikni me itd. Vodiću računa da se svaki baner lepo utopi u interfejs.

A šta ćeš sa svim tim parama?

I ako sam u prethodnom tekstu najavio da ću pokupiti lovu i zapaliti na Martinique. Posle tel. poziva tetama i čikama iz Air France, lokalne agencije nekretnina, kao i kada sam bolje pogledao stanje na svom računu.. katastrofa!!! Onih eventualnih max. 150€ mesečno me baš i ne pokrivaju :(

Onda ništa, videću da ih potrošim na ono odakle i dolaze, ovaj Blog. Prvo na spisku, od prošlog meseca se ovaj Blog nalazi na sopstvenom dedicated serveru, eto prvih troškova. Drugo.. eto prilike i prvi put da pomenem, jedan mali nepretenciozan projekat koji će uskoro biti na Jobs.Blogowski.eu. Ako skoknete tamo provalićete i sami o čemu se radi. Uskoro ću mu posvetiti poseban post pa će biti i detalja.

Treće.. a opet premijerno! Uskoro, “jako uskoro” će ovaj Blog postati koloborativan :) Uskoro, “jako uskoro” ću vam predstaviti još jednu poznatu njušku u Blog krugovima koja je odlučila da piše redovno za Blogowski. Pitao sam ga da mi piše za šargarepe mrkve, neće :)) Eto opet troškova ;)

Četvrto.. hmmm, mislim da ću stati ovde. Kada napravim zbir svega toga… merde!! Ajde, uzimaj te taj prostor za banere, fali mi kinta.. :(

A sada malo ozbiljnije, već par puta sam dobijao ponude za postavljanjem banera na blogu. Do sada sam ih odbijao jer jednostavno nisam imao nikakav plan oko toga? Cena, veličina, ko, kada.. A nisam želeo da sve to bude haotično i nakaradno urađeno. Tako da sam sada lepo seo i organizovao neka pravila igre kao i cene.

Zaista mi nije cilj, kako sam gore u šali naveo da se obogatim, ali ne želim po bilo koju cenu da objavljujem bilo šta na blogu. Tako da je jedno od osnovnih pravila da nema reklamiranja cigareta, alkoholonih pića, porno sajtova kao ni političkih partija.

� to se cena tiče, kako već duže vreme ne živim na ovim prostorima, izgubio sam pomalo osećaj o cenama tržišta. Pitao sam par ljudi šta misle o cenama koje sam odlučio da stavim i dobio totalno različita mišljenja.

Nekima je preskupo, a ovi drugi misle da bi mogao da ih dignem još malo. Hebiga, to mi kao dalo osećaj da idem baš sa tim, mislim da je cena sasvim OK. A najbitniji cilj da postoji i ta opcija je ispunjen. Pa eto..

Ono što će možda da izazove najveće polemike je što pored banera na blogu i RSS feedu dajem mogućnost i da ljudi naruče tekst !! Odgovor na to je totalno jednostavan. I pored teksta koji sam svojevremeno napisao, i dalje stižu molbe da “napišem nešto o nečijoj firmi, projektu..”

Svi koji pišu Blog, znaju da je to najmučnija stvar. Do sada sam sistematski odbijao, a sada možda i prihvatim. Naravno, samo ako je onaj ko naruči tekst spreman da prihvati
i uslove igre za tu uslugu..

Edit 13.12.2007, 21.05
Posle par komentara gde su ljudi bili zainteresovani da vide statistiku ovog Bloga i u vezi otvaranja mogućnosti reklamiranja, editovao sam stranicu Reklama.

I ako je layout na prvi dojam nekako “glamurozan” meni lično ne leži tamna pozadina. Svaki prelazak kasnije na svetle stranice mi je obično bolan za oči. Nego zasmetala mi još ista stvar koju nisam odradio ni sam na ovom blogu, zaobljene ivice :) Nekako mi je sve previše kockasto, a sa ovom deep plavom-crnom kombinacijom, oko mi prosto plače za rounded corners.

I još jedna zamerka, kroz RSS se ne propušta ceo tekst. Ne znam da li je to zato što je sajt još uvek u nekoj Beta fazi ili je u konceptu to predviđeno.

Kako god, simpa mi još jedan sajt sa ovakvom tematikom, ode u RSS čitač..

• Slušala se Miss Kittin, Nouvelle vague, Telepopmusik, Amy Winehouse, The Pointer Sisters, Abd Al Malik
• A od interesantnih stvari za gledanje preporučujem ovaj kratki dokumentarac o asocijaciji Free geek
• Mesec totalno ispunjen bojama Blogopena. od početka odbrojavanja sati, preko samog letenja. Onda je bilo i prenosa uživo, pa su na kraju padali i neki zaključci. U okviru svega smo napravili i mali ActionDay.
• Bilo je i u dva dela radionica koju sam održao na Blogopenu. Optimizacija Vašeg WP softwarea za pretraživače.
• Geek Momenat, četvrti i peti deo.
• Pa su malo Spameri smarali, a pojavile se i Blog bolesti.
• Blogorola je na Blogopenu napravila finu prezentaciju, a ja sam to malo obradio i ovde.
• Bio je Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
• Sve što Vam treba da postanete profesionalni Twitteraš
• Prvi Web@fest održan u Beogradu

O čemu se ovde radi zapravo? Ako niste znali spamerski posao Vam je trebutno u fazi moralne i tehnološke emancipacije i fency Spamer više nije vulgaran i neotesan spamer. Ti novi fensy spameri Vam nose i nove polne Blog bolesti, a ovu Blogus Pediculosis Pubis kačite na sledeći način..

Kako zakačiti Blogus Pediculosis Pubis

Blog stručnjaci još uvek nisu pronašli tačan uzrok, ali bolest kreće tako što jedan pametnjaković fency spamer zakupi domen i host i na njemu sasvim jednostavno instalira najobičniji Blog pod WordPress-om. Zatim na njega zakači jedan plugin koji ima funkciju RSS agregatora (znate ono kao Blogodak ili Blogoriat). Nakon svih tih tehničkih zahvata će sasvim uljudno otvoriti jedan account na Google AdSensu kako bi, jel da, mogao svoj trud da i unovči.

Jednom sve to spakovano, ovaj fency spamer počne da traži žrtve. Kada je između par žrtvi pronašao i Vas, preuzima Vaš RSS feed i ubacuje ga u svoj agregat. I to je sve, zakačili ste Blog picajzle..

� ta su simptomi i šta rizikujem?

Siguran simptom da ste zakačili Blog picajzle je da kad god postujete, za par minuta dobijete jedan trackbak (ako Vam je opcija uključena). Da bi bili sigurni da ste “zaraženi” možete kliknuti na taj link i otići i videti “Ko Vas to linkuje u minut posle posta?” Tu naravno provaljujete post sa par rečenica iz Vašeg svežeg napisanog teksta totalno okružen Google reklamama i naravno linkom prema originalnom (Vašem) postu. Na taj način naš fency spamer svoj “blog” puni sa 100nak postova dnevno, bez ikakvog pisanja :) I naravno, računa na zaradu od klikova po onim reklamama.

Rizika po zdravlje Vašeg Bloga nema puno, ne računjajući onaj isti blentav osećaj koji imate kada ste pokradeni. Lik će pokušati da živi “bez motike”, a vama ostaje da posle svakog postovanja sačekate par minuta i obrišete taj trackback na Vašem postu. Ili jednostavno isključite ovu opciju i zaboravite da Vas tamo neki bednik krade. Naravno, isključujući ovu opciju, uskratili ste svojim dragim kolegama blogerima mogućnost da Vas trackbackuju :(

Lečenje od Blog Picajzli..

Hmm.. ovo je znam najinteresantniji deo. Upravo zato što se lik potrudio da sve izgleda legalno, ali da li je baš tako?

Ne preuzima ceo tekst nego samo mali deo, ne menja Vam tekst i na kraju ostavlja link prema originalnom postu :)) Da li Vas ovo sve podseća na nešto? Možda Creative Commons licenca koja je u najvaćem delu zastupljena na blogovima ;) Jedino što fali još jedna mala stvar, a najbitnija u celoj priči, ovaj fency spamer pravi novac od svega toga i nema Vaše pisano odobrenje!

Ako nemate obeleženo na blogu da je Vaš rad pod njom, stavite odmah obaveštenje kao i markicu. Možete staviti i Copyright i time u potpunosti zaštiti Vaše tekstove, jedino što mi je taj rad za blogove pomalo.. hmmm ljakse. Zatim ćemo lepo aplikovati metodu koja je jedina efikasna kada su ovi bednici u pitanju, lupiti ih po džepu.

Otićićemo lepo na stranicu Google AdSense Report a Policy Violation i popuniti predviđeni formular. U napomenama možete dodati i ovaj tekst koji sam za ovu nameru napisao, a draga Jelenica mi ga prevela na engleski (hvala puno Jelenice :). Kliknemo na “pošalji” i to je sve. I ako Vam se čini da niste uradili veliku stvar, budite sigurni da će Google reagovati. Zbog klijenata iz AdWords programa, ni njemu nikako ne ide na ruku reputacija koju mu ovakvi sajtovi donose.

p.s
Jedino što ćete propustiti facu ovoga fency spamera kada mu račun bude napunjen sa par stotina dolara, a dobije mail od Googlea sa naslovom Your account has been suspended :))

Pored simpatičnog Blog agregata koji okuplja možda najveći broj blogera sa prostora Ex-Yu na jednom prostoru, istakao bih i neke originalne ideje. Prva će se za “široku publiku” pojaviti 29.11.2007 u vidu štampanog izdanja Blogorole čiji smo prvi broj mogli premijerno videti i na Blogopenu.

Možda cela priča na prvu i nije tako interesantna samim Web zavisnicima koji i tako ne prate štampane medije (osim PlanaB :)), ali gledajući “na šire”, mislim da je jako pozitivno. Verujem da će se na taj način cela Blog priča još više “demokratizovati”.

O mogućim problemima sa realizacijom ove ideje, diskutovalo se se za kafanskim stolom u neformalnom delu Blogopena. Postavilo se pitanje da li tekstove u ovom štampanom izdanju treba prevoditi i ako da, kako to uraditi? � to je Siniša rekao: “Kako mislite prevesti moje tekstove na slovenački??!” Zaista je problem na čijem traženju rešenja nije zahvalno raditi.

Photo by Tamburix

Pored Print verzije Blogorole, Gregor nam je najavio i kontraverzno plaćanje blogerima koji napišu postove o Blogoroli ??! Totalno ne kapirajući celu priču, morao sam Gregora smoriti i na žurci, moleći ga da mi dobaci celu ideju. Kako sam shvatio neka tačna strategija još uvek ne postoji, ali ideja je da kada god neko napiše nešto o Blogoroli, dobije recimo 10€ !!

I ako verujem Gregoru da je sve zamišljeno sa dobrim namerama, a kao i što mu reče, mislim da cela priča nije dobra. Počevši od sigurnih tehničKih problema isplate, preko vrlo verovatnih zloubotreba raznih blogera pa sve do samih sistema vrednosti u blogosferi… Kako god, veliki su, punoletni i vakcinisani.. Nadam se da znaju šta rade.. :))

N°3 Adekvatan broj tekstova

Bilo da se radi o naslovnoj stranici vašeg bloga (Home Page) ili RSS feedu Vašeg bloga, WordPress Vam pruža priliku da uz jedan klik odaberete broj članaka koji će biti vidljiv. Što se naslovne stranice tiče, ukoliku su Vam postovi duži, ograničite ih na 5-6 sa mogućnošću naravno “listanja” bloga klikom na “sledeća stranica”. Ako pišete kraće postove ili koristite komandu “read more” u postovima, onda slobodno možete “pustiti” i desetak postova.

Što se RSS feeda tiče, oko ovog pitanja je bilo mnogo polemika. kako o broju postova koji treba da su vidljivi, tako i o tome da li “propustiti” ceo tekst ili samo prvih par reči.. Do sada nigde nisam pročitao neki dobar argumenat ni za jedno ni za drugo. Ostaviću Vam da sami odlučite koliko ćete postova “propustiti” kroz Vaš RSS feed i reći Vam da lično držim uvek bar 50 postova kao i to da je ceo tekst uvek vidljiv.

Obe funkcije se regulišu kroz administrativni deo bloga klikom na Opcije => Čitanje. Za regulaciju broja postova, u Strane bloga – Pokaži najviše: upišite željeni broj koji će biti prikazan na svakoj strani vašeg bloga. Za RSS feed se ova operacija obavlja u delu gde piše Izvori sindikacije – Pokaži poslednjih:. Na Vama je opet da upišete broj kao i da li će se tekst u potpunosti prikazivati u RSS feedu ili samo par prvih reči.

N°4 Meta description

Ovo je jedna od bitnijih stvari za dobro pozicioniranje Vašeg bloga na netu. Meta description služi da pretraživačima opišete svaku stranicu Vašeg sajta ili bloga. Cela stvar se svodi na to da kada neki od web pretraživača “snifuje” po Vašem blogu svaka stranica ima drugačiji opis. Naslovna koristi ime Vašeg bloga + Slogan bloga, a svaka straniica sa Vašim postom u opisu ima naslov posta. Na taj način pravite Vaš blog “friendly” za pretraživače.

Na žalost, po defaultu WordPress nema još uvek ugrađen alat u sebi. Ostaje Vam da ili skinete neki plugin koji će vam pomoći po tom pitanju ili sami da stavite ruke ispod haube. Do sada nisam testirao ni jedan plugin za ovu stvar tako da ću Vam ovde opisati kako to radim direktno u kodu. Cela operacija i ako možda za početnike izgleda komplikovano je zaista jednostavna. Da počnem odmah sa kodom:

<meta name="description" content="<?php if ( is_single() ) {single_post_title('', true);} else {bloginfo('name'); echo " - "; bloginfo('description');} ?>" />


Na Vama je da ovaj kod jednostavno prekopirate i to je sve. Mesto gde ga trebate prekopirati je sledeće: idete u administraciju, klik na Prezentacija => Uređivanje tema i sa desne strane pronađite datoteku header.php. Kliknite na nju i pronađite liniju koda koja počinje sa <title>, odmah u liniju ispod kopirajte gore pomenuti kod, kliknite na Update i posao je odrađen :)

N°5 SiteMap za Vaš Blog

Sitemap ili “mapa sajta” pomaže pretraživačima da lakše prosurfuju po Vašem blogu i istovremeno ga indeksuju u svoju bazu podataka. Sitemap se pravi u formatu XML (Extensible Markup Language ili programski jezik za označavanje podataka) i prvi je počeo da ga koristi Google. Pored njega, danas ga koriste i Yahoo, Live Search, Ask.com i Exalead. Najbitiji igrači u svetu web pretraživača.

Na svu sreću, ukoliko ste na WordPressu, pravljenje mape Vašeg bloga ne predstavlja nikakav problem i ako ne znate ništa o programiranju ili web razvoju. Skinite prvo plugin Google Sitemaps Generator for WordPress. Instalirajte ga kao i svaki drugi plugin u folderu wp-content/plugins/ i zatim aktivirajte. Jednom kada ste to uradili idite na Opcije => XML-Sitemap i kliknite na Rebuild Sitemap. To bi bilo sve :)) Od sada će svaki put kada napišete novi post, ovaj plugin da automatski generiše XML kod za Vas i u mapi sajta upiše da postoji novi tekst ;)

N°6 Napravi robots.txt

Fajl robots.txt je fajl koji daje komande pretraživačima. Gde da idu, šta da gledaju i gde da ne idu :)) Takođe, kada pretraživač “svrati” na Vaš sajt ili Blog, prva stvar koju traži je ovaj fajl. Na taj način pretraživanje vrši u najkraćem mogućem roku tj. ne baulja po sajtu :)) Ovaj fajl će Vam takođe pomoći i u problemu sa “duplicate content”, ali o tome neki drugi put.

Ajde sada pa da ugostimo pretraživače sa jednim robots.txt fajlom, specijalno optimizovanim za blogove pod WordPressom.

Sledeći fajl je dovoljno da kopirate-pastujete u bilo kojem tekstualnom editoru i snimite pod tim imenom.. robots.txt Posle čega ga uobičajnim FTP programčićem prebacite na server u WWW folder.

Obratite pažnju samo da prvu liniju u tekstu koju sam podebljao, prepravite sa Vašim podacima. Ona pokazuje gde se nalazi gore pomenuta mapa sajta i ako istu nemate slobodno obrišite ovu liniju.isto tako, ovaj fajl je napravljen za Blogove koji se nalaze u WWW folderu. Znači ako Vam je blog recimo na www.adresaBloga.com/blog fajl neće funkcionisati pre nego što ispravite sve URL putanje u njemu.

Sitemap: http://www.blogowski.eu/sitemap.xml
User-agent: *
Disallow: /index.php
Disallow: /2006/$
Disallow: /2007/$
Disallow: /tag
Disallow: /wp-
Disallow: /search
Disallow: /feed
Disallow: /comments/feed
Disallow: /feed/$
Disallow: /*/feed/$
Disallow: /*/feed/rss/$
Disallow: /*/trackback/$
Disallow: /*/*/feed/$
Disallow: /*/*/feed/rss/$
Disallow: /*/*/trackback/$
Disallow: /*/*/*/feed/$
Disallow: /*/*/*/feed/rss/$
Disallow: /*/*/*/trackback/$

| View | Upload your own

U ovoj radionici ću pokušati objasniti mogućnosti koje Vam se pružaju da maksimalno optimizujete Vaš Blog za web pretraživače i na taj način obezbedite sebi bolju vidljivost na mreži. Kako sam koristim WordPress kao software na kome pišem ovaj blog, kao i to da je ovaj software jedan od najrasprostranjenijih Blog softwarea na svetu, cela priča će se bazirati i biti adaptirana za njega. Mada su ovi saveti uz možda malu modifikaciju upotrebljivi i za druge Blog platforme.

N°1 Slogan na blogu

Prva mogućnost pri optimizaciji Bloga koja nam se pruža, a koju dosta blogera ne koristi je Slogan na Blogu. Ukoliko Vam je Blog slogan originalan i karakterističan, sigurno će Vam pomoći i sa “image” strane. A ako u njemu imate i “ključne reči” tematike koju Vaš blog obrađuje onda će rezultat biti potpun jer će ga web pretraživači upoređivati sa tekstovima i tako “dobro plasirati” Vaš Blog. Gledajte samo da slogan ne prelazi nekih 5-6 reči.

Jednom kada ste smislili slogan, aktiviranje u WordPressu je totalno jednostavno. U administrativnom delu kliknite na Opcije => Opšte i u polju Podnaslov ga ukucajte i kliknite na Update. I to je sve..

N°2 Setuj permalinkove

Po defaultu, sve Blog platforme generišu adrese Vaših postova i stranica u nelogične brojeve i slova. WordPress u sebi ima ugrađen odličan alat da uz jedan klik, adrese postova i stranica bude generisane tako da prvo ide Vaša web adresa, pa zatim recimo naslov koji ste stavili u Vaš post. Pored toga što na taj način olakšavate posao za web pretraživače, pošto je web adresa kraća povećavate i vidljivost kada recimo neko linkuje post prema Vašem blogu.

Setovanje permalinkova (URL rewriting) na WordPressu je takođe totalno jednostavno. Prvo odlazak u administraciju bloga, zatim klik na Opcije => Permalinkovi. Tu odaberite opciju Custom i polju se strane upišite sledeći kod:

/%category%/%postname%/
Pažnja !!
Imajte u vidu da jednom URL promenjeni, ukoliko imate prethodno napisane postove, adrese na njima će biti promenjene. Ukoliko drugi blogovi linkuju prema njima, tim činom se prave “mrtvi linkovi”. Ovu tehniku preporučujem za sve nove blogove, dok za blogove sa “podebljom arhivom” obavezno preporučujem da uz ovo se uradi i redirekcija 301 !! Pogledati WordPress plugin za to..

Drugi deo ovog tutoriala možete pročitati ovde..

U tekstu ima dosta afekcije i subjektivnosti, ali mislim da baš kao takav treba i da izađe. Možda kasnije dodam još koji tekst sa posebnim fokusom na određenu stvar..

Ovaj Blogopen mi je prošao sa prosečnom brzinom od 320 km/h. U petak veČe sletanje na BG aerodrom, drugar sa bratom me čeka na aerodromu. Na aerodromu sam se mimoišao sa Markom i Stephanie koja je sletela iz Berlina, za nekih 10tak minuta. Nema veze, videćemo se sutra u Novom Sadu.

Veče prolazi u porodičnom krugu u Pančevu. I ako treba da se sutra ujutro krene za Novi Sad u 6.30h, ne uspevam da zaspim sve do posle 2h ujutro. Sutradan ujutro je buđenje naravno izuzetno mučno i u totalnom speedu se kreće na THE BlogOpen..

BlogOpen je “Open”

Stižem u Novi Sad oko 8.30 gde srećem Tamburixa, Tanjicu i Marka već zasukanih rukava do ramena. Atmosfera se polako zahuktava i ljudi počInju da se okupljaju. Prvo upoznavanje je bilo sa Draganom Varagićem koji je poveo i svoje studente na BlogOpen.. Great..

Tanja mi napominje da pod “obavezno” mora da obučem svoju najavljenu WiFi majcu. Kapiram polako da ću biti neka vrsta maskote ovaj put. I ako mi je volumen Egoa dosta veliki, ovaj put prevazilazim i sebe samoga..

Hol ispred amfiteatra polako počinje da se puni. Počinjem da se upoznajem i pozdravljam sa nekim meni poznatim facama, a i do ovog trenutka nepoznatim.. 09.45 je, počinjem da se brinem da će ovaj put biti mnogo više ispaljivanja od strane prijavljenih nego na prošlom Blogopenu. Tanja mi upućuje čudne poglede i čini mi se da delimo isti osećaj..

Prošlo je već 10 sati za par minuta i sada je očigledno da je NE-odaziv bio dosta veliki, slobodno procenjenjujem da je oko 50% Princip obostranog poverenja definitivno ne funkcioniše. I pored entuzijaske želje da ovaj skup bude ponuđen totalno besplatno, izgleda da dobra polovina to totalno ne ceni ponašajući se bahato..

Ok.. ipak idemo dalje.. Tanja u punom svetlu otvara ovo jesenji Blogopen.. Sjajna je, brilijantna je !! Posle nje se smenjuju i dve šarmantne dame, koje Tanja naziva “civilima” :)) Jedna Dama je Predstavnica Sigurne ženske kuće, a druga bivši PR Exita.. Izvinjavam se na zaboravljenim imenima, ali dok pišem ovaj post nemam konekciju da se raspitam za ista.

Pre podne i predavanja

Ja se u isto vreme “štelujem” i počinjem sa direktnim BlogTV prenosom na mom blogu. Posle uvoda, dolazi ekipa iz Blogorole, Ervin i Gregor. Iskreno, ne očekujem puno od predavanja, a Gregor već posle par reči uspeva da totalno demantuje moj pesimizam. Pored sjajne i simpa prezentacije, najavljuje nam i premijerno da će Blogorola poprimiti i neka druga agregatna stanja postojanja (štampana), a isto tako najavljuje i totalno novi web sajt sa novim prijatnim interfejsom i brdom novih funkcija. Čekamo sa nestrpljenjem da testiramo.

Posle Blogorole na scenu izlazi Dejan Bizinger. (Dejane ne zameri mi, ništa lično) Mislim da je Dejanovo predavanje bio totalni promašaj. Čista auto-promocija bez ikakvih emocija i razmene sa publikom. Kada pogledam slajdove na prezentaciji, imam utisak da ni jedan nije bio bez bar jednog linka koji vodi do nekog Dejanovog projekta. Mislim da su ovakve Me-MySelf-And I prezentacije totalno ne primerene na ovakvim skupovima. Dejanu ne zameram toliko, on to tako radi i gotovo. Krivim sebe što i pored skretanja pažnje od strane pojedinih kolega nisam odreagovao na to..

Posle Dejana je nastupila Vladislave Gordić Petković. Izuzetno zanimljiv osvrt na blogosferu i sve oko nje iz jednog interesantnog književnog i po malo novinarskog ugla. I ako sam u “publici” čuo par zamerki da su se uspavali nad njenom pričom, mislim da je dala jedan Clever touch na celo dešavanje.

Posle Vladislave, na binu izlazi Stephanie. Odmah u startu se vidi da je jedna od onih profesionalaca koja “zna šta hoće” a i kada to hoće. Na startu napominje da neće tolerisati cigaret pauzu dužu od par minuta i zaista, posle 2-3 minuta započinje prezentaciju. Stephanie je za moj ukus bila prava Bomba na ovom Openu. Pokazala je kakav pristup treba imati svakom poslu, pa čak ne samo njenom. I ako sve što je rekla za mene nije bila novost, po meni je bila N°1 na Speaker listi.

Ručak

Posle Steph, ljudi se polako rasipaju po okolnim restoranima. Ja sa povećom ekipom ulazim u Gradsku kafanu, koju smo reklamirali na sajtu Blogopena od početka i nudili 10% popusta za sve učesnika na Blogopenu. Na vratima, jedan “brka” nas na izuzetno NE ljubazan način prima i maltene napušava govoreći nam da nema ništa od onih 10% Stephanie me bojažljivim glasom pita “Je li sve OK” odgovaram joj da se ne brine i Dobrodošla u Srbiju :((

Sedamo u THE kafanu i otvaramo JEDAN meni na stolu (za 7-8 ljudi). Na papiru jad i beda i neko iz grupe kaže “Ajde palimo odavde” Sa oduševljenjem prihvatam predlog.. Preporučujem svim ljudima da u velikom luku zaobiđu Gradsku Kafanu u SPENSu. Zaista je prava brljoka od mesta.. Sva sreća pa nas Dragan Varagić odvodi u jedan prijatan restoran gde jedemo specijalitete od piletine..

Nastavak sa radionicama i kraj panela

Zbog istih specijaliteta, potpuno ne odgovorno kasnim na Eklektika radionicu. Pokušavam biti diskretan i počinjem sa TV prenosom uživo na svom blogu. WiFi veza je malo lošija nego u amfiteatru, nadam se da prenos neće pući.. Dragan ima jedan tihi, ali profi nastup za radionicu. Žao mi je što vremena nije bilo više i da je radionica bila PRAVA radionica, sve zajedno sa kompjuterima gde bi ljudi mogli da rade vežbe. Dragan najavljuje da će pustiti besplatno, blog template koji je napravio specijalno za ovu priliku. Biće u verziji WOrdPress i Textpaterna.

Posle Dragana ide moja radionica. Konferencijska sala se puni i ja započinjem BlogTV prenos. Nervozan sam i zapetljavam se rečima. Javni nastup definitivno nikada nije bila moja “stvar” a ovom radionicom to sebi još jednom potvrđujem. U toku radionice vidim da je WiFi veza pukla i sa njom i BlogTV prenos. Pričam nešto o permalinkovima i razmišljam da li da napravim pauzu od 30 sekundi i pokušam da se konektujem. U tom trenutku mi se laptop gasi !!

WTF !! Hebote, zaboravio sam da ponesem iz Amfiteatra punjač. Sva sreća na stolu pored se nalazi nečiji zatvoreni laptop koji je prikopčan na napon. Elegantno mu “kradem” struju, bodem svoj laptop i nastavljam sa radionicom. Do kraja ne uspevam da isplivam sa NE opuštenošću.. Sva sreća pa se tokom spike cimam sa Sinišom što mi po malo razbija tremu.. (hvala Siniša ;))

Radionica je gotova i silazim u amfiteatar gde Tanja vodi svoj aktivistički panel. Tema je politika i atmosfera mi je nekako mučna i podseća na 90te kada sam se sa friendovima skupljao po nekim zatvorenim prostorima, kritikovali režim skota S.M. i pravili planove šta bi trebalo uraditi po tom pitanju. I ako razumem Tanju i slažem se sa njom da je povod bio dovoljno dobar da mu se da pažnja, za moj želudac je sve postalo nekako “previše”.. Verovatno je i moje 7 godišnje odsustvo sa ovih prostora igralo dobar deo.

Blog Party

Svi totalno izmrvcareni odlazimo do Radio Caféa 021. Tamo je atmosfera odlična, ali ekipa se proredila. Izgleda da oni koji su zaista hteli da prave kontakte, kao i da razmene iskustva znaju kada se to i radi na ovakvim skupovima ;) Izmedu svih interesantnih prici koje sam imao tokom veceri, ovde sada izdvajam dogovor koji je pao sa Sinišom i Markom da se nademo uskoro u Zagrebu. Jedva cekam ;)

Poslednji sati weekenda..

Oko 23h skroz slomljen napuštam Radio Café. Ispred mene je povratak u Pančevo i oko 100km vožnje kolima “odličnim” auto putem. Nedelju u kućnoj family & good friend varijanti, pokušavam iskoristiti da dođem k’sebi. Sati prolaze jako brzo..

Ponedeljak ujutro se budim i na brzaka trpam stvari u torbu. Ćale me vozi na aerodrom kroz prašnjavi i saobraćajem zagušeni Beograd. Definitivno je bilo stresno.. Na brzinu se pozdravljam sa ćaletom i utrčavam na aerodrom…..

P.S
Tanja, i ako mislim da nam se ideje “ideološkog smera Blogopena” :) ne poklapaju divim ti se do ludila !! Ono što si uradila za razvitak srpskog IT društva i demokratizaciji istog je monstrouzno veliko!! Zahvaljujem ti se u moje ime, u ime svih ljudi koji su u subotu uživali kao i onih koji se na BlogOpen prijavljuju na foru “Ajde da se prijavim, pa ako nemam šta da radim skoknuću da vidim šta tamo ima..“

To be continued..

Odlučio sam da malo eksperimentujem i umesto direktnih postova sa Blogopena, moći će te gledati direktno na ovom postu prenos. Naravno kako se radi o teškoj improvizaciji ne garantujem zaista 100% prenos, ali ću se truditi..

Odoh sada da se stopim sa ovom čistom pozitivnom BLOG energijom i ostavljam upaljen WebCam.. Enjoy..

Ko se muvao po njemu zna da za prelaske sa terminala na terminal je ponekad potreban i GPS :)) Naravno, preterujem malo, ali zaista ne volim ogromne aerodrome.. a pogotovo ne presedanja na njima..

Za sve one koji neće biti na Blogopenu, ako net link bude dobar u Spensu, propustiću na blogu par postova sa “direktnim uključenjem”. A i verovatno da će biti i direktnog audio/video prenosa preko mog BlogTV accounta. Na žalost ne znam tačno satnicu mogućih TV prenosa pa predlažem da sutra budete pored Vaših RSS feedova ;)

I da, samo da kažem da nemam strah od letenja.. Samo mi se činilo simpa kao naslov posta, a i privlači pažnju :)) Kako god, vidimo se sutra ujutro u Novom Sadu.. Odoh sada da se spremam..

MousePad BlogOpen

Nisam nešto baš u fazonu ekskluzivnih novosti, ali evo jedne male. Svi posetioci na Blogopenu će imati prilike da kupe mali suvenir u vidu MousePada Blogopen. Ne znam još uvek kolika će cena biti, ali insajderski kanali kažu da će biti simbolično ;) Zainteresovani neka samo ne gube vreme na Blogopenu.. kako sam čuo, tiraž neće biti veliki, pa ono.. da ne ostanete bez svog primerka ;)

I malo Geek stvari..

I da, umalo da zaboravim.. Jutros mi stigla majca “Detektor za WiFi zonu” :)) U 8.15 mi zvoni mobilni.. lik iz UPS me zove i pita da li ću biti kući u 10 pošto imam paket iz USA. Tu ga zamolim da li je moguće da mi isporuče u office što je ljubazni čika iz UPSa bez problema ispoštovao. Tako da sam se sa kolegama celo jutro cimao “mereći” koliko imamo hot-spotova u zgradi :))

Evo i male slikice uhvaćene tokom pisanja ovog posta za mali preview pre Blogopena, pošto dolazim u njoj :)) Na žalost, niko od kolega ne zna za Azru i onu poznatu “..dobio sam majcu u tri boje bojenu stigla mi je iz amerike iz Njujorške države..” (na kojoj ne piše Iggy Pop :))

• Ako putujete u Pariz, sigurno će Vam zatrebati spisak besplatnih hot-spotova u Parizu.
• Televizija budućnosti Joost je pristupačan za sve.
• Korisni saveti za upgrade WordPressa na verziju 2.3.
• Radiohead napravio revoluciju u muzičkoj industriji.
• Pomozite malom slatkišu Mihajlu � ćepanoviću
• Novi logo za Blogowski.eu
• Blogere u Hrvatskoj hapse.. Kažu zbog državne tajne..
• Twitter Bookmarklet, za sve Twitter zavisnike..
• Prilikom updatea PageRank-a Google penalizovao vodeće blogove.
• Sezona II na Blogowskom započeta novim look-om.
• Slušao se Sisters of Mercy i MACACO Ingravitto

Header

U headeru bloga sam standardno stavio logo, pretraživač bloga, kao i izdvojio neke osnovne linkove sa njega. Ti linkovi će u skorije vreme pretrpeti neke manje promene kada dođe vreme na menjanje i editorijalne politike bloga.

Sadržaj na Home Page

Novi look trenutno ima dve kolone (u nekim momentima i dve i po :)) Sadržaj zbog optimizacije ostaje sa leve strane, a sidebar sa desne. Na prvoj strani (Home Page) u delu sadržaja, ide prvo poslednji objavljen tekst na blogu, zatim oblak sa tagovima koji se u ovoj poslednjoj verziji WordPressa izuzetno lako integriše i na kraju osam tekstova objavljenih pre gore pomenutog poslednjeg.

Sidebar na Home Page

Sa desne strane Vas čeka sidebar koji počinje sa malim Ajax boxom gde je po defaultu ponuđena pretplata na RSS. Kao i novina na ovome Blogu, za sve one koje još ne koriste RSS, pretplata na tekstove preko maila. U istom boxu imate pristup i kao nekim novinama nazvanim Music TV i LifeStyle TV. U njima ću objavljivati video zapise sa muzikom i zanimljivim stvarima iz života inače, bez mnogo teksta. Za opciju Ajaxa sam se odlučio da bih olakšao ljudima pristupu blogu sa slabijim Internet konekcijama. Tako da se po defaultu ovi video zapisi ne učitavaju u stranicu sve dok ne kliknete na dugmence ;)

Ispod ove novotarije idu već klasične brze vesti ili kako ih ovde nazivam Telegrafske. Zatim ide blok sa pet poslednjih poruka poslatih preko Twittera, poslednji komentari, Blogroll sa linkovima prema blogovima koje čitam redovno. Sidebar završavam sa Flickr slikicama, a od sada i poslednjim što sam preslušao na mom Last.fm.

Footer

Footer, manje više, ostaje bez značajnih promena. Tekst koji je i ranije bio sa još par ikonica. Između ostalog i Blogodka i Blogariata, dva renomirana agregata sa ovih prostora koji preuzimaju tekstove i sa ovog bloga.

Stranice sa postovima

Jednom kada zavirite u unutrašnjost bloga, kliknuvši na jedan od naslova postova recimo, arhitektura bloga se u manjoj meri menja.

Sadržaj posta sa komentarima i formularom za iste ostaje sa leve strane, dok sa desne u sidebaru još neke novine. Prvo ide mali blok sa social bookmarkinzima i bookmarkletima pomoću kojih tekst (ukoliko Vam se kakvim slučajem neki i svidi :)) možete poslati na Dvanula, Digg, Ukusno (novo), Technorati (novo), Del.icio.us ili Twitter. Isto tako postoji opcija da klikom tekst pošaljete friendu na mail ili ga štampate. I na kraju ide link za trackback posta i RSS feed za pretplatu na komentare samo tog teksta što sigurno olakšava praćenje diskusije na pojedinim postovima bez obaveznog vraćanje na Blog.

Ispod ovih korisnih alata, postavio sam još jedan mali javaScript boxić sa prikazivanjem tagova po defaultu, a i lakom pristupu svim kategorijama na blogu kao i poslednje objavljenim tekstovima.

I na kraju..

Eto, to bi bio kratki brief šta Vas čeka na novom layoutu. A sve sam to i proverio kako izgleda u Firefoxu, IE6, IE7, Operi 9.24 i Safariju (na windowsu). U ova poslednja dva postoje mala odstupanja pri prikazivanju search polja u headeru koja bi trebala da se doteraju, ali ne ometaju nikako pri surfanju po blogu. Kada ugrabim vreme popraviću to kao i još neke manje sitnice koje sam primetio tek sada kada je layout on-line :) Ako neko naleti na neke bugove, zahvaljujem se unapred na javljanju ;)

Najveći deo posla za prelazak na Sezonu 2 je znači gotov. Uskoro će uslediti i neke manje “content” promene o kojima ću pisati verovatno odmah posle BlogOpena. Ne da bih bio sada nešto mističan, nego jednostavno iz tehničkih razloga ;)

Zvanična Google priča je da se stavi jednom tačka na tzv. Farme Blog linkova koje su od opšte demokratizacije blogova definitivno ušle u modu. Ideja na prvu ne izgleda uopšte loše.. U ostalom evo i jednog isečka iz “web biblije” Google guidelines.

Don’t participate in link schemes designed to increase your site’s ranking or PageRank. In particular, avoid links to web spammers or “bad neighborhoods” on the web, as your own ranking may be affected adversely by those links.

Do ovde se apsolutno sa svim slažem, nego daj da vidimo i prve rezultate ovog poslednjeg updatea; (izvor podataka sam uzeo sa DailyBlogTips)

• Engadget (Sa 7 na 5)
• AutoBlog (Sa 6 na 4)
• Problogger (Sa 6 na 4)
• Copyblogger (Sa 6 na 4)
• Search Engine Journal (Sa 7 na 4)
• Quick Online Tips (Sa 6 na 3)
• Search Engine Roundtable (Sa 7 na 4)
• Blog Herald (Sa 6 na 4)
• Weblog Tools Collection (Sa 6 na 4)
• JohnTP (Sa 6 na 4)
• Coolest Gadgets (Sa 5 na 3)
• Washington Post (Sa 7 na 5)
• Washington Times (Sa 6 na 4)
• Charlotte Observer (Sa 6 na 4)
• Forbes.com (Sa 7 na 5)
• SFGate.com (Sa 7 na 5)
• Sun Times (Sa 7 na 5)
• New Scientist (Sa 7 na 5)
• Seattle Times (Sa 6 na 4)

Ako se promuvate po ovim web destinacijama, uočićete da svi oni imaju jednu zajedničku stvar… Procenat reklamnog prostora ne prolazi kroz džepove Googlea tj. svi uglavnom prodaju linkove u svojoj režiji i pojedincima to rade neke druge marketing kompanije !! Tek ponekad se provuče po koji AdSense blok, ali tek ponekad. Naravno, Google nikada nije zvanično rekao da je to zabranjeno, ali da li nije.. ??

I ako lično ovim nisam “zakačen” (moj pageRank je i dalje 5), mišljenja sam da je ovim potezom Google pokazao zapravo samo koliko se “osilio”. Po meni jedna prava diktatura i nasilničko ponašanje. Jednostavno totalno je smešno da mi kažu da su sajtovi tipa Washington Post, Problogger a i ostalih gore navedenih negde “pogrešili” u tumačenju tzv Google biblije pa sada moraju da plaćaju za to.. Totalna debilnost..

Neko će možda reći pa fuck sa Page Rankom.. i tako se za Blog Advertising sve manje gleda Page Rank, a sve više broj RSS pretplatnika. Ali ne leži vraže :)) Google je i to predvideo, malo podsećanje samo na deal iz maja ove godine gde je za 100 miliona $ kupio Feedburner ;) Sada još da nađemo pandan feedburneru pa možda i ostanemo “marketinški nezavisni” …

Od sada za sve Twitter manijake (kojima i ja pripadam) život je olakšan ovom novom alatkicom sa imenom TwitThis. Kao i što mu samo ime govori, a uz samo jedan klik, možete preporučiti na Vašem Twitteru interesantan tekst na koji ste naleteli. Fora je da se ovaj web servis sastoji od dva servisa. Jedan je Twitter naravno, a za skraćenje linkova se koristi TinyURL, koga verovatno već koristite kada hoćete da “prekratite” neki poduži link.

Kako integracija na blog, tako i korištenje je izuzetno jednostavno. Za sve blogere koji su na WordPressu, postoji plugin posle čije instalacije se na kraju posta jednostavno pojavi sličica za TwitThis ili tekstualni link. Za one koji više vole da stave malo više ruke “ispod haube” i da grafički adaptiraju funkcionalnost za svoj blog postoji parče koda koje se integriše zaista bez puno muke.

Eksploatacija ovog korisnog alata ide na dosta sličnu foru kao i za Digg, Dvanula itd. Kliknuvši na link, otvara se jedan popup gde se logujete na Twitter. Jednom ulogovani, imate mogućnost da ispred predloga linka dodate opcije tipa: Reading, Looking at, Listening to, Laughing at, Responding to, Waiting for itd. Kao i tekst po Vašoj želji.

Ovaj alat sam inače predvideo da se nađe na novom layoutu ovog bloga koji će uskoro biti lansiran..

Stigla mi na mail cjelovita, 13 strana, INFORMACIJA o djelovanju POA-e vezano za «Prijedloge za poboljšanje obavještajne suradnje» glede slučaja Gotovina, koju je državnom vrhu 04. 02. 2005. uputio Tomislav Karamarko.

Dijelove tog dokumenta do sada su objavili Ivo Pukanić u Nacionalu (08.03.2005.) i Markica Rebić u Hrvatskom listu (31.ozujka 2005.), citirajući uglavnom devet zahtjeva koje je britanski MI6 dao POA- i državnom vrhu kako bi se došlo do Gotovine. Ovim dokumentom koristi se i Hrvoje Petrač pri dokazivanju da je proces protiv njega politički.

Kako mi integralni dokument nije bio dostupan, a nigdje do sada nije ni prepričan njegov cjelokupan sadržaj, proveo sam čitavo popodne u istraživanju eventualnih novosti i otkrio jednu jako zanimljivu:

Glede zahtjeva iz točke 5., vezanih za Hrvoja Petrača te suce koje navodno «plaća» i Željka Dilbera, navodimo da je tijekom proteklog razdoblja POA poduzimala aktivnosti s ciljem utvrđivanja lokacije Petračeva skrivanja. Na temelju do sada prikupljenih indicija i činjenica može se realno pretpostaviti da se posljednjih nekoliko mjeseci stalno ili povremeno nalazi na području Izraela. S tim u vezi, POA surađuje i razmjenjuje podatke s partnerskim sigurnosnim službama. Nad Dilberom je POA primjenjivala mjere tajnog prikupljanja podataka čiji rezultati nisu ukazali na njegovu eventualnu umiješanost u skrivanje i financiranje Ante Gotovine.

Vezano uz sumnje o «pranju novca» preko Petračevog «Atlas osiguranja» (tvrtka više
nije u vlasništvu obitelji Petrač, jer je krajem 2004. prodana Dubravku Grgiću, odnosno Euroherzu, raspolažemo podacima da je Porezna uprava Ministarstva financija tijekom 2004. provodila intenzivnu kontrolu poslovanja «Atlas osiguranja».
Isto tako, raspolažemo indicijama da je Petračev suradnik i osoba od iznimnog povjerenja Stjepan Juričko nedavno prebacivao izvjesnu količinu novca, moguće dobivenu prodajom «Atlas osiguranja» u Izrael (što govori u prilog tezi da je Petrač u Izraelu). U svezi toga POA je ostvarila adekvatnu suradnju s izraelskim sigurnosnim službama i institucijama, te su od Ureda za sprječavanje pranja novca Ministarstva financija RH zatraženi podaci o transferu novca.

Vezano uz podatke da je Petrač izvršio koruptivni utjecaj na suce Krešimira Devčića i Ivana Turudića, POA raspolaže isključivo neprovjerenim indicijama, koje dosadašnjim sigurnosnim djelovanjem nisu potvrđene, te je i nadalje u tijeku sagledavanje aktivnosti navedenih osoba.
Vezano uz aktivnosti tzv. pripadnika kriminalne skupine pod Petračevom kontrolom, operativni podaci POA-e ukazuju da je neformalno nadzirao više manjih kriminalnih skupina koje se bave različitim kaznenim djelima, koje su do sada bile predmet sigurnosnog djelovanja POA-e, predmet kriminalističkih obrada MUP-a i sudskog procesuiranja. Njegovo trenutno izbivanje iz Hrvatske ne pruža mu više mogućnost značajnije kontrole navedenih kriminalnih skupina.

Tomislav Karamarko, ravnatelj POA-e, 02. 04. 2005.

Sasvim je izvjesno da je Ivo Pukanić u ožujku 2005. raspolagao i ovom informacijom, što znači da je ona već bila dostupna i Hrvoju Petraču. Kasnije je Nacional pisao da je Dragutin Cestar, bivši visoki dužnosnik MUP-a udaljen s posla pod optužbom da je on odgovoran za curenje “Informacije” Pukiju.

Međutim, u travnju iste godine započela je velika medijska hajka dirigirana iz POA-e da je tadašnja ministrica pravosuđa Vesna � kare-Ožbolt dostavila medijima podatak da se Hrvoje Petrač nalazi u Izraelu što je Sanaderu poslužilo kao povod da ju smijeni (Je li uhićenje Hrvoja Petrača u Izraelu propalo?)

Obzirom da nitko nije optuživao � kare-Ožbolt da je dostavila “Informaciju” Nacionalu, a da u tom dokumentu, kako smo sada vidjeli, stoji POA-ina spoznaja da se Petrač nalazi u Izraelu, sasvim su bile promašene optužbe da je bivša ministrica kriva što Petrač nije uhićen još u travnju 2005.

I dalje vjerujem da je Tomislav Karamarko bio uključen u posredovanje “Informacije” Pukaniću kako bi se udobrovoljilo Gotovinu i Petrača, a samom Petraču ostavilo vremena da se makne iz Izraela, a da je Vesna � kare-Ožbolt “nastradala” zato što nije htjela sudjelovati u takvim prljavim igrama.

Eto, sada da se Google cache “dopuni” i materijalom sa ovog bloga. Pa neka bude pun “Državnih tajni“….

1. Kada oduzmemo i saberemo sve zajedno sa novinarima, “zvaničnicima” i ostalima.. Prijave će se zatvoriti tačno kada brojač otkuca 230 prijavljenih. Kako trenutno ima još 9 slobodnih mesta ko se još nije prijavio zaista je poslednji trenutak.
2. Druga stvar je da je satnica objavljena. Tanja je sve lepo utanačila, tako da je Rendez-Vous u 9.30h na gornjem platou SPENSA gde će vam biti uručene identifikacione kartice, a početak je predviđen za 10h. Svi koji zakasne idu 5 minuta u ćošak.. Blablabla… Predavanja će biti sve do 13.15-14h i posle je predviđena pauza za ručak do 15h.

   Posle podne su radionice, Dragan će uz Markovu pomoć da vam pokaže “Kako se pravi template za Blog i to uživo, a ja ću posle njih da se potrudim da izdvojim neke delove iz BlogSessions-a i uz još par stvari i da zaokružim priču o tome “Kako da optimizujete Vaš blog za web pretraživače”. Paralelno sa radionicam će ići panel “Novinarstvo u doba blogova” koji će voditi Miloje “and friends” :))

   Kraj je naravno najbolji, oko 17.30-18h svi se “pomeramo” u Radio Café gde će biti jedan pravi Blogparty. Od specijalnih gostiju svratiće Sting i Elton John ne to je za neki drugi put, ovaj put ćemo se pored dobre priče, vina, čaja, piva.. zadovoljiti sa muzikom iz lokala zajedno sa Free WiFi pristupom ;)

3. Treća stvar, broj osoba koji fizički može da stane u sali gde će biti držane radionice ograničen je na 30 !! Iz razloga da izbegnemo gužvu, odlučili smo da otvorimo posebno prijave za njih. Znači svako ko hoće da prisustvuje jednoj od dve radionice (ili na obe), pored registrovanja za prisustvo na Blogopenu, treba da se prijavi i na ovom postu na sajtu BlogOpena. Napominjem da se ovo odnosi samo za radionice, ne i za Panel koji će biti održan u Amfiteatru gde nema problema za mesto.
4. Četvrta stvar je da su volonteri još uvek potrebni. Tanja je napravila spisak još za šta nam je potrebna pomoć, a ja ga ovde prenosim, pa eto.. ako ima da neko hoće da bude blogerski angažovan :)) nek se javi na mogu[at]blogopen[dot]eu, hvala unapred..
   

   * Četvoro ljudi oba pola :) koji bi od 9:30 do 10:00 na info pultovima predavali prijavljenim učesnicima kartice-bedževe manifestacije (nešto kao ulaznica).

   * Dvoje raspoloženih ljudi bez obzira na pol :) koji bi tokom diskusija svih programa, prinosili, ako ustreba, bežične mikrofone učesnicima, tj. publici koja bi se javljala za reč.

   * Jedna osoba koja bi na dan održavanja BO bila u kontaktu sa našim WiFi sponzorom, neobee.net-om, ukoliko pu-pu daleko bilo, nešto zaškripi i brinula da li je sve u redu sa tehnikom.

   * Jedna osoba koja bi brinula da nam se Slovenci, Katja i Gregor ne izgube od hotela do Spensa.

Iza koncepcije i izrade stoji mlada novosadska umetnica Jelena Mirković. Jelena je diplomirala vajarstvo 2002. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, a danas radi kao AD (art direktor) u marketing agenciji Marcons. Jelenu još možete pratiti svakodnevno i na njenom Blogu ArtMistakes.

Posle ovog rešenja kao i sarađivanja sa njom na izradi novog sajta za Blogopen gde je ona takođe odradila Logo, mogu samo da Vam je preporučim ukoliko Vam ovakva vrsta usluge zatreba.. Hvala Jelena..

A što se tih “nevidljivih” radova tiče.. tu se napreduje punom parom i na nekih sam 97% do kraja. Posle skica, razvijanja xHTML/CSSa maketi i integracije istih u WordPress mašinu… radim poslenje “šminkanje” u lokalu pre zvanične objave na ovom domenu. Paralelno mi Jelena radi i novi (i prvi) logo koji će se pojaviti sa novim layoutom. Mislio sam da je posle godinu dana postojanja, blog zaslužio i na tom polju malu investiciju..

Pored radikalnih grafičkih izmena i promena, pojaviće se i neke manje novotarije u stilu.. pretplata na mail (pored RSS-a), mogućnost štampe i slanja tekstova, integracija mog Last.fm feeda kao i dve izdvojene rubrike.. MusicTV i LifestyleTV. Ništa naročito, samo mali packaging za dve kategorije gde ću objavljivati video zapise sa Youtubea i Dallymotiona u skladu sa gore pomenutim temama.

Samo da napomenem da sam na tom nivou pazio za korisnike koji još uvek nemaju ADSL. Po defaultu ove rubrike neće biti učitavane na sajtu. A kome protok dozvoljava, mali klik i zahvaljujući danas neizbežnom AJAXu učitavate ih ;)

Novi grafički identitet ovog Bloga će biti postavljen On Line za godišnjicu postojanja istoga.. u ponedeljak 5. novembra ujutro i sledećih godinu dana će funkcionisati pod imenom Blogowski :: Sezona II. Sa druge strane, pripremam i bitnije editorijalne izmene o kojima ću neki sledeći put ;)

U isto vreme, iskoristiću i priliku da ovaj već prestari WP 2.0.5 migriram na novu 2.3 verziju. Od par novotarija na 2.3 posebno mi se dopala lakoća pravljenja Tag Cloud. Sa par linija code-a “oblak” je na mestu, ostaje Vam samo da ga stilizujete preko CSSa i voil� .. ;)

Isto tako, više Vam ne trebaju nikakvi plugini za tagove.. sve je integrisano u ovu novu verziju WordPressa što mnogo olakšava rad na njemu. Jedino sam se malo namučio oko charset-a. Sve do verzije 2.2, ako se ne varam, po defaultu baza podataka je išla u latin1, a na 2.3 je charset=UTF-8. U prevodu, kada uradite upgrade na 2.3 svi karakteri tipa š, ć, č itd. pobrljave i na njihovo mesto dobijate razne $*/%%$ :-)) Pa ako nećete da imate glavobolje oko toga, dobro proverite gde ste sa charsetom pre prelaska na novu verziju WPa ;)

Sve u svemu, mislim da sam dobar deo potencijalnih “upgrade suprises” prošao u lokalu tako da ne očekujem neke veće probleme prilikom objave novog layouta i dok “on line migriram”..

Pa kao i u svakom Resumeu, kratki listing šta se subjektivno dešavalo interesantno na Blogowskom u toku meseca septembra..

• Sve što bi trebali da znate o Twitteru
• Kada blogerka uđe u školske knjige..
• Najači momenat u mesecu septembru je bio otkriće BlogTV-a
• Geek Momenat N°3…
• Prva najava za ovo jesenji BlogOpen…
• BlogMeeting u Strasbourgu, interesantno veče..
• Najava konferencije NiiT BizzBuzz 2007.
• iPhone.. hoće ili neće ?…

Bio sam prijatno iznanađen odzivom od preko 30tak ljudi, sa obzirom da se radi samo o Strasburškoj blogosferi koja mi se činila mnogo manja kao i tome da je ceo skup organizovan relativno brzo i bez puno Buzza i prašine oko svega. Doduše bilo je tu ljudi koji nisu aktivni blogeri, ali ipak.. “Glad” za ovakvim okupljanjima izgleda nije samo odlika naše blogosfere nego i svih ostalih :) Kada sam napokon stigao u Best Café gde je Meeting organizovan, predstavljanje � la Dinke je već bilo debelo u toku :)) (E da Dinke odmah sam se tebe setio i Blogopena u Pančevu ;)) Tako da sam na žalost propustio imena dobrog dela prisutnih.. :( ali siguran sam da će biti još prilika i to uskoro..

Atmosfera je bila 100% Blog Geek :)) Konobar je donosio tanjire sa odličnim alzaskim specijalitetima i slagao ih između laptopova i lokalnog piva po stolovima :)) Bilo je na raspolaganju nekih pet-šest PCa kao i free WiFi… uslovi odlični za konstruktivnu diskusiju i pravljenje novih interesantnih kontakata.

Sve to naravno nisam propustio… Pored zanimljivih priča sa par blogera, ovde bih istakao diskusiju koju sam imao sa inicijatorom ovog okupljanja. Sasha je bio više nego zainteresovan da mu pričam o našoj avanturi BlogOpen za koju se čulo čak dovde bez ikakve intervencije sa moje strane ??!! :)) Posle priče o BlogOpenu, postavio sam mu pitanje u vezi njegovog t-Shirta na kome je pisalo BarCamp. Usledila je prava evanđelijska spika koje mi se izuzetno dopala ;) Ubrzo shvatam da je on, pored Philippe Schoena, jedan od organizatora BarCampa u ovom regionu (Alzas).

Za BarCampove sam čuo već ima dosta vremena, ali iz nekih razloga se nisam nešto više zainteresovao do sada. Ali mislim da posle ove diskusije (čitaj: evanđelizacije), sigurno nisam ostao ravnodušan. Već imam jaaaako puno ideja za neku evidentnu evoluciju možda samog Blogopena ili čak da napravimo nešto i pored njega, pa da bude veći izbor i na našim prostorima ;) Druga neformalna informacija je da postoji šansa da gore dva pomenuta gospodina svrate i na sam BlogOpen ovog novembra i direktno iz njihovih usta čujete celu priču o Barcampu. To ćemo videti već krajem ove nedelje… za sada je ova informacija samo između Vas i mene ;)

p.s.
Merci Sasha pour cette soirée et j’espère � BlogOpen ;)

Posle prolećneg okupljanja u Pančevu koje smo organizovali Marko, Tanja i ja, “direktorsku palicu” ovo jesenjeg BlogOpena drži Mooshema kao jedna odrasla devojka :)) Vidim da ima dosta “profesionalnih deformacija” i da je “zagrizla” mnogo više nego Marko i ja proletos što će očigledno rezultirati nečim što zaista nismo videli u našim krajevima, a verujte mi da takva dešavanja nisu česta ni na inostranom tržištu..

U stvari o nekim detaljima ne bih za sada, oni će jaaako skoro biti okačeni na zvaničNom sajtu BlogOpena, a verovatno ću ih i ja pomenuti naknadno još u nekom postu. Oko čega bih poveo temu na ovom postu je eventualna pomoć koja je potrebna organizatorima ukoliko ima dobrih duša :))

Kao što verovatno znate, cela ova skalamerija je totalno ne profitabilna neprofitna i kao sve takve skalamerije nedostaje im novac. E sada ovde ne traži niko novac, nego neku konkretnu pomoć od ljudi koji žive u Novom Sadu, Beogradu i celoj toj okolini u vidu “ajde molim te poguraj me samo par metara, palim na prvu..” .. o čemu se zapravo radi.. (sledi Tanjino saopštenje koje možete preneti sa njenim oduševljenjem na Vaš blog ukoliko piskarate)

Pridružite se! Uključite se!

Mala i vesela zajednica blogera-entuzijasta koja učestvuje u organizacionim pripremama ima potrebu za proširenjem i uključivanjem i drugih zaiteresovanih blogera, kako bi organizacija i realizacija događaja bila ravnomerno raspoređena u odnosu na potrebe priprema za BlogOpen i afinitete i mogućnosti ostalih učesnika-blogera koji bi voleli da pomognu. Potrebni su nam:

1. Domaćini – blogeri koji bi brinuli o gostima-predavačima, od dočeka na aerodromu i transportu do Novog Sada i koji bi bili na raspolaganju „jedan na jedan“ gostima radi lakšeg snalaženja. Broj blogera na ovoj poziciji će zavisiti od broja predavača koji dolaze izvan granica Srbije, a neće biti manji od 4.
   Potrebne kvalifikacije: tečno znanje engleskog jezika, vozačka dozvola i automobil (organizator snosi troškove goriva i putarine)
2. Informatori – dva blogera koji bi u toku BlogOpena radili za info-pultovima, radi lakšeg snalaženja gostiju i predavača i distrubucije pratećeg reklamnog i informativnog materijala.
   Potrebne kvalifikacije: dobra volja i tečno znanje engleskog jezika
3. Fotografi i snimatelji – blogeri koji imaju znanja i volje da tokom održavanja manifestacije brinu da svi važni događaji budu vizuelno i audio-vizuelno zapisani i korišćeni kao dokumentacija koja prati događaj.
   Potrebne kvalifikacije: foto-aparat, kamera, dobra volja i nešto znanja iz ovih oblasti.

Svi zainteresovani blogeri koji žele da se pridruže na nekom od ovih poslova, mogu da se jave na: mogu[at]blogopen[dot]EU, pružajući osnovne informacije: pozicija za koju je zainteresovan, obrazloženje, ime i prezime, naziv bloga.

Prihvatanjem dobre volje volontera, njegovo ime i oblast koju će preuzeti na sebe, biće objavljeni na sajtu BlogOpena na jednoj namenskoj stranici koju ćemo nazvati Nije nam teško ili već tako nešto ;)

Proveo sam gotovo celo jutro u njegovom Show Room-u StartUp 420 pošto me pozvao da “gostujem” u njegovom showu kao Co-Hoster. Tako da sam i ja broadcastovao iz svog officea :)) Bilo je tu priče o skorašnjem BlogOpenu (nadam se da ćemo se videti tamo Siniša), svratila je i moja devojka i gledala me u officeu kako ne radim :)), a bilo je i nekih klinkica od 20tak godina koje su spopadale Sinišu… Sve u svemu, jedan opušteni petak prepodne u officeu u iščekivanju weekenda :))

Koliko god nekima ovo izgleda “bolesno” ili šta god.. meni je totalno good feeling :)) � to kaže Siniša, kao nekada 90tih na java chatovima, ali ovaj put u modernoj video varijanti ;) Inače sličan fazon je prisutan na tržištu već neko vreme u porno industriji, ali ovo zaista neme veze sa tim. Verujem da će se ovo jako brzo “demokratizovati” među net korisnicima i jednostavno nametnuti kao još jedan vid komunikacije. Već vidim sidebarove po blogovima gde umesto rubrike about stoji mali embed ekrančić sa mogućnosti gledanja blogera u direktu :))

Naravno, stvar će pomoći i raznim ultra-ego likovima za svoju promociju i privatni big brother, ali koga još briga za to… ;) U stvari… kada smo kod ultra-ego likova… samo da napomenem da ću i ja aktivirati od sledeće nedelje moj Show Room Blogowski. :)) Neko određeno vreme za broadcast nemam, ali ću verovatno upaliti cam čim stignem u office pa sve do 18h. Ako vam ne odgovaram na prvu to je sigurno znak da mi je CEO negde oko glave pa tako… probajte kasnije.. ;) Uveče ću naravno izbegavati.. inače zaista rizikujem da me devojka napusti… jedino kada je na regularnom TVu serija Prison Break, onda ništa drugo ne vidi osim TVa :))

Stay tuned… ;)

Posle nekih računica skontali smo da cela investicija prevazilazi neke okvirne budžete potencijalnih investitora, pre svega zbog hostinga :(Celu stvar sam stavio po strani u nadi da ću možda uspeti da pronađem još nekoga ko ima viška par stotina K € i da eventualno ovu ideju isteram do kraja. Sa jedne strane što mislim da je ovo evidentna “sledeća stepenica” u Blogu, a sa druge strane što mi je ideja izuzetno interesantna.

Sve ovo ja napisah, ne iz razloga što sam našao investitora i što planiram da napravim bum na webu… nego jednostavno što je projekat, gotovo identičan, lansiran pre par dana.. Nixa mi je vest, koju je objavio TechCrunch, jutros bacio preko Skypea.. :(

Dobro, jebeš ideje.. njih je uvek bilo, a i biće ih još… ;) Nego da vidimo šta nam nudi ovaj novi i po meni, servis koji će promeniti “lice weba” uskoro. Možda ne baš ovaj projekat, ali ideja sigurno…

Radi se o projektu pod imenom BlogTV, gde posle kratke i jednostavne registracije, imate mogućnost da na totalno lak način prenosite uživo Vaš video. A ono što mi je jako interesantno, a što sam već gore naveo, je što sve to možete u dva poteza “upakovati” na Vaš blog. Na identičan način kao i video sa youTube-a.. copy-paste embed koda koji Vam je ponuđen i streming Vašeg videa je on-line na Vašem blogu :))

To su neke osnovne funkcionalnosti, pored kojih imate još par.. kao recimo pravljenja Vaših show soba sa posebnom tematikom ili opet statistikom streminga, pregleda, refferersa itd.. Možete isto snimiti Vaš video i arhivirati ga na sajtu i nuditi na kasnije gledanje. Na žalost, ova opcija je za sada limitirana na ukupno 250 minuta snimljenog materijala ili na po 30 minuta po svakom videu zasebno.

Ukoliko želite da “strimujete”, od konfiguracije vam je potreban na prvom mestu oooodličan protok, preciznije upload. Nisam našao podatak koji neki minimum, kod mene je upload nekih 1024Mb/s i sve relativno klizi, za manje ćete morati sami testirati ;) Pored toga, naravno, potreban Vam je bilo kakav webcam, mikrofon (ako hoćete da stimujete i zvuk), Firefox ili IE6 navigator, 128MB memorije i OS od Windows 98 pa na gore ili OSX ako ste na macu.

Jutros sam otvorio account i isprobao servis, zaista je kvalitet na solidnom nivou. Evo ga moj show room gde me možete videti on-live, naravno samo kada mi je kamera uključena:))

Zaista me fazon tehnoloki oduševio… prati ću sigurno kako se i u kom smeru stvari odvijaju .. :) I ajde sada, big braderišite se slobodno.. vidi Vas samo.. CEO SVET :D

Edit:
Primetio sam da postoje problemi pri gledanju embedovanih streminga. ne znam da li je nešto “u prolazu” ili je problem “realan”? U svakom slučaju sve jako lepo funkcioniše ako video streaming pratite direktno preko sajta. U mom slučaju, Via moj account ovde…

Twitter bi stavio u vrstu nekih web mutanta, negde između Microbloginga i Instant messaging-a. Princip je izuzetno jednostavan, šalješ mini porukice preko SMS-a, IM-a (Gtalk npr.) ili weba koje se istog momenta prikazuju na tvojoj Twitter stranici. Evo kako to izgleda na mojoj Twitter stranici.

Kao i svi web 2.0 servisi i ovaj je naravno veoma “social”. Pa tako možeš praviti svoju friends listu “ukrštanjem porukica” (moja skromna with friends lista). Ono sa čim možeš da se IzTwiterišeš skroz je da uključiš opciju besplatne dojave na svoj mobilni za svaku objavljenu poruku svojih friendova.

Pa kada još to sve “pomešaš” sa svojim blogom tako što sa Twitter sajta preuzmeš malo parče JS koda i kopiraš ga gde god hoćeš na blog. Eto nama prave blogerske radosti :)) Više nemam izgovor za devojku kada mi kaže da je frižider prazan i da je zaista neophodno ga napunimo dvo-satnim izletom do komercijalnog centra :(

Još jedna opcija (dodana skoro) je i mala search mašina pomoću koje možeš pretražiti Twitterovu bazu podataka. Pomislih da je isprobam i ukucah reč “srbija” u twitter pretraživač, a ovaj mi ladno izlista Twitter korisnika po imenu Ubio_sam_tastu ili ti Tashtoubica. Eto, o čemu ljudi sve Twitterišu :))

Iskreno rečeno, kada sam u martu ove godine otvorio account na Twitteru i pored više satnog dnevnog ubeđivanja sebe da je Twitter cool, nisam mogao da se pronađem u njemu. A od pre petnaestak dana sam bez ikakvih bitnijih razloga postao i ja amater twiteraš.. :) Izgleda da su mi se selektivni kriterijumi (čitaj: inteligencija) za jedan web servis umanjili… :()

Kako god… pokušaću da evoluiram sa tehnologijom :), a svi prolaznici na Blogowskom će imati prilike jedno vreme da se smaraju sa pojedinim segmentima mog dosadnog lajfa. Ako ima još nekog ko se oseća kao potencijalni twiteraš pozivam ga da mi se pridruži da evoluiramo zajedno :-)) Mali skok ovde, otvoriš u 10 sekundi account, ubaciš me u friendove i twitujemo se ;) Ako baš “zaškripi” negde, našao sam i mali Twitter Fan Wiki ili možda da se javiš Eniacu, jednom profiTwiterašu, siguran sam da će te uputiti u sve velike tajne… :))

• Web kviz, Koliko ste zavisni od blogovanja.
• USB košulja za dane sa visokom temperaturom.
• Godišnji odmor na jugu francuske je fino prošao.
• Web noviteti leta 2007.
• Postani anti BlogStar u 10 lekcija..
• Koliko su zaista posećeni blogovi tokom leta?
• Slušali se odlični Adrienne Pauly i Pilooski.
• Proveri da li si kompulsivni bloger, ako ne, eto odličnog uputstva kako postati.
• Google je lansirao Google SKY, a ja Geek Momenat.. Za sada prvi i drugi deo..
• New York Times se ponovio sa svojim My Times.
• 31.08 je BlogDay, a ja sam napravio svoj izbor sa ovogodišnjih pet blogova.

• Aurora Borealis :: Blog na koji navratim sa vremena na vreme pre svega zbog dobre muzike i simpatičnog pogleda na svet kroz koji nas vodi Aurora.
• Mustra bečka :: Blog koji piše Ćuković Miloš i na kome možete pročitati novosti iz IT sveta, jako interesantne ideje iz IT marketinga kao i Miloševe muzičke predloge.
• ArtMistake :: Blog Jelene Mirković koji poseduje lični identitet i originalni stil pisanja. Kroz postove provlači umetnost, dizajn kao i lične stvari iz svog života. Prijatno mesto za svraćanje, preporučujem..
• Linusov Blog :: Jedan od Blogova koji sam pomenuo u telegrafskim je relativno “svež” u blogosferi. Autor dotiče “široko” teme iz života – nauka, sport, politika, tehnika kao i putovanja su postovi koje možete ovde čitati. Jedan novi RSS feed koji mi je osvežio Netvibes..
• Monkey business ::Jedan novi photo Blog na koji bi trebali zaista da svratite. Dario vam nudi odličnu fotografiju na prijatnom layout okruženju. Za posetiti…

A ako Vam ovo nije dosta, možete obići i sve ove meni drage blogere iz moje Blogroll liste. Subjektivno mislim da je to ubedljivo najača postava na blogosferi sa našeg jezičkog područja. Ako počnete sve da ih pratite, garantujem kontaminaciju u vidu kompulsivnog blogovanja :) I da.. umalo da zaboravim… sretan vam BlogDay ;)

p.s.
Iskreno, mislim da ne postoji ni dobar, a ni loš blog. Može samo da se nekom subjektivno svidi ili ne. A to naravno ništa ne govori o realnom kvalitetu nečijeg bloga.. ;) Tako dragi Blogeri koji se nisu pronašli na “ovde nekom spisku” ili “tamo nečijem”, samo nastavite sa vašim radom. Bitno je da se vi lepo osećate dok delite znanje, mišljenje ili šta god sa ostalim svetom…

Prvi BlogDay je pokrenuo Nir Ofir još 2005 godine sa idejom da to bude dan kada svako objavi jedan post u kome preporuči 5 bloga sa mogućnošću da su različitih “pogleda na svet” od Vaših ili jednostavno da ne pišu o stvarima koje Vas direktno zanimaju. Sa obzirom da se uglavnom krećemo u istim “blogerskim krugovima” odlična inicijativa za aplikovanje “različitosti” u blogosferi :))

A zašto baš 31.08 ?? Pa pogledaj te samo logo :) Čarobni brojevi 3108 koji uz malo modifikacije i mašte mogu da se pročitaju i kao reč BLOG :)

Pored zvaničnog sajta BlogDay, celu stvar možete pratiti i preko Twittera ili preko Technoratija. Ukratko, instrukcije za Blogday izgledaju ovako;

• Naći pet interesantnih blogova.
• Za svaki od njih napisati par reči uz link za svaki od njih.
• Ubaciti jedan link u istom postu prema Technoratiju na: http://technorati.com/tag/BlogDay2007
• Postovati 31.08 2007 ;)

Ja sam u draftu već počeo da pišem post za petak 31.08. Posle mog gostovanja u PlanB-u gde sam izneo blogove koje redovno čitam, eto prilike da napišem i koje ne čitam baš redovno, ali koji su mi simpa i mislim da je dobro da podelim sa Vama njihove adrese…

E-mail :: Fudament komunikacije jednog modernog blogera. Preporučujem GMail, postoje milioni raznih plugina/widgeta koji će ti otvarati raznorazne popupove čim ti pristigne mail u sandučić. Toplo savetujem i audio signalizaciju tipa simpa ženskog glasa koji ti po primanju maila saopštava: Master, you have mail ! :))

IM klijenti :: Pored Mail-a, neizostavan način komunikacije danas su i IM klijenti. Za jedan minimum efikasne komunikacije, potrebno je da imaš bar MSN, Skype, GTalk, Yahoo!Messinger i ICQ. A na svakom od njih bar po 20-30 kontakta. Naravno, dobro je da su svi naštelovani da se podignu zajedno sa vašom mašinom.. Neverovatno je dobar osećaj kada jedan za drugim, IM klijenti počnu da se otvaraju sa porukama “..š’a ima brate danas, meni dosadno…”. Naravno, ti si u sred nedelje natrpan poslom :))

RSS feedovi :: Netvibes ili Google Reader su tvoji prijatelji !! Otvori account na jednom od njih i napuni ih sa bar 200 RSS feedova. Zagarantovano good feeling kada te svakih pola sata/sat vremena “mali đavolčić” natera da samo baciš pogled šta se dešava na blogosferi :) Jedan od dobrih recepta je da uvek imaš jedan otvoreni tab u FF i svakih 10 minuta se baciš na njega stiskajući (kompulsivno naravno) F5 :))

Statistika bloga :: Pored RSS feedova, jedna od bitnih stvari je i da znaš ko ti se sve smuca po blogu, odakle je došao (Aaah.. još jedan novi backlink!!), koliko je ostao… Nemoj se zadovoljiti samo sa jednim izvorom statistike, instaliraj bar tri komada pa posle pojedinačne analize počni da ih i upoređuješ. Feeling zagarantovan.. ;)

FeedBurner :: Pored statistike, još jedna stvar koja zna da podigne adrenalin je Feedburner. “Spži” na njemu svoj RSS feed, ponudi ga ostalim kolegama kompulsivcima i osmatraj brojke na njemu. Ako ti se rezultati ne sviđaju u početku, kao recimo malo preplaćenih, možeš ga nafulovati sa lažnim pretplatama ;) Totalno Cool spravica…

Instikt za objavljivanjem :: Uff, već je 22h i još ništa nisam ni počeo da pišem!!??… u stvari još uvek nemam ni ideju.. :// Kada ti ovako nešto prođe kroz glavu sa jednim dooobrim osećajem krivice… to je dobar znak. Možeš sebi reći da si postao pravi Bloger Kompulsivac.

Twitter manija :: Jednom kada si shvatio da si postao bloger kompulsivac, uživaj u potpunosti. Nemoj da te shopping, veliko spremanje, kuvanje ili bilo kakvo fizičko odvajanje od računara ometu u tome.. Koristi mobilni i Twittuj kao sav normalan svet.. Evo jednog primera kako dobar kompulsivac tviteraš provodi dan:

• 8.30h – Ustao, kotrljam se do kompa i palim ga.. kafa, sok, čitam vesti..
• 9.00h – Tuš mi je odlično legao.. budim se..
• 9.30h – Pada kiša i gužva na putu do kancelarije…
• 9.45h – Technorati, ko me danas linkovao?
• 9.58h – Google Analytics, ko mi švrlja po sajtu..
• 10.22h – Netvibes, šta kaže blogosfera..
• 10.55h – Šta bi danas mogao da napišem…?
• 11.20h – Prva cigaret pauza, jebena kiša i dalje pada..
• 11.35h – Ajde da radim malo, smara me šefica ://
• 11.50h – Strašno koliko posla, mora da se opustim, još jedna pljuga pauza..
• 12.10h – Još 20 minuta pa pauza za ručak :D
• 14.10h – Stvarno preteruju, kasniš samo 10 minuta sa pauze i šef te odmah gleda, jebote o čemu da pišem danas !!?
• 14.30h – Šta se dešava na Netvibesu??
• 14.59h – Sjajno skočila mi cifra na Feedburneru :))
• 15.15h – Skype mi se zakucao od jutros, a na GTalku nema nikoga.. Pa gde je ovaj svet jebote *ù$*$$!!
• 15.30h – Ostavljam komentare kod kolega kompulsivaca
• 16.10h – Ajde još malo da radim pa gotov radni dan..
• 16.45h – Još jednom pre polaska kući da proverim Netvibes
• 18.00h – Napokon kući.. laptop, čaša ceđene narandže, kafa, krevet i cunjanje po Technorati-ju
• 18.30h – Napokon… inspiracija za novi post… pišem odmah
• 19.45h – Večera sa devojčicom, laptop mi je u drugoj sobi :((
• 20.15h – Otkrivam novi widget za blog, još večeras ću ga isprobati..
• 21.45h – Završavam novi post i započinjem još jedan za sutra…
• 22.30h – Google Analytics, kako je prošao dan…
• 23.30h – Skype ne prestaje da mi “iskače”, ekipa se polako budi..
• 00.10h – Devojka mi pravi face zato što provodim još jednu “noć u krevetu” sa laptopom..
• 00.45h – Devojka hrče i dekoncentriše me da završim ovaj drugi tekst…
• 01.03h – Definitivno se gasim i ostavljam vas na par sati… Biiiiiip

U tom džabalebarskom stilu, odlučio sam da napišem jedan ‘ozbiljniji’ post kako da postanete anti Blog Star u 10 lekcija. Post je čista inspiracija malopređašnje diskusije sa kolegom tokom café i cigaret pauze. Naravno, winner Blog style tehnika je adaptirana za naše područje.. :))

1. Instaliraj Twitter na Blog i twituj iz wc-a, metroa, sa ručka kod tašte, weekenda na planini.. Odakle god možeš..
2. Konsultuj stanje poseta na blogu bar desetak puta dnevno. Jako je bitno da znaš ko i kada se smuca po njemu..
3. Obavezno u svoj Blogroll, pored blogova koje voliš, ubaci i Borju, Svakodnevnicu, Biznisblog, DnevnikEklektiku.. Nije bitno da li ti se sviđaju ili ne, bitno je da drugi pomisle da su ti oni friendovi :))
4. Ne propusti ni jednu priliku da napljuješ VIP b92 Blog kao i sve ostale mainstream medije, sa argumentima ili bez njih. Na taj način ćeš sigurno biti lakše prihvaćen od ostale zajednice nezavisnih blogera.
5. Štampane medije koristi samo za potpalu roštilja ovoga leta ili u urgentnim situacijama ako kampuješ i ako ti nestane wc papir. A ako ti se nekada i omane, pa pročitaš po nešto u njima, obavezno primeni prethodno pravilo i napljuj ih koliko god možeš..
6. Sve fotke koje imaš na papiru, arhiviraj na tavan ili podrum i kupi sebi pro nalog na Flickru. Onda počni nemilice da arčiš svoj digitalni foto aparat. Slikaj se dok bloguješ pomoći WiFi sa neke kafe terase (to je IN sada), dok jedeš kobasice od 50cm, izigravaš umetnika ili voajerišeš po ulicama..
7. Kada god dobiješ neki poklon od nekoga samo zato što si bloger, ne propusti na napišeš o tome koji red na svom blogu. Naravno, ako ti baš niko ništa ne šalje za džabe, ti kupi :) I normalno, objavi koju reč o tome.. Tako izgledaš mnogo vrednije u očima drugih :))
8. Ako ti se ukaže prilika, obavezno spavaj sa jednom od tvojih čitateljki/čitatelja. Obavezno vodi računa da budeš “kvalitetan/kvalitetna” inače ti se ugled može brzo ukaljati. Ako baš “omaneš”, napiši jedan post o svemu tome, gde ćeš naravno da istinu izokreneš :)) Preventivno banuj tvom fanu-partneru IP da ti ne bi ostavljao komentare neželjene prirode..
9. Kada god imaš priliku, u tvom ne-blogerskom okruženju, pričaj kako si NAJ bloger u tvojo-jezičkoj blogosferi. Nebitno ako to nije istina, i tako će posle izvesnog vremena svi početi da veruju…
10. Obavezno okači AdSense reklamne blokove. Imati danas Blog bez njih totalni je OUT.. Ako nemaš AdSense account na Google, možeš pokupiti tuđi code-source sa nečijeg bloga. I tako ti se ne isplati da trošiš vreme za otvaranje naloga za čitavih 0.02$ mesečno koje rizikuješ da zaradiš. Mnogo je bitnije da svi misle da zarađuješ dobru kintu preko bloga ;)

NAPOMENA broj 1 !!
Lista nije definitivna. Ako imate predlog koji bi dobro dopunio prethodnih 10 pravila, slobodno postujte u komentarima. Kasnije ću ih editovati u postu..

NAPOMENA broj 2 !!
Za sve one koji još nisu skapirali (ako ima takvih), ovaj post je totalna sprdačina!! Za sve posledice prouzrokovane upotrebom ovih pravila, sami ste odgovorni (posebno za lekciju N° 8 :)).

EDIT 15.08 2007 12h10
Evo i malog editovanja vaših saveta iz komentara.

11. Piši postove koje u naslovu imaju “10″
12. Idite po TechCrunchevima, RWWovima, Mashableovima i ostalim pametnim sajtovima i prevodite njihove clanke. Tako cete uz vrlo malo muke izgledati pametno i razuveriti neverne tome iz tacke 9.
13. Nemojte nikako da linkujete ljude na blogu koji ne linkuju vas osim ako ne pripadaju famoznoj ekipi iz 3. ko vas ne linkuje ne zasluzuje da bude ni deo vaseg blogrolla, link je uvek vazniji od sadrzaja :DD
14. Potrudi se kako znaš i umeš da budeš na blogrollu kod Blogowskog. Ko nije tamo, neka crkne. Ako ti to ne uspe ni posle deset mailova sa subjectom Razmena linkova, onda pokušaj da ti njega staviš na svoj blogroll. Ako te i dalje nema na njegovoj listi:

a) probaj da promeniš adresu i naziv bloga kao i identitet i IP adresu, pa sve ispočetka
b) prestani da bloguješ i pokušaj da se pronađeš u drugim aktivnostima: sa prodavnicom zdrave hrane, prodajom glista i udica ili sličnom szr.
c) ubij se.

15. Plati Aljoši 100 kuna da te uvrsti na BlogAriat. Ko nije na blogariatu neka crkne. Ili neka prodaje kalifornijske gliste i udice :))))
16. Pljuj po mainstream medijima i nemoj nikada priznati kako bi ti godilo da te netko na temelju bloga pozove da pišeš u njima… jelda? :-))
17. Posjećuj blog Vlatke Pokos i ostalih estradnjaka, ostavljaj stotine komentara, kao što su: “Vlatka ti si super nedaj gače majmunu posjeti moj blog supersi” ne zaboraviti, odnosno zaboraviti na interpunkciju, razliku između č i ć.
18. Blog nazvati nešto kao: “Dark Angel” “Goth Knight” “plava mala”…
19. Stavi captcha!
20. Stavi sve moguce widgete na svoj blog, koliko si geek, koji si demon, koliko vredi tvoj blog, last.fm i flickr su nedovoljni

EDIT 19.08 2007 22h30
21. Obavezno preko leta nestani na mesec dana a kasnije se suptilno pohvali gde si bio, šta si radio, i kako ipak imaš i život a ne samo blog
22. U jednom momentu resi (kao) da prestanes da pises blog, nazovi post ‘Odlazi cirkus’ i kopiraj stihove pesme DJ.B. Onda se kasnije predomisli i nastavi kao da nista nije bilo
23. Obavezno, pali verujte, probao sam: iznosite prljav veš iz vaše bračne zajednice!
24. Obavezno komentarisanje na svom blogu, sa sve ženskim, a devojke sa muškim nickom, kao, mali/mala gde si, što se ne javljaš itd.
25. Pravi se da sviraš gitaru. Ipak devojke više vole gitariste od automehaničara…
26. O rođacima koji su na nekoj funkciji, piši kako su stipse, a ako nemate takvih rođaka, izmislite ih, nije teško.
27 . Izigravajte ekstremnog liberala, iako niste… ovo se kosi na nekim tačkama, zato pažljivo čitajte ova uputstva.
28. Redovno šaljite obaveštenja o novom postu svim ljudima iz vašeg inboxa, to nije spam, prijatelji su vam prijatelji zato što vas vole i zato što ste pametni.
29. Pišite o svim društvenim problemima – to makar nije teško; ako vam je teško malo se družite sa komšilukom, pokrenite neku temu pa onda pamtite šta komšije “izvaljuju” pa ih ismevajte sa sve stavom “Ludi ljudi, o čemu li ono razmišljaju”.
30. Pišite o kozmetici koju koristite, razmislite dobro, nezgodne kombinacije na vašoj koži mogu da izazovu momentalnu eksploziju.
31. Svakih nedelju dana treba “budžiti” mašinu, blog će vam biti bolji sa +512 rama
32. Ukoliko idete u teretanu, rezultate morate publikovati sa sve materijalnim brad-pit-retush dokazima
33. O svojim iskustvima sa drogama otvorite poseban tag…

Ovogodišnji letnji odmori (pesak, sunce, plaža..) su za mene gotovi. Jovana mi je jutros odletela za Beograd, a ja se polako navikavam na redovnu rutinu u poslu..

U agenciji nikada bolje za posao. Totalno opuštena atmosfera… a kako je “avgustovska ekipa godišnjih odmora” tek otišla, office je poluprazan..

Kako sam u poslednjem postu pre odmora i napisao, organizacija za odlazak u Hrvatsku se ove godine ‘izjalovila’ i u poslednjem momentu sam iznajmio neki stančić u Balaruc-les-Bains (Provence, jugo-zapadna francuska). Ekipa sa kojom sam delio ovogodišnje ..i dobro i zlo.. na odmoru, bila je Françoise, moja kćerkica Jovana i Joffrey, jedan dečkić iz Pariza..

Obožavam da se krčkam na suncu, ali u isto vreme i da obilazim region gde se nalazim. Tako da sam svaki dan menjao mesto “krčkanja”. Uspeo sam da obiđem uglavnom sva veća i poznatija mesta u okolini pa čak i da skoknem na jedan dan do Cadaqués (Catalogne, � panija) čiji turistički gurui uspešno prodaju istoriju u kojoj se spominju poznata imena iz sveta umetnosti koji su svraćali u ovo simpatično mesto (Pablo Picaso, Joan Miró ili opet Marcel Duchamp..)

Naravno, mene kao iskusnog vuka, nisu uspeli da navuku pričama tipa “U ovom baru je Marcel Duchamp igrao šah.. ” Kada me interesuje on, svratim do kulturnog centra Centre Pompidou u Parizu i vidim Duchampa na delu.. ;)

Pored lenčarenja na plaži, ispijanja raznih “osvažavajućih napitaka” na simpa terasama lokalnih kafea, ždranji školjki, vožnje kartinga ili konstultacija GMaila preko mobilnog telefona (Na jugu francuske su odlučili da “dopune kase” prodavajući WiFi konekciju za 4€ / sat vremena !!!)… doneo sam i jednu važnu odluku sa devojčicom… Definitivno ćemo u sledećih 12 meseci sve uraditi da migriramo za stalno tu negde.. na jug francuske, a ne daleko i od španske granice… ;)

Te misli nam se već godinama vrte po glavi, ali sada je definitivno zapisano u agendi kao plan za sledeću školsku godinu. Na realizaciji ideje počinjemo da radimo već od sledećeg septembra. Vreme je za dizanje sidra… ;)

Drugi deo odmora je za mene prošao polu-radno. Pre podne posao u agenciji, a popodne penjanje po drveću, gubljenje po lavirintu od kukuruza, bazen, shopping i cunjanje po Strasbourgu..

Sada kada mi je kćerka odletela za Beograd a mali veliki Joffrey za Pariz, gajba mi deluje totalno prazna i tiha… Vraćamo se lagano u kolotečinu i ponovo navikavamo na stvari koje smo zaboravili tokom ovih mesec dana… Pesma koja mi leži ovog popodneva je Respire od Mickey 3D…

..Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire
Il faut que tu respires, c’est demain que tout empire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire…

Radi se o umiksovanim isečcima sexa iz raznih filmova. Na prvu sam prepoznao delove iz Amélie Poulain :) Pogledajte i sami kako izgleda…

Inače, početkom meseca Evropska komisija je otvorila i svoj video kanal na YouTubeu, a kako kaže Margot Wallström, evropski komesar zadužen za odnose sa javnošću, pored ovog poteza, Evropska komisija ozbiljno prati i šta se dešava na Myspace i Second life-u…