Prošlog decembra se krenulo sa idejom koju smo jako brzo definisalni. Posle tri meseca smo uradili launching, a već 24h nakon launchinga, vest se pronela svetskim webom. O wtfjeansu su pisali svi veći svetski blogovi pa smo čak uspeli i dospeti na Twitterov trending topic!

Tokom tih devet meseci bilo je puno lepih momenata, adrenalina, ali i jako neugodnih trenutaka. Sve u svemu – jedno jedinstveno i sjajno iskustvo, kako životno, tako i poslovno. Što se komercijalnih rezultata tiče, sebi smo zadali cilj od 1000 limitiranih primeraka – nismo uspeli dostići taj cilj! Dok je prodaja išla preko Paypala (do početka maja) uspeli smo prodati oko 550 komada. Kasnije, kada se frka sa Paypalom sredila, uspeli smo prodati još nekih 150 komada.

Ko radi – uglavnom i greši. Nekada se te greške daju “ispraviti u hodu”, a nekada mogu biti i fatalne. Na wtfjeansu sam napravio nekoliko grešaka. Neću ih sada navoditi jer bi to zauzelo mesta minimum za jedan post, ali je verovatno jedna ili više od njih bila fatalna. Zbog toga se danas wtfjeans nalazi u situaciji da mu Sanja i ja ne možemo dati full time pristup jer projekat ne zarađuje dovoljno.

Imamo i ideju za V2 čime bi uradili nastavak cele ove priče. Ideja je fantastično odjeknula, javlja se dosta ljudi sa pitanjima kada kreće prodaja za V2. Na žalost, celu tu priču ne možemo ispratiti bez investicija koje za sada nismo uspeli dobiti. Uletanje u priču onako na pre-order više ne želimo jer mislimo da to nije dobra ideja.

Oboje radimo stvari sa strašću, emotivne smo osobe i uglavnom tako funkcionišemo. Ipak, nekada je u poslu dobro ostaviti emocije sa strane. Kada to uradimo sa wtfjeansom – iskustvo ali i brojke nam govore da bez investiranja ne idemo u dalju avanturu. Tako nas savetuju i neki iskusniji od nas – mislimo ih poslušati i ovaj projekat zatvoriti…

So long and thanks for all the fish* – do sledećeg projekta ;)

Preko 250 miliona iPodova

Dolaze polako i 2000te, Jobs se pojavljuje sa najavom za novi proizvod. Sprava od 5Gb pomoću koje ćete u džepu imati 1000 pesama! iPod je rođen krajem 10. meseca 2001. Kritika ga naravno ne zaobilazi. Što za loše baterije koja je po meni osnovana – što hejterska kako je proizvod previše “zatvoren” i samim tim besmislen. Kako god, danas je iPod prodat u više od 250 miliona primeraka i važi za referencu za sve portable media playere!

iPhone saga

Početkom 2007. Apple najavljuje “revolucionaran” telefon – iPhone. Sve prati naravno buzz neviđenih razmera. Čak par godina pre zvanične informacije glasine već kolaju webom. Krajem šestog meseca 2007. godine iPhone je dostupan za kupovinu širom USA. Sa tim naravno u paketu kreće i obavezno pljuvanje kako po kompaniji tako i po njihovim “besmislenim” proizvodima. Danas, iPhone je prodat u više od 80 miliona primeraka i kompletno je promenio upotrebu mobilnih telefona, tačnije smartfona. Danas, od celukopnog Internet saobraćaja preko mobilnih aparata 65% prolazi preko iPhonea. U isto vreme, iPhone drži “samo” 11% kolača od svih prodatih aparata. Podsećam na podatak od gore da je iPhone na tržištu od šestog meseca 2007. godine!

Photo by freakingnews

70% prihoda od AppStorea ide developerima!

U julu mesecu 2008 godine, Apple lansira AppStore. Servis za iPod i iPhone korisnike koji funkcioniše kroz iTunes software. Na prvu loptu, servis nije posebno kritikovan, ali danas ima reputaciju da je jedan od najcenzuranijih mesta na webu. Prihvatanje novih aplikacija u AppStore je od strane Apple-a strogo cenzurisana i developeri moraju da prođu mučnu i strogu selekciju. Rezlutat svega je da za dve godine postojanja, u AppStoreu danas ima više od 225K aplikacija koje su skinute više od 5.000.000.000 puta i za obrtom koja prelazi 1 milijardu dolara godišnje !!! Da li sam pomenuo da Apple daje 70% prometa developerima? Business model AppStorea postaje THE business model!

iPad promašen proizvod?

Početkom ove godine, Apple lansira potpuno novi proizvod – iPad. Istorija se opet ponavlja i pored toga što stvar postaje pomalo dosadna. Kreće ogroman buzz oko novog proizvoda, a Apple hejteri se hvataju olovke i tastature… A čemu to služi, mali je, veliki je, nema kameru, nema multi-tasking, bla, bla.. Kako god, posle samo 3-4 meseca, Apple je prodao preko 3 miliona uređaja! Poslovni rezultati se već sada mogu naslutiti…

Ping je ozbiljna namera ulaska u muzičku industriju?

Pored novih modela iPodova, juče na Apple eventu Jobs (pomalo stidljivo) najavljuje Ping, muzičku društvenu mrežu. Ivan je o njoj već izbacio post. Na prvu loptu, mislim da će ova društvena mreža potpuno izmeniti planove muzičkoj industriji. Pogledate business model od AppStorea sa apovima i aplikujete ga na muzičku industriju. Razumete o čemu pričam? :) Ali o tom ću verovatno u nekom sledećem postu.

Zašto mi je Apple genijalan!

Ako ste pročitali Tribes od Set Godina, sigurno se sećate Setove definicije “učmalosti” kod kompanija koju on definiše kao kompanijski status quo.

“Kompanije koje uništavaju status quo u sebi, su one kompanije koje pobeđuju”

Apple je za mene “jeretička kompanija” – kompanija koja inovira i koju ne interesuju dogme. Apple je tačno profilisala i ciljala svog korisnika. Apple interesuju samo korisnici koji će da unesu broj svoje kartice u App Store i da bez problema potroše par dolara mesečno. Za takve korisnike Apple je spreman da potroši i vreme i novac za korisničku podršku, da jednostavno “korisnički brinu” o njemu. Sviđalo se to nekome ili ne, vređali se neki ili ne – ostali im nisu bitni!

Naravno, pored korisničke brige Apple im za uzvrat nudi i proizvod sa fantastičnim dizajnom, ali i jedinstvenim interfejs iskustvom. I da, možda najbitnijim detaljom – proizvodom koji radi!

U stvari, kako me je Google častio sa jednim AdWords kuponom od 75€, hteo sam da uradim jedan mali test. U gotovo isto vreme sam napravio paralelnu (mini) PPC advertajzing kampanju na Googleu i na Facebooku. Budžeti su bili jako slični sa željom da rezultate tih kampanja uporedim i vidim koliko to zaista može pomoći našem projektu.

Odmah na početku mali disclamer. Budžeti na ovom primeru su dosta smešni i mali. Primena ovog primera na nekim drugim poslovnim modelima je možda moguća, ali na nekim sigurno nije.

Evo i šta se desilo:

Google AdWords PPC kampanja

Kao što sam napomenuo, budžeti su smešni. Od Googla redovno dobijam kupone za AdWords kampanje i do sada ih nisam koristio. Prvo zbog toga što da bi se kupon iskoristio neophodno je napraviti novi nalog, drugo zato što je cifra od 75€ smešna za neko ozbiljnije oglašavanje. Ali dalo mi je ideju da ipak probam i vidim šta se može dobiti za taj budžet. Rezultati prodaje su bili 0 (i slovima nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Napominjem da iako imam iskustva sa AdWords kampanjama od ranije, nisam stručnjak za AdWords i tu ima puno nepoznatih stvari za mene. Btw. u ovoj kampanji sam targetirao UK i Holandsko tržište, prikaz oglasa samo na Google pretrazi i to samo za engleski jezik. Od uređaja sam izabrao samo web i iPhone uređaje. Stavio sam da oglasi idu između 9h i 00h. Gađani keywordsi su bili Jeans, Pants, Gadget i Geek i cena je išla od 0,8€ do 1, 25€ po kliku.

Sva u svemu, za 75€ je po meni ROI više nego bedan. Iskreno očekivao sam da imam bar jednu prodaju jeansa. I tada bi mi bilo bedno, ali OK, bar imaš neku motivaciju da ideš dalje. Možda će neki AdWords stručnjak moći objasniti gde sam zeznuo, ali se meni čini da se ovaj vid advertajzinga ne isplati za ovakav ili sličan business. Neka me neko ispravi ako grešim.

Facebook PPC kampanja

Ovde sam stavio koji evro više (ali u bukvalnom smislu reči) :) Za tri dana je otišlo nešto više od 80€, ali je bar bilo “dosta” klikova. Inače ovo je prvi put bilo da radim PPC kampanju na Facebooku. Rezultati u prodaji su bili identiči kao i preko Googlea. Potpuna 0 (i opet rečima: nula), a statistika kampanje je bila ovakva:

Što se targetiranja kampanje tiče, bilo je Estimated reach od 105,600 ljudi sa ovakvim uslovima:

• who live in one of the countries: Netherlands, Sweden, United Kingdom, Denmark, Belgium or Germany
• age 21 and older
• who like gadgets, geek, geek love, geek stuff, geekologie, geeks, iphon 3g, iphone, iphone3gs, twit or twitter
• who speak English (UK), English (Pirate), English (upside down) or English (US)

Znači i pored uskog targetiranja, od 100k ljudi njih 180 je kliknulo i niko nije ništa kupio. OK, možda je opet nešto do mene. Voleo bi da mi neki Facebook PPC advert stručnjak kaže šta sam ovde pogrešio. Ali mi se zaista čini da sam u stvari samo JA zeznut od strane Facebooka za 80€, ništa drugo :)

Hteo bi da napomenem da iz gore navedenih zemalja koje sam targetirao u PPC kampanjama inače imam već dosta klijenata. U stvari, pored USA, u UK, Švedskoj, Holandiji i Belgiji imam najveći procenat prodaje.

Thank you ekonomija

Dolazimo do dela koji uopšte nije bio namenjen da bude advertajzing deo. U stvari, ne znam baš kako da nazovem taj deo. Ideja bila sledeća: otićićemo na Barcamp Bodensee i podeliti sa drugima svoja iskustva oko projekta wtfJeans i pitati ih o mogućim idejema za budućnost. Pričaćemo i upoznati u offline svetu ljude sa kojima se već par meseci pratimo preko Twittera i Facebooka. Ješćemo sa njima, igrati Werewolf, couchsurfingovati, voziti bicikli po gradu, razmeniti ideje.. U stvari, jednostavno se opustiti, upoznati nove ljude i družiti sa njima..

U toku ta tri dana druženja na Barcampu, imali smo svoje predavanje gde smo pričali pre svega o problemima sa Paypalom. Desilo se da su ljudi koji su bili na tom predavanju (nekih 20-25 ljudi), odmah posle njega počeli to da prepričavaju svojoj okolini. Dan posle je bila gomila ljudi koja je želela da im ispričamo o našem businessu. Svo vreme tamo smo ljudima prenosili naše iskustvo i našu strast prema onome šta radimo.

Takođe, među učesnicima Barcampa bilo je ljudi koji su već čuli za našu priču prateći nas preko facebooka, twittera i bloga. Oni su uglavnom bili najverniji “evanđelisti” naše priče predstavljajući nas svima uokolo :)

Photo by JStar

I pored toga što ideja odlaska na Barcamp nije uopšte bila direktno komercijalna, šta se zapravo desilo? Za 3 dana smo potrošili 100€. Priča o wtfJeansu se širila bez ikakvog insistiranja sa naše strane – ljudi su nam jednostavno prilazili i postavljali pitanja. Upoznali smo puno ljudi iz tog regiona, a što se direktne prodaje tiče, tokom samo našeg boravka tamo prodali smo 5 pari jeansa tj promet od 545€!

Za kraj, ne mislim da su PPC kampanje bacanje para, ali mislim da ona nije dobra za svaki business. Dobro razmislite pre nego otvorite novčanik za Google, Facebook ili Etarget (na našem tržištu). Sa druge strane, mislim da je prilaženje klijentima/kupcima – kako u offline svetu, tako i preko društvenih medija uvek dobra strategija. Može vam pomoći da prodate svoju uslugu ili proizvod, a u isto vreme je neverovatan alat za brending. Big thumb up for thank you economy!

Zašto Paypal

Jedno od prvih pitanja u e-businessu koje se obično postavlja. Kako vršiti procesiranje naplate? U svom business planu sam imao zacrtano da za prvih 30 dana prodamo 100 komada jeansa, a kasnije, u sledećih 6 meseci prodamo još 500 komada. Skroman plan plan koji je više ličio da će mi biti potrebno mikro-plaćanje nego ugovor sa bankom i nekim ozbiljnijim procesorom plaćanja.

Sa takvim business planom, nekako mi se prirodno “naturao” Paypal. Vlasnik sam Paypal računa već više od 7 godina. Redovno plaćam sa njime, a jedno vreme sam iz hobija pre-prodavao stare i retke knjige. Imam Business account već dosta vremena i nikada za to vreme nisam imao problema.

Sa druge strane, dosta ljudi mi je reklo da se “pazim” Paypala. Da je to “zlo” i da se može pronaći puno loših iskustava na netu. Nisam se obazirao na to. Znam da po defaultu ljudi uglavnom pišu kada nešto ne valja, a kada stvari idu dobro – o tome se uglavnom ne piše.

U toku februara meseca (ove 2010 godina), poslao sam sve papire Paypalu da mi se sa business računa “skine” onaj limit od 2500€ koji je po defaultu na svim računima. Paypal je primio sve moje papire i javio mi da mi je account skroz spreman za business. Biznis je mogao da počne…

Prvi problemi sa Paypal-om

Prvi problemi su se pojavili već posle drugog dana od pokretanja prodaje. Posle nekih 40tak sati, na računu je bilo preko 10k€, prodaja je išla savršeno – i kao u nekom horor filmu – priča tek sada počinje. Radim virman od 10k€ na svoj bankovni račun – na Paypal računu ostaje 3-4k€. Posle par sati Paypal mi šalje mail (u nedelju popodne) da nam je račun totalno blokiran. Kako za podizanje svog novca, ali tako i za primanje novca. Što bi značilo da je nemoguće nastaviti prodaju, plaćanje ne radi na sajtu zbog toga!

Photo by speedoboyblog

Kako evropski customer service ne radi nedeljom u Francuskoj (??!!) , zovem USA centar. Ide mučno komuniciranje da bi se došlo do nekog supervizora. Niko ne može da nam kaže šta se dešava! Posle 20tak minuta napokon informacija! Jedna supervizorka saopštava da sam prekršio TOS o pred-prodaji koja ne sme da bude duža od 20 dana!!? OK, ogroman propust sa moje strane. I ako time ne kršim zakon zemlje odakle radim, kršim TOS od Paypala i jasno mi je da sam u sranju!

Ide pitanje sa naše strane: OK šta sada raditi? Da li prekidamo business i vraćamo klijentima novac ili postoji neka mogućnost da se prevaziđe problem i pored toga što je TOS prekršen? Business nikada nije crno-beli i ako postoje obostrani interesi bez ulaženja u ilegalne poslove svaki TOS može da se “stavi sa strane”.

Dobijamo informaciju da prvi deo problema (prodaja tj primanje novca) MOŽE da se prevaziđe tako što moram da imam “Proof of the origin of the merchandise”. Kažem da to nije problem da nabavim u toku sledećih par dana. Oni mi kažu da je onda super i da će mi odmah odblokirati račun, a ja da im dokument dostavim naknadno. Nasuprot tome, za podizanje novca da vidim sa francuskim Paypalom od ponedeljka. Tako i biva, pristajem na to sve. Paypal mi odblokirao račun za primanje novca, i prodaja je posle nekih 5-6 sati blokade mogla da se nastavi.

Mogu li dobiti sada svoje pare?

Odmah posle ovoga sam Paypalu naravno poslao neophodan dokument (Proof of the origin of the merchandise) i sve se vratilo u normalu. Tj ne baš sve, prodaja je išla OK, ali je meni novac bio zablokiran. Da bi mogao da uzmem novac, Paypal mi je tražio gomilu dokumenata da bi se novac odblokirao.

Posle nekih dva meseca jurnjave sa njima (zivkanje na support telefone od 0,21€/min), svi dokumenti su bili poslati. Išli su dotle da su tražili od mene da neke od klijenata koji su dobili prvu BETA isporuku pitam mailom da li su dobili svoj jeans i da onda Paypalu forwadujem taj mail sa odgovorom kupca??!! Sve pod izgovorom da nisu uspeli da kontaktiraju oni kupca??!

OK, i ako je situacija totalno glupa i to sam uradio. Svi klijenti za koje mi je to traženo, su bili kontaktirani i njihove potvrdne mailove sam forvardovao Paypalu. Posle više od dva meseca natezanja sa njihovim support servisom, cela procedura je sa moje strane bila ispoštovana. Sa nestrpljenjem sam očekivao dan kada će mi odblokirati nalog sa mojim parama gde su bili plodovi mog rada u poslednjih 2 meseca!

Žao nam je, ali… Jebite se!

Otprilike ovako je bio odgovor od Paypala kada sam sve tražene dokumente isporučio, OK ne tako vulgarno, ali tako mi je odjekivalo u ušima! Paypal supervizorka (po imenu Francine) me nazvala i rekla da ona ne zna kako je moguće da mi prodajemo dva meseca ne poštujući TOS i da je neophodno da za sve narudžbenice koje ne možemo da isporučimo robu istog momenta otkažemo tj. novac vratimo kupcima! Kada sam je čuo pomislio sam da je neka skrivena kamera, samo nisam kapirao gde su sakrili kameru??

Uporno sam joj ponavljao šta se sve događalo i da sam joj papir za to poslao još pre dva meseca. Da je totalno nepošteno pustiti nas da radimo 2 meseca u zabludi tokom koje mi ulažemo svoj novac i rad u marketing, komunikaciju i ceo posao i da to sada sve “bacimo u đubre”. Jednostavno je bila neumoljiva. Nije želela da pričamo uopšte, htela je što pre da prekinemo saradnju. Usput je naravno odmah blokirala (po drugi put) primanje novca tj. prodaju! Sajt je bio totalno neupotrebljiv!

U sledećih 10tak dana sam na sve načine pokušavao da pronađem nekoga drugoga iz Paypal da rešimo problem u kome sam se našao. Pozivao sam ponovo i USA. Svi moji pokušaji bili su ili ignorisani ili sam na njih dobijao odgovore tipa da ne mogu ništa da urade. Da je jedina osoba sa kojom mogu pričati ista ona supervizorka koja je donela takvu odluku. Naravno, ni jednog supervizora vi ne možete dobiti kada hoćete. Procedura je da zovete njihov support, ostavite poruku i nadate se da će vas pozvati. Mene niko nije pozvao…

Ipak, rešenje moram pronaći!

Posle tih 10tak dana moleći paypal, shvatio sam da svu energiju trošim u nešto totalno glupo. Moram da se preorganizujem! Sva sreća, par dana pred odluku Paypala da mi ponovo blokiraju račun, pokrenuo sam proces otvaranja procesora za online plaćanje preko banke La Banque Postale. Tada nisam mislio da će se saradnja sa paypalom prekinuti, tim potezom sam (za svaki slučaj) želeo da “budem nezavistan” od paypala. Ah, kako sam ubo dobar potez :)

Posle 3 sedmice od Paypal blokade i za plaćanje, plaćanje na sajtu je proradilo. Ovaj put preko ozbiljnog bankovnog procesora za obradu kartica ATOS. Posao se mogao nastaviti, na žalost sa ogromnim pretrpljenim gubicima. U trenutku pisanja ovog posta, procenjujem cifru štete na nekih 20k€ otprilike. Ne mogu još uvek tačno znati, postoje još neki faktori koje tek treba obračunati. Ali svakako, odluka da poslujem sa Paypalom me je koštala preskupo.

Zaključak

Otvaranje bankovnog procesora je kopleksan i dugotrajan posao. Ali posle zajebancije sa ovim internacionalnim teroristima iz Paypala shvatam da je jedino ta opcija za ozbiljno poslovanje dobra. Bilo da se radi o u početku malom businessu ili već osrednjem. Sarađujući sa Paypalom u svakom trenutku možete ostati bez vašeg novca. To u ostalom i potpisujete u ugovoru kada otvarate račun kod njih.

Druga iskustva

Kao što sam gore negde naveo, na googleu možete pronaći puno loših poslovnih iskustava rada sa Paypalom. Možda i više od loših iskustava, kada čitam to sve zaista se naježim kako su neki prošli u radu sa Paypalom. Fora je što dok vam se to ne desi – i ne razmišljate o tome, a kada se desi jako boli :/

A da Paypal ne bira koga će da “lupi po džepu”, može da se vidi iz poslednja dva iskustva. Prvo su zamrzli sredstva poznatoj konferenciji u Texasu OpenCamp, a brzo posle toga ni manje ni više nego su isto to uradili i legendarnom Burning man-u.

U Srbiji se Paypal očekuje na velika vrata. Postoje čak i očekivanja da će možda i da unapredi poslovanje u ovoj zemlji. O tome sam već rekao šta mislim, a svakome mogu da savetujem da beži što dalje od Paypala u bilo kojoj varijanti plaćanja!

Znate, kada vam se neko sranje desi, često pomislite “što mi nije neko rekao?”. A kada vam se sranje desi, a neko vas je upozorio onda je osećaj zaista bedan.

Kao što ste videli gore ovo vam govorim iz iskustva. I za kraj bi vas zamolio da ovaj post pokažete svakom prijatelju koji vam pomene Paypal. Pošaljite ga mailom, okačite vašim prijateljima na Facebooku ili podelite na twitteru. Vrlo lako je moguće da ćete tim činom nekome od vaših prijatelja učiniti uslugu i sačuvati mu njegove pare, a ovaj će vam posle za to biti zahvalan.

UPDATE 19.08.2010 | 13.05
Posle pitanja nekih ljudi na tviteru, dodajem koji deo TOSa Paypala je bio prekršen. Kao što sam napisao gore u tekstu, Paypal je naknadno pristao da ne primenjuje ovo na moj posao ako dostavim “Proof of the origin of the merchandise” što sam i uradio, a oni su odblokirali račun za prodaju tokom još sledeća 2,5 meseca!

PayPal User Agreement, section II, subsection 4, dubbed “Prohibited Transactions,” states that the seller agrees “not to use [his] PayPal account to sell goods with delivery dates delayed more than 20 days from the date of payment.”

Radi se o tome da je do sada proces akreditacije za LeWeb išao samo-prijavljivanjem. Blogeri su se prijavljivalji i organizatori birali među prijavama. Problem je što je detekcija uticajnih blogera u svojim zajednicama od strane organizatora bila problematična i teška. Zato su sada organizatori odlučili da se obrate samim zajednicama za pomoć. Od ove godine je odabir za official blogere malo drugačiji.

Prva faza je da se detektuju blogeri koji su u svojim zajednicama uticajni i čitani. Sve ide na preporuku same te zajednice. Naravno, ove preporuke nisu anonimne nego će se uzimati u obzir i ko to preporučuje (da li ima blog, twitter nalog, koliko je aktivan itd).

Tek kada se pokupe te preporuke u drugoj fazi kreće “samo -prijavljivanje” blogera. Forma prijava će biti malo drugačija nego do sada, ali o tom potom..

Ako imate omiljenog IT blogera koga bi voleli da čitate iz Pariza sa LeWeb’10, preporučite ga preko ovog formulara.

p.s 1
Molim vas, nemojte prijavljivati mene. Ja ću verovatno biti prisutan na LeWebu, ali neću moći pisati o tome i izveštavati.

p.s 2
Pre prijave imajte u vidu da je cela konferencija na engleskom jeziku i da je za praćenje iste neophodno da ga bloger zna ;)

Photo House Dust Mite by Wikipedia

One prve sam odavno eliminisao iz svog života. Sa “online blokom” ovih drugih parazita sam otpočeo pre desetak meseci. Ne odazivam se na njihovo pljuvanje, blokirao ih po svim online kanalima, unfollowao ljude koji im služe kao “provodnici”. Total ignore!

Ovaj svet je dovoljno veliki za sve – niko ne želi biti u blizini osobe koja mu ne odgovara. Problem je jedino pojedincima objasniti da ne želiš njihovo prisustvo, ali OK – sredilo se i to.

Rezultati su sjajni. Odlično se osećam danas! Oko mene je uglavnom uvek pozitivna energija koja mi pruža odlične uslove za rad. To sam primetio i po rezultatima istoga. Ukratko, mnogo sam produktivniji i srećniji!

Savet: detektuj što pre možeš svog online parazita i izoluj (blokiraj) od sebe ASAP! Napravi oko sebe pozitivan online eko-sistem gde ćeš moći opušteno da se osećaš.

Sve je počelo sa totalno novim iskustvom za mene: CouchSurfing :) Godinama slušam o tome i sada na Sanjin predlog odlučujemo da prespavamo kod Thomasa i Ione. Na Couchsurfingu je sa nama bio i Sasha iz Liechtensteina. Zaista sjajno iskustvo.

Barcamp Bodensee 2010 je bio savršeno organizovan, ali savršeno! Definitivno bolje i od nekih konferencija na kojima sam bio! Sve se dešavalo u jednoj od zgrada Univerziteta HTWG Konstanz koji je na stotinak metara od plaže i bara sa “peščanom terasom” :) Mislilo se gotovo na svaki detalj. Od smeštaja ljudi koji nisu iz samog grada, totalno besplatnih obroka (doručak-ručak-kobaja za večeru :)), free WiFi, kafe i sokova po želji tokom celog vremena predavanja. Tu su bile naravno i perfektne učionice univerziteta gde su bila predavanja. Čak su i free bajkovi bili obezbeđeni da bi mogli lakše obići i upoznati Konstancu (tnx Peter for bikes :)

Što se diskusija tiče, tokom dva dana ih je bilo baš dosta i za mene su bile na nivou možda i većem nego što možete čuti na nekim skupim internacionalnim konferencijama. Od onog što sam ja slušao, istakao bih Decentralizing Social Web, European Barcamp Networking, Appstore vs. Android Market i na kraju originalna priča i promocija na Organic Wine Tasting Session.

Mnogo mi se sviđaju Barcampovi. Dati i primiti znanje/informacije iz “prve ruke” -od ljudi koji zaista imaju iskustva! A zašto ne i čuti mišljenja drugih o svojoj ideji ili projektu. Barcamp je zakon jer se iskustvo/znanje zaista šeruje – u bukvalnom smislu reči. I to se očekuje od svih prisutnih. Na Barcamp se ne ide slušati nego učestvovati, zakon!

Ovo je bio moj 3-4. Barcamp (prvi van Francuske), ali ubedljivo najbolji do sada. Hvala Oliveru i njegovoj ekipi kao i sponzorima bez kojih ovoga ne bi bilo. I vidimo se sigurno na sledećem ;)

AccommodationsApp.com ima gotovo sve neophodne stvari da upravo tu napravite centralno mesto za promovisanje vašeg biznisa. Zaista mislim da vam je pored njega, realizacija posebnog web sajta za vaš biznis totalno nepotrebno trošenje para. Ovaj servis + društvene mreže i vi tehnički imate sve što vam je potrebno da vodite biznis.

Samo neke od opcija koje se mogu naći na servisu:

• Evidencija rezervacija: dajete mogućnost klijentima da online provere zauzetost vaših kapaciteta;
• Rezervacija smeštaja: online rezervisanje mesta u vašim sobama/apartmanima;
• Praćenje poseta: osnovni brojač poseta vaše stranice ili praćenje preko Google Analytics-a;
• Upload slika i videa;
• Vlastita domena: mogućnost postavljanje sopstvene URL adrese.
• Multi jezička opcija: kako vidim, mogućnost da vaša stranica bude na nekih 10 jezika.
• [ ... ] i još toga…

Što se cena tiče – servis nudi dve mogućnosti. Osnovni paket koji je totalno besplatan – uz limitirane opcije naravno i Pro Paket sa dve tarife -14€/mesečno ili 128€/godišnje uz koje dobijete sve moguće opcije.

Kako izgleda sve to “na terenu” možete videti tako što ćete napraviti sopstvenu stranicu ili jednostavno skoknuti “Kod Punice” i videti kako to izgleda kod nje ;)

Prvo: Da li će e-business u Srbiji procvetati dolaskom Paypal-a?

Odgovorno tvrdim da neće! Paypal u Srbiju dolazi isključivo kao payment procesor kreditnih kartica i ništa više!! Dolazak Paypala kao takvog apsolutno neće pomeriti situaciju u Srbiji što se bilo kakvog e-businessa tiče ni za milimetar.

To znači da preko Paypala ćete moći samo plaćati robu na sajtovima koji primaju uplate preko njega. U ni jednom slučaju nećete moći da primate novac na vaš Paypal račun!

Zaboravite eventualno na neki e-shop gde bi vi prodavali neku robu, a vama klijenti plaćali. Zaboravite bilo kakav business preko Paypala. Dolaskom na ovaj način u Srbiju, Paypal nikako ne unapređuje razvijanje businessa u Srbiji.

O više detalja zašto uopšte ne valja raditi online business sa Paypalom i šta vam se sve može desiti ako ipak krenete – neću sada. Kako Paypal uopšte ne dolazi u Srbiju da bi mogli raditi biznis preko njega, smatram da bih tom pričom otišao van teme posta. U jednim od sledećih postova ću posebno o tome pisati.

Drugo: Kupovina preko Paypala

Na žalost i ovde su stvari dosta crne. Sa trenutnim carinskim propisima u Srbiji, Paypal ne može nikako da poveća konkurenciju. Kad god kupujete van granica svoje zemlje za svu robu podležete carinama sa jedne strane, kao i na troškove špedicije ukoliko idete preko DHL, UPS itd.

Sa druge strane Paypal vas laže kada navodi da ste 100% zaštićeni kao kupac.

To je čista laž. Ukoliko prodavac isporuči traking broj da je isporučio robu vi NE MOŽETE da dobijete novac nazad. Da li ste 100% sigurni da će Srpska Pošta da vam isporuči paket? Da se paket jednostavno ne može “zagubiti”? Taj traking broj, recimo za pošiljku iz UK ne znači apsolutno ništa ukoliko nije plaćeno osiguranje pošiljke.

Drugo, šta ako prodavcu recimo blokiraju Paypal račun (kao što su meni uradili)? Da li znate da u tom sukobu između Paypala i prodavca vi možete izvući deblji kraj? Ja se upravo borim za to da Paypal vrati pare mojim kupcima i verujte to uopšte nije lako! Dovoljno je nekom prodavcu da padne mrak i da kaže da ne želi više sa njima da se bakće i vi ste na cedilu! Ostajete i bez robe, ali i bez novca! Znači totalna laž da vam je kupovina garantovana 100%!

Još po koja Paypal sitnica

Hteo bih prvo da preciziram jednu dosta bitnu stvar. Paypal nije registrovana banka! I kao takva ne podleže nikakvim zakonima predviđenim za finansijsko poslovanje (koje banke inače moraju poštovati).

U Evropi, Paypal je kompanija registrovana u Luksemburgu i za bilo koji pravni problem mora se obratiti Sudu u Luksemburgu. Samim tim i angažovati luksemburškog ili internacionalnog advokata.

Otvarajući nalog na Paypalu, vi prihvatate njihova pravila igre među kojima recimo oni imaju prava da vam po svojoj proceni blokiraju sredstva na računu u svakom momentu i drže zamrznutim do 180 dana! Dakle pažljivo proučite uslove korišćenja koje potpisujete pre bilo kakvog posla sa njima!

I da ne mislite da je ceo post samo fikcija, proguglajte malo po netu o iskustvima drugih sa Paypal-om. Da li znate da postoje čitave zajednice koji su anti-Paypal?

I za kraj samo da napomenem da sam korisnik Paypala sada već više od 7 godina u Francuskoj i da trenutno posedujem Business account. Imam jako puno iskustva kako u internacionalnoj kupovini, tako i u internacionalnoj prodaji robe via Paypal.

Želim vam puno sreće sa Paypalom!

P.S
U jednom od sledećih postova i na ovom blogu ću preneti svoje izuzetno loše iskustvo koje imam upravo sada sa Paypal-om.

Bilo je jurnjave zaista, a tek nas i očekuje – ali užitak je neverovatan. Sanja i ja smo uspeli da izbacimo svoj jeans :)

Pre neki dan su nam stigli i prototipi iz fabrike. Za one koji su propustili, ceo set slikica pored sajta i bloga možete videti i na Flickru.

Sve u svemu dalji plan je sledeći. Rezervacije beta primeraka wtfJeansa traju do 31.03.2010 kada ulazimo u fabriku. Pažnja! beta je ograničena samo na 100 komada što znači da ako bude svih 100 reservisano čak i pre 31.03, sledeća isporuka je tek finalna verzija.

E sada kada smo kod finalne verzije, ona izlazi 01.09.2010. Čim se završi “beta period” otvorićemo Early Bird rezervacije sa jeftinijom cenom od konačne. Pisao sam već o tome, ali eto, da ponovim ;)

Kupovina iz Srbije

U wtfJeans shopu je moguće izvršiti online plaćanje preko Paypala ili kreditnim karticama via PayPal. Na žalost, plaćanje iz Srbije je još uvek nemoguće zvanično obaviti preko ovog servisa. Kako već imam dosta ljudi iz Srbije koji su me kontaktirali preko maila, organizovao sam poseban način kupovine. Svi oni koji žele kupiti wtfJeans, a imaju bankovni račun u Srbiji molim vas javite mi se na mail: pedja [at] wtfjeans (dot) com. Poslaću vam instrukcije za direktan virman na bankovni račun i dobićete svoj primerak jeansa ;)

Što se tiče shippinga, on je 9€ regularno, ali kako se jeans proizvodi u Srbiji, postoji mogućnost da bude poslat preko srpskih poštanskih usluga u unutrašnjem saobraćaju tako da će on biti prilagođen tome ;)

Za bilo koja dodatna pitanja, možete me slobodno kontaktirati preko pedja [at] wtfjeans (dot) com. Odgovaram u roku od dan-dva max ;)

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Pre nove godine, Ivan BB mi je javio da ima nešto za mene što moram probati – blogersku kremu??! Na prvu sam mislio da je neka zajebancija, ali uskoro dobijam blogersku kremu i čari “blogerskog mackanja” mogu početi :)

Što se kvalitete kreme tiče nisam neki znalac jer ih jednostavno jako retko koristim (a trebao bi). Mada mi je Sanja (koja je takođe dobila jednu) rekla da je jako dobra. Verujem joj jer ona baš koristi kreme. Meni je ova blogerska kreme prva krema uopšte valjda – a da se ne grebem od nekoga :) A mislim i da se neće završiti samo na ovom pakovanju jer mi skroz prija, pogotovo u ovo zimsko vreme.

Ono što me je zaista oduševilo je zaista odlična promocija zagrebačke bio apoteke Bez recepta koja je na ovaj način htela promovisati svoj proizvod unutar određene ciljne grupe.

Akcija je bazirana na l’Erbolario kremi za ruke uz koju su jednostavno spakovali lep papirić sa “Uputama za pacijenta”. Citiram delove teksta iz njega :)

…Preporučamo upotrebu blogerske kreme nakon pisanja dužih članaka za vaš blog, diskutiranja o #izbori na Twitteru te svakako #followfriday, takođe na Twitteru…

…Krema nema utjecaja na sposobnost pisanja članaka za blog te Facebook i Twitter statusa, no ne preporučamo korištenje Myspacea..

…Blogerska krema spriječava iritaciju kože pri negativnim komentarima i porukama na Twitteru.. Služi kao zaštita kože od ostalih vanjskih faktora, poput mainstream medija..

Itd. ima toga još u tom fazonu, čak su još i dodali nešto novog teksta u međuvremenu (čujem moje preporuke) :) Iskreno, par puta sam pročitao tekst jer nisam mogao poverovati da se ovako neki tekst može naći u nekoj kremi (u pozitivnom smislu naravno).

Inače upravo danas vidim da je Bez recepta lansirala i svoj novi web sajt/shop. Kažu da je prva online apoteka u Hrvatskoj, svakako posetite sajt jer jako lepo urađen. I da, umalo da zaboravim za još jednu pohvalu. Pored ovog nice web shopa, ekipa iz Bez recepta je prisutna i na Facebooku i Twitteru. Društveni mediji su im očigledno jako bitni. Baš me interesuje šta će konkurencija uraditi..

Napomena da je celu ovu Internet strategiju zamislio i uradio Ivan Brezak Brkan koji je i moj lični prijatelj, ali i poslovni partner – što će neki opet zlurado da protumače da je ovaj tekst naručen. E pa nije zluradnici :) Ivan mi jeste dao kremu, ali bez ikakve obaveze za neku kontra uslugu. Jednostavno, mislim da je ideja za targetiranje određene skupine ljudi originalna i neviđena baš na ovim prostorima, a pored toga i odlično urađena.

Među mnogobrojnim predavačima, pojaviće se i Kevin Eyres – LinkedIn Europe, Trevor Johnson – Facebook, Justin Kan – Justin.tv, Nick Halstead – Tweetmeme, Torsten Wingenter – Lufthansa, Jason Baker – Ikea UK…

Na Social Media World Forumu će ovaj blog biti prisutan. U London ne idem ja nego Sanja koja će vam kao službeni bloger na ovom mestu postovima pokušati preneti deo atmosfere. Takođe, biće i video zapisa na blogowski.tv. Slično onome što je ovde radila sa LeWeba (ili na blogowski.tv) osim – što će ovoga puta biti sama ;)

Ukoliko u poslednjem momentu hoćete da bookirate, ovo je pravo mesto ;) Za one ostale koji ne idu, čitamo je – uključujući i mene :) na ovom mestu od 15.03.

Cela stvar se vrti na Flash aplikaciji koja je po slobodnoj proceni “skuckana” za jedan dan. Ali dizajn – tehnička izrada ovog sajta nije tu toliko ni bitna, bar za sada. Ono što mi je totalno ludo je koncept.

Kada pristupaš sajtu, prihvataš (ili ne) da via Flash tvoj video sa webcama i audio ide u etar, klikćeš na Play i krećeš u čatanje sa… totalnim neznancima. Koncept čatanja sa neznancima mi je već poznat od ranije, ali su ovde u igru još ubačeni i kamera i mikrofon ;)

Ako se smoriš sa nekim, jednostavno klikćeš na Next i ideš dalje. Naravno, ova opcija je dostupna svima, tako da ako nekoga smoriš – on to isto uradi ;)

E sada, moje iskustvo. Proveo sam možda ni cela sat vremena i dojadilo mi je. Mada iskreno, i prvi put kada sam na Twitteru otvorio account – rekao sam WTF??! :)

Kako nema nikakve cenzure za sada, na Chatroulette možete naleteti zaista na svakakve likove rasprostranjenih zaista po svim delićima Planete. Od perverznjaka, preko smorova zakucanih ispred svojih ekrana do ljudi koji su jednostavno zaspali i zaboravili da isključe kameru :)

O autoru sajta sam uspeo da saznam samo da ima 17 godina, da živi u Moskvi i da se zove Andrey Ternovskiy. Možda novi Mark Zuckerberg made in Rusia?

Koji je koncept Kolektive? Ukratko, u pitanju je mali start-up iz Hrvatske koji se bavi prodajom svakoga dana različitog proizvoda ili usluge. Ali sa principom da je cena tog proizvoda ili usluge smanjena od 50% do 90% od redovne pod uslovom da se skupi minimalni broj osoba koji su spremni to da kupe.

Sam start-up ne prodaje svoje proizvode nego pronalazi partnere sa uslugama i proizvodima iz offline sveta. Ako sam zainteresovan za uslugu/proizvod koji je tog dana aktuelan unosim svoju kreditnu karticu i podatke i čekam da istu stvar uradi dovoljan broj ljudi kako bi se prodavcu isplatilo da da toliki popust. Ako se skupi dovoljno osoba, kartica mi je automatski debitovana i usluga/proizvod su moji. Ako je potražnja za istu stvar ispod minimalnog broja, sredstva sa mog računa se ne diraju, kupo-prodaja se ne obavlja i idemo dalje sutradan sa novim proizvodom :)

Evo i njihove male animacije sa još par detalja:

Za sada su ponude samo za grad Zagreb, ali sa obzirom na potencijal koji ovaj projekat ima, mislim da će se jako brzo proširiti ;)

Inače za Kolektivu sam saznao preko Twittera, a ima ih i na Facebooku. Ekipi je jako jasno da su društvene mreže idealno tlo za ovakve projekte ;)

5+… Go, go.. ;)

Kako god, ukapirao sam da zaista imam dosta materijala da nastavim sa njom pa eto, posle dve godine evo je opet – kategorija Geek Momenat ;)

Kućna mašina za guz papir

Za sve fanatike, ovaj put ekološke. Mašina za recikliranje papira koja vam pravi guz papir! Mašina ima samo 600kg. visoka je 1.80m i košta oko $100K ;)

Proizvode Japanci naravno, firma Oriental. A po onome što sam skontao, za proizvodnju jedne rolne papira, potrebna su 40 lista A4 papira i za 30 minuta se “možete poslužiti”. Odoh videti da li imam dovoljno mesta u toaletu da smestim ovaj “gadget”…

iPhad – ili kako od iPhonea do iPada

Kao i svaki put kada Apple lansira proizvod, i sa iPad-om je krenula sa jedne strane bujica oduševljenja, a sa druge h8-a. Ono što me je najviše nasmejalo u celoj ovoj priči je iPhad :)

Radi se o parčetu “hardvera” koji će vaš iPhone jednim potezom pretvoriti u iPad. Naravno, nemojte se previše ložiti, ipak je sve ovo fake tj. samo najobičnija ilustracija ;)

Ploča sa 80 USB priključaka

Ovo je verovatno jedna od najluđih stvari koju sam ikada video, ploča sa 80 USB priključaka koju prave, a ko bi drugi nego opet Japanci :)

Iskreno, ne znam čemu služi :) Na Twitteru mi je Branko rekao da se sa ovim ne može prenostiti podaci nego samo da služi za USB napajanje što ako je tako zaboravite na spajanje vaših omiljenih gadgeta. Zamišljam svakako ovo na stolu ubodeno u lap pa iz njega još da viri 80 kablova :)

Koncept

Koncept projekta je bio da napravimo jeans koji se pre svega nama sviđa. Jeans koji je udoban, koji je plitak napred, dubok iza (ne vidi se dupe kada se sagneš). Jeans koji ima namenski napravljene džepove za iPhone iz kojih ga je lako izvući, a da u isto vreme ne ispada iz njih. U toku dizajniranja, našli smo rešenje i da taj iPhone džep ima i “magiju” koja se odlikuje u tome da očisti ekran sa telefona. Ali o tom će biti još detalja kasnije ;)

Jeans će biti šiven samo u 1000 primeraka i prodavan isključivo online. Jeans oko koga će se gotovo isključivo komunicirati online kanalima bez i jednog evra potrošenog na marketing.

Odabir imena

U prvom postu sam pozvao za pomoć u odabiranju imena. Već sam se svima zahvalio i preko maila, ali evo još jedno hvala na ovom mestu. Bilo je dosta predloga, odlučili smo se za @Eniacov predlog – wtfJeans®. Hvala Nebojša.

Usledio je naravno istog momenta shopping domena .com, .net, .org, .info koji su svi preusmereni na wtfJeans.com.

Registrovanje brenda

Jednom kada smo znali pod kojim imenom idemo, usledila je i zaštita imena wtfJeans®. Taj proces je izuzetno lagan u Francuskoj i moguće ga je uraditi online za par minuta. Ta zaštita nam daje za pravo da pored imena brenda, možemo držati registered brand ®, a ne samo Trademark ™.

Što se zaštite modela jeansa tiče, odlučili smo da to ne radimo. Kao što sam naveo u prošlom postu, a posle konsultacija sa nekim ljudima iz industrije tekstila, zaključili smo da bi to bilo nepotrebno bacanje para. Pored toga, postoji i neka naša “strategija” oko faktički stavljanja modela u open source vode. Ali o tom će biti još priče..

Logo

Priča oko svega je počela da se širi jako brzo među mojim friendovima. Ivan se samoinicijativno bacio u izradu logoa. Uz časkanje na skypeu jedno veče, dao mi je dve verzije i ja sam odabrao ovu koju vidite gore i koja mi je skroz cool. Hvala Ivane ;)

Alati za komunikaciju

U sledećih par dana sam podigao blog, kreirao naloge na Twitteru i Youtubeu i napravio fan page na Facebooku. Ideja je da se komunikacija uglavnom vodi online upravo preko ovih kanala, sada je i Sanja mogla da krene sa svojim poslom.

Jeans dizajn i prototip

Posle ovoga, igra je prebačena u offline svet. Prva sledeća stvar je bila uraditi dizajn jeansa. Odabrali smo mladu fashion dizajnerku iz Beograda, Sanju Zdravković da to odradi. Ponudila nam je 5 muških i 5 ženskih modela jeansa odakle smo uz neke dorade povadili najbolje i napravili jedan ženski i jedan muški model.

Posle toga je to sve trebalo videti kako izgleda kada se napravi. Na preporuke dizajnerke, odabrali smo Dragicu i njen krojački salon Yeza iz Beograda da nam sašije prve prototipe. Dragica je bila izuzetno strpljiva sa nama :) Njeno iskustvo se dalo primetiti sa dosta dobrih saveta iz iskustva. Prvi prototipi su posle par dana i više sati konsultacija sa nama izašli iz krojačkog salona.

Potraga za fabrikom

Sledeći korak je bilo pronaći nekoga ko će nam dati najbolju ponudu (kvalitet/cena) da napravi 1000 primeraka wtfJeansa. Kako industriju uopšte ne poznajemo, zamolili smo Dejana da nam pomogne. Posle nekih 600km po Srbiji, krenuli smo u poslovnu saradnju sa fabrikom Breeches iz Bara pored Kragujevca. Rezime pregovora bi recimo nazvao: Kvalitet je prevagnuo nad cenom.

Ostavili smo naš prototip u fabrici i sada čekamo da oni urade svoj (prototip). Prototip koji će predstavljati wtfJeans zaista kako će izgledati u finalnoj fazi. Dorađene ivice, boja jeansa, konfekcijski broj… U sledećih 10tak dana se nadam da ćemo ga moći i predstaviti na blogu wtfJeans.

Šta sledi?

Trenutno se radi na dva prioriteta, web sajt i proizvodnja. Što se web sajta tiče – za web dizajn magiju je zadužen Marko Dugonjić koji već radi na njoj. Odmah posle njega nastupa Flajko i development nindže koji će to sve složiti u jedan CMS. Ako sve ide kako treba, lansiranje je predviđeno za 01.03 od kada će se moći uraditi i prve rezervacije preko online shopa.

Što se proizvodnje tiče, zakazali smo termin u fabrici između 1-15.04 i prve isporuke su predviđene za kraj četvrtog – sam početak petog meseca.

Kada smo već kod rezervacija i prodaje, stvar oko toga će se vrteti ovako nekako:

• Beta: Proizvodnja prvih 100 komada. Rezervacija i prodaja će krenuti sa lansiranjem web sajta dok se proizvodnja očekuje da izađe iz fabrike do kraja četvrtog meseca. Cena će biti zaista “diskotna”. Ovu verziju smo nazvali beta jer može da se desi da postoje neke sitne (ali zaista sitne) prepravke u finalnoj verziji. Sve u zavisnosti od prvog feedbacka.
• Early bird: Drugi deo faze koji se otvara odmah nakon bete. Faza tokom koje će se wtfJeans moći naručiti po ceni koja će biti nešto veća od cene u Beti, ali i dalje niža od finalne. U svakom slučaju, količine su ograničene na 400 primeraka (od 900) po toj ceni. Isporuka je predviđena krajem leta, početkom jeseni (osmi-deveti mesec)
• Finale: Dakle, krajem osmog – početkom devetog meseca, wtfJeans je defitivno napolje tj. šije se sledećih 900 komada i u prodaji su po punoj ceni. Moćiće se naručiti i dobiti za par dana, naravno samo ukoliko željeni broj postoji na lageru ;) Prve isporuke idu ekspresno onima koji su ga naručili u Early bird periodu.

Za svo to vreme, radimo i pripremu specijalnog pakovanja za wtfJeans. Ideja je da pakovanje bude originalno, da u njemu bude što više zastupljen materijal koji se reciklira kao i da estetski bude cool. Postoje već neke ideje i polako ih “sklapamo” ;) Biće i to uskoro na wtfJeans blogu ;)

To je to. Postoji još jako puno ideja i planova, kako za komunikaciju tako već i za možda V2 verziju :) Ali treba sve to polako da “legne” pa bih tek tada o tome ;)

Priča je (otkrivam toplu vodu) što se situacije tiče ukratko sledeća. Posebno se zaštićuje Brend, pa logo, pa dizajn za svaki model. Prvo se zaštićuje u zemlji gde vam je business, a kasnije ako želite i internacionalno. Svaka navedena stvar se zaštićuje u više željenih industrijskih klasi (garderoba, prehrana, hemijski proizvodi itd.). Interesantno je da kada idete na internacionalnu zaštitu, za svaku zemlju posebno plaćate kao i za željenu klasu u svakoj zemlji ;)

Neću ulaziti sada u detalje svega ovoga gore navedenog, ali kada se podvuče neka crta i ide sa pretpostavkom da se dobro “obezbedite” štiteći svoj brend i dva Jeans modela recimo, potrebne su vam sume novca od par stotina hiljada evra. I to sve za šta? Pa za to da se vaš proizvod može pronaći na lokalnoj pijaci u sred Pariza bez problema izkopiran gotovo do detalja od nekog kineskog proizvođača pod nekim drugim imenom. Ceo sistem mi jako smrdi…

Na pamet mi padaju gomile pitanja… Zašto bih plaćao nekome uslugu jebeno skupo, a taj istu ne može da mi pruži nego ja kasnije moram da dam još novca advokatima da bi se izborio samo za delić iste?? I to sve dok se ne pojavi neko drugi sa istom idejom o kopiranju…

OK, regovaću brend i logo recimo, za to mi relativno mogu pomoći da se zaštitim. A kako planiram da budem uglavnom online prisutan, a imam i svoje domene već kupljene oko tog businessa tu ne rizikujem gotovo ništa. Ali zašto bih plaćao zaštitu dizajna kada mi ustanova koju plaćam za to i tako ne može garantovati da će me spasiti kopija? Pa Kinezi su iPhone iskopirali do detalja pa još u njemu dodali i brdo opcija kojih nema ni u samom originalu – neki kažu bolji je od originala ima TV u njemu :) Naravno, aparat se ne zove iPhone, niti to jeste, ali oba proizvoda pronalaze svoju publiku.

Šta uopte rizikujem ako ne zaštitim recimo dizajn modela? OK, može bilo ko da ga kopira, ali to ne može da stave pod mojom markom, ne? Što je i Denis rekao, pa i te kopije daju neki šarm.

Rado bih nekako napravio neki jeans model pod CC licencom :)

Btw. odoh sada da zaštitim Brend koji sam juče odabrao, za ovo imam još malo vremena da razmislim..

Pre koju sedmicu, bio sam na nekoj večeri gde sam upoznao jednog lika koji se bavi uvozom jeansa iz Kine u Francusku. Tip je celo veče pričao o svom poslu, ali bez smaranja. Čovek jednostavno obožava jeans i sa uživanjem priča o tome – imate utisak da živi za jeans. Posle te večere mi je na pamet pala ideja – hoću da napravim svoj jeans. Da boja bude po mom ukusu, da džepovi budu taman tamo gde trebaju, da kroj pada taman kako ja hoću… Hoću moj Jeans!

Sledeće je bilo, zašto to ne podeliti sa drugima? Znam bar 20tak osoba koje će mi sigurno reći: “hoću i ja jedan takav model”. OK, pravim onda jedan ženski i jedan muški model geek jeansa. Odlučio sam da projekat komercijalizujem i pre neki dan sam krenuo u realizaciju ideje.

Prvi brainstorming za projekat Geek Jeans

Sam početak realizovanja ove ideje sam podelio u više delova. Ako bi ih grubo izdelio, stvari će se dešavati ovako nekako..

Brend

Zahvaljujem svima na preko 20 mailova i skoro 100 predloga, ime za Brend je pronađeno. Samo malo strpljenja molim vas, moram prvo da zaštitim ime pre objavljivanja. U svakom slučaju, domeni su već registrovani kao i twitter nalog. Hvala svima na učestvovanju, čim Brend bude registrovan u zavodu za zaštitu intelektualne svojine, objavljujem ime ;) Verujte da sam i ja nestrpljiv da krenem ;)

Među prvim koracima je pronaći ime. Za to će mi biti potrebna vaša pomoć – tražim ime za brend. Ko god ime neku ideju i želi da pomogne molim da pošalje predlog na pedja [at] blogowski.eu. Ime koje mi se svidi i budem izabrao, nagrađujem sa jednim iPod shuffle od 2GB. Na pobedniku će biti samo da odabere boju ;)

Pažnja!! Ima samo par uslova: prvo da predlog za ime brenda ima i slobodan .com domen. To znači ako predložite brend blabla recimo, domen Blabla.com mora biti slobodno. Ukoliko ne znate gde se to proverava evo jednog sajta za tako nešto. Pored web domena, predlog za ime brenda mora da je slobodno i na twitteru. Na primeru Blabla znači da twitter.com/blabla ne sme da postoji.

Smernice za ime brenda Geek Jeansa: targetirani korisnici su pre svega sa anglo-saksonskog tržišta koji pored što imaju simpatije za Geek kulturu imaju i iPhone ;) Internet im ima važnost u životu podjednako kao i struja ili voda. Vole Twitter, blogovi su ima mainstream, uglavnom ne gledaju TV nego Vimeo, YouTube, Dailymotion… Ukratko, žive u Real Time Webu ;)

Dizajn i proizvodnja

Drugi korak u projektu će biti dizajn modela. Postojaće jedan muški i jedan ženski model kako sam i rekao gore. Oba modela će raditi fashion dizajner koga trenutno tražim. Već imam kontakt sa dva kandidata i tokom januara meseca se nadam da ću odabrati onoga ko će to raditi i kreće se u dizajn. Jeans će morati da ima komforan džep za iPhone i da se pre svega dopada meni i Sanji (muški – ženski model). Za sada znamo da će model biti urađen od kvalitetnog materijala, dosta jednostavan i biće od tamnijeg jeansa. Svake godine će izlaziti drugačiji model, ja nosim farmerice otprilike godinu dana, sigurno ću zaželeti novi model posle toga ;)

Proizvodnja će biti u Srbiji ili Hrvatskoj. Trenutno se hvataju prvi kontakti i za nekih mesec dana će krenuti obilasak prvih fabrika. Planiram da prva serija (sezona) jeansa bude proizvedena u ~500-700 primeraka. Sve ostale detalje oko toga ćemo videti kasnije ;)

Prodaja

Prodaja će biti eksluzivno online. Postojaće early bird period sa manjom cenom i sa ograničenim količinama. Target je na iPhone korisnike iz zapadne Evrope i USA (u početku).

Komunikacija i Marketing

Komunikacija i marketing će se obavljati isključivo preko društvenih medija. Jednom kada bude odabrano ime za brend i kupljen domen, biće otvoren web sajt, blog, twitter i facebook nalog. Komunikacija će u početku (sezona 1) ići primarno na engleskom jeziku uz malo “dobacivanje” na francuskom ;)

Obavljaće se uglavnom na blogu putem pisane i video forme. Video zapisi će prikazivati ceo proces businessa tj. transparentnost će biti prisutna koliko god se to može, a da se ne ugrozi poslovanje. Od dizajniranja modela (tek kada je zaštićen), pravljenja prototipa, slanja u proizvodnju, distribucije kao i svih anegdota koje će pratiti Sanju, mene kao i celu ekipu koja će biti u ovoj avanturi…

p.s
Ime Brenda je pronađeno, hvala svima za učestvovanje, odmah posle registrovanja u registru za zaštitu intelektualne svojine ga objavljujem u posebnom postu ;)
Molim vas da predloge za brend Geek Jeansa šaljete isključivo na mail
pedja [at] blogowski.eu i ne stavljate ih u komentare. Kao što sam naveo, za predlog mora biti slobodan domen .com. Bilo bi glupo da ga neki pametnjaković kupi ;)

LeWeb je najveći evropski IT skup i to ne bez razloga. Ovo je mesto gde poslovne kontakte možete imati svakih 10 minuta. Dovoljno je da se u pauzama (ili čak za vreme predavanja) prošetate i ne može se desiti da za užasno kratko vreme ne pronađete neki interesantan kontakt. Za ljude koji su u materiji, ovo je jednostavno mesto gde se osećaju “kao riba u vodi” :)

Tehnički gledano, ono što je po meni obeležilo ovaj 6. po redu LeWeb je defitivno Internet konekcija. Tako nešto nikada u životu nisam video. Loîc je dan pre još najavio da nas čeka 1G link (obostrani), ali na tu informaciju nisam nešto obraćao pažnju sve dok nisam probao da uploadujem video. Na Vimeo sam bacio jedan video od nekih 400 Mb i ovaj je bio uploadan za neverovatnih 12 sekund (merio vreme)!! Napominjem da je u tom trenutku bilo već par hiljada ljudi u sali koji su svi naravno bili konektovani. Totalni #EpicWin!

Naravno, ne mogu, a da ne napomenem i:

• Ceo staff koji je radio live prenos preko uStreama, a koji je bio na nivou jedne dobre televizije.
• Odličan kejtering i gde je za razliku od prošle godine odlične klope bilo i više nego dovoljno.
• Sponzoru Nespresso koji je sa svojim šarmantnim hostesama doneo par aparata i podelio besplatno preko 8000 odličnih kafi za dva dana!
• Jako prijatnom obezbeđenju koje je i pored toga što je skupu prisustvovala kraljica Rania Al Abdullah i francuska ministarka digitalne ekonomije Nathalie Kosciusko Morizet ostalo pristojno bez “grubosti” koje znaju da budu u takvim situacijama.
• Bloggers room gde su bili svi uslovi za jednog blogera :) Ja na žalost se nisam navikao na takav komfor pa sam svoje postove pisao iz obične stolice direktno iz konferencijske sale ;)

Istakao bi predavače

Oni koje bi zaista istakao su

• Gary Vaynerchuk koji je kao i obično izazvao najveće emocije u sali. Priča i dalje istu priču o tome kako je svako sposoban da napravi svoj business oko nečega što voli i da ga to ne košta gotovo ništa.
• Jordanska kraljica Rania Al Abdullah koja je pravi Social Media evanđelista. Ona tu priču koja priča je nama možda sasvim normalna i uobičajena, ali kada to radi u krugovima oko nje koji uglavnom ne znaju šta je Internet i u isto vreme ljudi koji su influentni u nečemu – onda je to skroz sjajno.
• Chris Pirillo, dekompleksirani geek koji nam je pričao o komjunitijima.
• Naravno, ne smem zaboraviti ni Chris Brogan koji nam je pričao o poverenju u businessu i social medijima i vođenju računa o svojim klijentima.
• Ali i Jack Dorsey iz Twittera koji nam je predstavio svoj novi proizvod Square.

Sve u svemu, puno zanimljivih stvari i interesantnih ljudi – događaj koji ukoliko ste iz IT branše ne bi trebali propustiti sledeće godine. I ako dobar deo stvari nije revolucionaran, jako je dobro kada se čuje “iz prve ruke”. Naravno, i networking koji je nezamenljiv, a koji je meni iz nekog razloga, ove godine bio mnogo “jači” od prošle.

Puno hvala Geraldine & Loîc na svemu što su uradili i do sledeće godine…

- Detaljniji izveštaji – live blogging Prvi dan | Drugi dan.
- Video zapisi sa konferencije (sledeće sedmice ide svaki dan jedan eksluzivni intervju koji je vodila @SanjaRastovac)
- Fotografije sa LeWeb09 na Flickru

Prvi deo LeWeb09 je krenuo sa panelom o Ventura Capital čiji dobar deo sam iskreno propustio. Ne volim puno javne priče oko toga, mislim da se o tim stvarima ne priča ozbiljno osim ako nije iza zatvorenih vrata. Btw. Mr.David Hornik iz August Capital je pozvao sve evropske start up-ove da ukoliko im treba VC pošalju mail na hornik@augustcapital.com. Pa sada, ako baš neko želi da proba ;)

(ispratila @SanjaRastovac)
Na scenu je posle ovog panela izašao Tony Hsieh, CEO iz Zapposa.

Kompanija Zappos je pocela ’99 sa 0$ da bi 2008. godine dosli do 1 milijarde.
Njihov moto je: Commitable core values : “Don’t make your core values just meaningless plaque on the wall…”

Kad intervjuisu ljude za posao u kompaniji traze iskljucivo ljude koji se mogu uklopiti u tim i uskladiti sa njihovom kulturom poslovanja.

Mnogi im kazu da je to sve fino i lepo ali da u njihovoj kompaniji to ne bi uspelo. Svakoj takvoj osobi odgovore da oni ne jure za novcem nego za vizijom.
“Whatever you’re thinking, think bigger”

Vazno im je da njihovi zaposlenici rade posao koji vole. Oni koji se u to ne uklapaju, koji jure samo za platama, novcem, jednostavno nisu za njihovu firmu. Kad se dobije mesto u Zapposu, obavezno ce preporuciti da se procitaju 2 knjige: Jim Collins “Good to great” i “Tribal Lidership” Dave Logan, John King i Halee Fischer-Wright.

Umesto da zaposlenicima na svakih godinu-dve dana daju unapredjenja, to rade na svakih 6 meseci. Ta unapredjenja su manja, ali u svakom slucaju posle godinu-godinu i po dodjete do mesta do kog ste zeleli. To rade jer je jednostavno bolje usreciti i zaposlenika uciniti zadovoljnijim cesce sa manjim stvarima, nego retko s velikim unapredjenjima.

Update 1 – Chris Brogan – by @SanjaRastovac

Chris Brogan, pisac odlicne knjige “Trust Agents” je prisutnima na LeWebu postavio gomilu pitanja, i mnoge naterao da se zamisle kako grade svoje veze u zivotu.

Svako poznaje neku osobu koja uvek nesto trazi od nas: nase vreme, nase usluge, nase znanje…
takve osobe ne zelite u svojoj okolini.

Kako i da li saradjujete s takvim ljudima? Kako uopste saradjujete s ljudima? Dozvoljavate ostalima da vide i cuju samo ono sto je na povrsini, ili ih pustate da saznaju i neke vaznije informacije o vama ili vasem poslu?

Kako i da li sa vase licne pozornice silazite? Povezujete li se s ljudima ili samo odrzite predstave?

Jednom kada imate neciju e-mail adresu ne znaci da vam je ta osoba prijatelj. Koga je briga koliko imate npr; followera na twitteru?! Vazno je koliko od tih followera su vredni, vazni, i mogu da vam pomognu kako znanjem tako prijateljstvom ili svojim kontaktima. Svi primati, osim ljudi, imaju svoje zajednice od samog pocetka svog zivota. Mi ih stvaramo sami. Vazno je izgraditi dobre, zdrave veze, kako u poslu tako i uopste u nasem okruzenju. Svaku vezu morate negovati. Jednostavno je neophodno da zavrediti poverenje osobe koja je vama potrebna.

U social media se ne pravi novac bas uvek, ali ako ste stvorili dobre veze – nista vam ne stoji na putu.

Update 2 by @SanjaRastovac

Queen Rania

Human race living in a digital space

Tesko je povezati se s ljudima kada ste kraljica zbog svih tih silnih protokola. Jednostavno nije mogla da cuje ljude. Social Media su otvorile novi svet i za nju. A danas nam je svet pod prstima, i svi mogu da kazu sta misle i zele. Twiter nam sluzi kao izvor real-time informacija.

Svi smo postali digitalni Darvini…

Medjutim, dok razlike izmedju online i offline identiteta blede: da li real-time web moze doneti velike svetske promene? Da li moze smanjti glad, bolest, siromastvo?

Vecina njenih folovera ne veruje da digitalni aktivizam moze promeniti stvari u real-lifeu. Prosto zbog toga jer treba pomeriti dupe iz stolice ispred kompa. :)
I to se onda pretvara u sledece:

Virtual movements – to virtual nothing. Social Media are still LifeStreming not LifeChanging

Ali, nedavne promene u Iranu su dokazale da to nije istina. Uprkosoj trudu drzavnog vrha u Iranu, zahvaljujuci twitteru, informacije su nasle svoj put kako iz tako i u Iran. Medjutim, kad je Majkl Dzekson umro, odjednom su svi zaboravili na Iran i twitali su o Majklovoj smrti.

U online svetu uvek mozemo izabrati sta zelimo da pratimo, slusamo, uz sta da se aktiviramo.

It’s about where we are, not where world needs to go.

Jednostavne online akcije ipak mogu napraviti promene. Sve to zavisi od nas samih, od nase volje i zelje – cak i kada ne mrdamo dalje od kompjutera.
Kraljica Ranija je pozvala sve prisutne na LeWebu da se ukljuce u akciju

1 day for 1 goal – Education for all

Da li ste znali da samo 1 dodatna godina skolovanja kasnije povecava prihode porodice za 10%?
Cilj ove akcije je da do 2015. godine sva deca zavrse osnovnu skolu i da svim devojcicama bude omoguceno da mogu da se skoluju na svim nivoima skolstva.

Gary Vaynerchuk

Kad je ekonomija oslabala svi su kukali, a niko napolju nije jeo iz kontejnera, svi su i dalje zeleli da kupe TV od 120cm. Cut the crap i kupi tv od 80cm. :))

Nemojte da mislite da mozete nesto sakriti u danasnje vreme, ako su ukebali Tajgera Vudsa – i vas ce. Isto tako, na isti nacin, svako moze da sazna sta to vi radite i da se zainteresuje za vas ili vas posao. Ne morate biti prvi, ali ako dobijete makar 10 klijenata vise – to je odlicno, i niste protracili dan. Word of mouth vam moze doneti deo onog ogromnog novca koji je do nedavno isao na TV ili press reklame. Zasto da ne uzmete svoj deo kolaca? ;)

Ne morate ostaviti svoj posao da biste poceli raditi ono sto zelite. Lezite u krevet sat kasnije, ali taj sat provedite posvecujuci se onome cime stvarno zelite da zaradjujete za zivot.
Verovatno najvaznija stvar kad postajete preduzetnik je : trenutna reakcija. Ne pravite biznis planove od 3 godine: napravite plan za sutra, za nedeelju dana ili 2-3 meseca ali ispunite ono sto ste stavili u taj plan. Ali, uvek, uvek, uvek BUDITE ONO STO JESTE!

Consumer’s internet – it’s 15 years old : fucking thing didn’t have sex yet and it rules!

Mene je iskreno bas briga za nove medije. Kad bi bilo moderno gledati u nebo, ja bih se popeo na drvo i radio zgibove na najvisljoj grani. Budite prisutni gde su vasi potencijalni klijenti, gde god to bilo. Brinite o klijentima: ako treba da odgovorite na 10 mailova dnevno – odgovorite, ako je u pitanju 100 – odgovorite i na to.

Svi pricaju o tome kako se treba angazovati u zajednici, a svi samo sede i pricaju o tome – niko ne odgovara na reakcije zajednice. Sledece godine ne dolazim na LeWeb ako bude ovako. Ne zelim da sedim na sceni i pricam ljudima : hocu da pricam SA ljudima.

Internet (WiFi) za sada odlično štrika, toplo je i ima kroasana, sokova i kafe izgleda za sve :) Sada se lagano čeka 9.30 kada će Geraldine & Loïc Le Meur zvanično otvoriti LeWeb09. Tokom dana na ovom mestu idu redovni apdejti o kojima ću javljati preko tvitera. Stay tuned…

UpDate 1
Prvi je na binu izašao Jack Dorsey iz Twittera i napravio nam malu demonstraciju Square – naplate preko platne kartice i vašeg mobilnog uređaja. Stvar je totalno genijalna, pogotovo za naplatu malih suma novca kada ste u pokretu. Ne treba vam više TOS uređaj, ubodete malo parče hardvera u vaš iPhone recimo, ukucate cifru koju treba naplatiti i provučete karticu :) Moram da napomenem da je tokom demonstracije uređaj uporno odbijao da prihvati naplatu, tek posle više pokušaja je bilo sve OK. Ali dobro, ovo su tek počeci ;)

Update 2 by @SanjaRastovac
Nakon @jack -a, Loic je razgovarao sa Jan-Philippe Courtois iz Mikrosofta. Da li ste znali da je za 77% radnih mesta u Evropi neophodno osnovno IT znanje? Pretpostavlja se da ce za 5 godina taj procenat biti 90%. Ta informacija nije puno znacila prisutnima u Le104 ;). Ali, je info da je Silverlight4 32 puta brzi od GoogleChroma izazvao malo komesanja. Courtois je takodje objavio da MySpace postaje partener BizSpark.

UpDate 3 by @SanjaRastovac
Mobile Apps Roundtable Moderated by Jeff Clavier, Founder & Managing Partner, SoftTech VC

Panelists:

• Andrew Fisher, CEO, Shazam Entertainment
• Christophe Francois, Vice President Mobile Multimedia, Orange
• Andrew Lacy, Co-Founder & COO, Tapulous
• Shervin Pishevar, Founder & CEO, Social Gaming Network, SGN
• Bjorn Wigforss, Head of Ovi Marcom, Nokia

Shazam je prepoznatljiv kao iPhone app kompanija, mada su na trzistu preko 7 godina. Strategija: graditi veze sa sto vise proizvodjaca mobilnih telefona, kako bi svi korisnici mogli imati svoju verziju aplikacija. Ali, ipak su Nokia i iPhone najzastupljeniji.

3 miliona uredjaja (Nokia) se prodaju svakog meseca. Pojednostavljivanje uredjaja ali na nacin da budu pogodniji za razvoj sto vise odgovarajucih aplikacija.

AppStore: jedna aplikacija se prodaje po 3 razlicite cene – iznenadjujuce je da se vise od polovine kupi po najskupljoj ceni.

Zasto se proizvodjaci aplikacija, pogotovo igrica, usmeravaju na iPhone? Prost razlog: jednostavan je za koriscenje i uvek vam je u dzepu.

Predstavnik mobilnog provajdera Orange – hvalisanje :/

Licni zakljucak: uprkos sve vecem trzistu androida, velike kompanije za razvoj i prodaju aplikacija se sve vise okrecu iPhonu

UpDate 4 by @Blogowski
Ethan Beard, Direktor Facebook Developer je napomenuo da je prva ideja facebooka pre 5 godina bila povezivanje sa osnovnim informacijama u okviru uskog broja korisnika. I dan danas se to nije promenilo osim što trenutno preko 70% korisnika dolazi van USA.

Danas, osim povezivanja imamo i građenje jednog pravog identiteta kao i veze između ideja, predmeta itd. Facebook Connect je bio prirodni nastavak koji se nametnuo razvojem Facebook platforme.

Tome shodno, Facebook teži da omogući ljudima tehnološki da ostanu konektovani bez obzira na kojoj se platformi nalazili.

Sve u svemu, priča koja je ispričana je više bila self-promotion kojoj po meni ovde uopšte nije bilo mesto. Očekivao sam više..

UpDate 5 by @SanjaRastovac
Ryan Sarver , director of platform, Twitter, je na pocetku pricao o vaznosti transparentnosti komunikacije sa korisnicima. Imali su i nekoliko vaznih objava. Prva je bila program za start-upe kojima je potreban “firehose” pristup i koji ce sada biti free.

Novi sajt za developere aplikacija za Twitter ce sadrzavati: dokumentaciju, raznorazne pretrage, tutorijale, api konzole, status dashboard … sve free i sve online za dve nedelje.

Jos jedna novost vezana za Twitter je i “Chirp” – oficijelna Twitter Developer Conference, koja ce se odrzati naredne godine u, naravno, San Francisku.

UpDate 6 by @SanjaRastovac
Posle pauze za rucak, zanimljiva prezentacija Peartrees koju je vodio Robert Scoble sa Patrice Lemotheom, CEO of Pearltrees.

Pearltree je u sustini sajt pomocu koga mozete organizovati svoja interesovanja i takodje se povezati sa ljudima koje interesuju iste stvari. Npr. ako vas interesuje dizajn, i nadjete veb-sajt koji redovno posecujete, povezacete se sa osobom koja takodje prati taj sajt, i mozete pratiti “granu” vezanu za dizajn koju ta osoba cita i prati na webu. Organizacija vaseg Pearltree, kao sto samo ime govori, izgleda poput drveta sa puno grana na koje “kacite”pearls (bisere).

Scoble je, nista cudno, Lemotheu odmah postavio i pitanje vezano za novac “How do you get paid?” :) na koje je dobio diplomatski odgovor “It’s free” i uspeo je da izbegne odgovor o finansiranju i profitabilnosti sajta.

UpDate 7 // Chris Pirillo by @SanjaRastovac

WEB nije samo Facebook ili Twitter, web je sve!

Treba imati siroka interesovanja. Community smo svi mi. Alat za stvaranje zajednice ne postoji, niti su to developeri koji prave Social Networks sajtove – alat su ljudi, i sva sto ih zanima.

Photo by Robert Scoble

Treba distribuirati nasa interesovanja i pokazati ih drugima. Nemojte se bojati da ce ljudi ukrasti ono sto stvorite na webu. Trabate se uplasiti ako to nikog ne interesuje. To je mnogo veci problem nego to sto je neko preuzeo vas tekst, sliku ili nesto drugo. ;) To jednostavno znaci da nikom niste zanimljivi.

Distribuirajuci svoja zanimanja i znanja stvaramo svoje sopstvene zajednice prepune ljudi s kojima delimo puno zajednickih osobina i stavova. Ali, ni te zajednice se ne mogu kontrolisati, niti se treba zanositi da to mozemo. One se mogu samo usmeravati. Ovu gresku pogotovo prave korporacije. ;)

Takodje losa stvar/greska je i nametanje vestacki stvorenih lidera. Zajednice same stvaraju svoje lidere i/ili oni sami “isplivaju na povrsinu” i izdvajaju se od ostalih.

Basicaly: Community is everywhere, inside you.

UpDate 8 – Marissa Mayer i Michael Arington by @SanjaRastovac

“Marissa Mayer on Future of search: 4 components:

• Modes
• Media
• Language
• Personalization

Za pocetak, Marisa je pricala o novostima iz Googla poput RealTime Searcha, i buducnosti Google pretrage – vise razlicitih pretraga uz vise mogucnosti: mape, prevodi, slike, real-time – sve odjednom. Jedna od mogucnosti je i image recognition. Npr. snimite Ajfelov toranj s iPhonom i automatski dobijete sve podatke: gde je to, sta je to, istorijat – apsolutno sve!

Druga od bitnih novosti ce biti voice recognition.

Arington je bezuspesno pokusao da isprovocira Marisu s konstatacijom da ona licno koristi iPhone, a ne android ;)

Sledece vazna stvar iz Googla su razne Chrome ekstenzije napravljene iskljucivo na informacijama dobijenim od iskustava korisnika. Brzina je ono sto najvise utice na korisnike kad je izbor browsera u pitanju, pa ujedno izdvaja Chrome od ostalih.

Juce je pusten prototip pod imenom LivingStory – nesto poput integrisanih personalizovanih online novina, izuzetno bitna stvar, po misljenju Marise, kad se uzmu u obzir ogromne promene koje su neophodne pressu, kako onima offline tako i online. Mogucnost personalizovanje sadrzaja je jedan od prvih koraka koji press treba da omoguci i pruzi citaocima. Kada to vec rade FaceBook, Twitter i YouTube, nema razloga da i press ne uradi isto.

Marissa je rekla da je razgovarala i sa Mardokom, ali nije otkrila da li je i on licno spreman na sve te promene. We could only guess ;)

Olaksavanje monetizovanja i reklamiranja sadrzaja na internetu bi pomogla i pressu i “obicnim” korisnicima. Google AdSense je naravno nahvaljen – ali na fin nacin, ipak je to Marissa :)

Sto se tice Google Wave, postavljeno joj je pitanje da li korisnici jednostavno nisu razumeli kako se Wave koristi ili je nesto drugo u pitanju? Na to je odgovorila da cak i u samom Googlu neki timovi koriste iskljucivo Wave za komunikaciju i saradnju dok ga pojedini zaposlenici ni malo ne koriste – jednostavno: wave nekome odgovara a nekome ne.

UpDate 9 by @Blogowski

Ostatak vremena na konferenciji smo oboje proveli u cigaret pauzama networkujući se :) Nismo iskreno ni dočekali sam kraj predavanja jer smo čuli da ima jedan organizovani bus koji je vozio direktno iz Le104 ka Mairie de Paris gde se “priča” kasnije nastavljala u vidu koktela kod gradonačelnika Pariza.

Posle par čaša šampanjca i tek po kojeg canapé i kolačića, draga i Michalela su me startovali da idemo na neku VIP žurku. Bio sam prava faca i stoički odbio sa dobrim razlogom – umor. Taman smo krenuli i naleti ekipa iz slovenačke Domence, njih nisam da ubedim i završili smo na “jednom pivu” u obližnjem Marais. I posle noćne vožnje metrom, u 1h ujutro završavam ovaj post. A ustajanje sutra je opet u.. 6h ://

Posle bukvalno 5 minuta, krenuli smo u sasvim drugi deo grada. Cilj nam je bio Le104 gde nas je čekao Loîc kao i ostali official blogeri. Krenuo je obilazak back stagea LeWeb-a ili kako sve to izgleda iza pozornice.

I ako nam je kafa bila preko potrebna, kao i neka klopa, stoički smo izdržali ceo obilazak gde sam testirao čari WiFi konekcije od 1G u oba smera :) Doduše, ovo oko konekcije ćemo videti kako funkcioniše sutra kada bude 1800 ljudi koji će pomahnitalo uploadovati fotke i video zapise, ali danas mi je upload gotovo usisao hardver sa iPhonea dok sam slao twitvidove :)

Loic nam pokazuje back stage dan pre LeWeb09

Posle back stagea i Loicovog obećanja da ćemo sutra imati i dovoljno klope i da će biti toplo (za razliku od prošle godine :)), sledeće na rasporedu je bio mali networking na jednom splavu ispod Notrdamske katedrale. Kako nas je glad sastavljala, a kako sa nu brodu imali samo fake Tapas, logičan nastavak je bio bežanje sa broda u neki nice rastorančić :) Izbor je pao na jedan u četvrti Marais gde su bili na ivici da se obrukaju. Ili ja sa mojim izborom restorana :/

Sada spavanje, sutra ustajanje u 6h. U 7.30h već se u Le104 zauzimaju najbolja mesta i show može zaista početi ;)

Hashtag na twitteru je #LeWeb
Ja tvitam na SH @Blogowski i povremeno na FR @PedjaPuselja
Sanja tvita na SH @AuroraNS i na EN @SanjaRastovac
Redovni kratki video zapisi na twitvidu.
Na ovom blogu par updatea dnevno
Po završetku, video intervjui na Vlogu

Gadgeterija je po meni najbolji gadget blog na ovim prostorima, a verovatno i “šire”. Iza tastature stoji sedi Boris Radošević. Koga interesuje više pikanterija iz života Mr. Gadgeterije, Ivan BB je upravo napravio intervju sa njime.

Prljav veš sa strane, Boris se sprema da nas u ovaj petak što dolazi časti Blog Maratonom!? Početak je 27.11.2009 u 23.59h sa trajanjem od 24h! Dakle jedan ceo dan će čovek pisati postove na svom blogu i biti u stalnoj interakciji sa svojim čitaocima!

Iskreno, mislim da je defitivno lud, ali u to će se i svi moći uveriti jer će biti i live prenosa preko uStreama :)

Naravno, pored bloga i video streama, ceo show ćemo moći pratiti i preko twittera sa hashtagom #BlogMaraton ili direktno prateći Borisa na accountu @Gadgeterija.

I za kraj, zamolio bih Borisa da na početku i kraju svog showa stavi mali disclamer tipa kao u američkim show programima da je poduhvat urađen pod posebnim uslovima i da ovo nikako ne pokušavate sami kod kuće ;)

Vidimo se u petak u ponoć, nestrpljivo čekam ;)

Pariz definitivno ne izgleda više ovako, a 9-10. decembra će biti još drugačiji. Za dve sedmice u Parizu se dešava LeWeb’09. U trenutku pisanja ovog posta njih skoro 1400 je uzelo svoje kotizacije u iščekivanju oko 1800 učesnika. Od jutros, na zvaničnom sajtu imate i program predavanja.

Šta vas čeka na ovom blogu?

Kao i prošle godine i ove godine sam tamo u ulozi službenog blogera konferencije. Za razliku od prošle, ove idem u pojačanju sa Sanjom koja će mi pomoći u poslu, plan nam je sledeći.

• Blog: Ono što će biti slično kao i sa prošlog LeWeba je live blogging. U toku ova dva dana konferencije očekujte ga na ovom mestu.
• Vlog: Na blogowski.tv će biti video intevjui za koje je Sanja zadužena. Ideje “sa kim i o čemu” već postoje, ali pre nego što ih ne uradi ne želim najavljivati imena. U svakom slučaju, biće zanimljivih likova ;) Napominjem da video intervjui neće biti online odmah, nego tek nakon konferencije. Razlog je potrebno vreme za montiranje kao i loš Internet upload koji očekujem.
• Twitter: Ko želi preko twittera da prati konf, zvanični hashtag je #LeWeb09, ali obratite pažnju i na #LeWeb, dosta ljudi će i ovaj koristiti. Pored searcha, #LeWeb09 će naravno biti obilato zastupljen i na mom twitter nalogu kao i Sanjinom. Ja ću tvitati na SR-HR, a Sanja još razmišlja da li će ići isto tako ili će ipak tvitati na EN.
• Twitvid: U iščekivanju video intervjua, sa vremena na vreme, na mom i Sanjinom Twitvid nalogu ćemo objavljivati kratke video zapise sa “atmosferom” iz Le104 gde se održava LeWeb09 kao i “oko njega”. Posle svakog objavljenog malog videa ići će naravno tvit sa linkom prema njemu – opet, preko mog ili Sanjinog twitter naloga.
• Flickr: I ove godine, jedan album će biti samo za slike sa LeWeb09. Opet iz razloga moguće loše internet konekcije, postoji mogućnost da će fotke biti stavljene nakon konferencije. Ako pak net bude OK, biće redovnog update-a.

Inače, koliko sam obavešten, ove godine LeWeb će biti najposećeniji do sada što se ekipe iz Hrvatske i Srbije tiče, vidimo se tamo za dve sedmice ;)

Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

1. Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno.
2. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja.
3. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

   Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

   I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s
Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2
Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3
Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

• Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti.
• Ono što me je iznenadilo je i odnos egipatske države prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Bloger iz Egipta Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast.
• Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :(
• Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup.
• U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima.
• Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za pisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

1. Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere.
2. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (ne opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka!
3. Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Priznajem i da je dragino: moraš biti tamo bez obzira na sve.. presudilo – već sam sutradan potvrdno odgovorio. Onda je sve krenulo brzo, za par sati sam dobio moju avionsku kartu Strasbourg-Bucharest sa molbom da im pošaljem fotokopiju mog pasoša jer ćemo konferenciju imati u rumunskom parlamentu!!

Sam put i nije najbolje krenuo. Sa strane što sam imao presedanje u Amsterdamu i što sam u Strasbourgu bio na aerodromu u 8h, a u Bukurešt sleteo u 17h (po lokalnom vremenu). Sa strane i što sam u Amsterdamu platio jebeni Panini više od 8€, a kada su mi tražili za WiFi 3€ 15min. oterao u tri *****. Sa strane i nadrkane stjuardese TAROM-a kojima je izgleda zakonom zabranjeno da se nasmeše!! A umalo i da zaboravim da mi je rumunski carinik rekao da mi sa srpskim pasošom treba viza bez obzira na francuske papire? Tek kada sam mu pokazao da idem na konferenciju koja se održava u njegovom parlamentu je gunđajući otišao kod kolege i u povratku samo bacio pasoš uz: You can go ??!

Ali kada sam skontao da po sletanju u Bukurešt ne znaju gde mi je prtljag – e tu sam popizdeo!! Jedno 50tak putnika iz Amsterdama su počeli da urliču na neku službenicu, a ova se bleda vratila za 20tak minuta sa informacijom da je sve OK i da budemo strpljivi još koji minut!!?

Smeštaj u Bukureštu

Sva sreća, po izlasku sa carine, čekam me ljupka i nasmejana Carmen sa pitanjem: Are you Predrag? Da draga, ja sam taj i vodi me molim te što pre od ovih loodaka.. Hotel Tempo je sjajan. Soba nije nešto prostrana, ali čistoća skroz OK, dupli krevet (barem u mojoj sobi) i ono najvažnije ima WiFi. I to ne jedan, nego dva kanala ukoliko jedan zataji. Sa obzirom da su u hotelu bila smeštena 30 blogera, ovo je bilo više nego koristno.

Po gradu smo kolektivno cirkulisali iznajmljenim busom. Moram da napomenem da je saobraćaj u Bukureštu jedna odvratna stvar, možda čak gora i od Pariza. Za destinaciju od 1-2km u “špicu” potrebno vam je oko sat vremena. Pitam se da nije bilo bolje da smo išli pešaka…

Konferencija

Konferencija je bila pod visokim pokroviteljstvom rumunskog predsednika i održavala se u jednoj ogromnoj sali rumunskog parlamenta. Ulaz je bio strogo kontrolisan, “ambijent u mermeru”, klopa je bila “diplomatska”, a imali smo čak i devojke sa violinama koje su “pravile ambijent” :) Zaista ogromne pohvale organizatorima, ali subjektivno više volim neku geek opušteniju atmosferu . Bez obzira na sve, bili smo zaista ugošćeni na izuzetno visokom nivou.

Verovali ili ne, konferenciju je otvorio lično rumunski predsednik Traian Basescu :) Ono što mi je naj-cool u svemu ovome je što Rumunija koja u celom svetu među “običnim narodom” često asocira na Čaušeskua, danas pod pokroviteljstvom samog predsednika Traian Basescua poziva blogere iz celog sveta da pričaju o demokratiji i slobodi izražavanja!! Ovo je nešto što me je na prvu oborilo što se brendinga zemlje tiče i mislim da to zaslužuje jedan post u celini u danima koji dolaze.

Kao što sam naveo na početku – česta tema panela je bila sloboda izražavanja, kako (ne)tretiraju blogere po pojedinim delovima planete, koliko blogovi imaju uticaja na društvo i vlade u različitim delovima sveta, koja je budućnost bloga, etičnost i moral blogera itd. Dobar deo zanimljivih stvari ste mogli ispratiti preko twittera tokom same konferencije, a ja ću takođe u posebnom postu izvaditi meni najzanimljivije momente. Koliko već sutra verovatno, ovaj post ovde ide više kao neke prve emocije koje su pisane delom u hotelu, delom u avionu po povratku sa konferencije i završen sada kući.

Networking

Na ovakvim eventima, uvek bitan momenat. Na The World Blogging Forum 2009 sam neke mi poznate ljude video opet, a neke druge opet imao sreće da upoznam. Prvo veče se u kafeu Meu zalivalo lokalnim belim vinom i ako je bilo interesantnih koktela :) Takođe smo i dobro jeli [video], a ne mogu reći i da nismo bili lepo okruženi. Tako da nije bilo šteta što nismo imali vremena i za turizam. :) Usput, imao sam pravi problem sa Jeff i Ramon koji su mi redovno oduzimali iPhone i kritikovali što živim na twitter tajmlajnu :)

Drugo veče smo klopali u Caru cu Bere, predivnoj tradicionalnoj Bukureštanskoj gostioni koju zaista ne smete propustiti ako vas put slučajno navede u Bukurešt. Treće posledno veče je bilo simbolično u Free PRESS Square kafeu. Tu se na žalost nisam zadržao dugo, morao sam se vratiti rano u hotel kako sam rano ujutro imao let za Strasbourg :(

Opšti utisak

Neočikavano prepun pozitivnih utisaka! Da nisam bio optimista da će biti OK verovatno ne bih ni krenuo, ali zaista nisam očekivao ovako nešto. Michaela i njena ekipa su obavili jebeno dobar posao! Na sve detalje su mislili, a kako sam pričao sa kolegama blogerima – i o svakome ponaosob. Pomišljam samo na delić posla pored svega još što su uradili – zamislite samo doček i odlazak 30tak blogera koji su dolazili sa najrazličitijih delova planete, svako posebnim avionom i u različito vreme :)

Zaista, svakog trenutka ste se mogli obratiti nekome iz organizacije sa najraznijim molbama koja je bila ASAP razmatrana i rešavana! Da li sam napomenuo da za razliku TAROM stujardesa, hostese koje su se o nama brinule nisu skidale (ljudski – ne izveštačen) osmeh sa lica i pažljivo nas slušale. Ah da, ove mlade devojke pričaju usput po ne znam koliko jezika svaka. Imao sam utisak nekada da im samo zamene softvare i da stisnu na play :)

Hvala Michaela, Carmen, Ana, Alice, Alexandra… i izvinjavam se svima onima kojima se ne sećam imena. Svi ste bili sjajni! I nadam se i sledeće godine.

p.s
U sledećem postu ću izvaditi meni najbitnije momente sa same konferencije, a kasnije verovatno i u jednom posebno utiske o brendiranju zemlje – kako to rade u Rumuniji ;)

Photo by Marina Filipović

Ivan Brezak Brkan i ja smo pre par meseci odlučili da realizujemo, možda ludu ideju za naše prostore – seminar za korporativno korišćenje Twittera. Ideja mi je potekla od gledanja korporativnih naloga na twitteru, kompanija u regionu koji su u većini slučajeva bili na zaista niskoj razini. Kritika koja im je svakodnevno upućivana nije produktivna, potrebno im je dati i alternativu u vidu mogućnosti edukacije.

Pored mene i Ivana, imali smo i pojačanje bez koga ovaj posao sigurno ne bi bio obavljen ovako dobro, kako je ispao. Borja i Sanja su hrabro ustali u 6h ujutro, a i pored toga što su me psovali tokom celog puta ka poslovnom centru VMD, uradili su lavovski posao. Online twittanje sa konferencije je bilo na “svetskoj razini”. Inicirali su da se tokom predavanja, hashtag #tweetokracija pomene više od 630 puta!

Uz njih dvoje, tu je bila i Marina koja je tokom celog dana škljocala i dala nam odlične fotografije, biće ih još, ovo je samo ono što je tokom konferencije twitpicovano, ostale fotke bi trebale stići danas-sutra, čekam samo da završi sa obrađivanjem.

Photo by Marina Filipović

Pored njih, u pomoć su nam došli i Gaga Djermanović i Luka Sučić koji su sa svojim pogledima i iskustvima u twittosferi, ovoj Tweetokraciji dali još lepšu dimenziju. Luka nam je ispričao odličnu priču o svojim iskustvima sa prodajom i organizovanjem nagradnih igara preko @Chipoteka dok nam je Gaga prenela svoju percepciju poslovne komunikacije preko twittera gde nam je svaki korisnik i kupac bitan! Oboje su bili i više nego sjajni!

Luka Sučić – Beler. Photo by Marina Filipović

Što se samog seminara tiče, Ivan i ja smo tokom niza predavanja pokušali objasniti prvo osnovne tehničke stvari o twitteru, a zatim se fokusirali na tehnike i savete pri korporativnom twittanju. Bilo je priče o co-tweetingu, monitoringu na twitteru, detaljni pregledi korišćenja CoTweet, Tweetdeck i još po koje twitter aplikacije. Osluškivanju tajmlajna, kako na “fini način” dobijati followerse, primeni twittera na eventsima i još mnogo – mnogo neophodnih detalja za korporativni twitting.

Priču smo uveče priveli kraju uz mali panel sa Gagom i Lukom gde smo inicirali priču o Real Time Webu i stvarima na koje se PR profesionalci, novinari i menadžeri uopšte mogu suočiti u jako bliskoj budućnosti tokom poslovanja na webu.

Što se lične kritike tiče, napravio sam par propusta tokom predavanja. Ovo je prvi put da sam radio celodnevne seminare i skroz sam podcenio momenat da se ovde radi o predavanjima tokom celog dana, a ne o 45 minuta predavanjima recimo. Jednostavno sam na momente gubio koncentraciju, a pred kraja dana je i umor odradio svoj deo posla. Bilo mi je izuzetno naporno, ali sam izvukao odličnu lekciju iz svega. Za sledeći put ću se mnogo bolje organizovati, a taj sledeći put će biti za već nekih mesec dana :)

Tweetokracija N°2 je već u toku organizovanja i desi će se na istom mestu u isto vreme 4.12.2009 godine.

P.S.
Prijave su u toku i Ivan mi je jutros javio da je ostalo još 10tak mesta ;).

Photo by Mexicanwave

Često u priči o blogovanju se pominje USA i kako tamo eto – ljudi zarađuju pare tako što sede i pišu svoj blog. Većina ne neke pare, ali žive od toga. Kada nekoga pitam, zašto i on to ne proba ovde, kao N°1 razlog čujem jedan argument koji “sve objašnjava”: ovo je Srbija brate, ne može to ovde!!? Znate šta, to je totalni bullshit!!

Ne znam koliko tačno ima blogera u Srbiji, ali svi znate da se tu radi o hiljadama (možda i desetinama hiljada). Ne ulazim u kvalitet – i u USA ima dosta bullshita od koga ljudi žive. Bitan je pristup nekom poslu. Uglavnom svi blogeri sanjaju kako bi bilo cool da sede, pišu blog i zarađuju od toga.
Ali, koliko njih je to zaista probalo??

Koliko je njih reklo, OK od sada sam profesionalni bloger, posvetiću se nekoj niši u full-timeu? Koliko je njih odlučilo da proba od bloga živeti? Šta znači uopšte biti profesionalni bloger?

Pa prvo da sediš – pratiš svetsku i domaću blogosferu o niši o kojoj pišeš, pišeš sa strašću svoj blog i komentarišeš na ostalim blogovima srodne niše. Da provodiš minimum od 8 do 10 sati dnevno za taj posao, što opet znači da se totalno posvetiš tom poslu! Pored samog pisanja bloga trebaš voditi računa i o online komunikaciji i promociji tog bloga. Trebaš pronaći poslovni model i eventualno oglašivače. Voditi profesionalno jedan blog je kao i vođenje bilo kojeg drugog posla. Imati svoje ciljeve, znanje. poslovni model i biti odgovoran.

A koliko zaraditi od blogginga u Srbiji?

U Srbiji je ovo pitanje koje svi prvo postavljaju :) Ajde ovako, kolika je prosečna plata u Srbiji, 300-400€? Ja tvrdim da u trenutku pisanja ovog posta, jedna osoba koja pisanju bloga priđe na jedan profesionalan i ozbiljan način može da zaradi i više od nje. A postoje niše i u Srbiji gde se blogovanjem mogu zaraditi i mnogo veće pare. Po meni, najbitnije je da pišeš o stvarima koje znaš i koje voliš. Ostale stvari kako blogovati, promocija itd. se daju naučiti u relativno kratkom periodu.

Photo by Kristina B

Hteo sam pomenuti jedan blog za koji mislim da bi za jako kratko vreme mogao da zarađuje i jednu “evropsku platu” ukoliko bi se malo bolje “zapakovao”. Jedan cool dizajn, dobra komunikacija oko njega, odabir poslovnog modela i ovaj blog počinje da donosi novac. U pitanju je Moje Grne Blog na kome Dragana Pušica već više godina piše i sakuplja kuhinjske recepte. Ona, kako kontam, to za sada radi iz hobija i zadovoljstva, ali ako bi se kojim slučajem odlučila da to radi kao full-time posao siguran sam da bi mogla lepo od toga živeti.

Pored kulinarstva, ima desetine ideja za blog koje bi pogodila “šire mase” i sa kojim bi u kratkom periodu blog mogao postati “isplativ”. Recimo baštovanstvo, Uradi sam blog, pecanje, blog o vinima, filatelija bla, bla, bla. Ima zaista puno ideja o čemu bi se mogao voditi blog na kome bi se mogao relativno lako postaviti poslovni model. Naravno, mogli bi ući i uže u neku nišu zašto da ne, ali sa ekonomske strane, to mislim da će postati “isplativo” tek od momenta kada penetracija Interneta u Srbiji pređe 50%. Ako se pak do tada želi dobro pozicionirati na pretraživačima, onda napred sa blogom o pekarstvu samo recimo?

Ono što mi smeta je što realno niko u Srbiji nije seo i rekao ja sam profesionalni bloger, pišem o odgajivanju krastavca (recimo)), tome se posvećujem u full-timeu i želim živeti od toga. Niko! Niko nije probao, a od blogera iz Srbije često čujem ljubomorno kukanje na kolege iz USA o tome kako tamo – eto može da se živi od blogovanja!

Da li ćeš se obogatiti od blogovanja – naravno da nećeš. Ali ćeš sigurno moći da živiš od toga ne manje pristojnije nego da radiš neki prosečan posao u Srbiji.

Postoji mnogo definicija revolucije. Ona koja meni najviše prija u poslednje vreme je definicija pisca Roberta Rosenstonea: Revolucija je kada pokušamo ispuniti svoje snove! A Internet revolucija je ono što ispunjava moje snove.

Photo by Blogorola

Razvoj Interneta je došao do te tačke da je za samo par godina u potpunosti poremetio vekovima pravljenu harmoniju u svim industrijskim granama. Razmišljam samo o industrijama koje me najviše fasciniraju: industrije informacija i komunikacija. Te promene su odavno prešle limite revolucije. Kada ih uporedim sa onim na šta su ličile pre samo 8 godina i danas, ne mogu poverovati koliko su radikalno promenjene.

Ono što mi je interesantno je da ta revolucija ne staje. Sa sekvencama od par godina konstantno dolazimo do weba sa totalno novim aspektom i pristupom. Posle weba 1.0 i informacija koje su “silazile” od centralnih sajtova do korisnika, nakon jako kratkog vremenskom perioda dogodio se i web 2.0 gde je korisnik davao informaciju drugom korisniku preko centralizovanog sajta. Onda su se i sajtovi decentralizovali i informacije su se pomoću aplikacija počele deliti međusobno. Danas, u 2009. godini, dolazi do toga da sve to još imamo i u realnom vremenu (Real Time Web).

Photo by Blogorola

Korisnik više nije samo potrošač nego i glavni glumac u kreiranju sadržaja i informacija. On je jako svestan te svoje uloge i za nju traži pažnju. Vreme dominacije velikih kompanija pomoću mainstream marketinga polako prolazi. U tehnološki razvijenim zemljama je ta dominacija već prošla, u onim drugima se čeka momenat kada će kritična masa biti probijena. To neće biti za par decenija ili godina – to je na pragu.

Jedini problem koji vidim sa Internet revolucijom su poteškoće ljudi da se adaptiraju na nove tehnologije brzinom kojom sama tehnologija napreduje. Problem prihvatanja novih tehnologija smo stalno imali u istoriji, samo se ovaj put to više primećuje jer je ta brzina neuporedivo veća sa bilo kojom tehnološkom revolucijom do sada. Setimo se samo kada je Western Union 1867 dobio ponudu da uvede telefoniju u svoju mrežu. Jedan deo čelnih ljudi to nije želeo obrazlažući to argumentima “Telefon ima previše nedostataka da bi se mogao ozbiljno uzeti u obzir kao sredstvo za komunikaciju”.

Neretko čujem primedbe da nas je Internet otuđio! Lično, zahvaljujući Internetu i pre svega blogu, upoznao sam nikada više poznanika, a i prijatelja sa kojima se družim i u realnom svetu. Nikada ranije nisam našao više poslovnih kontakata, niti sam ikada pre bio ovoliko produktivan u poslu. Meni je Internet revolucija donela samo dobro. Ono što mi je drago, je da ona i dalje traje, a i da sam i ja deo nje.

Moram da se vratim (po ko zna koji put) na Milojevu izjavu: možete da se ne bavite webom, ali se on već bavi vama! U slučaju društvenih medija to znači da od momenta kada lansirate vaš brend, proizvod ili uslugu – postajete podložni javnoj kritici i razmeni mišljenja svih vaših korisnika na društvenim medijima. Bili vi prisutni tamo ili ne!

Koje je to uopšte tržište?

Što se tiče korisnika Interneta sa srodnim jezikom ovog bloga, a prema poslednjim izvorima sa wikipedia-e, u Srbiji imate 2.602.478 miliona korisnika, u Hrvatskoj 2.244.400 miliona korisnika i u Bosni i Hercegovini 1.441.000 miliona.

Što se tiče otvorenih Facebook naloga, po poslednjim podacima koje imam, U Srbiji ima oko 1.040.000, Hrvatska ima oko 757.000, Bosna i Hercegovina ima oko 431.000.

Za twitter je mnogo komplikovanije. Koliko ja znam, nigde ne postoje tačne brojke iz više razloga. Prvo: jer puno ljudi u biografijama ne upisuju uopšte odakle su. Drugo: ima dosta njih koji su u Srbiji ili Hrvatskoj recimo, ali twittuju na engleskom jeziku. Treće: ima onih koji twituju na hrvatskom ili srpskom, a žive van tih zemlji. Mislim da trenutno, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko korisnika ima pojedinačno po zemljama. Ja imam neke svoje pretpostavke, ali kako to ne mogu dokazati, ne želim da ih iznosim javno.

Domino strategija?

Zamislite da jedna osoba koja ima oko 1000 prijatelja na Facebooku + 1000 followersa na Twitteru objavi da je proizvod vaše kompanije loš, a kako je besan na Vas, zamoli svoje prijatelje da to prenesu dalje? Zamislite sada da samo 10% tih osoba koji su videli poruku prenesu dalje online i bar još 10% prenesu u offline svet, čuli ste za domino efekte?

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Predvideti kako bi se stvari dalje razvijale nije zahvalno. To uveliko zavisi od broja prijatelja i followersa ljudi koji tu vest prenose, ali takođe i time da li su i ostali klijenti nezadovoljni vašom uslugom ili proizvodom. Profesor Wilcox je o tome pričao na svom predavanju u Subotici. Kako god, na ovaj način se za samo par sati negativna slika o vašoj kompaniji može preneti do više desetina hiljade ljudi, a za par dana uz malo “klimaviji kvalitet” vašeg proizvoda već možemo pričati i do koje stotine hiljada osoba?!

U današnje vreme, uopšte se ne postavlja pitanje da li kompanija treba da bude prisutna na društvenim medijima – nego koju strategiju zauzeti i kako se organizovati!

Na žalost, većina firmi koja u ovu priču i uđe, to uglavnom uradi totalno nespremno i bez ikakve edukacije. Otvaraju se profili bez ikakve strategije, na “nezgodna” pitanja se uglavnom nespretno reaguje (Crise PR), kače old school PR saopštenja na njima, spamuju svoji frendovi-followersi (korisnici) porukama…

Jako brzo, korisnici na društvenim mrežama počinju da negoduju. Na žalost, kako je kompanija nespremna ušla u ovo, dvosmerna komunikacija uglavnom ni ne postoji. Posledice uglavnom znamo, uskoro nastupa i pljuvanje od strane korisnika, a posle nekog vremena, kompanija kapira da ovde ne samo da nema koristi – nego se i prethodni ugled kompanije zaljuljao. Sve u svemu pravi se više štete nego koristi.

Odnos prema korisniku

E sada, gore navedene brojke o broju korisnika, koliko god da su bile impresivne ili ne, nisu toliko ni bitne. Ovde se radi o nečemu drugom, ovde se radi o transparentnosti i novom odnosu prema svakom vašem korisniku koji je KRALJ i koji je jako svestan toga! Vaš korisnik u stvari nije danas nije samo korisnik nego i neko ko kreira informaciju i koji za to ima jako moćne online kanale komunikacije

Uz jedan besplatan blog podignut na WordPress.com, jedan Twitter nalog i jednom grupom na Facebooku, dobro iznerviran kupac može da vam napravi toliko štete da vas ni par miliona € izlepljenih po svim balkanskim bilbordima neće moći pokrpiti. Ako uz to uzmemo i onu od Philip Kotlera: “kupac kada je razočaran proizvodom, ogovara ga pred jedanaestoro prijatelja, a kada je zadovoljan hvali ispred samo tri!!” Pa još Google koji sve to čuva u svojim pretragama i arhivama… Hmmm..

Da li ste već videli online reputaciju za srpskog avio prevoznika posle samo jednog blog posta na ovom blogu i među više od 2 milona rezultata pretrage na Googleu? Već par godina imam povećan promet na reč JAT pred zimske i letnje raspuste. A zamislite da se neko sada seti pa oko toga svega okupi jedan komjuniti nezadovoljnih korisnika JATa i podigne ceo sajt o tome?

Korisnik u Real Time Webu želi pre svega da bude saslušan! Jednom kada bude saslušan razmisliće da li će i konzumirati vašu informaciju ili proizvod. Korisnik ne voli puno da komunicira sa korporacijom, ali voli da kritikuje, ali i da pohvali.

Pre neki dan je Borja napisao kratak, ali jako sažet post o tome – ilustrovan odličnim predavanjem Gary Vaynerchuka.

Da li znate da se trenutno nalazimo u periodu izumiranja klasičnog one way marketinga za koji su se ljudi školovali još do pre koju godinu? Da li ste svesni koju snagu društveni mediji daju vašim korisnicima?

Mislim da na pitanje, da li vaša kompanija treba da bude na društvenim medijima imate odgovor. Pitanje je samo da li se o vašoj kompanijskoj online prisutnosti brinu profesionalci.

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Sama organizacija konferencije je bila zaista sjajna, dao bih joj ocenu 18/20! Jednostavno nisam baš očekivao da će biti na tako visokom nivou. Konferencija se dešavala u hotelu Galleria gde su učesnici bili i smešteni. Hotel Galleria je odličan hotel koji ako uporedimo sa kvalitetom koji daju, zaista nije skup. Čistoća je na zavidnom nivou, usluga je uglavnom uvek sa “smeškom”, hrana sjajna, besplatni Internet gotovo svuda po hotelu (osim u restoranu :(). Jedino što mi je smetalo je i ako sam pušač, jednostavno ne podnosim zadimljene prostorije. Na žalost u hotelu se puši uglavno svuda (pa i u restoranu!!) :(

Ali to je upadalo u poslednji plan sa obzirom da su svi učesnici konferencije imali na raspolaganju čoveka supermena Miloša Đajića koji se nalazio jednostavno SVUDA i “ispunjavao želje”! Miloš je u svakom momentu bio spreman da “ispravi krivu Drinu” i uvek nasmešen pokušavao da nam učini boravak što ugodniji.

Ako bi ja bio neki investitor i želeo da mi neka osoba organizuje konferenciju, Milošu bih dao zatvorenih očiju koji god budžet traži jer on to jednostavno ZNA da uradi!

Ipak, samo od “tapšanja po ramenima” nema mnogo vajde. Ono na šta mislim da bi sledeći put trebala da se obrati pažnja je:

• Twitter wall! Dragan je na svom predavanju rekao nešto ovako: “Ova konferencija se odvija na dva mesta, ovde u sali i na Twitteru!“. Ne znam da li su ljudi koji nisu pratili twitter svesni da je preko 1000 ljudi čulo šta se na konferenciji dešava, kao i jedan ogroman broj koji su direktno reagovali i postavljali pitanja! Na žalost, osim nas možda desetak sa konferencije, niko na to nije obraćao pažnju. Osim ako izostavim zlurade komentare PR dinosaursa tipa: “A šta kažu tamo?”

  Čini mi se, da je bilo ovoga, da bi se pojedinci malo drugačije odnosili prema netu. A to bi verovatno još više iniciralo twitter zajednicu da učestvuje u svemu. Vreme zatvorenih krugova je prošlo, živimo u 2009. godini kada se zatvorenost skupo plaća.

• Birati pažljivije predavače. Mislim da je na ovom predavanju bilo dosta vulgarne auto promocije. Meni uopšte nije jasno kako neko može da ima muda da se pojavi na jedan PR skup i počne valjati svoj bullshit od marketinga koji je na nivou marketinga pančevačkog buvljaka? Možda im skrenuti pažnju da im promocije moraju biti malo suptilnije? Ili ih sve “izolovati” i staviti u prvi dan i naglasiti da je taj deo sponzorski? Razumem da se kompromisi moraju praviti sa obzirom da je budžete jako teško “ispeglati”, ali preko nekih stvari se ne sme preći ako se želi neki kredibilitet.
• Vizionarski pogled: Ovo je stvar koju nadovezujem uz predavače. Mislim da ako želimo da konferencija nosi u sebi asocijaciju na nešto gde se nešto nauči, mora de bude ne samo aktuelna sa temama, nego i vizionarska. Ovde na žalost to nije bio slučaj. Osim Varagića i Wilcoxa koji su naprašili guzice učmalom delu PR struke (koji je btw. to uzeo za zlo) i Bože Skoka koji je pominjao, nismo mogli da čujemo puno o budućnosti sadašnjosti tj. online reputaciji. A o pravoj budućnosti i priča o recimo korporativnom ponašanju u PRu tokom Real Time Weba nije naravno ni bilo reči (osim u tragovima opet kod Varagića i Wilcoxa)!
• Blogerski / Press stolovi. Ovaj deo je u stvari samo polovično zamerka :) U stvari zamerka koja se pretvara u hvalu. Posle jednog jedinog twita prvog dana kako nema baš uslova za blogging, sutradan ujutro su nas 4-5 blogera čekala dva velika stola sve sa štekerima za struju i odličnim pogledom na predavače kako bi mogli na lakši način da ih fotografišemo. Sjajno!

Miloš Djajić i Dennis L. Wilcox

Presedan

Koliko znam, ovo je bio presedan u Srbiji što se tiče odnosa prema blogerima na jednoj konferenciji. Stvar koja je svuda u svetu sasvim normalna, ovde se do sada nije baš praktikovala. Ovo je prva konferencija u Srbiji gde su blogeri zvanično pozvani da učestuju i tertirani na istom nivou kao i press!

Neki efekti se već vide, neki drugi će se videti uskoro. Baš me interesuje kako će reagovati ostali organizatori. Interesantno mi je da neke konferencije (kao što je recimo LeWeb) sa budžetom od preko 1 miliona evra ne troše ni jednog evra na marketing! Cela priča se vrti oko online PRa koji je dobrim delom baziran na blogerima. Oko 50 blogera se svake godine poziva na ovu konferenciju kako bi izveštavala, bez ikakvog uplitanja u uredništvo postova.

Kada se pre par meseci održavao neki ITFront (ili tako nešto) ovo sam predložio organizatoru koji mi je odgovorio da će kada on bude naplaćivao 1,5k€ kotizaciju zvati 50 blogera??! Jeziv fail!!

Na sreću, nemaju svi takve “vizije”, PRSrbija je sjajan primer za koji sam siguran da će sledeće godine tek “razbiti” ;)

Kritika za twitter zajednicu

Sa druge strane, ne mogu a da ne napomenem zlurade komentare jednog dela twitter zajednice koja se žalila na ogromnu buku koja je pravljena pod hashtagom #PRSrbija. Pa da li pojedinci misle da će zbog njih prestati svet da se okreće i da će recimo sledeći #LeWeb “zaćutati” ako se neko oseti smorenim zbog toga??!

U stvari, čini mi se da su na taj način pokazali pomalo nezreo način razmišljanja. Ne možeš se zlurado smeškati ljudima da ne koriste twitter “kao sav normalan svet” a da u isto vreme ni sam ne znaš da ga koristiš. Ne možeš sav srećan retwitati svaki link gde se twitter pojavljuje u mainstreamu, a u isto vreme kada ta evanđelizacija urodi plodom da se buniš.

A rešenje je tako blizu. Twitter desktop klijenti i filtriranje informacija ili jednostavno unfollow tokom eventa i stvar je gotova, ne?

Ovo nije bilo prvo twitter prenošenje neke konferencije u Srbiji, ali je definitivno bilo najveće do sada (verovatno i u regionu). U budućnosti će ovakvih događaja biti sve više i na ovim prostorima. Podsećam da niko nije kriv sa “buku” i “šumove” na vašem tajmlajnu osim vas samih!

Ponovo dolazi slična (Silicone Valley) ekipa ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju i očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različitih zemalja sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o meni trenutno najinteresantnijoj stvari – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ovog puta ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Takođe, na ovogodišnjem LeWebu mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantnih faca ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

Ovo je post sa trećeg dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i drugom danu.

Prethodno veče je organizovan simpa party, ali na žalost, kako je grip počeo da me hvata, sa Milojem sam oko 23h lutao ulicama Subotice u potrazi za apotekom da bi se obskrbio Fervexom. Na kraju je ispalo da mi je šetnja skroz prijala (kao i fervex), zaspao sam kao beba i ujutro sam bio spreman za akciju i pored grla koje je i dalje “škripalo”.

Jutro je bilo overbookirano. Odmah posle doručka se paralelno u dve sale krenulo sa Studijama slučajeva predstavljanjem pobednika “PRiznanje 09″. Pored takvog programa, imao sam i jedno zakazano snimanje vcasta koji je vodila Gaga sa special questom – i koji će za dan-dva biti objavljen ;)

Posle snimanja, odabrao sam da sedim u glavnoj kongresnoj sali hotela Galleria, gde sam ispratio predstavljanje MIOKO magazina, studije slučaja za nagrađene projekte Hochegger communications, Raiffeisen Investment, Coca Cola i Hello. Od ovog poslednjeg, izdvajam pobednički spot Hello! Music konkursa.

Pobednički spot Hello! Music konkursa – bend Pop Ups, pesma “Osmeh”

Posle kafe pauze, došao je na red crème de la crème ove konferencije: predavanje Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University. Da se ja bavim PRom, ovo je osoba zbog koje bih išao posebno čak i na San Jose Univerzitet da je slušam.

Ph.D Dennis L. Wilcox – San Jose State University

Čovek je jednostavno rekao ono što je istina ispred koje PR struka u Srbiji (a i regionu) ne sme više da zatvara oči. Onaj ko ignoriše 2 miliona korisnika na jednom tržištu, što je ekvivalentno jednom Beogradu – definitivno mora da ide ili u penziju ili da promeni struku. Ima puno lepih zanimanja gde su ove stvari nebitne. A i tih 2 miliona potencijalnih klijenata, to je danas. Danas kada je penetracija Interneta samo 30%. Jel neko za vas treba da radi proste matematičke računice gospođe i gospodo kome je Internet pomodarstvo!!

Da, da i to je moglo da se čuje od pojedinaca iz PR struke – Internet je pomodarstvo. Ne gospođe i gospodo, nije on pomodarstvo nego ste vi prošlost. Na vašu žalost toga još niste svesni!

Sa ovim predavanjem se #PRSrbija i završila. Ovih dana sabiram utiske u glavi puštajući da se sve malo slegne i pišem post o generalnim utiscima, kako pozitivnim – tako i negativnim.

Ovo je post sa drugog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o prvom i trećem danu.

Posle bogatog i odličnog doručka u hotelu Galleria, prvo predavanje je održala Milica Slijepčević za Dunav osiguranje – “Krizna situacija u slučaju Gemac“.

Milica Slijepčević – Dunav osiguranje

Predavanje Gospođe Slijepčević mi je više ličilo na lobiranje sale i dokazivanje da je kompanija Dunav u pravu, nego što nam je dala neke konkretne stvari kako je kompanija reagovala u slučaju Gemac. Zaista loše predavanje šarmantne Milice.

Aleksandra Berić – b92

Posle nje je išla Aleksandra Berić kao PR menadžer iz b92. Malo sam se iznenadio da jedna osoba koja zastupa ovu kompaniju na tom radnom mestu je imala govor tela iz koga je mogao da se vidi strah i trema. O čemu je pričala? Pa ne znam, po programu je bilo “Od identiteta do image-a” – u realnosti… udavila je. Pred kraj predavanja sam nekulturno izašao iz sale i otišao po kafu za mene i Miloja.. :/

Andrea Brbaklić – Erste Banka

Pred samu pauzu, na binu je izašla Andrea Brbaklić iz Erste banke sa temom “Kako identitet pretočiti u poruku“. Ovo je bilo zaista sjajno i pomalo neuobičajeno predavanje u ovoj niši. Unela je u salu pozitivnu energiju i osvežila pomalo učmalu atmosferu koje su njene prethodne koleginice unele.

Maja Dželatović – Holcim, Srbija

Posle kratke pauze sa kafom, predavanje je održala Maja Dželatović iz Holcima sa temom: “Upravljanje reputacijom u kriznim situacijama“. Međutim, zadžala se više na temi svetske ekonomske krize nego na samom kriznom komuniciranju.

Razlog je bio kako je sama navela, što Holcim nije zaista imao takvih iskustava u njemu. Sve u svemu, meni jedna relativno nezanimljiva priča. Puno podataka koji se u tri klika mogu izgooglati (déjà vu 100x?), par fail izjava tipa “Mi smo izuzetno jaka kompanija” (na PR seminaru??!) i na kraju gotovo bez ikakvih konkretnih primera iz iskustva primenljivih na temu konferencije.

Popodnevni update

Popodnevni deo je započela Jelena Jovanović ispred Etargeta. Nemam puno šta reći osim da je predavanje bilo klasično za njenih par poslednjih predavanja koje sam ispratio – vulgarna autopromocija. Ovo je bilo verovatno poslednji put da sam je slušao.

Posle Jelene, nastupio je Uglješa Vrcelj ispred Superdota. Predavanje o jednom web servisu posle koga iskreno mi nije bilo najasnije o čemu se radi, ali sam bio spreman da ga slušam još pola sata. Tip je jednostavno imao sjajan nastup :)

Dragan Varagić

E, onda je nastupio Dragan Varagić koji je na jedan specifičan njemu način :), objasnio PR struci kako treba da koriste Internet u online PRu. Krenuo je o osnovnim stvarima koje su bile aktuelne 1998. (sa dobrim razlogom), a završio sa Real Time Webom. Njegovo predavanje je izazvalo žestoke reakcije u publici, ali lično mislim da mu je nastup bio defitivno dobar i potreban.

Njega je nadovezao Dr. sc. Božo Skoko iz Hrvatske koji nam je pričao o Upravljanju reputacijom u politici. Milojevim citatom bi preslikao ono što bi defitivno oslikalo ovo predavanje: Obozavam ljude koji i o najkomlikovanijim zadacima pricaju jednostavno – jer ih znaju!

Srđan Šaper, Sonja Liht, Goran Ješić, Andrea Brbaklić, Miloš Đajić

Posle pauze je krenuo okrugli sto sa meni izuzetno interesantnom temom sa obzirom na poslednja (ne)dešavanja u zemlji: Kako do bolje reputacije Srbije.

Navešću par citata učesnika panela koje sam i na twitteru preneo:

Sonja Liht: Bez odgovornih gradjana nema odgovornog drustva = bolja reputacija zemlje.
Srđan Šaper: Srpska drzava postoji tek koju godinu, sto dovodi da nacionalnog identiteta jos uvek nema tj. on se gradi.
Goran Ješić: Vi poreski obveznici nas iz državne službe plaćate. Moramo da vam donesemo rezultate.
Goran Ješić: Srbiji fali proizvod da bi ga mogli brendirati.
Andrea Brbaklić: Ne vrede reklame na CNNu dok se mi ne sredimo iznutra. I da bi brendirali nesto, prvo treba da napravimo to.

Posle panela, nastupila je mučna diskusija, gde je svako iz publike imao neodoljivu fiziološku želju da kaže svoje mišljenja, što je mene užasno smorilo.

Kako god, ono šta bi ja uradio prvo na pitanju brendiranja zemlje: prvo napravio strategiju (u više niši obavezno), zemlju napravio sigurnom (u bukvalnom smislu reči) za sve svoje građane kao i goste i tek onda radio na brendiranju (prodaji čeka god). Pokvaren automobil ne možeš prodati – osim za delove!

Sutra u isto vreme, na istom mestu, u poslednjem trećem blog postu iz Subotice – o Kreiranju imidža i upravljanjem reputacijom.

Ovo je post sa prvog dana konferencije. Ovde možete pročitati post o drugom i trećem danu.

Sa Milojem sam uleteo u Suboticu oko 17.30h, pronašli na brzaka sjajan hotel Galleria, a kako smo kasnili – sa vrata upali na predavanja.

Posle uvodnog govora (elegantno obučenog :)) domaćina Miloša Djajića, konferenciju otvara Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Ministrova priča je bila relativno OK. Na momente me je doduše podsećala na Hank Moodya kada drži predavanja svojoj kćerki, a na momente na bledu kopiju Zorana Đinđića. SVe u svemu, pričao nam je o lepom ponašanju i tome kako je jedan o poslova PRa da i svoju zemlju predstavlja u lepom svetlu??! Problem ministre je što vlada ove zemlje ne radi svoj osnovni posao – da očisti “fekalije” sa ulica! Tek posle toga ministre Duliću vi možete raditi brending jedne zemlje…

Ph.D Dejan Verčić

Posle ministra, za govornicu je došao Ph.D Dejan Verčić iz Slovenije koji nam je pričao o evropskim trendovima u komunikaciji. Meni je predavanje bilo interesantno, profesor je jednom finom provokacijom pokušao da ukaže na goruće probleme u PR struci. Primetio sam da su u sali pojedinci bili šokirani njegovim izjavama. Ja sam iskreno bio šokiran što su oni bili šokirani :) Sve u svemu, ovo profesorovo predavanje mi je bilo samo jedan “uvod u anatomiju” o (online?) kreiranju reputacije. Ne znam da li profesor ne zna neke stvari ili ih jednostavno ne želi reći – da ne bi bilo još više šokiranih (lično verujem da je ovo drugo) :)

Dzizs people, online svet nema veze sa tim vašim old school i offline PR pristupom!! A kako će ta (kako nazivate) “tendencija” ka online uskoro postati mainstream (nije već?) dobro se pripremite. Imam utisak da ako ste šokirani na ovakvo predavanje, sletanje na online planetu uskoro – može jako da boli, u kojoj god niši radili…

Posle ovoga, usledila je odlična vojvođanska večera na petom spratu hotela Galleria. Uz tamburice, sa Gagom i Milojem smo pretresli geopolitičko-business stanje u zemlji Srbiji, otišli na još po jedno piće u komšijsku pizzeriju i nazad u hotel. Tekst završavam oko 03.30h, a predavanja ujutro počinju u 09.30h. Hmmmm, treba ići i na doručak?…

Lično, ova tematika mi je posebno interesantna i o njoj razmišljam gotovo poslednje tri godine. Ono što mi je za celu problematiku još interesantnije – je da se kroz ovu konferenciji u problematiku uključuju i osobe koje se bave odnosima sa javnošću. Problem digitalnog identiteta se napokon prepoznaje i u ovoj struci, doduše dosta “stidljivo”, ali ipak – evo nam i prve konferencije o tome.

Biću prisutan od 15. do 17. oktobra u Subotici i na ovom blogu možete da očekujete postove sa konferencije za svaki dan posebno. Postovi će se klasično za konferencijski blogging updatovati svakih par sati.

Ceo događaj ću ispratiti i preko mog naloga na twitteru uz koji će ići službeni hashtag konferencije #PRSrbija.

Ceo program konferencije možete pogledati i na ITDogađajima gde možete pronaći i kompletne korisne linkove.

Vidimo se u četvrtak u Subotici od 17h.

Dok mi je on to pričao, slušajući ga, čekovao sam šta ima na Twitter tajmlajnu. I onda mi je pala ideja, zašto ljudima koji žele da nauče koristiti Twitter u poslovne svrhe ne ponuditi neki stručan seminar? Ostalo je samo da ideja malo “sazri” i pre mesec dana se krenulo sa realizacijom Tweetokracije.

Tweetokracija je usko stručan seminar namenjen pre svega novinarima, PR/marketing stručnjacima, preduzetnicima, ali i blogerima kako da koriste Twitter za bolji plasman svojih proizvoda, usluga ili brendiranje.

Od kada se “Twitter hype” osetio i na našoj twitosferi, svakodnevno smo svedoci lošeg pristupa ovom servisu koji dolazi od mainstream medija, PR stručnjaka, menadžera pa čak i velikih kompanija. Iz neznanja, totalno nespretno nastupajući, pojedinci čak i prave ogromnu štetu za svoju kompaniju ili brend.

Pojedine kompanije, koje su do sada imale relativno OK pristup u online i offline marketingu, u komunikaciji na twitteru (namerno naglašavam komunikaciji) i uopšte na real time webu su totalna katastrofa koja neretko prelazi i u spam!

Ovo nije ništa čudno, sa novim pristupom na webu (Real Time Web) se radikalno menjaju mnoga “pravila igre” koja su do sada važila. Web postaje potpuno dvosmeran i u realnom vremenu. Sve se dešava jako brzo bez ikakve mogućnosti da neka kompanija drži monopol nad informacijom. U isto vreme, kompanije/mediji/stručnjaci sa old school pristupom ulaze u nešto što uopšte ne poznaju. Rezultati su dakle sasvim očekivani.

Koji su ciljevi seminara?

Na ovom seminaru, Ivan Brezak Brkan i ja ćemo vam preneti najbitnije delove našeg višegodišnjeg iskustva na Twitteru i znanja koje smo stekli tokom tog vremena (+ 2,5 godine). Od najednostavnijih tehničkih stvari, promotivnih običaja ponašanja na twitteru, preko naprednog pretraživanja i monitoringa, odnosa prema svojim followersima – pa sve do strateškog linkovanja i komunikacije sa vašom ciljnom grupom.

Cilj nam je, da posle ovog seminara – u zavisnosti od profesije, naučite koristiti twitter za sledeće stvari:

• U profesionalnom novinarstvu // Monitoring, “live reporting”, praćenje konkurentnih vesti, brza komunikacija sa ciljnom grupom, efikasna promocija bez spama;
• U odnosima sa javnošću // Monitoring vaše ciljne grupe, delovanje u kriznom PR-u, direktna komunikacija sa ciljnom grupom, direktna komunikacija sa blogerima;
• U businessu // Komunikacija sa klijentima u real timeu, promocija novih proizvoda, feedback, promocija bez spama, monitoring;

Napominjem, da vas nećemo učiti vašem poslu. Naš cilj je da vas obučimo za jedan nov, brz i izuzetno efikasan web alat koji ćete uspešno koristiti u poslu koji znate već raditi.

Samo 20 mesta

Kada se vest o seminaru juče proširila preko twittera, par osoba me pitalo zašto samo 20 mesta? Stvar je jednostavna, želeli smo da sadržaj seminara stavimo u jedan (ceo) dan, a istovremeno zadržimo kvalitet – bilo je neophodno da ograničimo broj učesnika na 20.

Prijave su u toku već 24h, u momentu dok pišem ovaj post ne krijem da je dobar deo mesta već rezervisan i da zapravo više nema 20 slobodnih mesta. Ukoliko želite da prisustvujete Tweetokraciji, preporučujem da odmah odete i rezervišete vaše mesto. Vidimo se u Zagrebu 05.11.2009, počinjemo u 8h ujutro u opuštenoj atmosferi uz kafu ili čaj ;)

Sada malo predstavljanje o čemu se zapravo tu radi. Cela priča je (za sada) one-man-show uz usku saradnju sa par freelance web developera i web dizajnera i jednom marketing agencijom iz Strasbourga. Posao sam počeo obavljati iz officea u stanu, ali će se i to vrlo brzo promeniti jer sam u procesu traženja prostora za office. Jednostavno ne volim da radim od kuće.

Usluge koje nudim su namenjene kako za B2B (Business-to-business) tako i za B2C (Business-to-consumer). Delim ih u tri “niše“:

Social media konsalting

Društvene mreže

• Strategija korporativnog prisustva na društvenim mrežama;
• Vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama (Facebook, Twitter);
• Stručni seminari sa ciljem obuke za vođenje kompanijskih naloga na društvenim mrežama;

U vreme kada je online prisustvo Vaših klijenata na društvenim mrežama svakodnevno, važnost kompanijskog prisustva na istima je ogromna. Pored strategije prisustva Vaše kompanije na društvenim mrežama, mogu da obezbedim i njeno kvalitetno prisustvo na istim (bez spama) koje će u isto vreme biti i efikasno (imate merljivu korist).

Korporativni bloging

• Kreiranje strategije korporativnog blogovanja;
• Tehnička realizacija bloga kao i njegovo održavanje Blogmastering;
• Stručni seminari sa ciljem obuke vođenja korporativnog bloga;

Pored društvenih mreža, korporativni blogging je idealan način da obezbedite dvosmernu komunikaciju sa Vašim klijentom. Pored komunikacije na direktan način radite i na svom korporativnom digitalnom identitetu.

Digitalni identitet – Online reputacija

Kreiranje digitalnog identita ili online reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad jer Vas svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najbolje raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima.

• Analiza kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Razvijanje strategije kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta;
• Kreiranje korporacijske online reputacije i digitalnog identiteta:
• Poboljšanje postojeće online reputacije i digitalnog identiteta:

Već sam u par navrata pisao o online reputaciji, digitalnom identitetu i važnosti istoga na mreži. Stvar ima još veću težinu kada se radi o korporativnom prisustvu. Jedna od usluga koju pružam je upravo analiza, kreiranje i poboljšavanje online reputacije za vašu kompaniju ili brend.

Web development konsalting

Razvoj web sajta je jedan složen proces bilo da se radi o web sajtu sa 5 fiksnih stranica ili web sajtu za e-commerce. Razvoj web sajta grubo delim na tri faze: kreiranje strategije i scenaria korporativnog web prisustva, izrada projektne dokumentacije i tek na kraju tehnička izrada web sajta. U svrhu toga Vam mogu ponuditi sledeće usluge:

• Strategija i scenario korporativnog online prisustva;
• Kreiranje arhitekture web sajta;
• Kreiranje tehničke projektne dokumentacije (Scope Statement);
• SEO web optimizacija konsalting
• Pomoć i sugestije u pronalaženju kvalitetnih web agencija za izradu web projekta;

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Jedna grupa, iz sveg glasa, pljuje po osobi NN. Proziva ga svakojakim imenima, viče po ulicama kako je kriminalac, bezbožnik koga uskoro čeka kazna i slične stvari. U isto vreme mu poručuje da mu, ako je čiste savesti, ne treba zaštita i da se pošteni ljudi mogu slobodno šetati.

Završnica filma nije uopšte komplikovana. Gore pomenuta osoba NN pogine sasvim slučajno ili je neko slučajno ubije. Onda oni iz prve grupe kažu da to nisu oni, ali da su lepo opominjali da je može stići božja ruka. Oni drugi što su osobu NN branili, uglavnom ne kažu više ništa. A oni iz treće, najveće, grupe su u šoku, nije im jasno kako je to moglo da se desi. Odmah kreće prozivka sa državom i lošim zakonima kao da su do sada živeli u Norveškoj! I onda im je žao, onda u sebi kažu da smo znali drugačije bi postupili… Bla, bla, bla…

Parada ponosa u Strasbourgu 2009 i “zaposlena” policija na njoj

Ovih dana je u Srbiju stigao novi film, ne igra se premijerno, i igran je bar sto puta. Ovaj put mu je ime Parada ponosa 2009. Neke NN osobe koje vole neke druge NN osobe su rekli da hoće da organizuju neki događaj koji se btw. organizuje u svim civilizovanim zemljama već više decenija. Da li sam rekao da je tema tih događaja LJUBAV i da im Ustav i svi srpski zakoni to garantuju?

E sada, oni iz prve grupe su već uveliko u hejt modu. Satanizuju ih jer to što NN osobe žele nije po religijskom defaultu i da je bolje da se sakriju u kuće i budu srećni što ih ne proganjaju kao u Avganistanu, Iranu ili nekim drugim zemljama gde možemo videti “dobre društvene moralne primere”. A oko se NN osobe ipak okuraže i javno pojave, prva grupa poručuje da neće čekati da se Bog pobrine za njih – pobrinuće se oni sami.

Ni oni iz druge grupe ne stoje skrštenih ruku. Ovaj put se ne koristi samo megafon, angažovali su profesionalce da na medijskom polju nadviču one prve. PR samo pršti i gađa se po mom mišljenju tačno ona ciljna grupa koja treba.

I na kraju opet imamo onu treću grupu koji mudruju. Doduše ovaj put su se i oni izdelili, pa se tu mudruje da li je sada vreme, pa nemojte “provocirati”. Ima i onih kojima smeta PR NN osoba. Ima i onih koji stavljaju na “tas” da li je to moralno, pa toliko problema imamo, zašto sada i ovo…

Parada ponosa u Strasbourgu 2009

Fascinantno mi je koliko se argumenata traži protiv, za jednu okupljanje NN ljudi koji ne žele ništa drugo nego pravo na ljubav! Koji mozak može biti protiv prava na ljubav? Kome može ljubav smetati? Da li oni koji misle da je homoseksualnost nenormalna ili bolesna imaju problem i sa medicinom i SZO (Svetska zdrastvena organizacija)? Da li će, ukoliko sutra dobiju upalu pluća, ići kod doktora ili u manastir na “lečenje lopatom”?

Dijica me je pre neki dan u komentarima svog posta podsetila i na Martina Niemöllera (1892–1984) nemačkog teologa i par njegovih reči:

Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po bolesne, takozvane neizlečive, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio mentalno bolestan.
Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio Jevrejin.
Onda su došli po mene, ali tada više nije bilo nikoga
da se zauzme za mene.

Nervira me jako što neke marginalne grupu monopolišu Boga i u njegovo ime pričaju, čak žele i da “presuđuju”. Te osobe jako dobro znaju šta je moralno, a šta ne. Znaju oni da je ovo bolesno, ali ne i ponos, gnev, lenjost ili neumerenost u jelu i piću. Ups… beše li ovo neki od smrtnih greha??

Planirao sam da dođem 20.09 u Beograd na Plato kod Filozofskog fakulteta u 11 sati i stanem uz osobe NN, ali sam na žalost sprečen. Imam jako puno profesionalnih obaveza koje moram uraditi, a nemam 350€ za avionsku kartu da bi se pojavio samo u subotu i vratio u nedelju jer sledeće sedmice opet imam obaveze u Strasbourgu.

Ipak, nekako ovaj put verujem u zakone Srbije kao i u njenu izvršnu vlast. Siguran sam da će ista omogućiti LGBT populaciji da iskoristi svoja Ustavom zagararantovana prava. Kao i to da se na skupu neće pojaviti samo LGBT osobe nego i svi oni koji nisu sprečeni, a koji žele da onoj “prvoj grupi” kažu: dosta više!! Siguran sam i da će “mudraci” napokon uspeti detektovati gde je fail.. Nekako sam ovaj put skroz optimista, nekako sam siguran da Beograd neće u subotu i nedelju biti na CNNu…

I za kraj, ovako je protekla Parada ponosa u Strasbourgu pre tri meseca gde sam bio sa kolegom.

p.s
Zamolio bih vas da, ukoliko se ne slažete sa ovim postom i želite da prokomentarišete isti, držite naučnih argumenata i zakona zemlje u kojoj živite. Svaki drugi komentar rizikuje da bude obrisan bez ikakvih objašnjenja autoru.

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus Beckedahl, Mercedes Bunz, Julius Endert, Johnny Haeusler, Thomas Knüwer, Sascha Lobo, Robin Meyer-Lucht, Wolfgang Michal, Stefan Niggemeier, Kathrin Passig, Janko Röttgers, Peter Schink, Mario Sixtus, Peter Stawowy, Fiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

Posle LeWeb07 i poslednje ETrgovine, ovogodišnji Blogopen mi je treći put da pratim neko dešavanje online. Zahvaljujući video prenosu kao i Twitteru naravno. A zahvaljujući Dedi koji je prvi uradio, ovo će biti i moja prva recenzija za događaj na kome nisam fizički bio prisutan.

Photo by IT Dogadjaji

Odmah na početku bih podsetio na neke stvari koje se u pojedinim slučajevima zaborave.

Blogopen je regionalni radno-prijateljski susret blogera… BlogOpen je prvenstveno zamišljen kao niz događaja na kojima blogeri imaju priliku da se sastanu u neformalnoj atmosferi, radi upoznavanja, razmene iskustava i ideja i uspostavljanja saradnje. Formalni ton ovim susretima daju predavanja o blogosferi, internetu i informatici, kao i društvu na čiji razvoj IT generalno utiče… U skladu sa svojim imenom, kao i sa samim principima informatičkog društva, organizaciona politika BlogOpena je prilično liberalna u smislu da je otvorena za ideje, predloge i saradnju prema svima koji izraze želju i volju da se uključe u organizaciju… U okviru svakog Blogopena se organizuje i jedna humanitarna akcija.

Tekst preuzet sa Wikipedije, napisan originalno od strane Moosheme

Ovo napominjem da bi se pojasnilo zašto se događaj seljaka kao neko siroče, pošto sam to čuo kao jedan od uzroka za eventualne propuste. Pa sama ideja Blogopena je da se “seljaka”. Da nije tako, Blogopen se sigurno ne bi “desio” ni u Novom Sadu, ni u Boru pa ni u Nišu, ostao bi zuvek u Pančevu ili bi se cela priča jednostavno završila.

Argument da to “seljakanje” otežava organizaciju stoji. Kada bi ga ista ekipa ljudi organizovala svake godine sigurno bi se lakše “ovladale neke dečije bolesti”. Ali zar je baš tako loše bilo u poslednjih četiri puta? Možda i grešim, ali mislim da tim seljakanjem cela zajednica mnogo više dobija nego što gubi.

Kritike

Zaista ne mogu da shvatim zašto ljudima teško pada kritika. Kritika uvek, ali uvek može samo pomoći. Da li je neko ekipi iz ćoška rekao da se period komunističke diktature gde se nije kritikovalo, završio? Od momenta kada odlučiš da izađeš javno i držiš predavanja, pričaš ispred medija, organizuješ javne skupove, pa čak i bloguješ – podležeš riziku da budeš kritikovan! U tome nema ničega loše, ako si pametan, iz svake kritike možeš izvući nešto pozitivno! Ako ipak imaš problem sa tim, zavuci se u svoj ćošak i ne izlazi napolje, nije ni to loše.

Što se tiče konkretno kritike za Blogopen09, to mogu raditi samo kao neko ko ga je pratio online preko video strima i Twittera.

* Prvo, sama ideja prenosa preko strima je izuzetno pozitivna i hrabra. Hrabra zato što se ovde izgleda zaboravilo da je strim preko 3G mreže ravno hodanju po žici koja je na 10 metara visine, a ti si bos i pijan. Jedna od bitnijih stavki na ovim događajima je Internet konekcija. Imam utisak da se to ovde malo zanemarilo.

OK, gotovo uvek se na IT skupovima desi “Internet incident”, ali ipak organizacija sa 3G konekcijom ili WiFi-em koji ne radi je malo.. Hmmm.. U ostalom, Internet incidenti se mogu razumeti kada imate ogroman broj ljudi ljudi koji se svako sa dva device-a kači na net što ovde definitivno nije bio slučaj.

Zbog loše konekcije nisam uspeo ispratiti sva predavanja. Na žalost, propustio sam Larisino predavanje kao i dobar deo Darkovog.

Photo by IT Dogadjaji

* Milanovo predavanje mi je bilo beskrajno dosadno. Odmah bih napomenuo da mi se njegov blog nalazi u GReaderu, a i celu priču o čemu je pričao gledam sa zadovoljstvom na dokumentarcima. Oni koji su pratili reakcije na Twitteru, videli su da to nije bilo izolovano mišljenje i da je Twitter jednostavno urlao o #Fail predavanju. Ako bi dešavanje na twitteru preneli u real-life, bilo bi jednako gađanju čoveka paradajzima. Mislim bilo je strašno.

Mislim da je #Fail bio iz prostog razloga jer je Milan imao akademski pristup celoj temi. Možda je predavanje bilo OK kada se obraćaš nekome ko je u materiji, ali na ovom mestu je bio totalan promašaj. Imao sam sreće jednom da slušam Dr. Brian Cox iz The School of Physics and Astronomy, University of Manchester koji me je i pored mog lošeg engleskog skroz oduševio.

Iskreno mislim, da Milan ima jaaako puno interesantnih stvari da kaže, samo da se adaptira publici i njihovom “nivou” ;)

* Jelena Jovanović ispred Etargeta je imala cool i pozitivno predavanje. Ono što mi je zasmetalo u njemu – je agresivan i vulgarno visok nivo auto promocije, ili bolje rečeno promocije iza koje firme je stojala. Nemam ništa protiv promocije, ali ovo je bilo kao da mi sa 10 šprica ubrizgavaju Etarget u vene, užas. Totalno kontra efekat izaziva!

* Humanitarna akcija. Kao neko ko je blizak organizatorima znam da je postojala, ali kao neko sa strane ko je pratio online, nigde nisam video mediatizaciju i senzibilisanje ljudi oko nekog humanitarnog problema. Žao mi je zbog ovoga jako. Kada mi je Miskolino predložio uključenje preko video linka, na prvu loptu mi se ideja nije svidela, onda mi je palo na pamet da to iskoristim za skretanje pažnje na Braću Kocić. Na žalost, uključenje se gotovo nije videlo online zbog loše veze.

* Blogopedija u PDF izdanju??! Samo mogu reći WTF?

* Strongmen je trebao da se pojavi preko video linka. Nigde nisam čuo zašto se nije pojavio? Možda zbog lošeg neta, ne znam zaista?

Izvrsno!!

* Twitter doživljava pravu renesansu na IT skupovima u Srbiji :) Pokrivenost je bila odlična, hashtag #Blogopen09 se koristio u neograničenim količinama. Doduše, mogli smo saznati malo više o stanjima po Niškim kafanama nego sa predavanja, ali sve jedno. Učesnici su postali pravi Twitter manijaci :)

* Predavanje Miloja i Miloša me oduševilo. Zalepio bih im tri keywordsa za ovaj show: interesantno, korisno, prefinjeno! Pored svega toga, ovo može da bude i školski primer kako se radi promocija za jednu firmu na diskretan i interesantan način.

* Video strim i pored “štucanja” je omogućio da u momentima ima više ljudi na njemu nego na samom predavanju :) Ponovila se situacija od poslednje ETrgovine, sinergija strima i Twittera. U momentima je i 50tak ljudi pratilo video prenos i komentarisalo preko twittera.

Photo by IT Dogadjaji

* Networking, networking, networking… Jedna od najbitnijih stvari zbog čega je Blogopen i pokrenut. Ovo se naravno nije videlo direktno preko strima :) Ali čitajući recenzije po blogovima poslednjih par dana, očigledno je da je ovo funkcionisalo perfektno :)

* Pored svega, velike pohvale organizatorima E-tvrdjavi, posebno Slavku, Srđanu i Miloradu. Koliko god pronašao razloga za kritiku, ne mogu a da ih u isto vreme i ne pohvalim za verujem ogroman trud koji su uložili. Propusta u organizaciji Blogopena je bilo i sigurno će uvek biti, a svaka kritika treba da posluži da sledeći put bude bolje.

Pre nego što bih ušao u objašnjenje: Šta je to KradiMamu.com, voleo bih da napravim dve definicije jednih čudnih bića/osoba/čega god…. (zaokružiti po želji).

Novinar kopipejster

Od kada su neki mainstream mediji shvatili da treba da se pojave na internetu, pojavila se i jedna nova i čudna sorta novinara – Novinari kopipejsteri. Možda su oni postojali i ranije, ali danas, zahvaljujući internetu ih je jako lako detektovati.

Photo by ibcbulk

Jedan Novinar kopipejster ima jaja prignječenja između diplome u kome mu piše da je novinar (ili ne), “zlog” šefa urednika koji ga “maltretira” da radi svoj posao i sa druge strane, posla za koji je plaćen i koji ne zna da obavlja! Novinar kopipejster zna jako dobro da koristi Google za razliku od njegovih kolega koji su još na mašini sa indigo trakom.

Ako i slučajno nahvatate Novinara kopipejstera u krađi na delu, on za to obično nikada ni ne sazna. Jedan pravi Novinar kopipejster obično ne čita ništa na webu osim kada Google-je svoj “domaći zadatak”

Bloger kopipejster

Bloger kopipejster je osoba koja šeta po webu, pronalazi zanimljive tekstove i kopira ih na svoju web destinaciju. Eventualno uloži malo vremena u prepravljanju svog CSS fajla na wordpress templatu, doda još ikonicu za Twitter i to je to!

Photo by bartmaguire

Postoje malo pametniji blogeri kopipejsteri, oni koji vladaju jednim stranim jezikom (wuaaauu!!). Ovi tzv. blogeri lingvisti, opušteno vežbaju strani jezik tako što pronalaze tekstove na stranom jeziku, prevode ih na svoj (lakše je ići u tom smeru) i onda ponosno pokazuju svojoj web zajednici kako su pametni.

Ovi drugi su nezgodniji kada ih nahvataš na delu. Tada obično oni tebe napadaju sa argumentima da oni tim činom edukuju svoj jadan komjuniti koji nema da čita kvalitetne tekstove, a da si ti u stvari jedan bezobrazni hejter koji im kalja čast!

Kradi Mamu

Postoje i neka treća vrsta ljudi opet, osobe koji provedu par sati ili nekada i par dana da napišu neki tamo svoj blog post. Ima i onih koji poštuju taj rad, čitaju ih i učestvuju u tim tekstovima kroz komentare.

U principu, na strani ovih osoba iz treće grupe je i zakon, koji jasno kaže da ovi gore kopipejsteri prelaze neke zakonske granice i postaju lopovi. Na žalost, izvršnu vlast zabole da se taj zakon i nešto primenjuje.

U tom zakonskom vakumu i totalnoj anarhiji na webu, neka tamo “zakerala” su odlučila da iskoriste sam Internet protiv kopipejstera na njemu. Odlučili su da otvore jedinstvenu web destinaciju gde će skupljati i javno objavljivati sve slučajeve vulgarnog kršenja zakona Intelektualne svojine.

Ali čemu sve to i koga još zabole za tu web destinaciju?

Pa, neću sada ovde ulaziti u detalje priče šta je to SEO, šta su to H1, H2, H3… tagovi, a šta digitalni identitet. Rekao bih samo, da je projekat Kradi Mamu skup svih tih tehničkih detalja na jednom mestu a u svrhu odbrane svoje Intelektualne svojine!

Zaista mi je žao što će u ovome neki naivni ljudi koji misle da je pokupiti nečiji tekst i objaviti ga pod svojim imenom cool – najebati, ali su mi bitniji oni ljudi koji stvaraju i koji ne pristaju da budu pokradeni!

U tom smislu, dok god državni aparat ne preduzme nešto i ne zaštiti SVE svoje građane, Kradi Mamu će imati moju moralnu, tehničku, logističku, blog podršku..

Web sajt Kradi Mamu
Kradi Mamu na Twitteru
Kradi Mamu na Facebooku

Vidim da se UNS i novinari bune, na žalost, već par dana među kritikama tražim neke validne argumente zašto je zakon toliko loš- i ne pronalazim ništa. Preko twittera sam takođe pre neko veče zamolio da mi neko da link bar prema jednom validnom argumentu – opet ništa.

Photo by looking4poetry

Priznajem, sinoć i danas sam bio pomalo freaky i pročitao ceo zakon – svih 100 i nešto faking članova! Priznajem, totalno bolesno sa moje strane, ali sam morao da vidim iz prve ruke o čemu se radi.

Na žalost, posle čitanja je usledilo razočarenje. Moguće je da nisam razumeo (istina je da Pravo i nije baš najača stvar kod mene), ali ja i dalje ne vidim u čemu je problem?

Koji su to sporni članovi u zakonu?

Da li je problem u visokim kaznama iz člana 37 o pretpostavci nevinosti ili člana 41 o zaštiti maloletnih lica. Pa dosta je bilo senzacionalističkih vesti gde se mediji u jurnjavi za profitom nisu osvrtali na to da li je neko osuđen ili samo osumnjičen? Posebna priča je kada se stave inicijali maloletnog lica, njegove godine i selo u kome živi gde usput ima samo 200 stanovnika!

Da li je problem član 42 o Zabrani javnog izlaganja pornografije? To što će nekom opasti profit na osnovu seksističkih naslovnih strana me iskreno zabole. Zna se tačno kako se svuda u pravno sređenim državama reguliše prodaja pornografske literature.

Član 43 – Informacije iz privatnog života i lični zapisi. Odličan član po meni. Ali možda ne i nekima opet koji profite prave tako što snimaju/slikaju nečije životne nesreće! Usput, član 45 lepo reguliše pitanje kada se te informacije mogu objavljivati ;)

Photo by bitzcelt

Da li je problem u visini kazni koja je direktno vezana za tiraž i prihod od oglasa u broju u kome je prekršaj napravljen? Ili opet, da li ima razlike ako neku vest plasirate na naslovnoj strani ili u nekoj zabačenoj rubrici na 289 stranici? Meni sve ovo ima jako puno logike.

Takođe, uopšte mi ne smeta to što će neko biti kažnjen i do 20 miliona dinara, ako ne poštuje zabranu i izdaje novine koje nisu upisane u Registar. Kao i to što je javni tužilac dužan da odmah pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12h privremeno obustavi izdavanje.

A najmanje mi smeta član 99, gde se kaže da će se novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniti pravno lice koje za informacije objavljene u javnom glasilu označi lice koji nije njen autor!! A da će se za isti prekršaj, fizičko lice kazniti kaznom od 3, do 20.000 dinara!

Uozbiljimo se

Imam utisak, da mene ovaj zakon “pogađa” samo ukoliko mi neko mazne tekst sa bloga. Neću ga moći ovde prozivati da je lopov. Na sreću, kako stvari stoje neću ni imati potrebu za to. Zbog člana 99 će mu ta krađa presesti! Ja sam ZA, što se novih pravila igre tiče.

Stvarno sada, na ceo zakon gledam kao na “igru koja je postala ozbiljnija”. Ulozi su veći, odnos je profesionalniji sve mi je nekako ozbiljnije. Kao i u svakom poslu, ne može bilo kome da padne na pamet da se bavi njime.

Ponavljam, ovo je neko moje (ne)razumevanja novog zakona, zaista bih voleo da mi neko da neki argumenat, ali konretan, zašto ovaj zakon ne valja. Naravno, proizvoljne pretpostavke da će to “verovatno” ili “najverovatnije” da bude tako i nisu neki argumenti, meni to više liči na nagađanja.

Ne znam, možda živim previše van Srbije pa nešto propuštam, ali kako kontam, ovakav zakon nije nikakvo čudo u recimo Francuskoj u kojoj sam već deset godina. Ne smem ni zamisliti da neki od gore pomenutih prekršaja napravim u njoj. Ali zaista…

Mene iskreno brine nešto drugo, da li će se novi zakon o informisanju sprovoditi u potpunosti? Ali to je već neka druga priča…

Jednostavno, servis ima ogroman potencijal i veliku dodatnu vrednost. Sa jedne strane daje mogućnost restoranima za odličnu i besplatnu reklamu, a samim tim i zaradu. Sa druge strane korisnici imaju mogućnost da se online i besplatno “raspitaju” šta bi mogli jesti danas, gde je dobra kuhinja, koliko to košta i na kraju rezervišu mesto u restoranu. Sam web servis, svoj poslovni model zasniva na jednostavan i korektan način. Jednom rezervacija izvršena, restoran plaća mali procenat za to bez ikakvih pretplata i skrivenih troškova.

Servis je trenutno u beta verziji i trenutno ima nekih 14 beogradskih restorana, što i nije malo za testiranje servisa. Ako naletite na sitne bugove, imajte na umu da je u pitanju beta, siguran sam da će se sve to u hodu ispraviti. Pogotovo što iza svega stoji kompanija PLOTUN sa Vladanom na čelu, koja ima odlična iskustva sa uspešnim Donesi.com, web servisom za dostavu hrane.

Šta je odlučujuće za ovaj i slične web servise

Kritična masa i “začarani krug” naravno. U smislu da bez dobrih restorana i iskrenih “utisaka” nema ni posetilaca, a sa druge strane bez posetilaca na sajtu – restorani i nisu nešto zainterosavani za pojavljivanje (za ovo poslednje uzeti u obzir i balkanski faktor “Business & Internet”). Prednost Gostio-a je što ima svog “starijeg brata” Donesi.com, što Vladan sigurno koristi za razvijanje servisa.

Ima jedna stvar, na koju mislim da treba obratiti pažnju – korisnički utisci. Za uspeh jednog ovakvog servisa ovo može da odradi ogroman deo posla, ali i sa ovakvim poslovnim modelom ga uništiti. Da objasnim.

Korisnici danas, više ne veruju nikakvoj reklami. Jedina dobra reklama su utisci drugih korisnika. To jedan proizvod može progurati preko noći u sam vrh. Jeff Jarvis u knjizi What Would Google Do kaže jednu stvar sa kojom se slažem 100% “Give the people control and we will use it. Don’t, and you will lose us“.

Ukoliko korisnici na ovakvom servisu osete da su utisci drugih korisnika stvarni i realni, servis ide u vrh, ako osete da su namešteni ili da utisaka nema ili nema dovoljno, biće uzdržani i nepoverljivi.

Ako pretpostavimo da će se servis okrenuti ka otvorenošću (što lično mislim), postavlja se pitanje, koliko su vlasnici restorana zaista spremni da prihvate tu transparentnost. Pogotovo kada za nju trebaju da plate ;)

Siguran sam da će Vladan da pronađe najbolje rešenje i da ovaj servis čeka uspeh, nekako nas je navikao da iz svoje kuhinje izbacuje uvek kvalitet ;)

Rezerviši restoran sa Gostio.com
Prati Gostio na Twitteru

Nakon 14 meseci postojanja, e-novine došle su u situaciju da se obrate čitaocima za pomoć: kako bi naš web-portal opstao i ostao ono što je od početka bio – nezavisno glasilo koje ne pomaže država ili neka politička partija – neophodna nam je finansijska podrška. Odmah da objasnimo: nismo hteli da uvodimo nikakvu stalnu nedeljnu ili mesečnu ili godišnju pretplatu koja bi samo pretplatnicima omogućila da čitaju naš sadržaj; nismo hteli da se udružujemo sa drugim medijskim kolektivima; preostalo nam je samo da se obratimo onima zbog kojih e-novine i postoje, a to su naši čitaoci.

Kako e-Novine imaju “političku boju”, odmah bi’ na početku teksta definisao par stvari i ogradio od eventualnih kasnijih “nagađanja i priči”.

• Da, to mi je jedan od najboljih pisanih medija u Srbiji koji čitam redovno.
• Ne, ne radim za njih, a čak koliko znam, ni ne poznajem nikoga lično iz redakcije.
• Ne, niko me nije pitao za mišljenje o celom problemu, sam guram svoju njušku.
• Ne, niko me nije angažovao za njihovo promovisanje (pročitati, prethodnu tačku)

Redakcija e-Novina se nalazi u ekonomskom sranju. OK, ništa ni čudno, a ni novo na tom tržištu, svi znamo kakva je trenutna situacija. Stvar koja mi je u slučaju e-Novina specifičnija od drugih i izdvaja ga nekako od ostalih slučaja – ovde ne postoji nikakav poslovni model. Možda i postoji, ali ga ja ne prepoznajem, kao i što nemam pojma kako je projekat preživeo do sada, a da od sada neće moći. Ali OK, da ne gledam iza, nego ispred – kažu da gledanjem u retrovizor ne vidiš gde ideš.

Photo by Wolfgang Wildner

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Kako god, donacije ih neće spasiti, neće ih biti dovoljno – pogotovo ne na način na koji se organizuje cela kampanja. Žao mi je drugari iz E-Novina, ali i pored toga što mislim da ste odlični novinari, ova komunikacije je jako loša i više liči na osobu sa kamenom vezanim za noge u sred okeana nego na neko realno rešenje.

Ne želim ulaziti uopšte u polemiku da li je to dobro ili ne, ali je činjenica da je danas sve proizvod! Kada želimo prodati nešto, prema tome se trebamo i ophoditi kao prema proizvodu. Proizvod je i čokolada, ali i izložba u muzeju, fudbalska utakmica, organizacija komercijalne žurke… pa i novinarsko pisanje.

U ovom slučaju imamo proizvod – i to jako dobar proizvod (moje subjektivno mišljenje), ali proizvođači ne znaju koliko to vredi, kao ni kako ga prodati, traže dobrovoljni prilog za njega. Jbg. koliko god je to lepo, u tržišnoj ekonomiji ne prolazi. Biće uvek ljudi koji će dati nešto, ali ne i dovoljno za preživeti :(

Trenutno, svi online mediji imaju sličan problem i još niko nije pronašao “THE rešenje” za poslovni model online medija. Stvari se sada lome i uglavnom svi čekaju da vide šta će uraditi Merdok.

Enivej, e-Novinama gori pod nogama, i ne mogu čekati da Merdok napipa tržište pa da prema tome odreaguju. Ali hajde da prvo definišemo ciljnu grupu.

e-Novine su elektronsko izdanje, njihova ciljna grupa (čitaoci) imaju kompjuter, ne boje se interneta, koriste ga i sadržaj pronalaze na njemu. Svojim tekstovima, pored Srbije, rekao bih da im je tržište i Hrvatska. Ako uzmemo u obzir podatke sa wikipedije, ciljna grupa e-Novina je oko 2,6 miliona ljudi u Srbiji i oko 2 miliona u Hrvatskoj. Treba imati u vidu i čitaoce iz dijaspore za koje na žalost nemam podataka. Isto tako, za budućnost tržišta treba uzeti u obzir činjenicu da se penetracija interneta u Srbiji i Hrvatskoj kreće ~ 30-45%. Podatak koji može da pomogne u nekim projekcijama za budućnost?

OK, svi ovi podaci su “na brzaka” sakupljeni, postoji tu još mnogo stvari koje treba uzeti u obzir, ali i ovo daje neku predstavu o veličini tržišta. Da vidimo sada koje opcije oni uopšte imaju u ovom konkretnom slučaju?

Donacije

Ovu opciju redakcija prvo predlaže i oslanja se na nju, ali kako? Ako si čitalac iz Srbije onda poštanska uplatnica, a ako ne živiš u Srbiji, javi se mailom pa se dogovoriš sa redakcijom (!!??) Imajući u vidu gore pomenutu ciljnu grupu, mislim da redakcija sama sebi puca u noge ovom tehnikom prodaje. OK, znam da PayPal ne funkcioniše ni u Srbiji, a ni u Hrvatskoj za primanje novca. Znam i da su srpske banke sve osim user friendly za online naplatu. Ali vidim da rešenje za online naplatu pronalaze i web freelanceri iz Srbije, zašto ne bi mogle i e-Novine? Nisam dublje analizirao rešenja, ali možda je to MoneyBookers.com?

Photo by Pulpolux !!!

Mislim da je u ovom slučaju imati donacije OK, ali ne sa ovim online (ne)mogućnostima koje su ponuđene. Opet, ići dotle i od toga praviti poslovni model je neozbiljno i totalna utopija.

Pretplata za online izdanja

Ovo mu na prvu loptu dođe kao najprirodnija opcija. Klasičan poslovni model offline štampanih medija. Pretplata mesečna, šestomesečna, godišnja, kako god. Kao što sam gore napomenuo, trenutno se čeka kako će proći mnogo moćniji i uticajniji mediji.

Treba imati i u vidu da je ovaj poslovni model čak i New York Times napustio. Više im se isplatio “otvoreni sadržaj” i trafik sa Googlea, nego pretplate. Mislim, da otvoriti pretplatu u ovom trenutku, za e-Novine bi bilo totalno poslovno samoubistvo i najgore rešenje.

Reklame na sajtu

Vidim da na sajtu E-Novina postoji par AdSense blokova. Na žalost, oni su skroz nesrećno postavljeni. Onaj ko ih je postavljao, mi se čini da je ciljao da ih niko ne vidi, a kamoli slučajno klikne na njih. Ako je razlog bio da se istakne sadržaj, a reklame sakriju (što mogu razumeti) onda reklame ne trebaju ni da se postavljaju. A ako se odlučiš za njih onda to radi kako treba. Bar na netu mogu da se pronađu gomile besplatnih tekstova o toj tematici.

Ne znam koliko unikatnih posetilaca imaju e-Novine, kao ni broj otvorenih stranica. Ali u sat vremena posla na ovom sajtu, sa dobrim pozicioniranjem AdSense blokova, zarada se može podići desetostruko!

Social media marketing

Ekipa sa e-Novina je prisutna i na Twitteru kao i na Facebooku. Očigledno je da volje za novim tehnologijama i metodama postoje. Na žalost, vladanje ovim tehnologijama im ne ide najbolje.

Ne želim da e-Novine poredim sa njima, ali bih podsetio na slučajeve LeWeb, Seesmic ili Gary Vaynerchuk koji ceo marketing zasnivaju na tome. U klasičan marketing se ne ulaže ni 0,1$ dok su profiti milionski!!

Ovakvih primera ima sve više i više. e-Novine ne mogu možda da zarade par miliona dolara kao Gary Vaynerchuk, ali sam siguran da na ovaj način mogu povećati broj svojih čitalaca i indirektno uticati na svoj budžet.

Kako god, korišćenje Twittera kao RSS kanal sigurno nije rešenje, to je po meni čisto gubljenje vremena.

Prihodi od suvenira

Neko je u komentarima na tekstu Pomoć za e-novine pomenuo i ovu opciju. Vidim da u komentarima ima i onih kojima se ovakva ideja gadi. Iskreno, i meni se ne sviđa ideja štampanje šoljica, raznih podmetača i trista čuda. Ali podsećam da i u ozbiljnim i velikim projektima, štampanje t-Shirtova predstavlja ozbiljan procenat punjenja budžeta.

Evo primera za koji su sigurno svi novinari čuli, Reporters Sans Frontières. Internacionalni NVO sa glavnim ciljem, sloboda štampe. Verovatno se svi sećaju akcije koju je ova organizacija povela tokom Olimpijade u Pekingu? Sećate se i onih t-Shirtova sa lisicama u obliku olimpijskih krugova ispod kojih je pisalo Peking ili Beijing 2008? Skoro sam gledao neku emisiju na francuskom ARTE (na žalost nemam link), gde se navodi da su im samo ove majce donele par miliona evra!!

Photo by RSF

Prihodi na ovaj način ne podrazumevaju samo vulgarno štampanje t-Shirtova i šolji sa svojim logom. I od legitimnih političkih ciljeva za koje se e-Novine bore, mogu se napraviti odlični proizvodi koji, siguran sam, mogu doneti dobar deo prihoda. Na taj način se postižu i dva cilja: puni se budžet + promoviše ideja za koju se e-Novine bore ;)

Zaključak

Nema čarobnog rešenja koje će preko noći izvući e-Novine iz ekonomskog shita. Ali oslanjati se samo na donacije je totalno pogrešan i opasan potez koji će dovesti do gašenja ovog medija.

Takođe, ne vidim mesta za kuknjavu na vlast zbog koje se ovaj medij nalazi u takvoj situaciji. Za to ne može biti kriv ni Boris Tadić, kao ni bilo ko drugi. Pogotovo, jer osim traženja donacija, e-Novine nisu baš ništa uradili za sebe po tom pitanju.

Subjektivno, imate jednu od najačih redakcija u regionu. Ali imati i najbolju redakciju na svetu danas ne znači ništa. Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod. Još je Darvin govorio da neće preživeti ni najpametniji, ni najači nego oni koji se znaju adaptirati vremenu u kome žive.

Najiskrenije, želim vam da iz ovog ekonomskog sranja izađete što pre i da ćemo vas moći i dalje čitati. Mesta za vaš proizvod, uz ekonomski adekvatnu nadoknadu, sigurno ima – samo ga treba pronaći ;)

I ako na prvu liči na prethodni, ovaj template je ipak crtan i kodiran od nule. Nisam se previše cimao sa nekim “munjama” i ostavio sam maltene sve klasične blog opcije. Template bih rekao da je nezavršen jer ga nisam testirao ni na jednom drugom browseru osim Firefoxu za sada. OK, šta je drugačije naspram prethodnog templatea?

Šta ima novo

Za razliku od prethodnog templejta, ovde sam otvorio mogućnost ocenjivanja tekstova, ali i komentara. U eri micro-blogginga, sve se teže napiše komentar, ali se i dalje lako klikne na zvezdicu i time da autoru do znanja da je post dobar ili loš. Isto je i sa komentarima. Loša strana ovoga je što je ocenjivanje anonimno, ali enivej, idemo tako. Mislim da je bitan i taj “anoniman” momenat ;)

Komentari, pored toga što možete da ih ocenjujete, sada su i izdvojeni od trackbackova i nalaze se posle poslednjeg komentara.

Sledeća stvar koju sam ubacio (inače standard na blogovima) su i najčitaniji postovi. Parametri za to su pregledi stranica, koji uzgred nisu baš najtačniji, ali opet daje neku predstavu. Rangiranje postova ide uvek za poslednjih 30 dana.

Ono što će neke možda začuditi, izbacio sam Flickr thumbove (i pored PRO accounta) i zamenio ih sa ovima koje dolaze sa Twitpica. Ovo mi je nekako puno logičnije sa obzirom da Twitpic, via iPhone, redovno apdejtujem dok mi Flickr u poslednje vreme više dođe za slike sa nekih “dešavanja”. Naravno, prednost Twitpica mi je i dobra integracija sa twitterom kao i twitter klijentima na iPhoneu.

Što se Vimea tiče, za sada sam sačuvao na home pageu linkove ka njima, ali mislim da ću ih uskoro zamenuti linkovima prema Blogowski.TV.

Još jedna opcija koju sam tek sada ubacio na ovaj blog, a koja je česta na drugim: pet postova slične sadržine na kraju svakog posta – ispred samih komentara.

Od novotarija, primetićete u tzv. “socialbox-u” i link ka Tiwtervidu. Video servisu za micro-vcasting. Servis sam počeo da koristim pre otprilike mesec dana i trenutno mislim da je još uvek dosta “nestabilan” – ipak, daću mu šansu. Ako baš nešto “zaškripi”, mogu uvek ikonicu zameniti ili skinuti.

Šta sam izbacio

Reklamni baneri su skroz izbačeni i toga ovde defitivno više nema. Osim naravno ovih “prijateljskih” koji se nalaze samo na home pageu u vidu malih crno-belih ikonica.

Što se opcije “share” tiče, izbacio sam opciju “print” kao i linkove ka nekim “social” servisima i ostavio samo one najbitnije: Twitter, Facebook i Delicious.

Ah da, izbacio sam i twitterov time line :) Mislim da za to nema više potrebe na blogu. Svi znamo gde je twitter i koga interesuje otići će tamo. Naravno, uz link koji sam ostavio u gornjem desnom “social boxu” ;)

Možda sam i propustio napomenuti neki feature, ali sami ćete otkriti. Ima tu da se dorade još neke manje i više vidljive sitnice, ali to je otprilike to. Hvala vam svima na konstruktivnoj kritici koju ćete ostaviti u komentarima ;)

Update 26/08/2009 19:24h

Ah da, da odmah ovde i direktno odgovorim i Suske, a indirektno i ostalima. Skinuo sam Blogroll jer sam sa njime imao samo neprilika. Od mailova za “zamenu linkova” (!!!) do sujete što nemam nekoga ili što sam ga skinuo :(

BlogOpen!!! Regionalno okupljanje blogera Blogopen’09, četvrto po redu, se ove godine seli u Niš u okviru ovogodišnje E-Tvrdjave. Dva dana čistog blog networkinga sa nekoliko korisnih predavanja. Datum za rendez-vous je 4. i 5. septembar i ako se još uvek niste prijavili, onda je poslednji momenat da to isto odradite ovde.

Inače, za one koje još nisu bili na jedan od tri prošla Blogopena, ovo je jedinstven događaj u regionu, gde uživo možete videti većinu poznatih i manje poznatih blogera na gomili :) Ceo fazon dešavanja je totalno opušten i pored, uvek prisutnih, par predavanja koja direktno mogu pomoći u blogovanju.

Jedna humanitarna akcija je obavezni deo svakog Blogopena. Ove godine će to biti pomoć deci sa posebnim potrebama u Nišu. Ceo prihod od ulaznica koje su btw. 500 dinara (oko6€), biće uplaćen dečici.

Blogopedija je još jedna prepoznatljiva tačka BlogOpena. Štampana verzija odabranih blog postova od prošlog izdanja. Imate još koji dan da prijavite i vaš tekst za ovogodišnje izdanje.

A ako nemate nikoga da mu se uvalite na dva dana u Nišu, možete baciti pogled ovde i pronaći neki smeštaj. Što se klope i restorana uopšte tiče, mislim da vam za to u Nišu ne treba nikakav vodič ;)

Lepo se provedite ;)