e-Trgovina u Srbiji / Ono šta želim!

Savrseno, najozbiljnije. Meni isto posta i izvoz predstavljaju najvece probleme. Par puta su me iz Hrvatske kontaktirali zainteresovani za moj nakit i nismo uspeli nista da dogovorimo jer je postarina bila skuplja od proizvoda koji ja prodajem. O daljim destinacijama ne smem ni da razmisljam.
Znam da je vas bas “usrecio” PayPal, ali ga ja i dalje zelim, bar za neke sitne kupovine/prodaje. Realno, posle vaseg iskustva ne bih sa njima saradjivala ozbiljnije od 100evra :S

Bravo!

Kvalitetan tekst.

Što bi rekao narod “SVAKA TI JE NA MJESTU!”

Odlican, ali odlican tekst!
Pitanje je samo hocemo li cekati da se to sete sami da urade (malo verovatno) ili cemo da probamo da ih nateramo da to urade, ili makar ubrzaju taj proces?

Moram da izrazim i malu sumnju da ce e ovo o cemu pricas skoro desiti, ali, nikad se ne zna…

Sve je tako lepo napisano, ali kome je u interesu da sve bude tranparantno? Državi sigurno nije :)

Iskreno se nadam da ce neko iz vlasti uzeti ovaj tekst u obzir!
Svaka cast!

Sve je to lepo, ali koga briga :(

E-trgovina podrazumeva da imamo pravnu državu i zakonodavtsvo koje se primenjuje, ali i banke koje su spremne da rade svoj posao. Da su strogo poštovali zakone, mogli su odavno da puste ovo, ali nisu. Sad su uveli nove, strogo neophodne zakone, koji su neprimenjivi zbog nepostojećih podzakonskih akata. Banke samo razvijaju sisteme za praćenje mogućnosti povećanja kamata bez legalnog osnova. I Visa i Master imaju spremna rešenja već deceniju, ali niko nije hteo da se posveti tome. Zašto bi ulagali u biznis na kome mogu da zarade samo 5% po transakciji? Inače, banke koje danas imamo nastale su na ruševinama starih banaka kojima država i dalje duguje pare, i koje bi pod ovim uslovima bile daleko uspešnije od “novih stranih banaka”. Dajte da se bolje posvetimo načinu na koji možemo raditi offshore, Srbija nas ne želi :(

Sem Slobe, a one je sam tamo.

Ovo što si napisao oko poslovanja, poreza i papira – sve do jednog važi i za poslovanje u Srbiji. Znam iz ličnog iskustva oko pokušaja da otvorim firmu za vinsku proizvodnju.

Administrativni troškovi i obaveze na godišnjem nivou su mi bili 150% od kompletnih troškova vinskog posla. Jeste to sitna butik proizvodnja, ali radna mesta neće da se kreiraju tek tako, mora od nečeg i da se zaradi za ista.

super post!

… i ma koliko bih voleo da se ove ideje obsetine, nekako mi vise lici na utopiju.

Odličan post – pokušao sam da smislim šta bih ja lično još dodao “spisku lepih želja” ali nisam uspeo – što će reći da su najbitnije stvari nabrojane.
Na žalost, siguran sam da se ništa epohalno neće dogoditi na domaćoj e-shop sceni i posle porasta zanimanja od strane države. Pretpostavljam da će se integrisati par nekih polurešenja, napraviti medijska pompa, slikati savetnika/eksperta/ministara koji je sve to “smislio”, pokupiti neke sitne poene i to je to…
Neko je gore spomenuo da državi nije u interesu da ulaže u ovakve projekte koji donose svega 5% – ja sam ipak mišljenja da je mnogo veći problem nedostatak kvalitetnog kadra sa jasnim vizijama tj. da mi – jednostavno rečeno – nemamo ljudstvo koje može da napravi gorespomenuti sistem a pogotovo da ga drži u operativnom stanju… Na žalost… :(

Odličan tekst i sve pohvale… Samo mi jedna stvar bode oči: Zašto si morao da izvozišu Francusku? Izvoz se najnormalnije realizuje sa svim zemljama u regionu? Ako imaš svoj web shop, ako neki proizvod neko kupi iz Engleske ti ga jednostavno šalješ u tu zemlju? Ima tu fora da se to lepo razradi, ali definitivno ova država je potpuno nesposobna, a kadar je katastrofalan. Jako malo mladih, sve ljudi preko 50 godina koji se ne razumeju u IT, kompjutere i nove modele poslovanja, tako da je veliko pitanje kada će biti nešto od toga, pogotovo kada se ima u vidu činjenica da mladi napuštaju ovu zemlju jer niko neće da se bakće sa ludacima…

@Zverko: Izvoz se najnormalnije radi u sve zemlje da, ali preko špedicije koja je obavezna. Šta misliš koliko košta proizvod ako platiš špediciju za svaki paket?

Da fora neka postoji, možda. Ali ovde nije tema da se pronalaze “fore” nego da svako može legalno i normalno da posluje.

Izvoz je išao u FR, samo zato što ja tamo živim. Mogao je da ide u bilo koju EU zemlju praktično i da se odande posle radi e-commerce.

Nije mi jasno šta se dešava u Srbiji vezano za procesiranje kartica. Ako uslugu nudi sam Inteza po nepovoljnim uslovima, zar se ostalim bankama ne isplati da reaguju i tržištu ponude više rešenja po povoljnijim uslovima? Nikako ne mogu da skontam o čemu je reč? Ili u bankama rade debili koji ne vide poslovnu šansu u tom segmentu, ili im je pak to premali kolač da bi se oko toga cimali, ili zakonske nedoumice sperčavaju banke da se bave tim segmentom tržišta?

U svakom slučaju, ne vidim na koji način tu država može da pomogne jer je to opet odluka same banke koje će usluge da nudi svojim poslovnim klijentima (osim ako nije ovo teće, da se banke ustučavaju zbog zakonskih prepreka i nedoumica).

Jedino da im država “propiše” da moraju da nude i procesiranje kartica, što je opet loše sa stanovišta slobodnog tržišta. Ko što je loše da država prisiljava preduzetnike na neke gluposti, tako je glupo i da prisiljava banke, jer nisu ni sve banke jednake.

Uglavnom tacno, osim:
- na sajtu apr.gov.rs mas formular koji ponuis i predas na sater. Najkasnije u roku od 5 dana imas resenje i mozes da radis. Druga je prica koliko su sluzbenisi savesni da ukazu na eventualne greske jkoje si mozda napravio prilikom popunjavanja obazaca. Ako si pogresio – nova prijava kosta 20 EUR.
- za prodaju preko interneta u Srbiji nije potreban fiskalni racun. (od 30.08.10)
- online gateway usluga kosta – 49 EUR konekcija, 19 EUR mesecno. Jedino su provizije zaista velike 4,5% po transakciji, 0.3%+PDV minimalna transakcija.

Postoje jos problema koji nisu napomenuti:
- Recimo, ako zelite da vratite PDV na proizvod koji saljete u inostranstvo, morate napraviti punu izvoznu deklaracija (znaci spedicija i dodatni troskovi).
- kada vam stigne uplata iz inostanstva, morate za svaki pojedinacni priliv da saljete bankama dokumentaciju – racun, kao i raspored za statistiku.

Ja nikako ne mogu da se snadjem u celoj toj papazjaniji od online placanja tamo i svih tih sumanutih propisa… ocigledno je da neko tamo uopste nije sposoban da prepozna sve potencijale ovakvih transakcija (i cinjenicu da se ogroman broj transakcija iz dana u dan pomera u online sferu…). I rekoh vec negde cini mi se, prosto mi je tragicno da u 2010 godini mi jos uvek pricamo o istim stvarima i problemima kod nas o kojima smo pricali i pre 5, 6 godina..

A za Paypal, bas gadno iskustvo, a cula sam od jos nekih ljudi da su imali problema… U principu mi vec godinama imamo jako dobro iskustvo sa PayPalom (za eBay trgovinu) ali za neke ozbiljnije transakcije, narocito ako baziras kompletan biznis na tome, ipak je bolje koristiti nesto drugo.
Sa druge strane PayPal mislim da je zgodan bas za te male licne transakcije, sitne kupovine isl, posebno ako neces da platis VISA karticom na nekim sajtovima (ili je nemas), tako da u tom smislu za individualnu primenu mislim da ce ipak znaciti kada se uvede kod nas (pretpostavljam da ce moci da se radi i verifikacija bankovnog racuna pa da mozes da prebacujes novac sa racuna na PayPal i obrnuto..?)

@mileusna: banke ne zele da udju u to jer se plase pronevera od strane trgovaca i charge back-ova ka Visi i MC-u. Zato Inteza i drzi takve uslove a i bilo koja drga banka da udje na trziste bi imala iste uslove.

^ A zar taj rizik pronevere i charge backa postoji samo u Srbiji? Zar isti rizik ne preuzimaju i 2checkout ili Plimus kad iz Srbije kreneš nešto sa njima da radiš? Za prvi je sign up fee $50 a za drugi besplatno…

^ Ima objasnjenje i za to. Oni imaju dovoljno veliko trziste da pokriju rizik. I imaju regulatorna tela, efikasne sudove i procedure za situacije kada se rizik manifestuje. Kod nas toga nema. Mozes da uporedis to sa e-bankingom. Pristup e-banking nalogu kod nas je 10 puta sigurniji od prosecnog u US. Tamo se bore za svakog klijenta i zele najjednostavniju mogucu proceduru prijavljivanja i voljni su klijentu da nadoknade stetu koja usled toga nastane. Kod nas imas kartice, tokene, cuda… Tamo kolicina posla anulira moguce posledice koje nosi rizik. Kod nas nema tog “volumena”.

Evo i sad kad krene placanje mobilnim telefonom (ne SMS) videces koliko ce security koraka morati da se uradi, i naravno sistem nece zaziveti jer ljudi nece da se smaraju (jedan od koraka je fizicka zamena SIM kartice u centrali operatera).

Odlican tekst.
Za pocetak bi nase poste mogle da uvedu sistem pracenja SVIH posiljki a ne samo preporucenih. Konkretno mi se pre 2 meseca “izgubio” paket u Srbiji vredan 150 eura poslat iz inostranstva.
A isto tako kada mi je izvrsena uplata sa Moneybookersa na devizni racun, u banci su pravili totalnu frku sa tom sitnom uplatom. Cak su mi dali uslov da se javim u roku od 24 sata da im kazem ko to meni uplacuje na racun i zasto. Pa jos ta nesposobnost zaposlenih u banci, koji su zbunjeno gledali u naziv Moneybookers.
Ovoj zemlji je potrebna hitna organizacija, a narodu edukacija.

Banke još ne ulaze u online naplatu zato što im je to dosta rizičan plasman koji puno košta, a imaju jednostavnije i veće prihode na drugim stranama. Takođe, ovog momenta u Srbiji samo 6 banaka ima mogućnost da radi online naplatu (acquiring), jer imaju takav status koji traže Visa i Mastercard za online naplatu.

Prema informacijama koje imam, bar još jedna ovdašnja banka će u narednih godinu ili dve ući u online acquiring, i to je to.

Dejan Nikolić je u pravu kada kaže da će veoma perspektivan sistem mobilne naplate (koji će valda krenuti do kraja ove godine) biti veoma diskutabilno uspešan, jer će biti potrebna promena kartice zbog ubacivanja verifikovanog potpisa. Procena banaka jeste da za taj sistem naplate treba dve godine rada da bi se videlo koliko će biti uspešan ili ne.

I dalje sam mišljenja da za domaća online plaćanja treba promovisati e-banking: već postoji i veoma je jednostavan.

@Dragan Varagic: Da, u pravu si. Mada, problem se postavlja sa stranim uplatama. Iskreno, to tržište me interesuje, a ne prodaja u Srbiji.

Sinisa je napisao da

- za prodaju preko interneta u Srbiji nije potreban fiskalni racun. (od 30.08.10)

Sta to znaci? Da li samo oni koji iskljucivo rade preko interneta mogu da ne koriste fiskalnu kasu za online prodaju, ili i oni koji imaju regularne radnje, a hoce da prodaju i online.

Ja konkretno imam lokal u kome prodajem mobilne telefone i za svaki prodati primerak u lokalu kucam racun. Ako mi neko poruci online, da li moram sa telefonom da posaljem i fiskalni racun, i odmah sutra uplatim pazar iz svog dzepa, kao da sam ga prodao u lokalu ? Novac normalno dobijam tek posle nekoliko dana , kada mi kurirska sluzba uplati na racun, i onda se javlja problem.

Jos uvek nisam pokrenuo prodaju, ali me ovo muci kako da resim.

^ Ne saljes fiskalni racun, samo racun. Fiskalni racun dajes samo klijentu koji je fizicki prisutan tj. u radnji:)

Daleko najednostavnija naplata prodaje preko interneta (jos uvek) je pouzece.
Rizik da se posiljka vrati svakako postoji, to isto tako i kosta. Prema dosadasnjim iskustvima (prodavci i kurirska sluzba) taj procenat je manji od 1%, sa tendencijom pada.
U zavisnosti od robe koja se prodaje (gabaritnost i prosecna vrednost), troskovi neuspelih dostava su najcesce manji od provizije naplate preko kreditnih kartica.

E pa vidis, u Srbiji na 2 proizvoda koji imaju neku mogucnost da se prodaju u inostranstvu, dodje 202 koji su sklepani za ovde ali se od njih pravi promet i ubira porez.

Tvoj sistem bi omogucio da i te 202 posiljke dobiju postanski papiric bez pregleda paketa, da li su uopste poslate, mozda nekoj fiktivnoj firmi napolju. Zatim ‘ladno odu na crno trziste i drzava ostane bez 18% poreza na 202 komada jer ti smatras da je budalastina sto ti uopste moras da placas na 5.
To je sistem koji je mnogo koriscen i pored carine, a i sad se tu i tamo provuce zahvaljujuci korupciji.

Carinsko poslovanje nigde ne rade postari, pa se ni evidencija priliva iz inostranstva moze vezivati za postanske vec iskljucivo za carinske dokumente.
Mi nismo u uniji a bilateralni carinski sporazumi tek sad pocinju da se sklapaju, posle decenija izolacije.

Ono sto je tacno je da smo mnogo zardjali i da se net poslovanje mora brze da ukljucuje.
To je opet moguce tek kad se reformisu razni drugi sistemi kojim bi se ostvarila kontrola prometa. Dok ne postoji instutucionalizovan mehanizam da se odliv vrednosti goni i iza crte, jedini nacin ta poslednja barijera na carini.
Njihova promena je tuzna prica.

Mnogo si van problematike prave spoljne trgovine, sto je razumljivo jer na par stotina farmerki nisi mogao da sretnes bas sve prljavstine koje su valjatori ovde razradili i zbog kojih se ovo jos i drzi.

Nadam da ce ovaj komentar ipak da prodje tvoju carinsku barijeru! ;)

@Blogowski: Odlican post. Drzava i dalje ne shvata da je 10% od 100 = 10, a 60% od 0 = 0. Imam slicnih iskustava, ali ja sam na tezi nacin gurao sve iz Srbije.

@mileusna: U Srbiji samo Banka Inteza ima Internet Acquiring i za Visa i za MC platne kartice. Ona je jedina trazila i ispunila tehnicke uslove koje ove dve kuce traze. Za razliku od Visa-inih propozicija, Internet Acquiring za MC je malo jednostavniji i to je onih 6 banaka koje spominje Varagic. Inace, ostale banke se jos ne upustaju u servis e-commerce-a zbog velike investicije, diskutabilnog povracaja investicije i onoga sto je Varagic pomenuo – imaju veće prihode na drugim stranama.