Ali, stvarno mlatite praznu slamu sa tolikim naduvavanjem socio-ekenomskog znacaja blogovanja, blogosfere, blogera, whatever. Pojma nemam kakvo kucno vaspitanje, obrazovanje, zivotno i profesionalno iskustvo, drustvo, je oblikovalo vasu tezu da je blogovanje od tolikog znacaja u Srbiji. Evo, ja sa “zureze” na Dedinju, da verujem da je jednom od onih ljudi tamo bitno sta se pise na blogovima, onda vam dajem za pravo. To ne znaci da ja odobravam to jadno stanje, ali ono takvo jeste.

1. Trebao si pričati o nekim blogerskim inicijativama (Mooshema, Borani), o Blogopenu.

2. Pojačanoj komunikaciji stanovnika ex-yu država itd.

3. Možda prodaja nekih blogova i kako ih vidis posle prodaje…

Koliko li se ovo razlikuje od tajkuna, crkvenih lobija i usranih blogera, a? Ma trebao si reći da nam je internet konekcija katastrofa :)

Sve u svemu, neki presek svih diskusija koje se vode kod nas u vezi sa temom.

Da li je ovakav način komunikacije auto-cenzura? Jeste, ali te na takav način komunikacije (ponavljam, kod važnih/emotivnih tema) čuje samo strana koja se slaže sa tobom.

Ali to nikako nije slučaj kad je Peđa u pitanju. Serija komentara na poslednja tri teksta to demantuje. Ako bismo brojali, mnogo više je kritičkih komentara, zar ne?
I znate šta… kad malo vratim film, Peđa je uglavnom blokirao ljude (u situacijama koje sam pratio) tek kad sam ja već u sebi počeo da razmišljam: “Jebote, šta li se više raspravlja sa ovim tipom”?

Međutim, sad razmišljam, da je trebalo da govorim nešto, verovatno bi bilo slično ovoj Peđinoj prezentaciji, jer imamo slično viđenje ovdašnje onlajn scene. Ne radi se tu, doduše, o nekom nametnutoj cenzuri ili uticaju tajkuna i fundamentalista direktno na blogere, već se, jednostavno, popularni/utemeljeni stavovi iz oflajn sveta prenose i na blogove, forume i komentare news sajtova – što je i logično.

O uticajnosti blogova je još rano govoriti na ovim prostorima, iz navedenog razloga – više se dešava obratno: offline stavovi više utiču na onlajn, nego obratno.

@Varagic – apsolutno sam saglasan sa stavom.

Moram, medjutim, da se bas ozbiljno ne slozim sa Charolijinim misljenjem o demokratiji u Srbiji. Demokratija postoji, nedopravljena, haoticna, prljava, iskrivljena.. ali postoji.. i prosto je smesno koliko se trudi da bezi od komunizma i socijalizma i gde treba i gde ne mora.

Drugo sam hteo..
Ovde diktature nikad nisu dugo trajale….ali kult licnosti i idolpoklonstvo gajimo vredno.
To nam dodje glave svuda pa i po blogovima. Najbolji period, u razvoju vecine pojava u Srbiji, je ono vreme dok ne kad proglasimo idola.
Cim se to desi, u senku se povuce svo sarenilo i ostanu samo obozavaoci i poltroni da se rvu sa mrziteljima i bukadzijama.. I tu je kraj kreaciji i dobroj volji.
Zato, moram priznati da ne ljubim preterano: blogove po licnim domenima, objavljivanje licne karte i porodicnog stabla do treceg kolena unazad, elektronske potpise sa svim certifikatima i sl.
Uvek biram nick i zajednicki portal… tu nasi stavovi komuniciraju.. i lako postaju prepoznatljivi.. pa ako neko vec treba da se necemu klanja, neka to bude stav a ne licnost.

Na moj apel da otvoreno prodiskutujemo o svemu, bez tabu tema – od čina sahrane do uloge patrijarha u ex-YU dešavanjima – dobio sam prizeman odgovor i “uputstvo” da su na njegovom Wall-u (btw. javnom Wall-u) dobrodošle samo reakcije ljudi koji se slažu sa stavovima autorima. Zašto ovo navodim?

Varagić je sjajno napomenuo da je plasman javnih stavova od strane uticajnih ličnosti (blogera, u ovom slučaju) na teme koje uzrokuju jake emocije vrlo pipav posao i da preterani ‘temperament’ i gorljivost u iznošenju subjektivnih stavova mogu da prouzrokuju polarizaciju publike na neprijatelje i podržavaoce (ne i prijatelje). A tada se javlja rizik da blog počnu da posećuju samo istomišljenici i pljuvači kojima se pristup uskraćuje. Time se masa kritičke misli koje jedan blog (može da) ima drastično smanjuje, što mislim da nije u interesu autora (pa ni javnosti), naročito ako taj isti autor pledira na vrednosti poput demokratije, tolerancije, poštovanja manjina i uvažavanja različitosti…

Diskusija na ovaj post je vrlo dobra i mislim da se uz svo dužno isticanje subjektivnosti blogera kao poželjne kategorije moraju uzimati u obzir i lični stavovi drugih, jer mi se čini da se pri previše “žestokom” nastupanju blogera većina čitalaca pre ili kasnije nađe negde lično pogođena izrečenim.

Npr. Sediš sa nekom osobom, i posle nekog vremena ti cela ta priča dosadi jer je dotična osoba veoma naporna. Uradićeš jednu o dve stvari:

a) Reći ćeš: “Slušaj, veoma me smaraš, mogu mnogo korisnije da provedem vreme nego da ga gubim sa tobom. Idem, dosta mi je!”

b) Reći ćeš: “Ja se izvinjavam, ali moram sada da krenem. Setio sam se da sam prethodno obećao da ću još odavno biti na drugom mestu. Čujemo se uskoro…”

U prvom primeru si uvredio osobu, a u drugom primeru si postigao isti efekat (otišao), ali “nisi posekao mostove za sobom”.

U slučaju plasiranja javnih stavova na važne teme, koje obavezno prouzrokuju jake emocije (kao npr. pitanja LGBT populacije, ili sahrane Patrijarha Pavla, itd.), ono što možeš očekivati je stvaranje onih koji te podržavaju (ne postaju ti prijatelji) i svaranje neprijatelja.

Iz sopstvenog iskustva ti mogu reći (a govorim na žalost veoma često ono što ne bih trebalo) da je veoma mudra poslovica “neprijatelji dolaze sami od sebe, nije ih pametno svesno praviti”.

Izbalansirana reakcija u slučaju emotivnih tema uvek uzima u obzir motive onih koji imaju suprotno mišljenje. Jer, uvek mora da postoji neki ozbiljan razlog zašto neko “srčano” brani svoje stavove, bez obzira da li je manjina ili većina; nebitno da li se ti slažeš sa jednom ili sa drugom grupacijom.

Da li je ovakav način komunikacije auto-cenzura? Jeste, ali te na takav način komunikacije (ponavljam, kod važnih/emotivnih tema) čuje samo strana koja se slaže sa tobom. Ako je to cilj, onda je to sasvim OK.

Sad ću prosto rečeno da ti kažem šta tebi ljudi zameraju i to je 100% tačno, zato i “love” tvoje greške i mere sve tvoje izjave. (Svako od nas ima pravo na svoje mišljenje i ima pravo da to svoje mišljenje iznese. Tako isto i svi oni koji se ne slažu sa rečenim, imaju pravo da se pobune i iznesu svoje suprotno mišljenje.)

Otprilike ovako: “Lako je njemu da priča i da nam pametuje kada već godinama ne živi ovde.” “Šta on meni ima da priča… gde je bio kada je bilo…(ovo ili ono)?” “Dođe ovde na 10 dana, provodi se, zeza se i pametuje kako smo mi Srbi ovakvi i onakvi.” Ko zna šta sve još ljudima prolazi kroz glavu, kada ti izneseš neku činjenicu, naglašavam činjenicu, koju mnogi ne mogu da vide i neće je videti.

Možeš da odskakuješ i po tri metra u vazduh objašnjavajući nešto što je očigledno, ali ne mogu to videti svi. Naročito zato što u glavi pre svega imaju ono što navedoh. “Jes’ baš će on da mi priča šta je demokratija i život u Srbiji.”.

Nisam neko ko piše bilo šta što bi moglo da zainteresuje veću grupu ljudi, ne zato što ne smem, već zato što nemam živaca da se raspravljam sa bilo kim, ali nema te stvari koju ne smem da kažem i te kritike na koju ne umem da odgovorim, a ako baš budem glupa, pa ne umem, e onda ću im se bar verbalno najebati keve. Moj blog, moja stvar.

Još nešto. Srbija da bi mogla da funkcioniše mora da ima diktatora, navikla je tako jadnica. Nema u Srbiji demokratije, nije je bilo i neće je biti. Sve je ovo samo privid. Rasulo. Demokratija zasnovana na temelju komunizma, nakon koga je socijalizam preuzeo glavnu reč, nema nikakve šanse bar još 50 godina.

Nemoj da se nerviraš ni zbog čega, ne vredi bre. I ako se ponekad ne slažem sa tobom, poštujem tvoje mišljenje. Ne zato što si ti, kako kažu “baja do jaja” :))) i što moram da ti se uvučem u dupe da bih se pročula, već zato što te razumem.

Ne znam zašto mislite da bi neko trebao da bude disident ili klošar pa da ima pravo da kritikuje? Zar kritika nije validna ako je čovek plaćen da piše? To je kao da kažete da je neka knjiga bez veze jer je autor zaradio pare od prodaje knjige. Ti ljudi koji pišu (za pare) su prvo počeli da pišu pa tek onda počeli da zarađuju zbog toga što dobro pišu.

I svako ima pravo da “ne prati” koga hoće iz bilo kog razloga. Po meni je sasvim dovoljan razlog da mu se ne sviđa avatar ili čak nešto još benignije, i nema potrebe da se neko ljuti zbog toga ga neko blokira, niti je neophodno da ovaj prvi objašnjava svoje razloge. Samo… kada pričamo o toleranciji i propagiranju te ideje, razmislite da li ima velike suštinske razlike između osobe koja napiše “mamu vam pedersku, sve ću da vas razbijem …” i drugoga koji kaže “ma boli me kurac za tebe, neću da pričam sa budalama”. Ja mislim da su obojica izuzetno netolerantni.

Sada je jasnije. Zato kažem Peđi da mu trebaju kritičari – stil će im biti bolji, pa samim tim i način života :)

Ne proglašavam nikog nizašta, pa ni tebe za fana Blogowskog. Ja sam fan Blogowskog i nemam problem s tim, ali ne ne slažem uvek sa njegovim stavovima. Btw. čitam ga od prvog posta. Međutim, to da ljudi imaju problem s time što ne razumeju blog si objasnio time što Blogowski i Deda blog shvataju kao stil života. Osim što lepo zvuči, ne znači ništa. Molim te, objasni.

Idemo sad dalje, pozitivno…
- smatram da je blog izuzetno vazan medij i da bi trebalo mnogo truda uloziti na njegovom unapredjenju. Gotovo da ne vidim vazniji medij za sirenje opste pismenosti, kulture i dvosmerne komunikacije u zajednici u ovom momentu.
Obzirom da u toj sferi vidim prigusenje odabrao sam da malko usporim jer bas nemam volje ni vremena da se igram Don Kihot-a..

- problema ima prilicno ali glavne uopste ne vidim tu gde i ti (politika, pretnje, fundamentalizam, …)

- moje shvatanje bloga uopste ne podrazimeva sponzore, politicku borbu(bar ne nuzno), vidljivost, popularnost i sl.

- svima su puna usta Borana i ja izuzetno cenim i postujem njihov pristup ovoj aktivnosti. To znaju dobro neki od njih. Medjutim, primecujem bas njihovu autocenzuru, jer sam siguran da ovo prate a niko se izgleda ne usudjuje da iznese stav u onom gde ih mnogi malo-malo pa pomenu… Jedni ne bi da se zamere, drugi razocarani, treci u frci…. Ovo su samo moje prepostvke ali … kako da ih nema na mestima gde ih drugi pominju?

Tesko da cu imati prilike da o svojoj percepciji ovih stvari o negde pricam jer ne nameravam da svoje zapise time opterecujem a na skupove uglavnom nisam u prilici da idem.
Zato se zadrzavam na konstruktivnoj kritici onoga sto smatram da strci u negativnom smislu i pohvalama onog sto smatram dobrim.

Fridom Haus je nešto od čega treba da se klonimo. Koga zanimaju te neke rangliste? Da li mi treba ranglista da bi znao kako živim u svojoj zemlji? To je već neka druga tema, ovde nebitna.

Ako već misliš da nam ovde nije bajno i sjajno, zašto forsirati pravljenje novina koje treba finansirati. Ok, ako hoće da budu “e-novine” neka budu. Izabrali su pogrešnu stvar ako hoće da se bore za slobodu a misle da će to tek tako neko da plaća. Lako je boriti se za slobodu kada primaš platu da zo. Budi disident! Zašto ne pišu blog za dž? Si? To je poetna tvoje priče kojom nisi poentirao, a stalno misliš na to. Da bi tebe kao blogera ućutkali treba da te fizički likvidiraju jer si pretnja koja se ne može potkupiti.

Što se blogova tiče tu nema problema, niko ih ne sputava i tu je prilika za sve. Onaj ko hoće da mu neko plaća da se bori, moraće da se sagne do visine nečijeg struka. Za Borane nisam znao da traže finansije. Ne znam šta im se desilo pa im je tako nešto palo na pamet. Zamisli, palćajte me, ali ja pišem šta ja hoću. Ne uzimaš dobre primere, to je problem.

Evo kako zamisljam idealnog blogera u tvojoj režiji: laješ, laješ, i onda odeš na Gay paradu, snimiš svega i svačega pa onda trk do WiFi zone i onda sve online. A to da vičeš iz Francuske na fundamentaliste, tjah, nikog ne ugrožava jer nisu dokazi za ono za šta ih optužuješ. Znaš li za onog Kineza koje je objavio imena dece koja su poginula u zemljotresu u Sečuanu? Slomili ga strašno…

Pomešao si e novine koji hoće platu i blogere koji rade za dž. Za lovu treba da se igra kako tajkuni sviraju, a za blog, tra lalalala, ne mora. Blogovi su underground, tu nema love, blogovi su Punk i ako ih tako gledaš, u kakvom su problemu kada zakon ni ne vidi blogove? Ok, možeš dobiti po njušci… to stoji.

@Milos Krnet Na tajkune sam (konkretno primerom) mislio recimo sto jedna ekipa iz Bora ne moze da pronadje sponzore za svoje elektronske novine samo zbog stavova koje izlazu u njima. Isti problem imaju i poznate e-Novine. To su konkretni problemi sa terena .

@drnch & @Milos Krneta Ulozili ste puno snage na analizu mojih argumenata i hvala vam. Problem je sto i dalje nema onog najbitnijeg. Srbija je ofisijalno medijski “delimično slobodno” zemlja po Fridom hausu i zauzima 83. mesto na listi od 195 zemalja.

I pored truda sto ulazete, posle vasih komentara imam utisak da nikakvih problema nema i da je situacija idealna?? Voleo bih da dovrsite vase komentare i date vasu percepciju gde su problemi. Bio bih jako razocaran da posle svega ovoga mi kazete da problema nema..

Prvo: nije mi sasvim jasno značenje sintagme “sloboda govora” u sva tri tvoja teksta o forum koji si posetio. Malo sam zbunjen. Ako si govorio o generalnom uticaju tajkuna na medije (da li zato što ih finansiraju pa oni lažu ili zato što žele da ih ugaze na najsuroviji način ako neće da lažu), onda mi nije jasno zašto priču generički navodiš na blogove, kada se linkovi koje si dao odnose na novine, televizije (ne na blogove). Osim toga što je tebi neko pretio, ne znam da je u Srbiji bilo koji bloger zatvaran i batinan od strane crvke ili policije. OK, možda si priču hteo da počneš nekim opštim stanjem, ali… da li misliš da je to specifično samo za Srbiju? Ja mislim da nije – kontrola slobode govora prisutna je u svakoj državi.

Na osnovu tvojih postavki ovo mi liči na mešanje baba i žaba.

Ok, reč objektivnost si stavio pod navodnike verovatno da bi istakao kako nema skroz objektivnih medija, ali…. Zašto onda praviš takvu distinkciju (bloger su subjektivni, a mediji objektivni) ako ona zapravo i ne postoji u tvom sledu donošenja zaključaka? Blogovi su skroz subjektivni jer ih piše nezavisni pojedinac, a mediji su isto subjektivni jer na njih utiču tajkuni, a mislimo da su objektivni jer tako piše u definiciji nekog udžbenika prava.

Molim te, obrazloži kako shvataš to da je bloger je subjektivan, a novinar objektivan. To je osnovno od čega si pošao, a vidi kako ja to sve razumem.

Mislim da u blogosferi ima toliko toga što niko ne kontroliše i da ne postoji nikakav uticaj tajkuna ili vlasti na blogove. Svaka čast Boranima! To su nindže! Ti blogeri koji ti kažu da bi pisali, ali bi imali problema, pošto si već pitao u podnaslovu, mindže su. Zanš, to nema veze sa tim da bi imali problema, jednostavno su mindže i po tome kako ti gledaš na stvar i onome kako je posmatram stvar. Svaka čast, ti si slobodan jer si nindža, zato si mi sipmatičan i želim sa tobom da diskutujem, prepirem, svađam, šta god. Neću se valjda sa mindžama prepirati?

Priču oko crkve si “pokupio” od medija koji su pod uticajem tajkuna, a evo i zašto to mislim…

Mislim da borba za Gay paradu na takav način kako si je sproveo na svom blogu i Twitteru nije blogerska nego je medijski kontrolisana. Tu možemo govoriti o tezi da postoji uticaj tajkuna na pisanje blogera. Nisi bio na terenu, nisi imao živ materijal, imaš blog, vlog, 1000+ followera i samo donosio si zaključke na osnovu onoga što si pročitao, video na TV-u, čuo na radiju? Na osnovu toga si se borio? Ratni kritičari su bili u ratu. Bloger koji se zalaže za Gay Paradu ide na Gay paradu i tamo se bori. Zamisli kakav bi frajer bio da si sve snimao u Beogradu tih dana. Tada bi video šta sve ne dođe na televiziju. Dostojevski je u svojim dnevnicima lepo opisao: “Srbi sebi seku prste da bi bili nesposobni za front, pa onda mi idemo umesto njih”. Između tebe i Gay parade nalaze se mediji, nemaš neposredan kontakt sa događajem – znači, ti si kontrolisan. Ispravi ove moje postavke ako su pogrešne.

Kada budes dolazio u NS, javimi se, pokloniću ti dnevnik Živojina Pavlovića “Ispljuvak pun krvi”. Poklonio bih ti i Karla Štajnera, ali mi je ta knjiga posebno draga, pa ako budeš dobar i obećaš da ćeš je pročitati i napisati nešto o njoj, rado ću ti i nju pokloniti.

Vidiš, to su “blogeri” koje ćeš sigurno zavoleti i kazati da su nidže.

Još jedno pitanje: da li je tvoj zaključak o autocenzuri izveden na osnovu toga što ljudi ne znaju tehnike promovisanja svojih stavova na internetu?

P.S. Peđa, mene mnogo više brine što ovakve tvoje postavke stvari drugi blogeri ne uzimaju kritički i samo te tapšu po ramenu. Jesi uticajan, ali ti trebaju kritičari da bi postao bolji. To treba da te ohrabri i da malo više paziš šta i kako pišeš.

O stavci 1. apsolutno nije moguce diskutovati, ni u neobaveznoj diskusiji, ako ne iznosis primere. To je onda samo pljuvanje. S druge strane to nije bilo mesto za diskusiju o primerima.

Autocenzura je stvar i stav svakog od nas. Ne vidim zasto bi ti to prijavljivao nekome. Nije obavezno da pricamo sve sto mislimo, nije pametno pricati bas sve sto ti kroz glavu prodje. U medjunarodnim nastupima pogotovo nije. To je vec stvar zanata diplomatije u kom ocito nisi vest ako mislis da treba tako nastupati. A ipak ides.

Ovo trece je cisto politicka tema. Tu vidim cak nisi ni pomenuo blog. Jel’ stvarno mislis da si zato pozvan?

Zamisli, Blogowski, da iznajmis taksi da te odveze negde (kao sto su ovi ljudi “iznajmili” vase blogove da prenesu njihovu poruku) a taksista opljune po svom taksi udruzenju.. kako su lopovi, pola narkomani, pola kleptomani.. Dal’ bi se zamislio kad sledeci put treba da udjes u njihova kola?
E pa, tako ce i ovi ljudi da se zamisle kad budu potegli budjelar da investiraju u zemlju za ciju se demokratiju ti tako izdaleka boris.

Blago tebi, Deda! Koliko svi mi imamo vecih problema od ovog pod 2. :)

Samo jednu kritiku ne prihvatam su u stvari dve kritike:
1. Kada se autor kritike ne potpiše
2. Kada me neko kritikuje koristeći uvrede ili “nemaš pojma” a ne obrazloži
3. Kada se kritikuje nešto što nema veze sa onim o čemu pričamo

O svemu ostalom možemo da razgovaramo.

Opet, ti si upao u “klopku” kritike. Kritikujuči događaje oko smrt Patrijarha (na twitteru) prešao si crtu i počeo sa uvredama što je mnogima zasmetalo. Ne bih da ti solim pamet, samo da te podsetim da ipak negde mora da se podvuče crta šta je kritika a šta prelazi granicu neukusa.

Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? – Da.

Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? – Ne, ne moras plakati i zaliti, ali postuj me i ja cu postovati tebe. Postuj onih 85% ljudi koji iskreno zale.