Profesionalni bloger u Srbiji

Savrsheno lepo receno, shta muci vecinu malih biznisa u Srbiji.

Ali. Covek mora neshto da jede, da placa racune, mozda ima porodicu… A malo ko u Srbiji ima u banci kesh od koga moze sebi da dozvoli 6mesecni experiment (pretpostavljam da je to minimalan period za koji moze da se dodje do nekih para) pocinjanja nekog biznisa.

A stvari treba tako postaviti: Na racunu imam 3k evra, ok, dajem otkaz u firmi i od sutra pocinjem da radim to-i-to. Onog trenutka kad se pare u banci istope (nema priliva od zapocetog biznisa), zaposlicu se ponovo kod nekoga.

E sad osim problema ovih 3k, ostaje i drugi problem, a to je da li ako sve propadne moze da se nadje tek tako novi posao.

Nije Vesna već Dragana Pušica :)

@ZSteva: naravno, kada krećeš u bilo koji business bilo gde u svetu, nema nikada nikakve garancije da će ti business uspeti. Ali to je taj rizik sa kojim se bilo koji poduzetnik u bilo kojoj zemlji sveta mora suočiti.

@Dinke: Popravio, ne znam šta mi bi da napišem Vesna, tnx.

Peđa,

Moram te pohvaliti, dobro si napisao. Eto, nekad i ja da se složim sa tobom :).

Slazem se sa @ZStevom da je ovde mozda malo teze zapoceti experiment pisanja bloga nego negde napolju, jer je neizvesnost zivota malo veca, nije tako lako naci posao u Srbiji od koga se moze ziveti u slucaju da posao sa blogom propadne.

Imam pitanje za tebe Pedja, sta mislis da bi bio najbolji model za monetizaciju od pisanja bloga u Srbiji? Baneri, adsense, pr tekstovi, sponzorstva?

Najzad da se progovori o pravoj stvari – profesionalnom blogingu. Lepo je slušati emotivne izlive o slobodi, “moj blog – moja kućica” itd. ali suština je (i) u tome da blog bude proizvod koji će naći svoje mesto na tržištu. Kao i svaka druga (no, uz razumljive specifičnosti) intelektualna roba.
Juče sam na twitteru pomenuo tržište i drago mi je što vidim da tvoj post, Peđa, odlično korespondira sa mojim trenutnim razmišljanjima.
Uzgred, od jutros je blogosfera naglo nabujala – ne želi da je pokrije prvi sneg. Pošto i sam nešto pišem, dobacio si mi sjajan centaršut ovim postom.
Inače, mislim da u Srbiji ima profesionalnih blogera (ili bar onih koji zarađuju znatno više od prosečne plate blogujući) ali pišu na engleskom. Koliko znam, jedna studentkinja, ako je to još, piše o tenisu na engleskom i ima odlične pozicije među čitaocima.

Slažem se da je tromost možda najveći problem a mnogi i ne shvataju da bi im pisanje bloga posle nekog vremena (ne odmah, za par meseci, godinu, dve nebitno) moglo doneti finansijsku korist. A sigurna sam da ima i onih koji imaju i druge obaveze i poslove i nemaju dovoljno vremena da se posvete pisanju onako kako bi želeli.
Za primer iz Srbije za koji tvrdiš da nema niko ko od bloga zarađuje, mislim da grešiš, Varagić je svojevremeno pisao o devojci koja vodi blog o tenisu (biću slobodna da ostavim link do tog posta http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/755/dnevnik-jedne-cyber-macke-i-womens-tennis-blog/). On u postu navodi:

“Marija Zivlak je počela da piše na svom blogu Women’s Tennis Blog 31.03.2007. g. i od tada piše na engleskom jeziku jedan do tri članka dnevno. Ova predanost svom blogu rezultirala je prihodima koji na mesečnom nivou prevazilaze prosečna primanja u Srbiji.”
Ipak imamo neki primer, što je pozitivno, a možda ih ima i još samo nisu otkriveni.”

Samo da pohvalim post … sve je ziva istina, moram tako reci … koliko para toliko muzike … dakle, koliko se posvetis bilo cemu, toliko ocekuj i da ti se vrati … dalje je sve pitanje koliko si zaista zagrizen, i da li taj “posao” radis iz ljubavi.

U pravu si da je u Srbiji veliki problem malodusnost i nedostatak žara i volje koji se SKORO svuda oseca, ali treba se i zapitati zasto je to tako…
Srbija nije svet, nije zapad i nije Amerika gde se vec generacijama firme prave tako sto se ostvaruje san preduzimljivim, hrabrim i pre svega ludacki upornim i vrednim ljudima. Tamo je dokazano i pokazano da pojedinac može da ostvari san, ovde još uvek nije. Kada bude, a biće, to će da posluži kao pozitivan primer drugima, pa će i internet ili web preduzetnika biti više.
Istina je da u Srbiji za neku ideju iz mesta cujes 10 razloga zasto ne moze da se ostvari, a nijedan u prilog tome da moze, ali to ce se isto menjati i vec se menja.
Takodje, za neke stvari je u Srbiji jednostavno rano. Da li je rano za zaradu od bloga, ne znam, ali na konkretnom primeru portala za nekretnine koji vodim mogu da posvedocim da je svest, informisanost, obrazovanje potencijalnih klijenata na nivou kod nas trenutno ispod 1999 u USA. Ja se tim poslom (kod nas) bavim poslednjih 5 godina i siguran sam da nema te kolicine energije i truda koju smo mi kao firma mogli da ulozimo da bismo pomerili celo trziste i ucinili ga spremnim da plaća naše usluge. Trebalo je da prođe dovoljno vremena i da se desi SEKA, pa da ljudima podolazi iz dupeta u glavu.
Za kraj, sve ide i ići će na bolje, a mi treba da budemo stalno nestrpljivi i svojim delanjem i/ili pisanjem pomognemo da se požuri.

Mislim da nije nemoguće u Srbiji živeti od blogovanja ali je sigurno Srbija jedna od najnezahvalnijih zemalja da se krene u biznis bilo koje vrste. Pogotovo u neki online biznis… mada kada ima želje – ima i načina. Ne vidim zašto ne bi neko kome je hobi blogovanje, kroz recimo 2-3 godine došao do stadijuma da pristojno zarađuje od svog bloga i dalje se baveći svojim “matičnim” poslom. Tako je moguće skupiti novac za eksperimentalnih 6-12 meseci problogginga… ne verujem da takav blog ne bi uspeo jer ne zaboravite da je on pristojno zarađivao i pre punog angažovanja blogera…

Pre bih rekao da većina ljudi u Srbiji nema m**a za tako nešto… nažalost…

Tacno pre dve godine sam prvi put pomislio da sve napustim i samo da se bavim blogovanjem,
Apsolutno sam sve isprobao, ulozio mnogo vise vremena nego sto ti navodis, kretao se(nedovoljno) medju ljude koji mogu da pomognu u odredjenim stvarima…
Mnoge tvoje kolege su me savetovale da izaberem samo jednu nisu kako je vi nazivate, ali niko od vas nije zeleo da prizna da ovo sto pisem i jesete jedna od nisa, ma kako je nazvali.
Trenutno sam jako zauzet real life-om jer nisam napustio ono cime se profesionalno bavim, ali verujem da kad bi poslusao ovaj savet i kada bi krenuo samostalno samo blogovanjem da se bavim, da bi imao mnogo vise od bilo kog proseka.
I pored ovakavom bloga i obaveza i svega neceg drugog, uspeo sam delimicno da komercijalizujem neke stvari, samo sto je to itekako malo i skromno, takorezi zalosno…zato i nikad o otme ne pricam, osim kad me neko isporvocira.
Vidi ovako: ti si napisao ovaj post, citamo ga mi iz prve..kad kazem mi mislim na sve blogere, twitterase i one koje ovo zanima, ali kad pogledamo Srbiju, firme, krizu , nezainteresovanost, kad pogledamo statistiku ali ne korisnika interneta, nego statistiku pismenosti, razocaram se i bacam se u bedak..
Namerno ovo napominjem jer kad trebam autoprevozniku da objasnim da njegovu reklamu ne treba da plati novcem nego da okaci moju reklamu http://www.dedabor.com na njegove autobuse, on se krsti i cudi i iznalazi kojekakve gluposti da to ne uradi i da njegova reklama ne bude kod mene i obrnuto. Svest pojedinaca, pogotovo iz privatnog sektora je na najnizem mogucem nivou. Cast izuzecima, ima i svetlih primera.
Kad je javni sektor u pitanju, tu postoje neka jebana pravila i stvari koje mi nazivmao onako isopd zita. Nisam zeleo da ulazim u tekve price.

Uzeo si odlican primer sa GagaGrne blogom. Taj blog je vec trebao da donosi odredjene prihode, ali je vlasnica neaktivna po tom pitanju. Drago mi je da si izabrao nesto sto vecina u Srbiji ne zeli da prizna da moze biti i kvalitet i kvantitet. Taj blog ima previse kvaliteta, ma koliko to neki ne zeleli da priznaju. A koliko je energije i vremena ulozeno u svaki post ponaosob, posebna je prica. Zato se svi i ljutimo kad neko uzme sliku ili recept sa tog bloga a da ne ostavi link ili obavestenje odakle je slika…

Kod nas u Srbiji, blogovanje je zakasnilo par godina, svest o znacaju blogovanja je i dalje na niskom nivou… Malo je blogera, bez obzira na bilo koje brojke. Iz kvantiteta u kvalitet kad su blogovi u pitanju, kao i zdrava i podsticajna konkurencija. Nazalost, mnogi su neaktivni, mnogi su odmah na startu izgubili volju za blogovanjem jer za boga, nisu odmah zaradili… mnogi nemaju zelje da se posvete vecim delom dana necemu sto barem meni pricinjava ogromno zadovoljstvo i tako dalje, i tako dalej..
Nabrojao bih puno otezavajucih stvari koje su vezane za blogovanje kod nas i zaradu od istog, ali necu jer vidim i puno pozitivnih mogucnosti , bas kao sto i ti to vidis.
Bice puno njih koji se nece sloziti sa tobom i samnom, ali oni i nisu nikakvi blogeri, a jos manje su optimisticki raspolozeni. Takodje, takve osobe imaju prihode od nekih drugih stvari i nikada ne bi priznale da je zaraditi blogovanjem normalna stvar i u Srbiji.
Slozio bih se sa Stevom oko napustanja redovnog posla i prepustanju samo i samo profesionalnom blogovanju.
Ja sam sada zadovoljan jer nisam napustio svoj posao jer da jesam, mnogo bih se vise namucio blogovanjem nego onim sto sada radim, pa mi je blogovanje preveliko zadovoljastvo .
Ukoliko se ukaze bilo koja prilika da spojim zadovoljavto i interes, spreman sam , ali ne sa nekim novim projektom, nego sa ovim mojim blogom kojeg vodim od prvog dana.
Nadam se da ti svojim komentarom necu previse smettati jer i ja spadam u grupu NIKO ko je seo i krenuo samostalno samo sa blogovanjem.
Mada ni ja nisam cuo ili upoznao nekoga ko samo to radi i ima solidne ili neke vece koristi …
Veceg optimiste od mene nema, i sigurno je da cu nastaviti da razmisljam i ponasam se na slican nacin kao i do sada. Kad padne veca kinta, javicu na sva zvona, do tada, mogu da vodim na burek… :P :D

Blogowski, ovo ti je jedan od najboljih postova ikada. Slažem se sa svi gore navedenim. Malo mi je muka od onoga “To je, brate Srbija” kao da živimo u Svazilendu. Da bi znao da je nešto nemoguće, moraš prvo probati, a ne ceo život kenjati kako je za sve tvoje probleme u životu kriva država, situacija u zemlji, žena, pivo ili ko zna šta

Dobro si ovo rekao. Treba imati jaja da se preuzme ovakav korak iz prostog razloga što blog ne donosi keš ni malo, pa onda je ljudima teško da se upuste.

Svi profi bloger iz Amerike su prvo šljakali blog kao hobi, pa su videli da im donosi keš, pa su onda odlučili da krenu u tu priču full-time.

Eto ja na Astma.rs imam blog ali stvarno nisam seo i uradio ozbiljnu stvar da ga monetizujem. Nisam jurio da zaradim od njega, a znam šta bi trebalo da uradim.

Blog kod nas ne treba da živi od reklame nego da nudi neku uslugu. To ću pokušati na http://www.smrsaj.com :))

Skrenuo si paznju na jako bitnu stvar. O tom moment u blogovanju sam hteo da se poprica na Blog Openu ali … jbg, nije se bilo diskusije.

Znas sta je veliki problem – posvecenost.

Ne mozes da dnevno izdvojih pola sata a da ocekujes 200 jura od bloga u Srbiji, nema sanse!

Ok, treba znaci da covek poznaju nishu, zna da pishe, lepo skocka platformu, i da krene… da krene ozbiljno… 6 – 8 sati dnevno da se posvecuje tome… Khm, ko u Srbiji ima toliko vremena? Sto kaze zsteva, jedino da imam neki kesh tipa 10K pa da ne razmisljam nekoliko meseci… A blogging kao pocetni i jedini biznis je krajnje … ma ne znam kako bih rekao, treba stvarno da budes lud da pocnes :) (da imas muda, jelte)

Evo, uzmi nekoliko primera :

1. Zena, prosecnih godina, zavrsila hortikulturu, radi u struci. Od 08h – 16h, ima neku prosecnu platu. E sad uzmimo nekoliko uslova (a nema mnogo takvih) -> Ima znanje, ima volje, zna da pise za web, ima sina koji zna da joj namesti WP, i treba da pocne da pise, je l’? Da pise blog i od njega da zaradi…. pa znas koliko ce to teshko ici, vrlo teshko.

2. Student, mlad, perspektivan, upija ko sundjer, ima volje zelje, hrli za neki sitnim keshom, misli da poznaje neku nishu. Pritom ga zakacila Bolonja i vreme mu znacajno osakatila. Treba da pocne da pise… 6 – 8 sati…

…

Pro bloggera ja za sada ne vidim na ovom prostoru. Znam dosta ljudi koji na neki nacin zaraduju od blogginga, i koji pocinju, ali 8 sati dnevno da neko radi samo na blogu (na toj ideji), shto bi mladi rekli danas, slabije :)

Recimo, ja godisnje od blogginga zaradim ~ 400 E . Pazi godisnje, tu nisam uracunao honorarne clanke, i sl. uzgred, model nije AdSense.

Sta nam ostaje. Da se nadamo, vise pricamo o Internetu, pisemo, pa… bice boje ;)

Pridruzicu se u pohvalama…
Problem na ovim prostorima [ dakle ne iskljucivo vezan za srbiju vec za region], je jednostavno mentalitet.
Koliko ljudi znate, koji imaju snage ili pre svega volje da kada dodju sa posla, ovakvog ili onakvog, se izvali ispred TVa i krade bogu dane ili sedne za racunar i pokusava da potera svoj side biznis.

Ne nije vam potrebno 10k evra da bi pokrenuli uspesan blog, potrebno je [b]dodatno[b] zalaganje. Sto znaci kada dodjes sa posla, ili kada uspavas decu, sednes za racunar i sa istim zarom pocnes da pises i radis [opet i iznova svakog dana].

Dakle nije potrebno 10k evra, potrebno je 35e, domen + hosting za godinu dana. I to je to vas web biznis pocinje. To je samo pocetak, potrebno je izdvojiti samo jos minimum 365 sati godisnje da bi se posvetili godinu dana vasem biznisu.

Totalno je naopako ostaviti trenuti posao koji vas hrani, da bi krenuli u novo i neistrazeno. Posvetite tome 1h dnevno, ili ispisite 10 tekstova subotom ili nedeljom. Sidebiznis je odricanje, da odricanje!

A, i posle svega toga to ne garantuje uspeh!
Pricali smo o tome, da bi “uspeli”, pri tome cu uspeh definisati kao zaradjujem prosecnu srpsku platu od toga. Osim sto imate odlicne tekstove, osim sto networkujete sa ostatkom blogosfere, morate biti i preduzetnik-prodavac.
Kako ja to vidim, domaci internet projekti propadaju, zato sto ljudi koji ih pokrecu uglavom nisu vicni u prodaji i komunikaciji u offline svetu. Samim tim im je jako tesko da prodaju svoj rad, oglas, pricu na blogu.
To je kljucna stvar do uspeha, jos uvek su retke kompanije koje ce vas vuci za rukav da postave svoj oglas na web. Vi morate biti ti koji ce nekog vuci za rukav! Biti dosadni! zvati telefonom, organizovati sastanke, prezetnovati sebe… Ako mislite da niste za taj posao, angazujte nekog prijatelja, koji ce to uraditi za vas, dajte mu procenat svake prodaje…

Tek onda mozemo da pricamo o isplativosti i uspehu!

“Ali, koliko njih je to zaista probalo??” – Apsolutna istina! Tako je što se tiče većine aktivnosti. Ljudima je lakše u startu odustati i kukati tj. ne probati uopće nego si dati truda i možda doživjeti neuspjeh.

Ne bih da kvarim kolonu u kojoj te svi hvale, ali neočekivano je pročitati kod tebe skoro isti članak kao na copybloggeru samo par dana nakon objavljivanja tamo, samo posvećen našem “tržištu”.
Ipak, sa sadržajem se slažem mada verujem da grešiš u nekim postavkama, i da ima ljudi koji pišu na srpskom i zarađuju od blogovanja na jedan ili drugi način. Pro-bloggera, koji zarađuju 500+ e od svog bloga, ipak moram da se složim da nema.

Odlican blog post a koliko vidim dosta ljudi se ukljucilo u diskusiju oko ove aktuelne teme. Mogu samo da pozdravim svaki dobar pokusaj, uspesan ili ne, oko monetizacije blogova. Smatram da bloger koji zeli da zaradi cash i da od toga zivi, mora da se usko specijalizuje za odredjenu temu, da ima jaku logistiku(drustvene mreze, jaku reklamu). Onaj koji krene da zaradjuje svakako moze da naplati svoja znanja drzanjem seminara. Kao ocigledan primer zarade od bloga evo dobrog linka http://blog.b92.net/text/13117/Blog%20o%20blogu%20-%20Brightest%20Young%20Things/

jeste ovo Amerika, ali…. zasto se slican model ne bi primenio i kod nas….

pozdrav svima

Nemam sada ni tehnickih mogucnosti (iphone) ni vremena odgovarati svima (na putu), samo za @walker Tvoj komentar necu zlurado prihvatiti i ako u njemu ima doze prozivke. Copybloggera ne pratim vec duze od 6-7 meseci, btw. o ovoj temi sam pre 2 nedelje pricao sa Fotomanijakom, pa posle i sa Dinketom koji su ovde ostavljali komentare. Mislim da sam pricao i sa Milojem Sekulicem, a i sa svojim offline prijateljima kao i majkom koja je u IT.

Ne znam da li ti je potrebna overa iz suda?

Bitno je pokusati ljudima da priblizimo ovaj nacin preduzetnistva. Pricali smo offline o tome. I uvek pricamo, to je bila nezaobilazna tema i na BizBuzzu…
Nebitno da li je inspirisano copybloggerom ili necim drugim…
Ali vazno je da pricamo ljudima o tome, sa nadom da za godinu dana mozemo da prikazemo (bar)jedan uspesan case – o tome kako je neko uspeo “da zivi od bloga u srbiji”…

Ima primer osobe koja praktično kreira samo svoj blog već duže vremena, po ceo dan – http://auto.blog.rs/ . Svojevremeno sam napravio prikaz ovog bloga kod mene. Nedavno je Renault napravio višemesečni ugovor (mislim da je godišnji ugovor) za oglašavanje na ovom blogu (sami su se javili).

Znači, ipak ima primera – za sada su pojedinačni, ali biće ih vremenom više.

Da, da, zaboravio sam na auto blog … Eto, on je dobar primer :)

Inace, za sve one koji zele da pocnu sa pisanjemi da od toga zaradjuju, toplo preporucujem jedan od clanaka na tu temu :

http://www.poewar.com/finding-your-market/

@Blogowski:
Ne padaj u defanzivu, da mislim da kradeš okolo ne bih ni pratio tvoj blog. Samo sam primetio podudarnost.

Problem je kako u mentalitetu ljudi koji donose odluku o sponzorisanju, reklamiranju, poslovnoj saradnji ili kako već, ali i u nedostatku adekvatne metrike uspeha.

Onaj ko vodi blog skoro da i ne može da demonstrira nekom decision makeru da njegova interaktujuća zajednica ima potreban marketinški potencijal da bi se mogao videti ROI.

Moje viđenje je da se sve na kraju svodi na penetraciju Interneta, a potom i na pitanje atraktivnih tržišta za marketere.

Kada bi penetracija Interneta bila kudikamo veća, a sadržaji blogosfere korišćeniji (da ljudi više online vremena provode u ČITANJU, GLEDANJU i KOMENTARISANJU sadržaja iz blogosfere, nego što provode u online igranju i “gluvarenju po FB-u”), onda više niko ne bi mogao da zanemari potencijal interaktujuće publike u blogosferi.

Da postoji bonitetni sistem i sistem sa kuponima, pa da marketeri mogu da izmere učinak pojavljivanja u blogosferi, bilo bi daleko lakše monetizovati blog.

Da parafraziram Pedyu, pitanje za kraj dana je “”How will you be able to guarantee that we are going to make some money?”"

Prava tema! Mnogo nas bloguje ali je monetizacija slaba. Svo naše blogovanje se svelo da jedni drugima prepričavano neke teorije o internetu (što je u suštini ok) ali malo je onih koji to primenjuju na neku oblast, osim Gage Grne naravno koja je od starta napravila odličan projekat, a da nije ni svesna toga.

Meni je ova tema kako kec na deset jer već mesec dana razmišljam o tome. Sada mi samo daje snagu da tako nešto mogu i da započnem.

FotoManijak kaže : “Kako ja to vidim, domaci internet projekti propadaju, zato sto ljudi koji ih pokrecu uglavom nisu vicni u prodaji i komunikaciji u offline svetu. ”

To je problem broj dva što mali broj nas ima dobre offline prodajne (ne marketinške) sposobnosti.

Ipak, treba sakupiti snagu, odabrati nišu i krenuti u ofanzivu. Od blogovanja može da se živi. Siguran sam.

citat Miloš Petrović

… osim Gage Grne naravno koja je od starta napravila odličan projekat, a da nije ni svesna toga.

Svesna je Gaga Grne, samo je ciljna grupa počela da koristi internet, aktivnije, pre godinu dana.
A rezultati, neki, će se videti uskoro.

Peđa, odličan tekst!

Cini mi se da nesto fali u komentarima, pa da dodam ( iako videh par primera, ali su skriveni) :
-mozemo pisati fenomenalno
-mozemo imati super sajt/blog sredjen ko bonbonu
Ali ako nemamo marketnig, komercijalu i slicne stvari, bicemo samo jos jedan blog na webu…
E to je problem kod nas. Pokusao sam da navedem primer sa privatnikom i njegovim prevoznim sredstvima, a tacnije je da
-8, 10 ili ivse sati rada, kako u blogovanju, tako i drugim delatnostima privatnog sektora podrazumeva mnogo vise od sedenja uz racunar i pisanje teksotva ili postovanje odredjenog sadrzaja.
Dok se kod nas stigne u tu fazu da nam se sami jave i daju nam kintu za blogovanje, mi svi moramo da radimo na povecanju internet pismenosti i upucivanju ljudi na odredjene stvari .
Do tada, deo onog vremena bloger ima da potrosi na mnogo drugih jako bitnih stvari osim na samo blogovanje.

Hvala ti, bas htedoh da pitam jer vec par dana razmisljam o tom neskladu izmedju odusevljenja koje pliva nasom blogosferom i cinjenice da je blog u Srbiji i samim blogerima usputna stvar. No, kao potpuni pocetnik na ovom polju, odlucih da jos malo istrazujem. Srecom si me preduhitrio.
Ja takodje mislim da Srbija bas nije Svazilend. I da bas nije lako ni u tamo nekom svetu naci nekakav posao.
A kako ce neko da ti ukaze poverenje i angazuje za posao, ako se stvarima bavis uzgredno?

Nije svaka bransa – nisa dosla na internet…
Navescu par primera pa ce biti jasnije…
Polovni automobili, polako dolazi, sve manje ljudi gleda halooglase [papirne] a sve vise ljudi se prvo okrece trazenju polovnog automobila online. Novi automobili… slicna situacija.
Mobilni telefoni – potpuno online – vec duze vreme, koji je procenat ljudi koji se pojavi u radnji i kaze: “hocu neki mobilni telefon”… ne svi su vec pogledali online sta ih interesuje, nasli telefon koji im odgovara, cak i pronasli radnju koja im odgovara.
Digitalni fotoaparati – vecim delom online – slicno kao i za mobilne telefone, preveliki izbor proizvoda, svi se uglavnom odluce jos pri razgledanju interneta i citanja iskustava.
Putovanja – skoro potpuno online mali je procenat ljudi koji trazi smestaj po oglasima koji nisu online… bookira karte…
Trazenje posla – 99%
Nekretnine – tu su samo sto nije…

Autoprevoznici – pa ocigledno ne jos…

Dakle nise/trzista dolaze online neke ocigledno pre drugih…
Sada je samo pitanje, da li je ponuda kvalitetnih sajtova iz odredjenih nisa ucinio prelazak “trzista” online laksim i brzim, licno mislim da jeste.

Da li praviti blog/sajt/biznis za nisu koja jos “nije stigla online”. Posto ce postojanje kvalitetnog izvora informacija sigurno ubrzati i dolazak “novca” online.

Izgubih recenicu.
Htedoh reci: Da definitvno da praviti sajt za nise koje jos nisu presle online. Prvo kvalitetna lokacija ce ubrzati prelazak ljudi online, drugo izgradjivanje pozicije – dok jos ima prostora.

Wow pa većina komentara su opet racionalizacije kao odgovor na pitanje zbog čega se niko u Srbiji nije posvetio blogovanju kao profesiji.
Svi imaju odlične izgovore – nemaju ljudi vremena, nemaju od čega da žive u međuvremenu. Ali zato se u proseku studira 10 godina, a kafići i kafane su pune i danju i noću kao da je svaki dan 1. januar.

HeLLoo!!!

Jedno pitanje za kolege blogere : Da li kreirati blog u određenoj niši ili neki tip online magazina? Da li se predstavljati kao bloger iz niše, imenom i prezimenom, ili biti urednik, kolumnista, novinar online magazina?

@Milos koja je razlika izmedju bloga i online magazina?

Uzmimo za primer tvoj blog Milosblog.com
Imas vise autora – pre odlika magazina nego bloga
Nisi bas preterano usko targetiran – pre magazin
Sve vesti i dogadjanja su pokrivena iz tvog ugla – vise blog ili novinar kolumnista

Uglavnom blogeri najvise lice na kolumniste – mislim da je to neki zakljucak do kojeg smo Pedja i ja u jednom od razgovora.

Dakle, kako napraviti razliku izmedju bloga i online magazina?

Miloše to je odlično pitanje o čemu dosta razmišljam.

Mislim da je Srbija mala da bi se brendirao imenom. Jedini možda malo širi uspeh ima samo ovaj blog, pa opet to je Peđa isfurao svoj brend – BLOGOWSKI. Takva je i Mooshema, pa onda profesor Varagić. Retki su primeri, pa opet ostaju u nekoj zatovrenoj zajednici…

Dva pitanja su ovde:

1) Lično ime ili generički naziv poput http://www.pobedidijabetes.org, tržišno rešenje…
2) Blog sa formom hronoloških zapisa ili magazin (magazin je ovo što je fotomanijak objasnio ali još bolje kroz formu koju vuče dizajn http://wphacks.com/best-magazine-style-wordpress-themes/)

Odgovori (zavise od tvojih ciljeva, ali ovo su moji favoriti):

1) Generički naziv. Iz razloga što možeš da prerasteš u nešto ozbiljnije. Čak i da si sam na sajtu budi http://www.problogger.net, a ne http://www.darrenrowse.com. A i Timoti Feris je http://www.fourhourworkweek.com/blog/

2) Isključivo od kapaciteta zavisi. Magazin zahteva da imaš rubrike, a da bi rubrike imale nešto novo moraćeš da ih obnavljaš. Ako imaš 3+ sata dnevno onda pravi magazin, jer ćeš izgledati ozbiljnije u razgovoru sa mogućim klijentima.

U vezi sa distinkcijom magazina u odnosu na blog, mislim da razlike postoje, ali i to da su tranzicije iz jednog u drugo moguće. U tom smislu, strateški ispravnije je izabrati neko ime koje nema u sebi “blog” ili deo ličnog imena ili prezimena.

Veliki broj razlika između bloga i magazina se mogu prevazići jednom starom formulacijom – “sajt posvećen” i nastavkom koji opisuje dominantne teme ili dominantne grupe.

Po meni nije bitno da li sadržaj stvara jedan ili više autora, jer imamo mnogo primera individualnih, ali i grupnih blogova.

Kod magazina rubrike u priličnoj meri podsećaju na kategorije kod blogova, tako da osnovna hronološka (roll) forma predstavlja samo jednu tradicionalnu prezentacionu formu koja je rasprostanjenija kod blogova. Dostupna i sve korišćenija je mogućnost različitih “pregleda” tj. formi organizacije sadržaja. Štaviše, poželjni višestruki načini prikaza po volji korisnika.
Najbolji primer su tzv. Arhive po tipovima sadržaja koje okupljaju srodne sadržaje i organizuju ih hronološki (roll). Zanimljivi su i “tag cloud” prikazi, koji pak vode ka filtriranim prikazima (kategorije, tagovi). Po meni je zanimljivo i prezentovanje sadržaja po brendovima itd. Čvrsta distinkcija nije potrebna, a cenim da je pogrešno težiti njoj, jer trend sindikacije, višekanalnog objavljivanja i cloud-a to na kraju poremetiti, još više zamagljujući razlike.

Ako tip prikaza i kanal nisu faktor distinkcije, onda da pogledamo još neke odlike: rubričnost i sa njom povezanu dinamiku objavljivanja pojedinih tipova sadržaja. U tom kontekstu figuriraju i stalnost vs. dinamičnost u smislu šta su to povremene, vs. ad-hok rubrike, ko su stalni vs. povremeni vs. gostujući autori (kolumnisti).

Ako je višekanalni način prezentovanja i konzumacije (pasivne i interaktivne) na delu, onda biti online medij ne znači žrtvovati svoju periodiku publikovanja, strukturu rubrika i autora.

Obično kada ste urednik / autor online medija to podstiče dinamičnost i čini da sve postane dosta “rastegljivije” (rokovi, periodika, rubrike…).

Ako nema periodike “izdanja”, ne znači da nema i da ne treba da bude (dogovorene) dinamike objavljivanja za pojedine tipove sadržaja.

Ima još dosta toga na temu razlika i sličnosti između bloga i online magazina, ja jednostavno nemam više vremena da se posvetim temi :(

Prvo da se zahvalim što si me uzeo za primer.
Drugo, ja sam od onih koji “govore tiho i vode psa sa sobom”, a taj pas jednom mora da zalaje :)
Ne volim preterano da se busam, a možda bi i trebalo? Ko zna?
Blog sam počela da pišem prvenstveno iz ljubavi, u stvari spojila dve ljubavi, internet i kulinarstvo. Vremenom, preraslo je to u nešto veće, i iskrena da budem, svesna sam ja svojih kvaliteta.
Miloš i Deda nisu u pravu kad kažu da ja nisam svesna nekih stvari i da se ne trudim puno. Kaže Deda da sam neaktiva. Itekako sam ja aktivna, ja objavljujem svakodnevno po jedan post, ako uzmemo to da ja sve što objavim lično spremim, uslikam i sve što ide, može se zaključiti da ja u blog ulažem mnogo i novca i vremena, i da sigurno imam u planu da se probijem i da počnem da zarađujem od bloga. U mojoj porodici radi samo suprug, stanujemo privatno, imamo dva školska deteta, pa vi sami procenite da li od jedne plate može sve to da se postigne? Nisam toliko glupa da u blog ulažem, a da se ne trudim da od njega nešto i dobijem. Slavu? Pa ne mogu da kažem da mi ne prija, ali od slave se ne živi. Suske je spomenula da će se uskoro videti prvi značajniji korak. Ali polako, ima još vremena da bi se o tome pričalo, još par dana.
Ovih dana me nema puno ni na Twitteru, ni po blogosferi ne komentarišem puno, mada ni pre nisam nešto preterano, iako pratim dosta toga, ne zanima mene samo kulinarstvo. Ali zbog ovih dešavanja sa slikama, imam dosta posla oko sređivanja tih stvari, a bilo je posla i oko drugih bitnih dešavanja, što vezanih za blog, što privatno.
Videće se uskoro uostalom … :)

Gago, nisi me dobro razumela…
Pohvalio sam tvoj trud oko blogovanja, ali sam mislio da si neaktivna kad je u pitanju sve ono sto nije slava kad je tvoj blog u pitanju.
Ajd vrati se na moj komentar gore, da se ne ponavljam… :P

A Deda, možda i nisam, ovih dana sam malo sluđena. Ne zameri :)

Pošto vidim, da neki nisu shvatili, kada sam govorio pro bloger u Srbiji, mislio sam na nekoga ko piše na srpskom. Što se tiče AutoBloga što Dragan Varagić pominje, čuo sam, ali nisam znao da je to bloger u full tajmu. Hvala Dragane.

Enivej, mislim da većina komentara fula celu priču. Voditi bilo kakav samostalni posao ne znači izigravati gazdu i postati bogat (što je često sinonim u Srbiji za “gazdu”) nego predano raditi i puno se odricati! Usput vam NIKO ne garantuje uspeh.

Ali upravo to potvrdjuje moj post, većina uopšte ne kapira pojam poduzetnik i voditi svoj posao. Svi bi voleli biti uljuljkani platama iz državne službe… ://

Slažem se u potpunosti sa tobom. Biti 100% posvećen nečemu je ključni detalj i osnovni problem. Ubeđen sam da smo, globalno na ovim prostorima, naučili da sa malo uloženog truda nekako živimo(preživljavamo) a zadovoljavamo se kritikama (“pa ovo je Srbija”) i pričama kako to neko, negde radi, možda i lošije od nas, ali u uređenijim uslovima. Kad budemo svesni vremena i potrebe za posvešćenošću jednom poslu doći će do velike ekspanzije i kod nas. Ne samo na web-u.

tema je odlična, samo ponoviću ovo iz tvog uvoda “ovo je Srbija brale!”
da argumentujem:
bavim se webdizajnom, 3d modelingom i još ponešto nebitno…
čovek koji ima vinariju i proizvodi vino i izvozi priča sa mnom:
-Trebao mi jedna sajt za ove moje proizvode.
-Naravno obrazložim da li želi statički ili dinamički bla bla bla..uglavnom shvatio je sta sam hteo reći nakon polusatne priče. Došli do zaključka da mu treba statički sajt standardni da ne gnjavim šta bi sve sadržao, rekao sam da to sve može dobiti cca za 200 eur-a . Njegovo pitanje je bilo:
-Može li za 50 eur-a?
Nadam se da si shvatio poentu. Čovek izvozi vino!! Ne shvata da ako potroši 200 eur-a na sajt da će ga naći novi kupci preko neta itd…sve mu je objašnjeno s moje strane i da na osnovi sajta može zaraditi više desetina hiljada ili čak i više ako mu se javi samo par kupaca…

Da rezimiram: Kad proizvodjač ima takav stav a on nije jedini, ima ih prilično, kako će taj isti platiti meni reklamu na mom blogu gde pišem recimo baš o vinima???

@feniks – poznata mi je ta prica. :(
@ostali – pokusao sam u par navrata da vodim svoj blog. Kao ozbiljo sam krenuo… Dizajnirao svoj custom WP skin, pluginovi, zakupio domen, hosting, podigao sve to… Napisao par postova i… – ugasio blog. Razloga je be bilo puno. U svom svojem krljkljancu (redovni posao sa jako cudnim radnim vremenom + gomila freelance poslova = nemam dovoljno vremena ni da se naspavam) jednostavno nisam mogao da nadjem vremena da se ozbiljnije posvetim blogovanju… A imao sam zelju (tj. imam). Mogao sam da piskaram povrsno, ali “licno” ne bih bio zadovoljan.
Bottom line: Zahteva vreme, zahteva dosta vremena, ozbiljnu posvecenost, odredjeni nivo strucnosti-shmeka-sta god vec.
Ispravite me ako gresim.

Jednaje veština napraviti dobar internet sajt.
Druga veština je napraviti biznis na internetu.

Mogu ići zajedno ali najčešće ne idu.

@Marko
Slazem se sa tobom, dosta puta sam hteo da pocnem nesto na nasem jeziku ali retko kad to i ostvarim.

Pozdrav,
Skoro sam napravio svoj blog, a vezan je za….. pa recimo za zanimljivosti. Hoću da ga unapredim, hoću da imam posećenost, samo me zanima kako da udjem u te vode? Verujem da se ovde može živeti od blogovanja, verujem da ako se dovoljno potrudiš u vezi bilo čega možeš dobro da prodješ, samo je pitanje koliko si spreman da se potrudiš…

U pravi ste.
Ja lično mislim da je najveći problem da se taj posao prihvati kao i svaki drugi sa svim svojim mogućnostima, lepotama i izazovima.
Da bi neko zaista to i radio, mora da voli taj posao i da mu se posveti u potpunosti i profesionalno.

I da se pridružim ostalim čitaocima sa maltene istim stavom: jako je teško naći čoveka, pogotovo u mojoj generaciji (45+, heh :), koji želi da nauči nešto novo, makar to bio i nov način sečenja noktiju na nogama, a kamoli takvu VRADŽBINU kao što je “znati internet”.

Dakle, ne mislim samo da je u pitanju vrsta lenjosti, nego mentalna učmalost, generacije i generacije (čak i ciljno obrazovanih!) ljudi koji ne umeju da otkucaju nešto u Wordu, niti misle da nauče – i to tako jasno i kažu, ne shvatajući da su već nepismeni, a da ih još čeka 15-tak godina staža u toj žabokrečini…

A što neko gore pomenu “sina koji ume da postavi WPress platofrmu” – i to je još jedan od problema.
Previše ljudi moje generacije decu niti poznaje (svoju rođenu), niti viđa, niti komunicira (ne mislim na kupi-hleb-i-mleko :), a tek ih ne bi pitali za “taj đavo”, internet.
Meni je idol moj matori (još malo pa 79 godina): on ima P III na dial-up-u, XP, okači se i čita B92 blog sa temama o porezu i makroekonomiji, šalje mailove drugaru (vršnjaku :) u Zagrebu (moj matori je u životu učio samo nemački), i tome slično…
A koliko tek još znam baba i deda koji surfuju, chatuju čak i na brzim vezama, igraju igrice i sve… Da ih Bog poživi :).

Srbija treba tek da dodje do nivoa kada ce ljudi sedeti kod kuce i pisati blogove dok im pare stizu na racun, Moramo priznati da je za nas to savrsen posao ;)