Korporativno prisustvo na društvenim medijima?

Mislim da talas twitter i facebook je zapljusnuo i nasu malu Srbiju. A da kada je rec o korporativnom prisustvu surfovanje definitivno mora da se prepusti jednoj osobi unutar preduzeca ciji posao ce biti samo to kvalitetno surfovanje na drustvenim medijima za preduzece.

Odličan post…
Osobno uvijek nespretno odgovaram na pitanje zašt su društveni mediji važni i koliko će biti utjecajni u budučnosti (i koliko su to već sada).

Mislim da si budem bookmarkirao ovo pa da ne moram objašnjavat već budem samo rekao ljudima “Čitajte” :)

Točno u srž problema :) .. eppur is mouve

Jako dobar clanak!!

O tom pišu i u novom broju PlanB-a i zbilja je diskutabilna tema. Mislim da kompanije sve više shvaćaju prednost, a i potrebu prisustva u društvenim medijima. Jednostavno tehnologija, zapravo u ovom slučaju web svojim napretkom za sobom povlači trendove i oni koji ne “ulete u taj vlak” imaju manje šanse, osim ako nemaju strahovito dobro offline poslovanje.

Vidjeti ćemo za koju godinu kako će stvari po tom pitanju stojati!

Pokušaću da parafraziram gore pomenutog profesora Wilcox-a: “Ukoliko neko o Vama loše piše, pokušajte da saznate koliko ta osoba zapravo ima uticaja, jer ako je njegov/njen uticaj ograničen ne treba da ulažete napor da reagujete. Međutim ukoliko osoba koja loše piše o Vašoj kompaniji ima veliki uticaj, možda ćete želeti da navedete tu osobu da Vam pruži priliku da se iskupite. ”

Vrlo bitno kod kriznog PR-a (srpski: vađenja fleka) uzrokovanog domino efektom je odgovoriti na navode koji govore loše o vama i to na istim medijima sa kojih su i potekle kritike.

Nedavno sam vodio jednu polemiku oko toga da li je asimetričnost “napada” i “obrane” uvođenjem društvenih medija još više porasla pa me zanima što ti misliš. Dakle, da li kompanija koja je nepravedno napadnuta od strane korisnika društvenih mreža (sabotaža konkurencije putem lažnih FB, TW i drugih accounta) ima sve manje šanse da se obrani i sačuva obraz nego u ranija vremena? Pretpostavimo da i napad i obranu rade profesionalci.

@SoraZG: Nepravedno napadnuta kompanija mislim da ne treba puno trošiti energije na odbranu. U transparentnosti leži ceo ključ. Ako ja pišem o nekoj kompaniji da proizvodi loše krastavce recimo, koliko god sam ja uticajan, to neće imati neke velike posledice jer su ti napadi neosnovani i neće poprimiti efekt domina (drugi kupci zadovoljni, ne?). Nasuprot tome, tim neosnovanim napadima ja “topim” svoj “socijalni kapital” o kome je Varagić svojevremeno pisao. Samim tim, nemam interesa za to osim ako mi to pisanje ne donosi veću korist od samog “topljenja social kapitala”.

Opet, sve treba gledati na duže staze i adaptirati svaku situaciju svojim prilikama.

@Blogowski
Upravo o tome se radi jedan nezadovoljan potrošač/klijent koliko god bio uticajan ne može da naškodi ugledu kompanije. Međutim, ako se javi još bar 50 potrošača/klijenata sa istim stavom i problemima sa kompanijom, to je onda veliki problem.

Primer: Facebook grupe nezadovoljnih korisnika stambenih kredita u Banca Intesa i Piraeus banci u Srbiji

@AdriaTalk: onda keywordsi nisu “uticajan potrošač” nego “kvalitet i transparentnost” ;) Mada imam primere trovanja u FR sa nekim mlekom 80tih godina gde je bila sabotaža, ali to je već neka druga priča i na kraj krajeva to je krivično delo. Odoh ja u offtopic, sorry ;)

dopusti mi anonimni komentar ..imam za to dovoljno razloga…

pretjerujete..uglavnom pretjerujete… nema nikakve koristi od nezadovoljnih korisnika…ali niti šteta koju izazivaju nije prevelika čak naprotiv

ljudi koji imaju vremena da pišu negativne komentare obično nemaju pametnijeg posla, internet demokracija, komunizam što li ? sad će jedan nezadovoljni korisnik povući nekoliko stotina njih i na kraju će baciti neku multinacionalku na koljena… oh da ..svakako

hate spika (opravdana ili ne) nema veze sa marketingom, okej na zapadu je situacija drugačija…ali ne previše

što ćemo sa tvrtkama koje smatraju da je svaka reklama pa i loša reklama, prvo reklama a tek potom …

u ovom lopovskom Balkanu lopovi poštuju lopove a pošteni ionako nemaju nikakvog utjecaja..na ništa

steći naklonost lopova je za poslovanje puno bolje nego ići pošteno, tako je bar sada…hoće li se to promijeniti ..neće

previše filo0mova i PR pričica se pročitali da bi to mogli prihvatiti…

baš kao što nekad ja nisam mogao prihvatiti da su indijanci zapravo bili okej..i tko je terorist uglavnom određuje pobjednik

Za skeptike evo lijepog primjera – http://manjgura.hr/tag/cash4gold/ – još se krajem 90-tih Mastercard poskliznio na neumjesan vic na forumima…

Po mom skromnom mišljenju, mogao si i bolje argumente napisati.

Korisnik sa 1000 prijatelja na Facebooku i 1000 followera na Twitteru nije prosječan korisnik, a takvog korisnika uzimaš za pretpostavku. Možemo i zamisliti Obamu kako tvrdi da McDonalds nije baš najzdraviji :)

Upozoravaš na posljedice domino efekta i kako nezadovoljan komentar može napraviti štetu nekoj tvrtki. Kako to ohrabruje tvrtke da budu prisutne na Facebooku i Twitteru? Da pokušaju umanjiti štetu? :)

Meni je potpuno jasno da se otvara neka nova vrsta social consultinga, posebice vezana uz Facebook i Twitter. No treba imati na umu da osim besplatne reklame, tvrtka može imati i niz neugodnosti. Korisnici su naime skloni neobjektivnom nezadovoljstvu. Na primjer, tvoj ISP je danas 10 minuta imao problema i ostao si bez interneta. Što radiš? Dižeš hype onog trenutka kad wifi proradi. A i tvoji followeri :)

Prednost za tvrtke ovdje zasigurno postoji. Bar do onog trenutka kada i njihov konkurent ne uskoči u vlak.

@Debeli Toni: Ne radi se o prosečnom ili natrposečnom korisniku, ne radi se o 10, 20, dovoljan je i jedan nezadovoljan korisnik da pokrene temu, ponavljam (pročItaj gore) da je ta kritika argumentovana.

Kako ohrabrujem? Pa ovo nije bila svrha da nekog ohrabrujem. Napisao sam da nije poenta u tome da li neka kompanija želi ili ne biti prisutna. Ona mora biti prisutna jer su njeni korisnici prisutni. Kompanija nema izbora (osim ako je taj problem ne iteresuje).

Što se tiče neosnovanog hypea, lepo sam to objasnio u jednom od komentara gore. To ne drži vodu, jer jedan korisnik koliko god je uticajan ne može ništa uraditi bez komjunitija nezadovoljnih korisnika.

Posle celog tvog komentara čini mi se da nisi baš pažljivo pročitao ni tekst, a ni komentare ;)

Mislim da je cela ova prica zamena teza. Naravno, u zemlji gde pojmovi kao lean sigma, user experience, crm i slicni ne znace nista cak ni mnogim vlasnicima i direktorima, lako je doci do zamene teza. A sustina je upravo u tome da se podsvesno priznaje da ne postoji kvalitet u proizvodnji i pruzanju usluga, post-servisa, programima lojalnosti, i onda se vrlo jednostavno prelazi na tehnicko-teolosku diskusiju kako potencijalnu stetu minimizirati. Zapitajte se zasto sve PR agencije u Srbiji u svojoj ponudi za korporativni PR na prvo mesto isticu krizni PR, i to u zemlji u razvoju. U zemljama u razvoju na prvom mestu je interni PR, to je majka i maceha i brat od tetke korporativnog PR-a. Krizni PR ispliva samo tamo gde se drustvo “predalo”, gde ne postoji iskrena i istrajna teznja da se popravi kvalitet, da se unapredi poslovanje u skladu sa ocekivanjima korisnika.

Sve je to prica o proaktivnom poslovanju.

Moža… Bar dok ne nastane buka u kanalu, a to se sad dešava sve brže i brže. Blogovima je trebalo par godina da podignu buku i sad su čisti šum jer ih ima previše. Tviteru i fejsu je uspjelo za puno kraće vrijeme postići toliku buku da su postali jednako tako nebitni. Puno je pametnija taktika konkurenciji podvaliti par takvih “iskrenih” nezadovoljnih korisnika tj. otvoriti lažnjak accounte i … hehe… onda se svi dobro zabavljaju. U stvari ti famozni soc. networking stručnjaci to i rade. Sami potpale vatru i onda dolaze kao spasioci i nude usluge korporacijama da ublaže štetu…. Nekad se to zvalo reket ili iznuda, danas ne znam kako se zove. A možda jednog dana i korporacije i kvazi socnetworking stručnjaci shvate da su u svemu tome bitni ljudi (korisnici, klijenti, kupci) , a ne alati, mreže i sve ostalo. Ali da, trenutno je jako unosno prodavati twitbooklog maglu, šta jest jest…

@T-Zombix: A da ti re-otvoris blog, izgledas mi frustriran od kada si ga zatvorio? :)

Frustriran? Zašto? Zato što pišem ono što vidim oko sebe? A dobro, valjda ti znaš, mislim, ipak si ti stručnjak… ;-)

Meni nije jasno da i pored ovag posta postoje osobe koje mnogo vise znaju u realu od ovaga sto je Blogowski napisao i opet sebi dozvoljavaju luksuz da “omanu ” u predstavljanju svojih korporacija??? Neverovatno, ali istinito.
E sad, krizni PR je ono sa cime se niko ne zeli suociti, pa je lakse nemati nalog nego imati svest o “zapusivanju” rupa tamo gde treba.
I da: ne bih se slozio za T-Zombih om. Tacnije, sam je sebe demantovao svojim prisustvom na ovom blogu. Verujem da ce iz ovih stopa iskljuciti komp da ne bi sumio svakgde? :P

Pa ajde da se onda oddemantiram… ;-)

Loša riječ na Twitteru i Facebooku još nema onu pravu snagu jer većina ne-korisnika, a to su obično velike tvrtke, mediji recimo, ove servise smatraju neozbiljnim i nekonkurentnim. Kao primjer bih naveo polemiku i probleme koji su nastajali prilikom negativnih postova na Forum.hr. U nekoliko slučajeva su se čak i dizale civilne tužbe protiv autora postova, a uz sudske naloge se i brisali. Same brojke na početku posta govore dovoljno o snazi samo ova dva servisa. S druge strane negativna Twitter ili Facebook kampanja u velikim razmjerima vrlo lako završe na tv kanalima, ako pak je ona pozitivna obično bude prosljeđena marketingu :)

Potpuno si u pravu. Možda to kod nas još nije izraženo u ozbiljnijoj meri (kvalitativno, ne kvantitativno), ali društvene mreže su tu. U njima se komunikacija već odvija. Tu nema ničeg spornog. Pitanje je samo da li kompanije osećaju potrebu da se i one uključe u razgovor, ili ne. Da li su uopšte shvatile šta se dešava… Uostalom, evo još malo razmišljanja na tu temu: “Kako su društvene mreže razbile koncepciju marketinga” http://wp.me/pBcqc-7D

Izvini a jesi ti Blogowski mozda dobio otkaz zbog onog spota koji si distrubuirao gde kao tuces svog sefa u Francuskoj? Nekako se poklopilo da si bas tada ostao bez posla i postao covek sa viskom vremena pa si krenuo da pljujes pi svemu srpskom.

Dok ne vidimo rezultate onoga sto zagovaras, tvoje licne, srecne klijente – ne v verujemo ti ni rec. Bar mi koji nismo blogeri i bas nas briga sto jedni na druge imate “ogroman uticaj”.

@Ana: Ti si #EpicFail :))

Sve napisano je istina od A do Ž!
tj. Potpisujem!