Internet manifest

Izuzetan tekst, dotiče se moje omiljene teme u poslednje vreme – tržišnih struktura na internetu kada govori o džepnom medijskom carstvu i kako je vreme oligopola u medijskoj sferi prošlo (barem na internetu, a internet potiskuje postepeno i ostale medije kao izvor informacija).

Ovo je žestoko, precizno, konzistentno i beskompromisno viđenje jednog novog doba. Iako za moj ukus sa određenim manjkom razumevanja za klasičnu štampu „nepromenljivog sadržaja“, manifest, kao vruća jutarnja kafa, pošteno trezni nesrećnike zarobljene u tradicionalnom svetu „gospodara istine,“ tako karakterističnom za 20. vek. Zato je, prividno ću protivrečiti sebi, i trebao ispasti tako pozicioniran i oštar.
Uz malu „lokalizaciju“ na domaće (još nesrećnije) prilike, tekst bi trebalo poslati na adrese svih klasičnih medija. Ovo je nešto poput manifesta novog medijskog doba, apologija informativne slobode i slobode uopšte.
Ovo je poslednja prilika da, iz jedne lekcije, mlohavi medijski menadžeri, izgubljeni kao Crvenkapa u nepoznatom svetu, shvate da više nema „popravki starog“ – jer rodilo se nešto potpuno novo, nikad viđeno, veličanstveno i puno divnih izazova.
I, takođe važno, ovo doživljavam kao pečat na tvrdnju da će kvalitet, osposobljen novim alatkama, dominirati informativnim prostorima.
Možda sam malo previše „nadahnut“, ali nisam očekivao da ću nešto ovako pronaći i pročitati (u 02.15 h).
Peđi i Sanji veliko poštovanje – mislim da su, predajući nam ovaj tekst, učinili znatno više nego što to u ovome času svi možemo shvatiti.

Super sto ste ovo postavili, hvala vam Pedja i Sanja!
Naletela sam pre neki dan na blogu kod Anicica cini mi se, i mada na prvi pogled deluje preostro, kao teska kao kritika klasicnih medija, u stvari apostrofira ono sto deo blogosfere zainteresovane za medije vec neko vreme pokusava da kaze – da ovo otvara ogromno polje novih mogucnosti da se poruka prenosi na nove nacine, da uradjeno bude sacuvano, da se ukine monopol na informacije i s druge strane dobije sjajna stvar direktan fidbek citalaca/slusalaca/gledalaca.
To ce podrazumevati i nove nacine rada i ekstremnu prilagodljivost i zestoku konkurenciju(gradjansko novinarstvo, blogovi, onlajn izvori unose ne malu frku onim nesigurnim iskompleksiranim i sto ne reci razmazenim pripadnicima moje profesije koji su navikli da imaju publiku pod cistoj inerciji i za staru slavu).
Ja se novog doba ne plasim, naprotiv, radujem mu se.
Uz malu opasku. Bez obzira na sve tevolucije, tektonske promene i dalje MORA nastaviti da postoji klasicna stampa u klasicnom obliku i smislu. Miris novina, zvuk listanja uz prvu kafu i neizmerno uzivanje koje taj ritual nosi mora da se izbori za mesto u nasim zivotima ;)

Nisam direktno pogođen „napadom“ Interneta na medije, jer nisam novinar, a već dugo nisam ni neki konzument štampe (eto, već sam se demantovao – nisam konzument, jer se informišem na Internetu), ali kao neko ko se bavi komunikacijom na razne načine (kao generator sadržaja, konzument, privatno i profesionalno) definitivno sam zainteresovan za sagledavanje jasnije medijske slike. Ovaj tekst umnogome pomaže u tome.

Mislim da je osnovna razlika koju Internet donosi upravo mogućnost čitaoca da „proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora“. Time se filtriraju vesti (za razliku od prethodnog perioda kad su mediji filtrirali vesti, sada vesti filtriraju čitaoci), ali i novinari – onaj ko je pošteno svoj posao radio offline, radiće ga i online, a oni drugi će se „skupljati“ na ulasku u filter… I tu se ponavlja isti princip – ne biraju (filtriraju) više mediji novinare, već čitaoci ;)

Kao što radio nije ubio štampane medije, a televizija nije ubila radio, ni Internet nikog neće „ubiti“ – samo će doneti neke nove standarde i načine funkcionisanja. Po nekim procenama (sa kojima se slažem) nestaće dnevne novine u štampanoj formi, jer, za razliku od Interneta, nikad neće moći da isprate brzinu kojom se generišu vesti. Međutim, časopisi će o(p)stati, jer oni ne „počivaju“ na izveštavanju, već na informisanju koje podrazumeva i određeni lični stav kreatora informacije, te sve to skupa ima smisla odštampati i (vrlo često) čuvati i neki duži period…

I, naravno, ono što bi trebalo da se (ali se još ne) podrazumeva – Kvalitet ostaje najvažnija vrlina. Vrlina koju poseduje i ovaj post.

Ovaj Manifest bi trebao da stoji na svakom sajtu, a naročito ga treba distribuirati svim štampanim medijima koji imaju stav da je štampana reč neprikosnovena, a svima kao kontra protiv onog stava koji je jako raširen da na ”internetu može da piše ko šta hoće” koji im pomaže da obezvrede informacije a korisnike interneta okarakterišu kao gomilu asocijalnih ludaka.

Zbog toga ovde još uvek vlada jedan strašan stav da internet informacija nema tu jačinu kao štampana informacija, da je beznačajna i najverovatnije izmišljena a samim tim je ne kači ”odgovornost” objavljivanja što sve naravno ide u korist onoga što je u komentarima već napisano.

I sad, pošto sam sklona dugačkom pisanju i što bih mogla da prokomentarišem po stavkama ovog Manifesta, u prilog njima, moram da stanem da ne bih napisala nepristojno dug komentar.

Ovakve stvari mi uz jutarnju kafu daju onaj polet – Hajmo u osvajanje sveta, otvarajte oči. Svoje oči! I filtrirajte, filtrirajte, filtrirajte, do konačnog ”izlečenja”.

S poštovanjem.

Ćuly je primetio, a ja mogu reći da se slažem sa njime da ovo nije Internet manifest. Naslov bi mogao da bude Manifest Internet novinarstva ili nešto slično. U čitavom manifestu se spominje isključivo novinarstvo i informacije, međutim to je samo jedan deo Interneta i to manji u odnosu na neke druge sfere delovanja.
Jednostavno ni jedanput nije spomenut file sharing ili vido gaming. A najveći broj korisnika na Internetu koristi upravo Internet za to. I iz tog razloga mislim da je prikladniji naslov za ovaj dokument Manifest Internet novinarstva.

Dragi prijatelji,
slučajno sam, kao pripomoć za jednu skoru konferenciju o moći uvjeravanja i novim medijima, dobio link na ovaj tekst, pa tako i na blog.
Ovo gore definitivno jest manifest, i to dobar, premda na momente ne baš sasvim jasan. (Možda je stvar u meni, a ne u prijevodu).
Htio bih samo da što više čitatelja obrati pažnju na članak 13, pogotovo na njegovu zadnju rečenicu. Kako sam ja to shvatio, i na internetu bi trebala vrijediti definicija slobode koja to jest samo ako je ograničena tuđom slobodom i vlastitom odgovornošću. Zapravo: ODGOVORNOŠĆU!
A to u mojem sustavu vrijednosti znači: napiši što god hoćeš, komentiraj kako te god volja, ali potpiši se punim imenom i prezimenom. Ja već 26 godina radim novinarski posao, živim skoro isključivo od njega, odnedavno i na webu (portal nacional.hr) i uvijek se potpisujem. Prcaju mi majku svakojaki degenerici, dovikuju na ulici, vrijeđaju i prijete, ali to sam sam odabrao kao životni poziv i nitko mi nije kriv. Čitam na portalu i komentare na svoje članke, zanimaju me reakcije, ali me vrijeđa to što svaka šuša iz zaklona svoje aninimnosti može za mene napisati da sam ovo ili ono, da sam ovakav ili onakav, i sjebati mi život na kraći ili duži rok.
Koje bi novine objavile pismo čitatelja potpisano s “Delija 666″ ili “Krumpirova zlatica1″? Ma, da je i najistinitije i najpismenije, bez ijedne utužive začkoljice, nitko ga živ ne bi odštampao! A na netu – može. I svima je dostupno i ostaje u arhivi do tko zna kad… E, to je ta odgovornost koje ima premalo i u ovom manifestu. Ako se novinar potpiše, red je da se potpiše i čitatelj koji reagira na njegov tekst. Ili, slikovitije – ako ja stajem pred semaforom kad svijetli crveno, onda, brate, stani i ti!
U nadi da će se budući manifestatori baviti i tim, po meni najvažnijim aspektom internetskog novinarstva, mašem svima s mora!
Renato Baretić
(Split, Hrvatska)

@Renato: Nije da odobravam kukavičke komentare koji si dopuštaju stvari na koje ne bi ni pomislili da ih moraju potpisati svojim imenom, ali institucija anonimnosti ima svoju ulogu na Internetu i ne bi ju trebalo ukidati ili zabranjivati. Ima i ona svoju svrhu i opravdanje.

Novine objavljuju pisma anonimnih čitatelja, tj. ne objavljuju njihov identitet. To da li ispod piše Krumpirova zlatica ili Anonimni čitatelj, nema veze. Tako da tvoja tvrdnja da nitko ne bi odštampao takav tekst ne stoji.

A što kažeš za tekstove u novinama koje potpisuju ‘investigacijski timovi’?