Case study e-Novine

Mislim da bi im bolje bilo da traže investitora nego donacije, jer očigledno je da su im nakon povlačenja investitora potrebna novčana sredstva. Teško koji sajt ovog tipa sa četvoro zaposlenih i puno honorarnih saradnika može biti “break even” posle 14 meseci rada, pogotovu u Srbiji.

Stoji i to da, ako je situacija već tako alarmantna, treba malo isforsirati AdSense pozicije, mada prema svojim AdSense iskustvima ne verujem da će se od toga obogatiti. Da li ih oglašivači obilaze zbog ovog ili onog, ne znam. Realno situacija sa oglašavanjem trenutno nije baš vesela, pogotovu u ovim letnjim mesecima, treba videti šta će doneti jesen.

Ali ponavljam, u ovom slučaju treba tražiti investitora jer sajt je još mlad i uz najveće napore mislim da ne može oglašavanjem kao i ostalim izvorima zarade sa sajta pokriti trenutne troškove.

Ne znam tačno kolike su materijalne potrebe da se ova redakcija održi u životu, u postu se to ne napominje, ali sa obzirom da računaju da će ih donacije spasiti, pretpostavljam da nisu milionske sume.

Možda nisu milionske ali nisu ni tako male. Koliko znam, četvoro stalno zaposlenih i desetak stalnih honoraraca, prostorije od stotinak kvadrata u Hadži Đerinoj i sredstva za rad.
Svakako moraju da urade sve što si ovde naveo, ali bez jakih sponzora nema šanse da opstanu.
Inače poseta im je na nivou od 450 000 mesečno, možda ti i taj podatak pomogne u pravljenju case study.
U svakom slučaju, hvala ti za ovaj post, biće mi od koristi.

Treba se znati adaptirati i znati prodati svoj proizvod.

Mislim da je ovo ključna misao. Nisam nikad pokrenuo neki svoj biznis, ali toliko znam – ne možeš da imaš biznis, a da nemaš biznis model (bar neku osnovnu matematiku koja obuhvata sve troškove i sve prihode, a prihodi mogu biti i od majci, oglasa, pretplate… šta god ima smisla, u skladu sa tržištem). I tu je @mileusna, po meni, potpuno u pravu – investicije mogu da potpomognu biznis, donacije ne. Investicije predstavljaju finansijsu podršku nekog biznis modela i služe da pomognu dok se posao dovoljno ne razvije da sam sebe izdržava, a onda dobit dele i vlasnik tog posla i investitor. Donacije ne pomažu razvoj posla, one samo malko produžuju slamku na koju se diše, ali ako neko tone sve dublje, ta slamka će na kraju ipak postati prekratka. A nedostatak biznis modela je, čini mi se, upravo taj kamen koji ih vuče na dole.

Evo još jedna mala “pomoć prijatelja”: http://www.chrisbrogan.com/evaluating-your-business-ideas/

Trazenje resenja u trenutku kada vec gori pod nogama mi deluje kao totalno losa i neozbiljna prica.
Elem, dopadaju mi se e-novine cak sam i cesto citao tu i tamo neki tekst.

Postoje, ili su bar postojali donatori(EU) koji su obezbedjivali finansiranje za projekte slobodnih medija u ovom delu Balkana. Ako se ne varam, B92 je konkurisao sa nekim projektom i dobio finansiranje.
Mozda je ovo cak i najverovatniji nacin za dalji opstanak.

Cudi me da se JJ jos uvek nije javila, vidim da osim Adsensa na e-novinama postoje i etarget reklame.

Davne 1999. sam ugasio tada prilicno posjecen informativni sajt jer sam rascistio sa sobom – hoces li ti da ti ovo bude posao ili ces da radis iz visih ciljeva?

Ako radis iz nekih visih ciljeva, onda je je OK i traziti pomoc, donacije ili sta ti vec treba. I tesko ih je dobiti. I brzo se trose. Ali nije neizvodljivo.

Ako radis biznis, onda pomoc i donacije jednostavno nisu opcija (barem ne vise, ranije su se neki provlacili pod sirenjem slobode medija u Srbiji)

Sustina je rascistiti sa sobom da li radis biznis ili ne. Ako imas sajt sa sponzorima (reklama na tom sajtu nema nista manje nego na svjetskim info sajtovima), zaposlenim ljudima, kancelarijom u centru Beograda, onda to lici na biznis i to veoma ozbiljan. Ima ih dosta koji se veoma trude da izgledaju makar blizu ozbiljno kao taj biznis, dok rade iz svoje spavace sobe jer im biznis jos uvijek ne moze placati one stvari koje izgledaju ozbiljno.

Ma koliko ti se cinilo da radis vaznu stvar, jedan obucar, vatrogasac, pekar ili doktor su danas vjerovatno uradili vise od tebe za opste dobro. I oni imaju svoj neki biznis model i nacin kako da naplate svoj rad, a ne da traze da ih njihovi korisnici doniraju.

Jer donacije nece dobiti. Ako ista i dobiju, dobice zanemarljivo malo. Ako vec hoce da spase svoj biznis, neka traze investitore. A i oni ce traziti neki biznis plan koji ce im povratiti investiciju. I jako je jos signal investitoru imati S.O.S. poziv na naslovnoj strani sajta.

Izvinjavam se ako sam zvucao grubo, ali stvarno im zelim srecu i da izadju iz te situacije dobro. Samo se iznerviram kada vidim biznis koji trazi milostinju, a za svoje stanje optuzuje vlast ili bilo koga drugog.

Nisam siguran da gađaš u pravu metu, mnogo pričaš veliko ništa: na ovaj način je jasno signalizirano političkim partijama da na e novinama postoji oglasni prostor. To je ona nevidljiva sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar.

Moj predlog: smanjiti obim posla oko publikacije, svesti je na klasičan blog sa pet-šest autora kao što je Tržišno rešenje (po meni idealna forma za konzumiranje). To što je internet u pitanju ne menja stvar, e novine su suštinski štampani medij.

Potpuno slučajno sam danas pričao sa vlasnikom jednog štampanog medija o kreiranju slične varijante novinskog sajta (drugačiji uređivački fokus), gde je pomenuti vlasnik upravo apostrofirao varijantu zavisnosti finansiranja klasičnih medija u Srbiji od različitih vrsta političkih opcija i uticaja (strašno, ali istinito).

Na samom sajtu E-novina se vidi potencijalno dugoročnije rešenje njihovog problema kada se posmatra sa aspekta velikih finansijera (žvake “Stars”), a to je “strateškiji” ugovor sa Željkom Mitrovićem :) Na Miškovića verovatno ne mogu da računaju (koliko sam obavešten on je sada u “SNS-related modu”).

Kao što je ovde već pomenuto, najozbiljnije rešenje njihovog problema jeste u kreiranju ozbiljne službe prodaje oglasa koja bi trebalo da ima za cilj različite načine nalaženja donatora i sponzora koji nisu zavisni od aktuelnih političkih opcija (čuo sam da su neke manje firme ucenjene mestima za oglašavanje time što će prestati da računaju na dobijanje određenih poslova, ako podržavaju određene medije).

odvalio si sa ovim postom. ideš na šer i na rideru i fejsbuku.

ja ću isto tako krenuti sa donacijama na http://www.astma.rs. mislim da je to fer rešenje. jebiga, ja ne živim od toga, to je moj volonterski rad za društvo, a e-novine ipak hrane neke porodice.

Dobre su E-Novine, Ljuba Zivkov, stara ekipa iz Ferala, Robi K… Pera Lukovic. Bas ih rado citam i steta bi bilo da se ugase. Ja sam uvek bio za to da je resenje u povecanju prihoda, a ne smanjenju troskova. Ideja odozgo da bi u formi nekih satro VIP blogera isto nije losa, ali je daleko od komercijalne. Sto kaze Varagic imaju zvake “Stars” za sponzora, ali se plasim da su oni taj investitor koji se povlaci.

BTW, Pedja, kako ti saljes kintu u BG? Mene (u NL) odrase sa provizijama, prosli put su mi naplatili 40eur na 200eur koje sam poslao sestri.

Ja sam do pre par meseci radio u Pressonline.rs i izneću iskustva o prodaji reklamnog prostora iz prve ruke:

1. Smanjenje troškova (mislim na otkaze pre svega) negativno utiče na produktivnost rada, smanjenje prihoda, a sve to vodi gašenju portala;
2. Treba zaposliti marketing menadžera i 2-3 teleoperatera i svadnevno zvati, prezentovati i slati ponude u preko 100 firmi, on najmanjih do najvećih;
3. Marketing menadžer mora ići na najmanje 5 sastanaka dnevno i od toga, potpisati najmanje 1 ugovor u 2 dana (1 od 10 najzainteresovanijih treba da potpiše ugovor, a izvešaje pripremaju operateri i zakazuju sastanke);
4. Oglašivači hoće “nešto novo”. Prodaja standardnih banera više ne pije vodu, treba osmisliti kampanju.
5. Aktivan rad na prodaji oglasnog prostora, baš kao što redakcija obavlja svoj posao.

Slažem se sa autorom teksta u zaključnom delu. Momentalno rešenje ne postoji. A dugoročno je u onom što je naveo “Fotomanijak”, pod uslovom da je E-novinama stalo do toga da se održi minimum plate stalnim dopisnicima (druga stvar je ako se želi povećati plata nekim članovima redakcije, u šta ne želim da verujem). Dakle, rešenje je u projektima, jer postoji na desetine fondacija koje bi – pogotovo imajući u vidu koliko bi projekat bio jak s obzirom na imena iz redakcije – rado uložile u ovakav medij. Jedan dobar projekat mogao bi da obezbedi novac za nekoliko godina rada.

Čudi me da do sada nisu dobili nikakva sredstva, i generalno da su u lošoj finansijskoj situaciji, a sa druge strane vidim da su članovi redakcije istaknuti predstavnici najuglednijih NVO-a u zemlji, koje na pucanj prstiju dobijaju novac od stalnih fondera.

Uzgred, ideološki sam uz E-novine, ali me iritiraju ovakvi ispadi, pozivi u pomoć, i sve što ima veze sa finansijskom kuknjavom. Za mene je politički aktivizam, pogotovo ovakve ideološke postavke, sinonim za humanizam, i rad na takvom mediju vidim pre svega kao volontiranje. Ako se i zaradi nešto, ne bi trebalo od toga praviti biznis. Uostalom, većina ljudi koji rade za E-novine već je angažovano u drugim medijima i organizacijama, dakle pod plaćenim ugovorom.