Real Time Web i novinarstvo

Kod nas se stvari ipak mjenjaju. DOšlo je i do prvih velikih vijesti koje su prvo objavljene na Twitteru a tek onda u mainstreamu i to na Twitteru od strane mainstream novinara. Konkretno govorim o ostavci Ive Sanadera.

Obzirom da vrlo dobro znam o čemu pričaš, nešto bih dodala: negiranje promena – neminovne promene neće usporiti.

Ono što je bitno je da mali broj industrijskih medija koji razumeju prednosti i mogućnosti razvoja industrije kojoj pripadaju upravo adekvatnim korišćenjem web-a imaju šanse za opstanak – dakle šanse…

I ne pričamo tu o nekom novom Ice age-u za 1ml godina, već o periodu malo ispred nas.
Relevantnost, brzina, inovativnost, angažman, uspostavljanje interaktivnog odnosa sa čitaocima, linkovanje, tagovanje, RT news reporting…

Ali, na žalost sa svim predznanjima i potvrđujućim statistikama i u svojoj medijskoj kući osećam snažan otpor :(

Tako je, ne možeš (mnogo) pomoći onome/onima koji sami sebi ne žele pomoć, ili (još gore) koji ne uvuđaju da im je “pomoć” potrebna

Odličan tekst Peđa! Skoro sam komentarisala tu temu na sličan način pa mi je “neko” cenzurisao komentar, ti me valjda nećeš brisati ;) Kakvi su nam štampani mediji, a nisu daleko ni elektronski od njih, Bogu hvala na internetu. A nije prvi put državi da potpomaže nešto što bi trebalo da funkcioniše jedino na tržišnim principima. Kakav paradoks – kapitalizam na socijalnoj pomoći. Ako joj je trebalo 20-ak godina da odustane od primoravanja (carinom, porezima, zabranom uvoza etc.) kupaca da voze nacionalni auto YUGO, cenim da će i ovde uslediti višegodišnji napor oživljavanja pacijenta kod koga je poodavno nastupila moždana smrt.

Da, a posle mi tamo nekog offline novinara najavljuju kao novo svetsko cudo kad otvori svoj Blog. :)

Da, zbilja je nevjerovatno koliko se netko dugo može opirati samoj činjenici da je web ‘tu’, a ne negdje ‘tamo’.

Heh, samo kad pogledaš da (evo baš jutros sam imao takvu situaciju) djeca od 9-10 godina pričaju o internetu, ‘fejsu’, i drugim internetolikim stvarima, jasno je koliko su u krivu – zar stvarno ne vide da ove i buduće generacije internet koriste od malih nogu? da je to defaultno sredstvo komunikacije? da im je to tako normalno, kao što je nekom prije 20 godina bilo buljiti u televiziju…a da ne govorim koliko je za tvrtke/medije(za one “uskih pogleda” – potencijalno) više prilika na internetu od samog tv-a/radija i sl…

No shvatit će kad bude kasno, ako i tada…

Postoji čitava euforija već duže vrijeme oko navodnog spašavanja tradicionalnih medija. Pa kako u SAD, tako su i kod nas počeli, a ova kriza je samo jedan od argumenata zašto im treba pomoći.

Sa punim razumijevanjem i željenjem zbog situacije u kojoj se nalaze zaposleni koji lako mogu ostati bez posla, ipak ta euforija poprilično promašuje poentu.

Nama, građanima ili poreskim obveznicima kako nas birokratija vabi, skoro da uopšte nije bitno to što je njima bitno. Mene ne zanima spašavanje tradicionalnog novinarstva, već dobrog novinarstva. Medij je tu nebitan, ali neko kao da namjerno to zaboravlja :)

Usput, kao i do sada u tehnološkom razvoju, neće jedan medij ubiti drugi, samo će se mijenjati primat. Ko zna šta nas čeka za 20 godina…

Win Vista Biz > Win 7 Pro na Acer 6930g traje preko sat vremena.

Da ne davim previse, analiza je nekompletna, i na mnogim mestima delimicno ili potpuno netacna. Lepo je sto osecas da postoji neki problem, ali, nazalost, prema ovom tekstu nisi u stanju da prepoznas, po “engleski”, drajvere, stejkholdere i trendove.

Umesto sire analize teme koju apsolviras(i pogadjas u samu sustinu i bez pogleda “iznutra” ) mozemo da napravimo male ankete, ciji rezultati bi govorili dovoljno:
1. Koliko znate novinara(ili ste naleteli na njih online) na Facebook-u, Twitteru, blogera?
2. Koliko medijskih kuca ima naloge na gore pomenutim servisima i zna da ih pravilno koristi?
3. Ali ne i najmanje vazno – koliko edukacije, obuka i seminara su pohadjali novinari medijskih kuca(bilo preko svojih maticnih kuca, bilo preko Udruzenja novinara)?

Ono sto na mene licno porazavajuce deluje, sto osim kao sto si dobro primetio “old school” ekipe i menadzmenta koji zivi u pluskvamperfektu, generacija koja bi trebalo da cini mlade lavove, nije mrdnula ni milimetar dalje (cast izuzecima, koji uglavnom potvrdjuju pravilo).

Uljuljkujuci se cinjenicom da u Srbiji jos uvek offline novinarstvo ima veci uticaj(iz proste tehnoloske nepismenosti nacije, cija cetvrtina u najboljem slucaju koristi internet) zaboravljaju da ce ih promena zateci na spavanju i da je poslednje vreme da ugrabe citaoce ako ne medju papirima s kojih se otire stampa, onda na kompjuterskim monitorima.

“Pomoc” stampanim medijima je posebna tema, jer nije crno bela, kako vam se cini. Nalaze se novin nacini da se mediji i dalje drze na kratkom kanapu, a da je pretodno maksimalno suzen manevarski prostor u kojem bi kroz fer trzisnu utakmicu mogli da finansijski opstanu.
Uh, bolje je da ovde stanem, ocito je @Blogowski pokrenuo temu na koju sam jaaaako slaba i o kojoj bi mogla do sutra da pisem :)

Citat:”Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije.”
Ako ovo govoriš na osnovu toga što misliš da je real time apsolutna kategorija koja je potrebna i dostupna svima, onda si ti u velikoj zabludi.

Prvo treba razmisliti o tome, kakve uticaje na naše živote imaju ove stvari o kojima govoriš. Pokušaj da stvar sagledaš u toj dimenziji.

Iako nije predviđeno, odgovoriću na tvoja retorička pitanja:

1. Država ne može ljude koji rade direktno u njihovom interesu smatrati nekompetentnim.
2. Pogrešno pitanje.
3.Takve stvari postoje samo u teoriji.

Kada je to sve tako lako, šta tebe i tvoje istomišljenike sšrečava da čudo i sve ih sjebete i jedini opstanite na tom ultra-giga-mega potentnom real time webu?

Imaš tu (bar) dve stvari: 1) Mediji ne shvataju svoju ulogu u društvu. Npr. dnevne novine (a to važi i za sve ostale medije) sebe vide kao štampani medij, ne kao medijsku kuću koja prezentuje informacije, stavove, mišljenja… bez obzira na komunikacioni kanal. I zato oni web vide kao konkurenciju, a ne kao još jedan način da dosegnu do svojih čitalaca. 2) Postoje (vrlo) čudni kriterijumi za izbor odgovornih lica u medijima. Svaka čast kompetentnima, ali u određenim (velikim) medijskim kućama sve se radi „po ključu“, pri čemu taj ključ nikad ne otključava vrata znanja, već neka druga. Tako se dešava da npr. urednik web prezentacije jedne velike medijske kuće postane osoba koja je bila urednik jedinog magazina koji nije imao svoju web prezentaciju u okviru te iste medijske kuće(?!)… Ali to i nije neki problem, jer takve medijske kuće (skoro nikad) i ne zarađuju pare – zašto bi kad je tu Vlada, sa svojim vernim poreskim obveznicima, da im pomogne… A čime je sve ta pomoć motivisana, e to je već (što reče @Linga)…

U poslednje vreme sam nekoliko puta držao obuke klasičnim novinarima (i tek počinjem sa urednicima), i ono što sam mogao videti i čuti jeste potpuni nedostatak predstave o tome šta je danas Internet i kakve su njegove mogućnosti sa aspekta unapređenja novinarske struke. Ovo važi i za urednike i za novinare u “pre-ogromnom” procentu.

To je kao da npr. objašnjavate osobi 1987. g. o tome koje su prednosti mobilnih telefona i zašto ih koristiti.

Ova situacija će početi da se menja tek kada top-management medija (ne urednici i novinari) počne da oseća potrebu za promenama u ovom pravcu, i kada krene (taj top-management) nešto da radi po tom pitanju (edukacija).

@Dragan Varagic – problem i jeste u “top menadzmentu”, njegovoj (ne)viziji, nemogucnosti da profilisu stvarnost i prostoj racunici da im se vise isplate mali, neuki, nemusti nego oni koji znaju da dignu glave od svojih tastatura (po kojima lupaju da bi igrali pasijans a ne nesto naucili) i napisu ono sto vide.
Sateran u cose, i pojedinacni primerak koji zeli da bude novinar, grca izmedju borbe za golu egzistneciju u ono malo entuzijazma, kreativnosti i zelje( tri stvari koje guraju novinara i koje imaju junky efekat koji ce potvrditi svako “navucen” na novinarstvo) mu brzo opadne kada nije negovano i odobravano od strane “uprave”.

Dodao bih samo da je jedan vrlo poznat i ugledan hrvatski kolumnist jako ponosan što svoje tekstove još uvijek piše na pisaćoj mašini. Za njega prelazak na elektroniku nije stvar neznanja nego principa, a internet izbjegava po svaku cijenu jer je to civilizacijsko zlo. Citirao sam po sjećanju.

I nije jedini koji tako ovdje misli. :(

Boze, gde odoste? Mislim da se svi slazemo da su promene potrebne, Varagic je u jednoj jedinoj recenici objasnio KAKO ce te promene biti inicirane i kakve ce u svojoj prirodi biti (top-to-bottom). Stvarno je nezahvalno predviteti KADA ce to biti. Mislim da odgovor mozemo dobiti ako postavimo prava pitanja, medju kojima su, to sam siguran, i ova:

1. Da li su mediji u zemlji integralni deo drustva u Srbiji, i da li je drustvo, samo po sebi, integralno ili duboko podeljeno, cak i po pitanjima koja su vec trebala biti proslost za zemlje Evrope (nacionalne manjine, pitanja prava LGBT manjine, pitanja krvi i tla, alkoholizam, nasilje…)?

2. Da li u sadasnjoj Srbiji, vrlo centralizovanoj, siromasnoj i nejednako razvijenoj, Internet tehnologije mogu znacajno da unaprede kvalitet proizvoda medija – vesti? Na jednoj strani imamo izuzetan napredak data mining komponente u novinarstvu, ali i dalje je potreban novinar da uradi verifikaciju tako dobijene vesti. Da li je to moguce ako vodeci stampani mediji nemaju regionalne centre i dopisnike samo u vecim gradovima?

3. Pisete o News Corp., kako od toga nema nista, a pritom se niko ne pita kako da domaci mediji naprave pricing i marketing model koji ce im barem obecati slican marketshare i prihod?

Evo, pitanja mozete da dodajete u nedogled.

Na kraju, disclaimer, ove misli nemaju nikakve veze sa mojoj suprugom, njenim kolegama iz B92 i drugih medijskih kuca u zemlji.

Mozda si malo prestrog bio prema malom Nemanjici, posto sam slucajno bio tu u vreme odrzavanja spornog razgovora.
Ipak je on dosta dosta mladjani novinar.
Drzavno sponzorisanje/subvencionisanje medija, mi je totalna gluparija. Tu si potpuno u pravu, ko nije sposoban da pliva u novim okolnostima i treba da propadne. Definitivno ne podrzavam da se necija “zatucanost” i odbojnost prema novim tehnologijama nadoknadjuje novcem poreskih obveznika.

Treba uzeti recimo primer francuske na koji naci oni pomazu stampanim medijima. Koji mislim da je odlican.
Kada gradjanin francuske napuni 18 godina, drzava mu poklanja godisnju pretplatu na dnevne novine po izboru, kao i na magazin po izboru.
Na taj nacin pre svega rade na “opismenjavaju” mladih, a na drugi pomazu medije.

Inace od skoro, Radio Pancevo se moze cuti i prko interneta. I to na adresi jednog od nezvanicnih sajtova grada panceva…
http://www.k-013.com/
Sto je inace posledica prijave RRA, nezakonit nacin transfera signala od studija do predajnika bla bla bla..

@Fotomanijak: Mlađane da pravdamo što su mlađani, matore jer su matori… :) Btw. odakle ti taj podatak za francusku. Živim ovde već poduže, ali nisam nikada čuo za taj podatak.

Videh negde clanak, nije to tako sveze…
Evo vesti na USAtoday
http://www.usatoday.com/money/media/2009-01-23-french-newspapers_N.htm

Post ti je odličan, ali je zahvatio samo vrh ledenog brega. Ako zanemarimo opšta politička pitanja o ulozi medija u našem društvu, dolazimo na niz čisto praktičnih pitanja. Da, još uvek veliki broj novinara koristi pisaće mašine. Da, PC je za većinu njih još uvek nepoznanica, koje se, logično, plaše. I da, 99% menadžera u medijskim kućama još uvek nije shvatilo ni potencijal ni opasnosti Interneta, a kad budu shvatili biće prekasno. Do tada, uživajte u nekvalitetnom TV programu i copy-paste novinama.

Vesti već duže vreme pratim preko neta, jer mi je smešno da o novostima i aktuelnim stvarima čitam sa “zadrškom” i do nekoliko dana. Ali, loš novinar neće postati dobar ako poznaje web tehnologije i vice versa.
Npr. Novosti, Politiku, 24sata smatram dobrim medijima (možda je tako možda i ne). Čak i da nemaju elektronska izdanja, i dalje bi bili kvalitetniji od nekih novih “novina i novinica” sa bombastičnim naslovima, “pouzdanim” izvorima, polupismenim novinarima koji imaju i Face i twitter i Blog i sl. Kvalitet i profesionalizam se ne može nadomestiti nikakvim web tehnologijama.

Što se tiče državne pomoći medijima, čini mi se da je to pogrešno, a RTS je pravi primer za to. Obavezna TV pretplata, da biste gledali “bolji život” čitav život kasnije i da vam potom evociraju uspomene na seriju svakih 2 meseca. Kako druge Tv stanice mogu normalno da posluju bez državne pomoći sa često mnogo boljim i svežijim programom od “javnog servisa”…

Konačno što se tiče tiraža, tačno je, opada. Ali kada se pojavio Radio, govorilo se da će “ubiti” novine, pa nije. Sa pojavom TV mnogi su jo više verovali da je to kraj štampe. Opet ništa. Internet je već nešto drugo. Sa najbržom penetracijom među korisnicima, i stalnim širenjem moguće je da će on staviti tačku na štampu. Stoga mediji se moraju prilagoditi. Ali, to je proces, traje, naročito u zemlji u kojoj se sve dešava sa “zadrškom”.

Izvinite na dugom postu…

Tačno je da ima old shcool timova koji su ispali iz lige, ali im to još niko nije rekao. Ali, treba li biti preoštar prema njima – i Bogdan Tirnanić je pisao na mašini, a bio je najbolji kolumnista u Srbiji. Nije tu poenta.
Gotovo svi akteri ove priče, u Blogowski i komentatori, dolaze iz online zajednice i prenaglašavaju tu poziciju za „osmatranje bitke“. To mi ne smeta, svakako je bolje nego da je minimiziraju kao neverovatno mnogo mojih kolega.
Neće biti trenutka, dana, meseca, godine…kada menadžment offline medija shvati realnost. Biće samo zapanjenih faca kada papirno tlo pisanog žurnalizma bude nepovratno popustilo pod prašnjavim redakcijskim odajama. Ljudi postanu pametni kad više nemaju drugog izlaza.
Novine su više od pukog prenosioca informacije – real time izveštavanje nije niti će ikada biti jedini lav u carstvu medija. Šta više, previše je medija koji „trenutno izveštavaju“ što guši analitičke i sve druge novinarske žanrove.
Novina je u krizi, tiraži lete ka dnu bunara – ali samo zato što još nije došao čas da dodirnu dno, a potom saberu cure i momke i počnu pravu bitku raspolažući pri tom pravim znanjima o tome. Ima mesta za sve, jer svi radimo isti posao: prodajemo ljudima priče. Naravno, figurativno. Sve ostalo je „ambalaža.“
Držim drsko da sam na svom terenu jer sam otišao iz ugodne pozicije državnog urednika i osnovao svoj list. Saj koji ga prati, ma kako bio tehnički traljav (no money), u početku sam stidljivo pominjao – danas se tiraž mog lokalnog mesečnika povremeno skoro pa izjednačava sa dnevnom posetom sajtu. Ali su online zarađene pare neuporedivo manje od novca dobijenog u realu, od oglašivača i na kiosku.

Linga, prava si!
Moram da te citiram i odgovorim:
1. Koliko znate novinara(ili ste naleteli na njih online) na Facebook-u, Twitteru, blogera?
MALO, UŽASNO MALO. FB KORISTE, UGLAVNOM, ZA RAZMENU TRAČERICA I LIČNIH FOTOGRAFIJA, POLOVINA NIJE NI ČULA ZA TWITER, A BLOGUJU SAMO KAD MORAJU NA KORPORACIJSKIM BLOGOVIMA.
2. Koliko medijskih kuca ima naloge na gore pomenutim servisima i zna da ih pravilno koristi? PORAŽAVAJUĆE MALO, NEKI (OZBILJNI) IH UKIDAJU…
3. Ali ne i najmanje vazno – koliko edukacije, obuka i seminara su pohadjali novinari medijskih kuca(bilo preko svojih maticnih kuca, bilo preko Udruzenja novinara)? SRAMOTA ME JE DA PRIZNAM

Urgent! Novinarstvo je u krizi, opasnoj! To je svima jasno, samo je pitanje kad će to shvatiti oni koji mogu da utiču na promene. Pravih novinara je sve manje – oni “matori” imaju želju i volju da prenesu svoje znanje ali se ono baš ne uklapa u on line novinarstvo. O ličnoj edukaciji ne razmišljaju, jedva su pristali da sednu za tastaturu. Mladi bi odmah i sad da naprave “krov” bez dobrog “temelja”.
Varagić je u pravu, ne znamo ništa, tek treba da učimo. Pitanje je samo koliko je nas spremno to otvoreno da prizna?
S druge strane, vi koji umete i znate – pružite nam ruku, nemojte nas samo kritikovati, pomozite nam da vam se približimo.

“Pančevac” se kupuje zbog malih oglasa i umrlica, to je i osnovni izvor prihoda. Istina, nešto drugačije bilo je za vreme urednikovanja Nenada Živkovića.

Dragana gligic, evo ja cu prva!
Zelim da naucim sto vise i sto je bitnije da to imam gde da iskoristim :)
Jedna od mocnih prednosti rada u savremenom web okruzenju je sto sada vise nego ikada pre imate mogucnost pristupa informacijama i besplatnom znanju.
Dakle, prijavljujem se za sve moguce free i low cost(ipak sam ja siromasni novinar :) obuke od strucnjaka iz oblasti social media, web novinarstva, online PR-a… spisak je podugacak :))
p.s. mislim da smo malo skrenuli s teme, jedna tema je kvalitet novinarstva u nas, a sasvim druga mogucnost i zelja za prilagodjavanjem novim okolnostim i novim medijima kroz koje se plasiraju informacije.
Blogowski je dobro poceo, sada nas ceka razrada :)

Sto su novinarima drage obuke i seminari, cudo jedno. Da za promenu pocnete da zavrsavate fakultete, ha? Dok u Americi ne mozes prakticno da postanes urednik ili kolumnista ako nisi zavrsio prestizni fakultet, ovde kod nas se za glavne urednike i direktore menjaju ili bahato gaze uslovi konkursa kako bi gimnazijalci i propali studenti bili izabrani. A vi samo gutajte pricu tih matorih kolega kako je novinarstvo zanat i kako se nista ne nauci na fakultetu.

Samo, dobri svete, ne otpisujte tako lako štampu, niti sa prevelikim očekivanjima počinjite svoj online put.
Kriza je sinonim za izazov, a web je tu odavno.
Nadam se da grešim, ali kao da postoji blaga doza olakog odbacivanja klasičnog novinarstva. Zar ne bi trebalo da hodamo ruku pod ruku?

Damire, ne znam kome je upucena tvoja opaska, ali pre nego sto se kolektivno popiskis po novinarima, bilo bi dobro da znas o cemu pricas.
Bilo bi dobro i da znas, da ih mnogo ima fakultete, ali da su oni potreban ali ne i dovoljan uslov za dobrog novinara. Novinarstvo jeste zanat+ zelja +radoznalost +pismenost + … *dopuni po zelji*
Cinjenica je da u mojoj redakciji u jednom momentu od 17 odgovornih urednika raznih izdanja samo 1(i slovima jedan) je imao fakultet. Ali nije ih TO cinilo losima, vec sto su bili losi menadzeri.
Ako pricamo o webu i novinarstvu, u vreme kada sam studirala(a kao sam neki “mlad” novinar) nismo imali ni w od weba na fakultetu, a racunarima smo prisli dva sata u jednom semestru za 4 godine koliko provedoh tamo.
Ali sve i da jesmo, ono sto sam ucila pre 10 godina jednostavno NIJE VISE dovoljno! Za nove okolnosti, nove uslove, za svet koji se stalno menja.

“Cinjenica je da u mojoj redakciji u jednom momentu od 17 odgovornih urednika raznih izdanja samo 1(i slovima jedan) je imao fakultet. Ali nije ih TO cinilo losima, vec sto su bili losi menadzeri.”

Meni je supruga novinar, kuma novinar, mnogi licni i porodicni prijatelji i poznanici su novinari, verovatno bih se poslednji “kolektivno popiskio po novinarima”.

Da ne davim, i niko me ne moze uveriti u suprotno, da li ces biti dobar ili los u poslu, fakultet ne znaci toliko puno. Da li ces biti vrhunski (ekspert) ili dobar u poslu, fakultet znaci i previse. Meni nije trebao Saobracajni fakultet da bih bio programer, i nije mi trebao ako bih zeleo da budem sertifikovan za MS ili Oracle ili Cisco i da budem dobar u IT-u. Ali da bih bio ekspert u IT-u, prosto ne vidim nacin kako bih mogao bez fakulteta i da pomislim da dobijem sertifikate kao sto su Six Sigma Green Belt, OCEB ili CBAP. BTW, ja imam MSc vec skoro 5 godina, ali ga jos nisam ni prijavio u opstini, sto je zakonska obaveza ako nemam poslodavca da to uradi za mene, toliko koliko mislim da se u ovoj usrxxxx zemlji cene obrazovani ljudi.

O.k. Damire, sad te razumem :) Lepo rekoh, potreban, ali ne i dovoljan uslov. Daleko od toga da sam protiv obrazovanja, upravo suprotno. Ali, da ne sirimo temu…

“Pancevac se kupuje zbog umrlica”…
A mnoge ostale novine se kupuju po inerciji…
E bas tu lezi problem, posto publika koja kupuje novine po inerciji odumire… a mediji nisu uradili NISTA ama bas nista… da zainteresuju novu publiku koja zeli VISE… zeli brze… ili (mozda) zeli svako jutro u svom email inboxu…

Nadovezala bih se samo na Lingu i Damira. Oboje ste u pravu. Zavrsen fakultet samo je ulaznica za neki posao, nikako on nije garancija da ces posao odlicno raditi. Linga je u pravu, onoliko koliko se o novinarstvu nauci na faksu, smesno je i pricati. O webu takodje. Zato mi “zanatlije” volimo obuke, seminare i prave ljude oko sebe.

Na drustvenim naukama ne ucis od profesora vec od kolega, i tu proveravas i fino stelujes svoja uverenja, eticka i politicka, tako da kada zavrsis fakultet nije bitno koliko si zapamtio kod Nede, Pere, Mike ili Laze na FPN i slicnim fakultetima, vec da li si naucio i zapamtio za sva vremena bar nesto vise nego maintstream Srbina – npr. biti gej ne znaci biti poremecen, ne postoje Siptari kao nacija na Kosovu, Srbi preko Drine nisu veci Srbi od onih koji zive u matici, Srbija nije ucestvovala u ratovima 90′, najbolje zezanje u univerzumu je na splavovima u BG, BG je metropola buducnosti, a ko hoce neka dopisuje dalje.

Nije RDA (Radio difuzna agencija) već RRA (Republička radiodifuzna agencija).