Korporativno online prisustvo

Korisnika nikada nisu zanimale PR obavijesti. To što su ih razni “mediji” tek replicirali kako bi napunili prazan prostor, ili koristili kao glavni sadržaj, problem je upravo medija. Kvalitetne PR obavijesti svakako i dalje koriste novinarima, ali i mnogim profesionalnim blogerima u njihovom radu.

Smiješno mi je što se svi pale na to da je dvosmjerna komunikacija nastala s webom. Nije. Dobri novinari i urednici oduvijek su primali pozive i poruke čitatelja. Na žalost, kao što kažeš, većina nije to činila. Najjači su mi današnji novinarčići koji se pale na internet, ali ne bi primili čovjeka koji im dođe u redakciju razgovarati.

Koliko misliš da je dvosmjerna komunikacija koju želimo zaista i realna, a koliko lažna, čak idealistična?

Odlicno, samo dok to dođe u glavu Balkanskim konjuždrinama i turbo menadžerima ima da se oteliš.

@Ivan: Mislim da je dvosmerna komunikacija skroz realna i nikako idealistična ;)

Seesmic marketing se zasniva na 0$ i vodjen je upravo na dvosmernoj komunikaciji. Takvih primera nema još uvek puno, ali će u budućnosti MORATI imati. Prvo jer je mnogo “isplativije”, drugo jer je efikasnije od klasične komunikacije ;)

@đek: Nema šta tu da se utuvljuje nekome u glavu. Primera ovakvog poslovanja ima i na Balkanu i oni će se veoma brzo “izdvojiti” od konkurencije. Posle će sve ići “prirodnim” putem ;)

blogowski kapiram te ali treba uzeti u obzir katastrofalno brojčano stanje potencijalnih kupaca +informatička nepismenost, predrasude prema svemu online (znači ovo govorimo o većini, pusti ti nas koji kapiramo …)

Ovo sa direktorima seljačinama koji na svaki način ponižavaju radnika jer njemu je to budala koja nešto bezveze kucka na kompjuteru i ništa se ne sekira kao ON … je samo šlag na tortu od govana.

Jeste, baš kao što đek kaže. Balkancima lakše u dupe uterati nego u glavu, tako da si ti ovo što si ispisao, a dobro si ispisao, slobodno trebao da pišeš na nekom od svetskih jezika. Šalu na stranu, slažem se sa pobrojanim, a trenutno radimo baš na predposlednjem što si spomenuo (widgets) pa kad bude javićemo.
Istina, neke oblasti su po svojoj prirodi suvoparnije od drugih. Naš primer, nekretnine, teško da će neko da bude veliki fan, ali svejedno, sigurno se i tu da nešto iščačkati.

Znanje je podcjenjeno maksimalno, te firmice su izašle na web samo zato što su čuli da je to dobro.90% njih nema namjeru ulagat u razvoj weba, nema namjeru ulagat u ljude u firmi koji bi se time bavili, čak bi zajebali i onog tko im je napravio inicijalnu web stranicu – crijeva bi mu izvukli za par stotina eura ……ma gadi mi se sve što se tiče radje na kompletnom prostoru bivše YU.Užas ljudi užas.

Moje je mišljenje da je čovjek najveći resurs poslje vode, naši čobani ne cijene čovjeka a u vodu bacaju strvine i smeće.Kraj.

Čitam nešto bezveze na indexu i naidjoh na ovo ali mi se rečenica savršeno uklapa u ono što sam želio reći u prijašnjim komentarima.

“Kenjac” je, inače, hercegovački naziv za magarca, no u ovom filmu magarac nije kenjac, nego su to ljudi.

http://www.index.hr/xmag/clanak/emir-hadzihafizbegovic-u-puli-zakljucio-kako-gluma-ipak-ima-smisla/442996.aspx

đek ima skroz pravo …iz osobnog iskustva znam kakvo je stanje u Hrvatskoj sto se tice shvacanja pojma weba – voditelji marketinga, menadzeri – to je prestrasno kako se odnose prema webu i ne kuze uopce cinjenice koje si ovdje naveo a koje si inace fantasticno poslozio (svaka cast) – kakva sva iskusttva imam kada radim prodaju oglasa bolje da vam ne pricam…spominjem firmama Twitter gledaju me ko da sam s Marsa pao…misle da govorim o Twix cokoladici

Ma blogowski je ovo bogovski napisao, kratko jebitačno i u glavu baš kako treba.druga je stvar sto ja popizdim na taj raskorak izmedju onog sto bi trebalo i onog sto je i što mi se jebeno smuci od realnosti….

Osobno iskustvo kroz par jakih firmi da ih sada ne imenujem nije red ali su neke cak i dobitnici nagrade poslodavac godine… pa to je da se useres od kolicine gluposti koja je samo maskirana bahatoscu. e sad ja sam nakon svega skuzio u cemu je problem a to je: ONI imaju svoju ciljnu skupinu koja je ogromna a ima minimalne zahtjeve i ne isplati im se ulagat u njih odnosno ne osjecaju potrebu da ulazu u njih nesto vise, boli ih kurac svima im je fino mi im ga dodjemo ko neke budale koje se bave kompjuterima.Posalji sada mail na bilo koju od te 3 firme nema sanse da dobijes odgovor u roku min. 3 dana – znaci koja dvosmjerna komunikacija u real timeu …oni ne kapiraju sta to znaci…

ja im predlagao da urade poi tocke za 3 najcesce koristene vrste navigacije i stave za download na stranicu sa objasnjenjem kako ubacit u navigator (2 recenice), to je znaci nikakav posao medjutim kome to objasnit …. to su idioti kojima nakon 2 godine dodju ovi iz garmina i uzmu im veliku lovu za prakticki neusporedivo losiji posao ogranicen na jedan proizvod (garmin) ali oni mile da je to sada super i IN i da su uradili dobar posao i sad ce ih kao bit na navigatorima …. ma mislim ne da mi se vise pisat i ovo sam napisao sav nadrkan.

Tekst kontrolirat necu, napisan je iskreno bas onako kako mislim steta ga je sada nesto uljepsavat i vrsit korekcije radi reda :-))

Zakljucak (samo za Balkan):

Jebi ga nasa ciljana skupina je katastrofa, prakticki medjusobno se najbolje razumijemo i evo nas druzimo se sami sa sobom po blogovima, twitterima, tweetupovima….ko nas hebe ….

joj ala sam frustriran a blogowski?uf uf…

Sve osim Facebook stranice i widgeta sve ostalo smo implementirali u zadnjih mjesec dana ili se priprema za sljedećih par tjedana. Pa, baš da vidimo funkcionira li kao što kažeš ;)

Ali, kao što kaže Vladimir, postoje stvari za koje vjerojatno widgeti ili facebook nemaju smisla. Na primjer, što ako je netko business to business tvrtka koja nema gomile potencijalnih klijenata? Njega facebook stranica će biti bez fanova, bez komentara i bez puno zainteresiranih. Meni se to više čini kao protureklama nego reklama.

Da skratim, odlični su savjeti, jedino što (ovisno o okolnostima) treba uzeti podskup tih ideja, a ne baš uvijek i baš sve.

Ono što je meni praksa pokazala jeste da oni koji prepoznaju finansijski interes na Webu, veoma se lako opredeljuju da ulože pare/vreme u razvoj nastupa. Mnogo je veći problem to što nema puno onih kojima mogu da veruju, jer mnogi prodaju “Fiću” za cenu “Poršea”.

Sa druge strane, većina onih koji nude Web usluge – to rade na nivou izrade Web sajta, a ne na nivou razrade online nastupa…

Yao Ming, ali dok ja to nacrtam ljudima u firmi…Problem je u tome što mi koji smo svijesni nemamo moć, a oni koji imaju moć nemaju svijest i tako u krug. Pohvale na blogu, baš se zadržah (trebalo bi i to nekako mjeriti:)

U pravu ste. Jedan veliki problem je objasniti srpskim menadžerima suštinu online nastupa, potrebna sredstva akcije, strategije i sl. A zatim im treba objasniti da rezultati ne mogu doći preko noći.
Joše je veća zabluda da će neka agencija za određenu svotu online nastup neke kompanije podići do vrhunskih rezultata. Ne, ovede je u pitanju promovisanje ličnih usluga.
Kompanije moraju imati stalno zaposlene profesionalce, radnike znanja koji će raditi na online nastupu i kreiranju imidža te kompanije u javnosti. Moraju imati slobodu, budžet, i otvorenu saradnju sa drugim sektorima u kompaniji.

Nedavno je neka kompanija tražila lice koje sve, ali baš sve zna da radi (SEO, Web dizajn, baze podataka, pozicioniranje sajta i kompanije na online tržištu, repozicioniranje, i sl.). Činilo se da razumeju šta hoće i koliko to košta, na kraju se ispostavilo da je isplatljivije raditi na trafici nego u toj kompaniji sa svim tim odgovornostima i obavezama.

Toliko o vrednovanju tog posla, shvatanju značaja online tržišta u našoj zemlji i potencijala Internet tehnologija.

Veliki pozdrav!