Digitalni identitet – Šta je to?

U više navrata sam na ovom blogu pisao o Digitalnom identitetu još krajem 2006te godine. Tada cela priča još nije bila toliko aktuelna – o tome se još uvek pričalo samo u nekim “užim krugovima”. Glavna “kapisla i okidač” koja je dovela do pitch-a desila se tek sa “epohom Facebooka“. Početkom 2007. Facebook prestaje da bude zatvoreni studentski social network i ceo Buzz oko frke sa digitalnim identitetom počinje.

photo by jacobrendell

Iako se Facebook karakterizuje kao najveće zlo što se digitalnog identita tiče, to baš i nije tako. Najveće zlo možemo biti mi sami, mada i ne moramo. Ali da krenemo od početka..

Šta je zapravo digitalni identitet?

Na wikipediji, možete naći (ne)oficijalnu definiciju – ja ću ovde izneti neku svoju, možda malo vulgarizovaniju varijantu.

Sa eksplozijom bloginga i socijalnih mreži, sami korisnici su postali i stvaraoci sadržaja na webu (web 2.0). Pišemo blogove ili video-blogujemo, micro-blogujemo, scroblujemo muziku na Last.fm-u (više ne :)), ostavljamo podatke na Facebooku, kačimo slike na Flickr, pišemo wiki-e, forumujemo… Jednostavno, dajemo informacije o svom životu i to u realnom vremenu – informacije uglavnom dostupne bilo kome na planeti ko ima internet konekciju.

Orvelova 1984. je odavno tu, kao i Warholovih 15 minuta. Uzbuđenje i izazov da se iz anonime izađe u mainstream u samo “dva klika” su preveliki da bi mogli da se odupremo. Krećemo sa pravljenjem web sadržaja svuda po malo – po svakom prokletom kutku “mreže” ostavljamo svoj trag, svoj digitalni trag.

Gotovo uvek, taj digitalni trag nije dostupan samo posetiocima sajta gde je on ostavljen. On je dostupan i web pretraživačima (Google, Yahoo, MSN). Roboti pretraživača psihopatski i svakodnevno njuškaju po netu u potrazi samo jedne stvari – svežim web sadržajem (content)!! Web sadržaj je danas postao jedna od najskupljih roba na netu. Onaj web pretraživač koji može da ponudi svojim korisnicima najsvežiji, relevantan (po pretrazi) i kvalitetan sadržaj – on je N°1.

photo by d70focus

Onog trenutka kada je vaš digitalni trag indeksiran na servere pretraživača, dostupan je celom svetu u deliću sekunde – dovoljna je samo jedna ključna reč koja se nalazi u vašem sadržaju. Možda samo vaše ime ili prezime?

Tako, polako, od digitalnih tragova razbacanih svuda po malo i to godinama, dolazimo do nečega što počinje da liči na sliku o vama. Da liči na digitalni identitet. Kada ste on-line aktivni, jednostavnom pretragom imena i prezimena na Google-u, mogu doći do gomile vaših informacija i u okviru toga formirati neku sliku o vama koja nije daleko od realnosti. Naravno, bez da sam vas ikada upoznao ili komunicirao sa vama ;)

Ajde da zaključujem polako ovaj prvi deo, Digitalni identitet je skup informacija o vašem privatnom i (ili) profesionalnom životu koje ostavljate on-line godinama, a koje se arhiviraju na serverima širom planete. Ukoliko ste on-line aktivni, svakog momenta je moguće povezati vaš digitalni identitet sa vašim identitetom u stvarnom životu. Izgradnjom vašeg digitalnog identiteta, moguće je povećati vaš kredibilitet u privatnom ili profesionalnom životu, ali isto tako ga je lako i poljuljati.

I da ne dođe do zamene teza, u ni jednom slučaju ne mislim da na svom digitalnom identitetu ne treba raditi – naprotiv. Ukoliko ga nemate ili vam se ne sviđa, na njemu je potrebno raditi odmah!

U sledećim postovima: Zašto je neophodno kreirati svoj Digitalni identitet, Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.