Weekend od 1000km

Sinišin post sa tematikom putovanje od pre par dana mi taman lepo legao pred ovaj prošli weekend. Plan je bio da se skokne do nekih frendova u Pariz, rođendanska žurka u pitanju. Sjajna ideja, taman da obavim i neohodan šoping novog mobilnog prijatelja, imam neke svoje radnjice na bulevaru Magenta koje valjaju i do 40% jeftinije od ostalih. Naravno, ni ne pomišljajte da je roba “ispala iz kamiona”, nije moj stil. Polazak je bio u petak uveče..

Prva etapa je bila da pređem 500km u najkraćem mogućem roku. Da bi izbegao aero zagađenje odustao sam od aviona i odlučio se za TGV. Ma serem, izbor je totalno geekovski, morao sam da vidim kako funkcioniše onaj WiFi u vozu :))

Trial Wi-Fi

U početku je bio sjajan osećaj. Voz se polako zaleće, na lokalnom portalu koji se nalazi na serveru u samom vozu gledate trenutnu brzinu kojom se to čudo kreće i tako.. prava egzotika.. Prvi pokušaji konektovanja na spoljni svet ne urađaju plodom. Server mi javlja da je konekcija nemoguća još nekih 100nak kilometara.. dobro, strpljiv sam. Posle tih 100nak kilometara i bolova u prstu od stalnog držanja na F5 tasteru Firefox/Google home page mi se pojavljuje.. Woaww, šta ćeš više za sreću :-))

E pa i nije nešto.. u stvari bolje je bilo da sam čitao neku knjigu nego što sam se zakucao ispred onog ekrana i celih 2 sata i 20 minuta pokušavao da provalim zašto mi veza puca svakih 10 minuta :( Pa se zadesi i ona afera 381 pa ja tu kao nešto pokušavam da kometarišem i govance mi “skuca” komentar. Kakav smor ponovnog pisanja..

To je ipak još uvek samo trial WiFi-a u vozu. Samo da vidiš kako izgleda, da se dobro naložiš i onda ide ona poznata frustracija., nemaaa više.. :(

Sa devojčicom istrčavam iz voza i bez izlaženja sa stanice gare de L’Est ulećemo u metro, pravac 15ti arondisman, ortak nas čeka sa naručenom klopom iz komšijskog japanskog restorana i konzervama japanskog piva. Vraća mi se polako raspoloženje, pravo veče za poslednji radni dan ove nedelje..

HTC Touch Cruise

Celo subotnje pre podne provodim u špartanju 10. arondismanom. Tačnije celom dužinom bulevara Magenta pa sve do Place de la République u traženju nekog telefona koji će mi zamenuti ovu moju već preko tri godine staru Nokiju 6230. U početku sam bio zagrejan za poslednji model N95 8 Giga, ali me je Dinke posle kafe na Platou početkom meseca, slatko naložio na HTC modele.

Posle jedno dva sata sata pešačenja i X obiđenih radnji i šmekanja raznih HTC modela, u ovoj poslednjoj mi prodavac u ruke uvaljuje jedan od poslednjih HTC-a, HTC Touch Cruise. Kako mi je skliznuo u ruku, hemija između njega i mene se desila, što kažu, ljubav na prvi pogled. Pregledan Touch screen ekran koji se u trenutku povinuje zapovestima koje mu dajete. O detaljima telefona ću u jednom od sledećih postova kako je sada jedan od rekvizita od kojih se trenutno ne odvajam ;)

Veče posle koga niste ponosni..

Ručak u malom i poznatom mi restorančiću, i popodne koje užasno brzo prolazi u simpa baru sa nekim licima koje nisam video celih godinu dana. Gledam na displej mog novog HTCa, već je 20h, uskačem u metro i palim na drugi deo grada na rođendan zbog koga sam inicijalno i došao u Pariz.

Na putu se dogovoreno srećem sa devojčicom i upadamo na gajbu gde zatičemo očekivanu ekipu nacionalno sastavljenu od Brazilaca, Nemaca, Francuza i mene.. sa Balkana :) Brazilci u kuhinji spremaju fucking dobar koktel po imenu Caipirinha. Jedna od onih stvari koje pijete kao guste sokove i od kojih vam se posle trećeg-četrvrtog oduzimaju lagano noge.. Strašno.. A još strašnije je što posle odličnih specijaliteta iz Lyona prelazim polako na crno vino, a posle deserta i na alzaski Schnaps od kajsije koji mu dođe kao naša rakija.. Eto.. kraj večeri se završava oko četvorke kada devojčica zaustavlja taxi u koji upadamo (ja gotovo četvoronoške)…

Kako sam se na ovakve gerilske akcije totalno odvikao, nedelju ceo dan provodim u krevetu. Mali večernji obilazak još par frendova i brzi povratak u još zagrejan krevet. Ponedeljak ujutro u 6h još uvek ošamućen hvatam voz za Strazburg i u 9.30 sam već na poslu. Pijem jutarnji čaj, palim Skype i vidiim da na Sinišinom kontaktu još uvek stoji Internet smrdi. Na javljam mu se, ali mu sada totalno kapiram poruku..