Sur la route #01

Prvo se “put desio”. Prva, druga, treća.. i na nemačkom autoputu smo. Ovaj put nema velikih brzina, magla nas bije non-stop. Posle nekih šest sati smo na zasluženoj pauzi sa klopom u Salzburgu. Austrijske kobasice u 4 sata ujutro i big kafa sa mlekom i nisu dobra podloga za dugačke vožnje, ali je želja opet jača od logike.. Veoma brzo se nalazimo na podnožju Alpa koja sa svojih -14 stepeni celzijusa Celzijusa daju do znanja da krajem decembra nema zezanja sa njima. Jednog momenta stajem na nekom pustom parkingu da tegleći noge proverim zaista to što i piše na termometru ugrađenom u automobil, posle par minuta “totalno ubeđen” ulećem nazad u vruća kola..

Napuštena granica između slovenije i austrije Slovenije i Austrije mi provocira osmeh na licu.. U stvari svaka granica “koja padne” uzrokuje kod mene taj osmeh.. Maribor je pod snegom i lagano se budi. Pretražujem FM talase i već hvatam neki od zagrebačkih radia radija. Lagana subotnja gužva do granice sa HR. Uspavani SLO policajac mi ne zainteresovano maše rukom da ni ne stanem. Napuštam EU i susrećem se sa poznatim policijskim pogledima na granicama. HR policajac se interesuje da li imam šta da prijavim. Kroz glavu mi prolazi ona Canetova fora, “Ne nosim drogu, čeka me tamo”.. Ipak mudro ćutim i negirajući klimam glavom..

Zagreb se budi kao i njegove gužve na periferiji. Ostaje još ogromnih 400km do kreveta… Vozim još nekih 100km pa dajem devojki devojci volan, a ja obaram sedište i odmaram malo.

Budim se pred naplatnom rampom, 105 kuna i još par kilometara do još jedne granice. Preuzimam volan, red je opet stigao da vadimo pasoše. HR granica oblepljena plakatima protiv korupcije, za par minuta provaljujem i zašto. Carinik, kezeći se me pita da li mogu da ga častim sa nečim ??!! WTF ??!! Misleći da sam ga loše čuo zamolim da mi ponovi pitanje. Ovaj namešta još veći smeh i pokazujući svoje kvarne zube ponavlja da li bi mogao da ga častim nečim. “Možda koja kuna ili paklica cigareta” kaže.. Ne shvatajući koja muka tera ovog čoveka da se ovako blamira mu kažem da ga mogu častiti samo jednim tekstom na svom blogu o ovom svemu. Očigledno ne kapirajući o čemu ja to, pokazuje mi da prođem. Jadan čovek..

SR granica nas čeka sa neupasanim policajcem u maskirnoj uniformi. Pita me devojka jel je Srbija jel Srbija u ratu sa nekim? Pogledom joj dajem do znanja da je pitanje glupo i ne odgovaram na njega. Već iskusan sa srpskom saobraćajnom policijom, ne prelazim 130km/h. Zaista preporučujem tu brzinu pošto toj istoj policiji ne smetaju ni pešaci, a ni biciklisti u zaustavnoj traci po auto putu!!! Pričam devojci o nekim istraživanjima u francuskoj Francuskoj koja kažu da kada se zaustaviš u zaustavnoj traci na auto putu i izađeš van vozila imaš “l’espérance de vie” čitavih 7 minuta…

Sastavlja nas gužva na ulazu u Beograd. Novi Beograd, Kneza Miloša, Takovska, pančevački most.. još par kilometara. Prelazimo tamiški most, poslednja Twitter poruka i familija koja nas čeka. Odmor sada može da počne..