Ponovo radi bioskop…

Posle skoro mesec dana pauze, da se polako zagrejemo za novu školsku godinu..

Ovogodišnji letnji odmori (pesak, sunce, plaža..) su za mene gotovi. Jovana mi je jutros odletela za Beograd, a ja se polako navikavam na redovnu rutinu u poslu..

U agenciji nikada bolje za posao. Totalno opuštena atmosfera… a kako je “avgustovska ekipa godišnjih odmora” tek otišla, office je poluprazan..

Kako sam u poslednjem postu pre odmora i napisao, organizacija za odlazak u Hrvatsku se ove godine ‘izjalovila’ i u poslednjem momentu sam iznajmio neki stančić u Balaruc-les-Bains (Provence, jugo-zapadna francuska). Ekipa sa kojom sam delio ovogodišnje ..i dobro i zlo.. na odmoru, bila je Françoise, moja kćerkica Jovana i Joffrey, jedan dečkić iz Pariza..

Obožavam da se krčkam na suncu, ali u isto vreme i da obilazim region gde se nalazim. Tako da sam svaki dan menjao mesto “krčkanja”. Uspeo sam da obiđem uglavnom sva veća i poznatija mesta u okolini pa čak i da skoknem na jedan dan do Cadaqués (Catalogne, � panija) čiji turistički gurui uspešno prodaju istoriju u kojoj se spominju poznata imena iz sveta umetnosti koji su svraćali u ovo simpatično mesto (Pablo Picaso, Joan Miró ili opet Marcel Duchamp..)

Naravno, mene kao iskusnog vuka, nisu uspeli da navuku pričama tipa “U ovom baru je Marcel Duchamp igrao šah.. ” Kada me interesuje on, svratim do kulturnog centra Centre Pompidou u Parizu i vidim Duchampa na delu.. ;)

Pored lenčarenja na plaži, ispijanja raznih “osvažavajućih napitaka” na simpa terasama lokalnih kafea, ždranji školjki, vožnje kartinga ili konstultacija GMaila preko mobilnog telefona (Na jugu francuske su odlučili da “dopune kase” prodavajući WiFi konekciju za 4€ / sat vremena !!!)… doneo sam i jednu važnu odluku sa devojčicom… Definitivno ćemo u sledećih 12 meseci sve uraditi da migriramo za stalno tu negde.. na jug francuske, a ne daleko i od španske granice… ;)

Te misli nam se već godinama vrte po glavi, ali sada je definitivno zapisano u agendi kao plan za sledeću školsku godinu. Na realizaciji ideje počinjemo da radimo već od sledećeg septembra. Vreme je za dizanje sidra… ;)

Drugi deo odmora je za mene prošao polu-radno. Pre podne posao u agenciji, a popodne penjanje po drveću, gubljenje po lavirintu od kukuruza, bazen, shopping i cunjanje po Strasbourgu..

Sada kada mi je kćerka odletela za Beograd a mali veliki Joffrey za Pariz, gajba mi deluje totalno prazna i tiha… Vraćamo se lagano u kolotečinu i ponovo navikavamo na stvari koje smo zaboravili tokom ovih mesec dana… Pesma koja mi leži ovog popodneva je Respire od Mickey 3D…

..Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire
Il faut que tu respires, c’est demain que tout empire
Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire…