Ja neću nista da stavljam na blog, jer jednostavno nisam odlučio, iako vidim da mi smeta, ali kad me sastavi, sastavilo me je.

Puno sreće u ostavljanju duhaan.

Pijem 5 kafa dnevno, kutija dnevno iygori, ne pijem alkohol.

Povracam s vremena na vreme ono zuto, a boli me i stomak jer jedem kao vrabac.

Pomozite!

Peđa, opako razmišljam da taj widgete stavim na blog i da za par dana proplačem.

Razmišljam o tome kako je Studena rekla da je prestala i zato što baš prezire svaku ovisnost I ja, baš baš zlo prezirem. I baš sam licemjer.

Možda me sad ovo natjera da budem sam svoj mastermind … moram brzo stisnut da komentar ode :)))

ne može (valjda) biti gore. pa ovo su tek cigarete, nije heroin, majka mu stara. :))))

Prerano sam se bila radovala. I bila sam arogantna prema protivniku, zaveli su me tih prvih šest lakih dana.

Slušaj, ajde naoružaj se jednom flašicom vode, od koje se nećeš odvajati. Možeš da probaš i sa onim tableticama na bazi trava za opuštanje (ne znam kako se zovu kod nas?), pa se čujemo na privé (mail) da organizujemo jedan takav projekat kakav si zamislila. Sigurno će ti i to biti jedna od pomoći, a i meni uskoro :))

Dragi Peđa,

Javljam ti se s one strane stvarnosti. Ispred mene je cigareta, ispred cigarete sam ja. Gledam ja nju, gleda ona mene. Ona nije upaljena. ja gorim.

Pre ovog mizanscena, jutros sam plakala. Jako. Ali, jako. Iskreno, ne sećam se kada sam ovoliko plakala sa ovoliko glasnih jecaja i suza. Prvo sam plakala da me muž ne vidi, a onda sam shvatila da će me čuti, pa sam mu se ipak prikazala u suzama.

Rekla sam otprilike ovo: ovde me boli. Ovde me steže i užasno sam tužna. Razbija me tuga. (tu se oboje smejemo) Ovo je treći dan kako se borim. Prvi dan mi je bilo smešno, drugi dan sam se smejala manje ali sam zato jela više, a danas, uopšte ne znam kako to da prevaziđem…

Ništa slično mi se nije desilo u moja tri prethodna pokušaja da prestanem da pušim. Prvi put osam meseci, drugi put 6, treći put 3, oh, vidiš li Peđa koliko se aritmetički smanjuje vreme koje izdržavam bez cigarete :(

Danas mi je 10. dan. I treći dan kako jako tugujem.

Ali, nikada nisam plakala. Nikada nisam bila TUŽNA, jebote, od apstinencije.

Nego, dragi Peđa, razmišljam da otvorim blog za podršku onima koji ostavljaju ili planiraju ili su u fazi odluke.

Neki blog s imenom SMOKEFREE YOURSELF ili tako nešto. Mesto gde ćemo da se potpomažemo.

Meni je potrebna pomoć. Uopšte nisam mislila da će biti tako.

jebote! (uz ovu tugu mora biti ovoliko psovki, jebiga)

Neću zapaliti ovu cigaretu, ali da znaš da bih uzela celu paklu i intravenozno! Na Urgentnom odeljenju!

Dobra dan, ko ste vi? – Apstinent. – Na šta se žalite? – Na sve. – � ta predlažete? – Da mi date nikotin intravenozno ili da me hospitalizujete.

Iskreno tvoja,

SmokeTatjanaFree