17. maj, dan borbe protiv homofobije

Ma kako lijepo veli jedna reklama na zagrebackim ulicama – “I homofobi su ljudi …”

ja zivim u uzasno homofobicnom okruzenju… i to mi jako smeta, ali tesko da mogu sam protiv vetrenajca, zato su ovakve akcije bogom dane… bravo pedja

Mislim da ce generalni stav zapadnih drustava prema homoseksualnosti vremenom liciti na stav prema levorukim osobama. Te osobe su nekada smatrane “djavoljim slugama” i bile su izrazito maltretirane (neretko i do smrti), cak i do pre 30-tak godina, kada su u skolama levoruka deca primoravana da pisu desnom rukom. Danas se niko ne obazire sto neko pise levom rukom, levoruki imaju sva prava, ali i dalje nisu (niti ce ikada biti) fakticki ravnopravni jer industrija mahom sve proizvode masovne potrosnje prilagodjava desnorukoj vecini.

Mislim da je to model buduceg odnosa i prema gay populaciji: niko nije birao svoju seksualnu orijentaciju kada se rodio niti bi trebalo da trpi ikakve posledice toga, ali isto tako smatram da gay osobe moraju da uzmu u obzir cinjenicu da je za vecinu drustava maksimalan domet u njihovom prihvatanju maksimalna tolerancija (lat. tolerare=trpljenje, podnosenje), ali ne i empatija. To znaci da ce se hom. zajednice tesko zvati brakovi (iako ce se njima davati ista prava kao i supruznicima) i da ce im se tesko omogucavati da usvajaju decu jer socijalna psihologija jos nije stala na stanoviste da je za dobrobit deteta povoljno da mu oba roditelja budu istog pola.

Hm, Dusane, bas dobra opservacija.

Jos bolja analogija sa levorukima u (industrijskom) drustvu i desnorukih; i pravo cudo naici na nekoga ko ne kaze levak i levaci :))

Uzgred, socijalna psihologija nikada neće zauzeti stav da je za dete bolje ili povoljno da mu oba roditelja budu istog pola, ali verujem da će jednog dana doći na stanovište da je za dete bolje da ima roditelje koji su u stanju da ga vole i podižu, pre nego što imperativ bude bio da dete ima oba roditelja oba pola koji nisu to u stanju.

Hvala na lepim recima, Tatjana :)

Imperativ za dete jeste da zivi u okruzenju povoljnom za njegov pravilan fizicki rast i psihicko odrastanje, odnosno po njegovo blagostanje. Po defaultu, to podrazumeva aktivno prisustvo i normalnog oca i normalne majke uz njega i za sta nije dovoljno da ga roditelji hrane, oblace i pruzaju krov nad glavom, vec i da ga vole, slusaju i razumeju. Ja bez rezerve verujem da gay parovi itekako znaju i mogu da vole decu, bas kao i uobicajeni, bas kao sto u obe kategorije ima osoba kojima roditeljstvo nije jaca strana.

Mislim, medjutim, da situacija sa “dvojicom oceva” ili “dve mame” nije dobra za psihu deteta. Kako ne zelim da ubacujem nikakav flame, napomenucu da je to samo moje skromno misljenje, a da je ono (misljenje) kao gooza – svako ima jedno ;)

http://www.queeria.com/aktivizam.aspx?id=5032

tek sad primetih ovu kampanju