Koliko smo mali…

“Mi smo mali, ali znamo čemu služi prijateljstvo,
Čemu mama, čemu tata i kako voljet sestru, brata…”
- jedna dječja pjesma…

To su neke ideje za potencijalni sledeći muzički post? :D

Najviše što moja keva voli da mi zameri, posebno ako je društvo veće ili manje intimno, je što sam sa pet godina govorila da sam ja centar svega postojećeg i da sve postoji jedino zato što ima mene.

Elem, trebalo mi je još 35 narednih godina da shvatim koliko sam bila samo u pravu i da su kevina zameranja oduvek bila bespredmetna. Naime, kad mene ne bude, sasvim je svejedno čega ima. Shodno tome, sve postoji dok mogu tome i da svedočim.

Da li treba posebno da napominjem da mom sinu padaju slične ideje na pamet i da mu ja dajem za pravo? :)

Nije baš bilo u temi, ali i ti to meni redovno radiš. :)

Pazi, svi mi koji piskaramo ovako “javno” imamo po malo toga u sebi, mada ti počinješ da me brineš sada Tatjana :D

A ovo u vezi off-topica sam samo čekao kada ćeš mi se osvetiti ;) (da li je baš off-topic? :P)

Ne znam zasto, ali kad god krenem da razmisljam o tim “velikim” pitanjima, o tome kako sam ja jedna jedinkica na nekoj tamo maloj planeti, koja je pak u nekoj maloj galaksiji a koja je … uhhh nekako kao da udaram u neki zid unutar samog mozga, kao da mi je neki pratvorac ili sta vec ugradio neki firewall da se ne smaram previse sa glupostima. O pitanjima vezano za zivot i smrt, bolje da ne pricam. :)

Valjda je mnogo lakse razmisljati o svakodnevnim problemima, mada … robovi i nisu bili filozofi :)

^^ A ja se baš odmorim od svakodnevnih problema kad ponekada “utonem” u ove filozofske zavrlzame :D

Mada konkretno ovaj primer dobro dođe ponekada za svoj Ego, slažeš se Tanja? :))

“Jer kad vas gurnu u Vrtlog, na jedan trenutak bacite pogled na čitavu beskonačnost postojanja a negdje u najmanjem, sićušnom uglu, nalazi se mikroskopska točka, na mikroskopskoj točci, mala poruka koja glasi: OVO SI TI!”

adams, vodič za autostopere :)

A da li ste razmišljali ovako, veoma tehnološki, ako tako mogu da kažem: da je svako od nas jedinstven i neponovljiv spoj spermatozoida i jajne ćelije.

Zvuči skoro burtalno, nadam se da vam ne zvuči i pornografski, ali ako vam deluje infantilno to je zato što je to još jedno moje rano razmišljanje (tamo negde iz puberteta i svakako iz vremena kada još uvek nisu klonirane matične ćelije) koje ću podeliti s vama, čisto da povećam opštu zabrinutost. I da još malo odem do teme :)

Pa da onda i zapevam, dragi Peđa:

Ego, ego, ego, dididididi
Ego, ego, ego, dadadadada
Niko me na svetu
ne voli ko ja.

E, Borja, baš lep citat.

A da li ste razmišljali ovako, veoma tehnološki, ako tako mogu da kažem: da je svako od nas jedinstven i neponovljiv spoj spermatozoida i jajne ćelije.

na ovo samo da dodam da smo svi i POBEDNICI, u prvoj trci koju smo imali u životu :))

Tek kad skuzis kako je Arcturus jako velik postane ti jasna enormna vaznost pitanja s cije je strane granice ona ada na Dunavu … i ciji je Tesla … oprosti sto petljam politiku u ovu butigu, ali mene ove spike uvijek bace na neke cudne strane …