Razmislite pre postovanja

Nadam se kako ima djece koja će doista vjerovati u našu dobronamjernost.
Moj savjet, dan mojoj kćeri: “Sunce, ono što ne možeš (jer ne želiš) reći mami, nemoj molim te govoriti cijelom svijetu.”
Usput, mišljenja sam da se države i ne mogu brinuti o takvim stvarima, zato djeca imaju roditelje. Trebala bi imati …

Slažem se MasterMind da je to obaveza roditelja, ali na žalost IT nepismenost je u društvu jako prisutna. Čak i u razvijenim društvima postoji dosta veliki nivo, o našim krajevima ne treba ni reći ništa..

Mislim da je jedno društvo odgovorno za sve videve loših stvari koje se dešavaju u njemu. U krajnjem slučaju svi trpe zbog toga, zar ne? .. :)

Jebiga, stari moj (sorry, ali moram tako) – a tko čini jedno društvo?! IT nepismeni (općenito nepismeni) građani tog društva.
Nema od općeg ništa, nikakve pomoći. Dok ne shvatimo apsolutno SVI da treba polaziti od sebe, graditi sebe, nećemo izgraditi niti društvo kakvo bi nam odgovaralo. Ili imamo upravo onakvo kakvo nam odgovara, hm?

A koja je adresa Sarinog bloga? :D

Užasnulo me je ovo. Pre svega zato što nisam o tome uopšte razmišljala. Upravo sam zaključila da je sve pomereno do potpuno bolesnog nivoa: dok smo ranije brinuli o svojoj deci kada izađu iz kuće, sada moramo da budemo više nego oprezni kada su čak i u sobi do nas.

MisterMind, ponovo klapćem od oduševljenja: rekla si ćerci, svaka ti čast. Eto dobrog primera kako jasno i plastično dati upozorenja.

Naravno opasnost pre svega vreba tinejdzere, ali mislim da i odrasli cesto ne umeju da se ponasaju na internetu. Evo recimo blogosfera, nasa. Medicinska sestra koja radi u odredjenoj XY bolnici, pod punim imenom i prezimenom objavljuje price iz te bolnice, traceve, kritikuje i napusava ovog i onog, doktora, nacelnika, drugu sestru itd. Ljudi nemaju pojma sta je to profesionalna etika, a kod nas jos uvek ne postoji mehanizam da se ove stvari kazne, kako bi i trebalo. Jer radeci na odredjenoj funkciji, ti imas i odredjenu odgovornost u javnosti.

No dobro to nije primer u vezi bezbednosti. Ima dosta ljudi koji pod punim imenom, prezimenom, navedenim radnim mestom i mestom boravka – pisu veoma skakljive stvari. Naravno postoji sloboda govora, to niko ne moe da ti zabrani, ali s druge strane treba biti svestan da na internetu nisu svi dobronamerni i da lako mozes da se uvalis u probleme na ovaj nacin. O svakom se moze saznati vise, i mnogo vise, ako imas par pocetnih podataka. Pitanje je da li svoju privatnost i bezbednost ugrozavas iz nehata ili svesno. Ako je svesno i imas neki cilj, ili pak to radis u sluzbi profesije, onda hajde da kazemo da je to i ok. Ali ljudi ne razmisljaju, polaze od sebe, ne racunaju na tudju zlobu, pakost, ljubomoru, spremnost da se ucini nesto ruzno, i posle ih boli glava kad krenu da im stizu mejlovi pretece sadrzine, da se pojavljuju tekstovi koji otkrivaju osetljive informacije o njima i tako dalje. Svakog uznemire takve stvari, narocito kad pocnu da zadiru u privatne teme. Zato bih ja upozorenje prosirila na sve blogere – dobro promislite sta pisete i na koji nacin i pod kojim uslovima i iz kojih pobuda otkrivate podatke o sebi. Ako dovoljno dugo budete na netu, sasvim sigurno cete imati prilike da naucite zasto je to vazno.